Bokisingl's Blog

BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT

Tema: I od lošeg ima gore

Razlozi pokretanja teme: Odomaćena praksa da se u Boru omogućuje lagodno ponašanje na radnim mestima.

U sklopu mnogih naopako shvaćenih i u praksi primenjenih „demokratskih tekovina“ u JKP Toplana iz Bora odomaćile su se zloupotrebe radnog mesta i anganžovanja na njemu, uz diskrecionu saglasnost osnivača, tj. Skupštine opštine Bor.

Naime, opšte je poznata činjenica da je JKP Toplana Bor, zbog raznih javašluka i neprofesionalnog odnosa prema svom poslu već drugu uzastopnu grejnu sezonu dočekala potpuno nespremna i da u tome na posredan način uživa podršku nekih opštinskih struktura.

Kako to od lošeg na gore funkcioniše u praksi prikazuje se na sledećem primeru.

Prethodna grejna sezona završena je 15.04.2009. godine. Od tada pa do 15.10.2009. godine JKP Toplana nije obavila remont kotlova zbog čega je početak grejne sezone u Boru kasnio najmanje nedelju dana.

Ali po onoj narodnoj – uvek može biti i gore.

Upravo to gore nam se dešava ovih dana. Radi se o tome da se u Toplani već par godina unazad zna da je toplovodna mreža toliko korodirala da ne može da izdrži ni niže pritiske tzv. „hladne probe“ a kamoli pritiske „tople probe“. Ta činjenica je od strane menadžmenta Toplane pokušana da se pripiše specijalnoj vrsti bakterija ali zahvaljujući zdravorazumskom javnom razmišljanju borskih blogera taj pokušaj je propao.

Naime, ovih dana se desilo da je pukla jedna od glavnih grana toplovodne mreže pri relativno niskom toplotnom opterećenju i pri srednjim spoljnim tempetaturama od blizu 10 stepeni  C, od koje se mreže napaja i sekundarna mreža prema mesnoj zajednici Novo Selište, zbog čega stanari u zgradi 5A u Njegoševoj ulici nisu 2 dana imali nikakvo grejanje.

Da i od ovoga može biti gore stanari pomenute zgrade su se uverili 30.10.2009. kada i nakon otklanjanja pomenutog uzroka nisu dobili grejanje a preko telefona su dobijali lakonska objašnjenja da će dobiti grejanje kada bude zavareno mesto proboja. Srećom neki od stanara su se raspitali u svom komšiluku i saznali da neke njihove komšije čija se grejna tela napajaju sa iste mreže imaju grejanje.

Zbog toga su na intervenciju tih stanara predsednik i zamenik predsednika Skupštine stanara istog dana oko 13 časova u prostorijama JKP Toplana u ul. Đ.A.Kuna br. 12 tražili od nadležnih da im pokažu mesto gde se navodno izvode radovi na krpljenju navedenog proboja ili da im izdaju potvrdu da su upoznati sa činjenicom da stanari zgrade 5A u Njegoševoj ulici i dalje nemaju grejanje.

Suočeni sa ovakvim zahtevom a pošto nisu znali gde je mesto proboja nadležni iz Toplane su predstavnicima zgrade izdali sledeće

Obavestenje u vezi nemogućnosti grejanja

Eto tako to rade zaposleni u monopolskom preduzeću koje uživa monopolsku političku podršku svog monopolskog osnivača. Jednostavno može im se jer nemaju konkurenciju, solidna plata im je osigurana uz pomoć monopolskog preduzeća JKP za stambene usluge Bor, koje se za naknadu od 15 % bavi uterivanjem reketa u korist Toplane, jer ako neko neće da plati zato što nema grejanje uterivač reketa ga tuži a sud obično po kratkom postupku bez uvažavanja njegovih argumenata, samo na osnovu neplaćenog računa monopoliste utvrđuje krivicu dužnika i razrezuje mu kaznu koja se sastoji u plaćanju nekorektnih i neizvršenih usluga sa zakonskom zateznom kamatom i sudskim troškovima i po principu automatizma odbija mu se od plate ili penzije, a onaj ko nema ni platu ni penziju rizikuje da mu uterivač reketa proda neku pokretnu ili nepokretnu imovinu.

Ali i od ovoga ima gore jer ako niste zadovoljni kvalitetom usluga JKP Toplane ovaj monopolista je izradio sledeći

Zahtev za proveru kvaliteta grejanja

Kao što se vidi monopolista se obavezuje da u vašim grejnim prostorijama obezbedi temperaturu od 20 stepeni C plus/minus 2 stepena C. Obično je to 18 stepeni C, a često je ispod toga. U takvom slučaju vam je monopolista obezbedio „pravo“ da popunite navedeni obrazac radi provere kvaliteta grejanja.

A ko će vam bolje proveriti kvalitet grejanja monopoliste nego sam monopolista??!!

I kako to monopolista radi?

Pa tako što će vas pustiti da od dana podnošenja zahteva čekate najmanje tri dana u hladnom stanu da vam monopolista pošalje svoju komisiju koja će u vašem stanu izmeriti temperaturu.

Kada komisija monopoliste utvrdi da je u vašem stanu temperatura niža od garantovanih 18 stepeni C, monopolista će u roku od 8 dana pokušati da vam u stanu obezbedi garantovanu temperaturu, a ako to ne uspe obezbediće vam da za svaki stepen niže temperature plaćate 5 % niže troškove grejanja tako da, naprimer, ako komisija monopoliste utvrdi da je temperatura u vašem stanu „O stepeni C“, monopolista će vam za svaki stepen niže temperature od 18 stepeni C priznati po 5 % nižu cenu grejanja, tako da pri temperaturi od O stepeni C u stanu imate „pravo na popust“ za plaćanje grejanja od 90 % a ako „imate sreće“ da vam komisija monopoliste u stanu izmeri temperaturu od „- 10 stepeni C“, monopolista će vas potpuno osloboditi od plaćanja grejanja.

Znači, i kad vam je temperatura u stanu O stepeni C, vi monopolisti morate platiti najmanje 10 % od njegove cene „usluga“, koja iznosi oko 110 dinara po kvadratu za grejnu sezonu ili oko 55 dinara po kvadratu svakog meseca. Pod pretpostavkom da imate stan od 60 kvadrata sa temperaturom od O stepeni C, moraćete monopolisti da plaćate reket u iznosu od oko 330 dinara mesečno.

Što se tiče merenja temperature u vašem stanu uobičajeno je da komisija monopoliste obično dođe za vreme povoljnih meteoroloških prilika kada je spoljna temperatura preko 12 stepeni C i uz vaše dogrevanje pomoću drugih izvora (pretpostavka je da nećete danima sedeti u hladnom stanu bez dogrevanja) izmeri temperaturu koja je obično u predviđenim granicama, što znači da nemate pravo na umanjenu cenu i zbog „neosnovanog“ poziva moraćete komisiji monopoliste da platite 413 dinara uvećano za troškove PDV-a u iznosu od 18 %.

A ko je monopolisti i njegovim zaposlenima omogućio ovakvu komociju i lagodno ponašanje?

Pa naravno isti oni politički faktori što su monopolisti omogućili podizanje kredita navodno za remont sistema i kupovinu ogreva uz garanciju isplate iz opštinskog budžeta, tj oni koji su na teret opštinskog budžeta organizovali doček Nove godine, koncerte, zimska letovanja i ko zna čega još, opet po onoj narodnoj – uvek može gore.

Slobodan Radulović

Током 5-то октобарских протеста и штрајкова радника РТБ Бор група против режимских органа управљања, на основу Уговора за демократску, социјално праведну државу потписаног између већине странака ДОС-а и УГС „НЕЗАВИСНОСТ“, a у вези спровођења акције „Металска индустрија за нови век“, Одлуком Штрајкачког одбора РТБ Бор Група од 08.10.2000. године распуштена је Скупштина РТБ Бор Група, разрешен је дужности Управни одбор РТБ-а Бор Група, разрешен је дужности генералног директора РТБ Бор Група Нинослав Цветановић, именован је за вршиоца дужности генералног директора РТБ Бор Група Радомир Јовић, који је био обавезан да у року од три месеца приступи припремама и организацији избора нових органа управљања у РТБ-у Бор Група, а штрајк је до даљег замрзнут – види

Raspuštanje i razrešavanje organa uprave i rukovodjenja u RTB-u Bor.

Током мандата вршиоца дужности генералног директора РТБ Бор Група у зависном предузећу Институту за бакар Бор Д.О.О. за вршиоца дужности директора, након поднете оставке Недељка Магдалиновића, именован је Властимир Трујић, у својству представника ДОС-а, као члан Општинског Одбора Демократске странке из Бора.

У време именовања Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат у фирми је носио назив „СИНДИКАТ ИНСТИТУТ ЗА БАКАР – БОР Д.О.О. – НЕЗАВИСНОСТ“.

Непосредно по именовању Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат „Независност“ је у својству репрезентативног синдиката са њим закључио писани Споразум бр. 2146 од 26.10.2000 године о условима за рад – види

Sporazum o uslovima za rad sindikata.

Због непоштовања потписаног Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године од стране Властимира Трујића, синдикат је повео спор који је окончан правоснажном пресудом П1-700/01Општинског суда из Бора од 20.11.2001. године – види

Presuda o uslovima za rad sindikata.

Када је Властимир Трујић увидео да ће Институт за бакар Бор Д.О.О. у коме је он именован за вршиоца дужности директора изгубити спор са синдикатом у вези непоштовања Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године, а нарочито када је увидео да је синдикат одлучан у спровођењу свог акционог програма „Металска индустрија за нови век“, који је подразумевао одлучну борбу против криминала и корупције у предузећу, одлучио је да отпочне са мобингом, шиканом и прогоном руководства и чланова синдиката, тако што је организовао колективни годишњи одмор радника без издавања индивидуалних решења, а паралелно са тим организовано је фалсификовање евиденција у шихтаним књигама за председника и потпредседнике синдиката како би се изнашле законске могућности да им се због 5 фалсификованих изостанака из шихтаних књига откажу уговори о раду.

Међутим, Решењем бр. 380-117-290/2001-04 Инспектора рада од 27.07.2001. године поремећене су намере Властимира Трујића за отпуштање свих синдикалних представника због непоседовања индивидуалних Решења о коришћењу годишњих одмора, а које неки од њих нису ни користили у терминима када су им фалсификоване евиденције у шихтаним књигама – види

Nalog Inspekcije rada za donošenje rešenja o godisnjem odmoru.

Када је Властимир Трујић схватио да му је пропала замка за отпуштање свих синдикалних представника са колективним годишњим одмором, ради смењивања са функција синдикалних представника, покренуо је поступак лобирања код руководства синдиката у синдикалној централи уз помоћ коришћења свог политичког утицаја уз трачарење и изношење лажних навода о синдикалним представницима у фирми – види

Zahtev Trujića za smenu sindikalnih predstavnika.

Ostavka na funkciju člana predsedništva u sindikalnoj centrali.

Паралелно са применом мобинга и синдикалне шикане против чланова и руководства синдиката, Властимир Трујић је наставио праксу свог претходника Недељка Магдалиновића из времена режима Слободана Милошевића исплатама зарада привилегованим радницима за непостојеће послове у непостојећој фирми Инжењеринг у Београду, која је била претходно укинута Решењем бр. Фи-767/98 Привредног суда из Зајечара од 12.11.1998. године – види

Rešenje Privrednog suda Zaječar o gašenju odeljenja Inženjering u Beogradu.

Ugovor o radu sa Milkom Savović za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi.doc

Ugovor o radu sa Jovanovic Miroljubom za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi.doc

Ugovor o radu sa Dolic Milenom za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi.doc

Ugovor sa Čedomirom Kneževićem za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi

Bezuspešno obraćanje sindikata Zoranu Đinđiću

Krivična prijava MUP-a Bor protiv Dragulović Vukašina

Izveštaj MUP-a Bor o krivičnim prijavama protiv poslovodstva Instituta za bakar

Obustavljeni prekršajni postupak protiv Trujić Vlastimira zbog zastarelosti

Такође, по узору на свог претходника Недељка Магдалиновића Властимир Трујић је наставио и са утајама пореза и доприноса држави, због чега је довео фирму у ситуацију да је морала да из своје ризнице племенитих метала прода 25. кг. паладијума ради исплате пореза и доприноса како би радници са пуним пензијским стажом могли да остваре право на пензију – види

Упркос Решењу Инспектора рада бр. 380-117-290/2001-04 од 27.07.2001. године и Конвенције 135. МОР-а О заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу (Сл. Лист СФРЈ бр. 14/82), Властимир Трујић је, на основу фалсификоване евиденције из шихтане књиге, отказао Уговор о раду Звонимиру Спајићу, потпреседнику синдиката, али је таква одлука поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-855/02 од 22.12.2002. године, а службено лице Института за бакар Бор Д.О.О. Смиља Јанковић, која је на суду изјавила да је фалсификат у шихтаној књизи начинила по усменом налогу Властимира Трујића и Мићић Милије осуђена је пресудом К-509/03 Општинског суда из Бора од 24.03.2004. године на три месеца затвора, условно на годину дана – види

Presuda o poništenom otkazu ugovora o radu sindikalnom predstavniku Zvonimiru Spajiću

Presuda protiv Smilje Janković zbog falsifikovanja šihtane knjige radi otpuštanja sindikalnog predstavnika Zvonimira Spajića

У отказивању уговора о раду осталим синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција из шихтаних књига, Властимир Трујић је спречен на основу правоснажне пресуде П1-987/01 Општинског суда од 20.11.2001. године – види

Presuda protiv Instituta za bakar zbog zakidanja prava na godišnji odmor sindikalnim predstavnicima Slobodanu Raduloviću, Draganu Štrpcu i Zvonimiru Spajiću

Пошто му је пропао покушај отказивања уговора о раду синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција у шихтаним књигама Властимир Трујић је почео да изналази друге фиктивне правне разлоге за то.

Тако је председнику синдиката Драгану Штрбцу отказао уговор о раду својим Решењем бр. 2184 од 15.07.2002. године наводећи као разлог наводно непоштовање радне дисциплине али је ова одлука Властимира Трујића поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-1386/04 од 10.03.2005. године.

За време док је била на снази незаконита одлука о отказу уговора о раду Драгану Штрбцу Властимир Трујић и Драгиша Пауновић, у својству службених лица фирме одбили су да поштују Решење бр. 380-117-528/2002-04 Инспектора рада од 16.08.2002. године о враћању на рад Драгана Штрбца до правоснажности судске одлуке, због чега је Институт за бакар Бор правоснажним Решењем Општинског органа за прекршаје Уп-3687/02 од 26.05.2003. године кажњен новчаном казном од 150.000 динара, а Властимир Трујић је у својству службеног лица кажњен новчаном казном од 10.000 динара – види

Presuda o poništaju otkaza ugovora o radu sindikalnom predstavniku Draganu Štrpcu

Prekršajna kazna Vlastimiru Trujiću zbog odbijanja da vrati na rad sindikalnog predstavnika Dragana Štrpca

Пошто су му пропали сви претходни покушаји са отказивањима уговора о раду синдикалним представницима Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић су, пред ненадлежном институцијом “ Проширени колегијум Института за бакар Бор“, уз ускраћивање права на одбрану и изјашњење синдикалним представницима, износили лажне наводе и клевете о измишљеним кривичним делима тих синдикалних представника, на основу чега су од тог Колегијума издејствовали усвајање документа бр. 454 од 16.03.2004. године, у коме је утврђена намера Института за бакар Бор да се за синдикалне представнике Независног синдиката, због обављања синдикалних активности које се њима нису допадале али за које претходно није било утврђено пред надлежним државним органима да су незаконите и да су туженику нанеле штету, изнађе тзв. законска могућност за отказивања уговора о раду.

По овом основу су Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић, вршили мобинг, синдикалну шикану и здравствену дискриминацију, незаконито прераспоређивање и незаконито отпуштање Слободана Радуловића, секретара и оснивача Независног синдиката, тако што су кроз фиктивни дисциплински поступак без вођења записника, Слободану Радуловићу ускратили право изјашњења у присуству адвоката, одбијали су његово слање на здравствени преглед пре упућивања на рад на терену и у загађеној радној средини у Флотацији Велики Кривељ, а нису му признавали ни његову постојећу здравствену документацију издату од стране овлашћене здравствене установе, како би у супротности са одредбама домаћег и међународног права принудили Слободана Радуловића да са утврђеним здравственим сметњама, вишом стручном спремом и 59 година старости обавља полуквалификоване послове узорковања на терену и у загађеној радној средини, након чега је такво поступање резултирало погоршањем његовог укупног здравственог стања и потпуним губитком радне способности, што је утврђено Решењем ПИО бр. 020483 од 22.03.2005. године, а незаконита распоређивања и незаконити отказ уговора о раду Слободану Радуловићу су поништени правоснажним пресудама П1-14/05 од 05.05.2005. године, П1-311/07 од 11.07.2007. године и П1-634/06 од 04.10.2007. године Општинског суда из Бора – види

Presuda Kolegijuma Instituta za bakar za otpuštanje sindikalnih predstavnika

Privremeno rešenje za penziju zbog izbegavanja uplate doprinosa za PIO sindikalnom predstavniku Slobodanu Raduloviću

Presuda o poništaju nezakonitog raspoređivanja sindikalnog predstavnika Slobodana Radulovića

Presuda o poništaju nezakonitog otkaza ugovora o radu sindikalnom predstavniku Slobodanu Raduloviću

Presuda o poništaju nezakonitog raspoređivanja sindikalnog predstavnika Slobodana Radulovića

Властимир Трујић и Драгиша Пауновић су у континуитету од свог постављења против чланова и представника Независног синдиката спроводили мобинг и дискриминацију кршили права радника из Закона о раду, због чега је синдикат тражио заштиту од инспектора рада, који је својим решењима Властимиру Трујићу налагао поштовање Заскона о раду али Властимир Трујић и Драгиша Пауновић нису поштовали решења инспектора рада већ су и даље спроводили мобинг према члановима Независног синдиката уз још бруталније кршење права радника – види

Rešenje o odbijanju žalbe Vlastimira Trujića u vezi nezakonitih isplata zarada zaposlenima

Obaveštenje od Inspekcije rada o nezakonitostima u vezi sa odeljenjem Inženjeringa u Beogradu

Naredba Inspekcije rada Vlastimiru Trujiću da zaposalenima isaplaćuje zarade u skladu sa zakonom

Ukazivanje Inspekcije rada Vlastimiru Trujiću u vezi nezakonitog uređivanja prava i obaveza zaposlenih

Nalog Inspekcije rada Institutu za bakar da isplaćuje zarade zaposlenima u skladu sa zakonom

Nalog Inspekcije radaVlastimiru Trujiću da isplaćuje zarade zaposlenima najmanje jednom mesečno

Властимир Трујић је након свих наведених дискриминационих поступака против чланова и синдикалних представника Независног синдиката, по други пут отказао уговор о раду потпреседнику синдиката, магистру техничких наука Драгану Штрбцу Решењем бр. 160 од 22.01.2007. године.

Наиме, Властимир Трујић је ради стварања нових фиктивних законских услова за отказивање уговора о раду магистру Драгану Штрбцу, са умишљајем и намером га распоредио да обради измењен наручени пројектни задатак наручиоца, тако што је Пројектни задатак из дописа инвеститора бр. 126/913 од 03.05.2006. године преименовао у Пројектни задатак бр. 1377 од 23.06.2006. године уз измену наручене садржине пројектног задатка бр. 126/1913 од 03.05.2006. године, а затим је то оквалификовао као тежу повреду радне обавезе, због чега је донео Решење о отказивању уговора о раду магистру техничких наука кога је узгред стављао и на списак вишка запослених у фирми.

Поступак по тужби магистра Драгана Штрбца, због незаконитог отказивања уговора о раду води се пред Општинским судом у Бору у предмету П1-107/07.

Властимир Трујић је након свих напред наведених и многих других дискриминационих и шиканозних поступака против синдикалних представника Независног синдиката Института за бакар Бор Д.О.О, дописом бр. 521 од 09.03.2007. године, од Министарства за рад и запошљавање Републике Србије за Независни синдикат Институт за бакар Бор Д.О.О. затражио административно укидање регистрације из регистра синдикалних организација, што је у супротности са одредбом из члана 4. Конвенције МОР-а О синдикалним правима и слободама (Сл. Лист ФНРЈ бр. 8/58 „Радничке и послодавачке организације не могу бити распуштене или њихове делатности обустављене административним путем.„) – види

Zahtev Vlastimira Trujića Ministarstvu rada za brisanje Nezavisnog sindikata iz registra sindikalnih organizacija

Пошто ни после свих шиканозних поступака Властимир Трујић није успео да уплаши и отпусти све чланове и представнике Независног синдиката он је сву своју шиканозну освету усмерио на вршиоца дужности законског заступника Независног синдиката Зденку Крстић, тако што је спречава да напредује у служби, не признаје јој извештаје и позиве лекара – спречава је да за време радног времена одлази на заказане лекарске прегледе, умањује јој зараде испод минималне зараде а онда јој до нивоа те зараде врши доплату приказујући то као социјално давање именованој, тј. да је она једина у фирми неспособна да зараду прима на основу свога рада.

Паралелно са умањивањем зарада и спречавања напредовања у служби због обављања синдикалних активности Властимир Трујић преко јавних саопштења пласира и друге неистине у вези наводних разлога за стављање Зденке Крстић на спискове вишка запослених, уз помоћ себи наклоњених саучесника а мимо утврђених законских критеријума.

За оправдање својих јавних навода Властимир Трујић након изношења неистина у јавности ретроактивно организује и прикупља фалсификовану документацију – види

Obračun zarade za sindikalnog predstavnika Zdenku Krstić ispod minimalne zarade po nalogu Vlastimira Trujića

Trujićeva diskriminacija sindikalnih predstavnika u javnosti

Trujićeva narudžbina lažne radne diskriminacije sindikalnih predstavnika

Ради спречавања остваривања права Зденки Крстић су због корупције затворена врата у инспекцијским и другим државним институцијама којима се обраћала за заштиту својих права.

ИЗВЕШТАЈ ПРИПРЕМИО:

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ИНСТИТУТ ЗА РУДАРСТВО И МЕТАЛУРГИЈУ БОР

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U mnoštvu raznih zloupotreba u našoj stvarnosti u Boru odomaćila se i zloupotreba sa sklapanjem tzv. „ugovora o autorskom delu“ uz paralelnu utaju dela poreza državi.

Ovaj vid „biznisa“ u Institutu za bakar u Boru svojevremeno je razvio i razradio „veliki komunistički vernik“ dr Čedomir Knežević ali se to kasnije proširilo i u druge firme. Naime, to se radilo tako što su se sklapali ugovori za veće poslove u okviru kojih su se nalazili i „ugovori o autorskom delu“.

U početku su „ugovori o autorskom delu“ sklapani samo sa poznatim stručnim ličnostima sa nekih fakulteta, ali kasnije kada su sagledane koristi takvog biznisa to se proširilo skoro na sve oblasti, tako da su „ugovori o autorskom delu“ sklapani sa mnogima koji su poslovodstvu Instituta za bakar mogli da donesu neku korist. Tako su aganžman za dodatnu zaradu preko Instituta za bakar počeli da dobijaju i neki lekari, sudije, rukovodioci pojedinih firmi ali i članovi poslovodstva i njihovi lični prijatelji, rodbina, penzioneri pa čak i probrani radnici u samoj firmi radi isplate posebnih poslova kao što su naknade za prekovremeni rad, neke lične usluge članovima poslovodsva (razni zanatski radovi u stanovima, vikendicama ili kućama), isplate naknada za višegodišnji rad u firmi (samo probranim pojedincima), itd. Ovakav vid bisnisa je u Institutu za bakar bio tretiran kao poslovna tajna koju je razobličio i izdao Nezavisni sindikat-vidi

KAKO POSTIĆI USPEH U ŽIVOTU-treći deo

I tako sa ugovorima o „autorskom delu“ krenuo je razvoj Instituta za bakar toliko dobro da firma nije imala dovoljno radne snage da podmiri sve „ukazane potrebe“. Pored rada na domaćem terenu ređali su se i radovi u Burmi, Indiji, Iranu, Iraku (Prijava u vezi poslovanja u Jordanu i Iraku.doc), Siriji – vidi

Seik je podmiren.doc

Safari iz Beograda.doc

Za rukovođenje na svim takvim poslovima birani su tzv. „partijski probrani stručnjaci“ kojima su radi kvalitetnijeg obavljanja poslova pridodati i pojedini stvarno dobri radnici. I dok su iza običnih radnika ostajali i dobri radni rezultati iza „probranih partijskih kadrova“ ostajale su mahinacije, afere i bruke o čemu je svojevremeno „NON“ pisao u nastavcima – vidi Diverzanti u Boru-leto 1986.doc, Bice tako dok ima budala koje placaju 27.04.1986.doc,

Plagijatom do diplome-27.04.1986.doc

Drugovi akademski radnici -leto 1986.doc,

Da bi se maskirale evidentne zloupotrebe u masi „ugovora o autorskom delu“ se povremeno vršilo i sklapanje ugovora sa pojedinim afirmisanim stručnjacima sa stvarnim naučnim temama ali to nije bilo dovoljno da spreči kompromitaciju Instituta kao firme za izradu serijskih kvazi naučnih radova što je zabeleženo i u sredstvima javnog informisanja od čega su se posebno „proslavili“:

–Projekat za galvanizaciju Megaplasta kod Donjeg Milanovca

-Pržionica tečnog pirita u Topionici Bor,

-Flotacija molibdena u Velikom Krivelju,

-Separacija magnetita u Velikom Krivelju,

-Kiper B-40 u FOD-u,

-Fabrika nikal sulfata u borskoj Elektrolizi,

-Pržionica koncentrata pirita do Fabrike sumporne kiseline u Boru,

-Feni u Makedoniji, itd.

Zahvaljući navedenom biznisu poslovodstvu Instituta i pojedinim njihovim saradnicima iz „ugovora o autorskom delu“ vremenom je skakao lični standard i ugled jer su na navedeni način mogli da sebi obezbede luksuzne stambene prostore van Bora, solidne ušteđevine ali i bolje političke i stručne pozicije po onoj narodnoj: „para vrti gde burgija neće“, tako da ni jedan direktor iz Instituta za bakar nije otišao a da se nije „nafatirao“.

Zbog toga što je Nezavisni sindikat raskrinkavao ovu vrstu biznisa u Institutu za bakar poslednji direktor dr Vlastimir Trujić je izvršio njegovo gašenje tako što je iz Instituta

proterao ili otpustio sindikalno rukovodstvo

a nakon toga od Ministarstva za rad zatražio njegovo brisanje iz Registra sindikalnih organizacija, u vezi čega je pokretan bezuspešni krivični postupak -vidi

Zahtev Trujica za gasenje sindikata.doc

Dopuna krivicne prijave u vezi gasenja sindikata.doc

a nakon toga izvršio i promenu naziva firme od Instituta za Bakar Bor D.O.O. u Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor.

Radi upoznavanja i procene javnosti u prilogu nudim na uvid spiskove saradnika Instituta za bakar sa kojima su poslovodstva firme sklapali ugovore o autorskim delima po raznim osnovima a do kojih je sindikat Nezavisnost uspeo da dođe i zbog čega je doživeo da bude ugašen. Na očigledne zloupotrebe u vezi sklapanja „ugovora o autorskim delima“ Nezavisni sindikat je bezuspešno nudio svoja saznanja Državnom  javnom tužilaštvu i Policijskoj upravi Bor a ja sam o tome, takođe bezuspešno  svedočio, davanjem pismenog iskaza u predmetu Ki-106/02 Opštinskog suda u Boru, zbog čega me Trujić Vlastimir proganjao i na kraju otpustio sa posla bez isplate zaostalih zarada i poreza i doprinosa.

1-Spisak ugovora o delu 1998.DOC

2-Spisak ugovora o delu 1998.DOC

3-Spisak ugovora o delu 1998.DOC

1-Spisak ugovora o delu -1999.DOC

1-Spisak ugovora o delu -2000.DOC

2-Spisak ugovora o delu -2000.DOC

3-Spisak ugovora o delu 2000.DOC

4-Spisak ugovora o delu 2000.DOC

5-Ugovor za propagandu.doc

6-Otpremnina za penziju.doc

1-Spisak ugovora o delu 2001.DOC

2-Spisak ugovora o delu 2001.DOC

3-Spisak ugovora o delu 2001.DOC

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT

Tema: Predlog za formiranje i registraciju BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA

Razlozi za pokretanje teme: Odbijanje Skupštine Opštine Bor (17. tačka dnevnog reda na sednici održanoj 23.10.2009.) inicijative 4700 građana Bora za raspisivanje Referenduma za vanredne opštinske izbore.

Povodom odbijanja Skupštine Opštine Bor (17. tačka dnevnog reda na sednici održanoj 23.10.2009.) inicijative 4700 građana Bora za raspisivanje Referenduma za vanredne opštinske izbore, u svojstvu potpisnika navedene inicijative, svim zainteresovanim punoletnim građanima borske opštine

PREDLAŽEM

1. Formiranje Inicijativnog odbora radi registracije BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA.
2. BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT bi bilo udruženje punoletnih građana borske opštine koje se zalaže za bolji kvalitet i bolje uslove življenja. Radi toga ovo udruženje građana bi na sledećim lokalnim i republičkim izborima kandidovalo svoje predstavnike za odbornike u SO Bor (za pun sastav Skupštine prema važećim zakonskim propisima) i za poslanike u Skupštini Srbije (pun broj predstavnika prema važećim zakonskim propisima).
3. Kandidate za odbornike i poslanike predložiće članovi Skupštine BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA.
4. Član Skupštine BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA može postati svaki punoletni građanin sa mestom boravka na teritoriji borske opštine.
5. Kandidat BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA može postati svaki punoletni član Skupštine BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA koji ispunjava sledeće uslove:

–         da prihvata kandidaturu, koja podrazumeva isticanje njegove biografije na uvid javnosti,

–         da nije krivično osuđivan,

–         da se protiv njega ne vodi krivična istraga,

–         da je psihički zdrav,

–         da ima završenu najmanje srednju stručnu spremu,

–         da u poslednjih 10 godina nije bio član Opštinskog odbora neke stranke,

–         da nikada nije bio odbornik ili poslanik.

6. Za registraciju BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA potreban je potpis najmanje  10 punoletnih građana sa mestom boravka na teritoriji borske opštine (poželjno je što veći broj).

7. Za članove Inicijativnog odbora predlažu se: (imena treba da predlože zainteresovani građani uz prethodno pribavljenu saglasnost predloženog kandidata).

Predlagač: Slobodan Radulović, mail: magila97.@gmail.com

Nakon petooktobarske kontrarevolucije, kada su prevareni građani lažnim pričama o reformama i evropskom životnom standardu, kada je napravljen koban savez između vrha kriminala, vrha tajkuna, vrha tajne policije i vrha DOS-a, savez koji traje do danas i koji omogućava Čumetu da kupuje fakultet u Srbiji, postalo je ogromnoj većini građana jasno da su reforme laž, da su spinovani japijevci kriminalci u skupocenim odelima i da nema spasa države i nacije sa političkim ološom na vlasti. Kako se projekat pljačkanja države i građana privodi kraju, kako je ostalo još malo državnog i društvenog kapitala koji treba rasprodati i uzeti provizije, kako nezadovoljstvo građana preti da eksplodira kroz socijalnu revoluciju na ulici i kako čelnici režima nemaju nikakvu ideju šta treba da rade, osim kako da se spakuju i pobegnu kada stotine hiljada opljačkanih, prevarenih i siromašnih građana bude na ulicama, onda im ne preostaje ništa drugo nego da prete i da plaše građane.

Bris Taton je divljački ubijen. Na ulici, pred gomilom svedoka. I Ranko Panić je zverski ubijen. Takođe na ulici pred gomilom svedoka. U prvom ubistvu policija nije bila na ulici. U drugom ubistvu, policija je intervenisala. Dva mlada života su izgubljena. Sve ostalo što se dešavalo nakon tragedije bilo je obojeno političkim i medijskim spekulacijama. Naročito pojavljivanje visokih predstavnika režima na odavanju pošte francuskom državljaninu.

Nesretnom Ranku Paniću državni vrh nije došao da oda pomen. Nije bilo ni državnih medija. To licemerje režima Borisa Tadića najbolji je dokaz njihove ostrašćenosti i podaništva. Bahati su i bezobzirni prema svome narodu, dok su podanički ponizni pred službenicima briselske administracije. Ubice Tatona su uhvaćene. O ubicama Panića se ništa ne zna. Sakrili su svoju bahatost ispod državne uniforme. I ništa. Kao da nije počinjeno ubistvo. Kao da je to normalno da neki obesni policajac, brukajući državu i policiju, ubije mladića na ulici. I za to ubistvo ne odgovara. Nema dokaza. I nema svedoka. Pretpostavimo da se dogodilo obrnuto. Recimo da je taj zlikovac koji je usmrtio Panića intervenisao u slučaju Tatona. Šta bi se desilo? Da li bi ubica bio pronađen? Da li bi se maneken tranzicije pojavio pred svim televizijskim kamerama da oda počast stradalom? Da li bi izgovorio da je Srbija na putu ulaska u fašizam? Zašto je predsednik države upotrebio reč fašizam? Slučajno? Namerno? Zašto, recimo, nije rekao – odajući poštu ubijenima, bez ikakve diskriminacije, da je Srbija na putu da nestane kao država i da je režim glavni krivac za ubistva koja su se desila?

Ako je Srbija na putu ulaska u fašizam, to znači da se fašizam uvodi iz vrha vlasti. Naime, i Hitler i Duče su uveli svoje države u nacizam i fašizam. Psiholog na položaju predsednika države bi morao nešto o tome da zna. Nažalost, Boris Tadić je neobrazovan, nevaspitan i nekulturan. Nije se udostojio da Smilju Panić, majku nastradalog momka, lično primi i da joj izjavi saučešće. Da se predsednik izvini ispred države koja je počinila zločin i koja pokušava da sakrije krivca. Predsednik za to nije imao vremena. Zapravo, istina je mnogo poraznija, predsednika države to ubistvo nije ni interesovalo. Na tom ubistvu se ne mogu napraviti politički poeni u Briselu i njegovi medijski moguli, koji su monopolizovali tržište reklama i imaju godišnji obrt od 500 miliona evra, smatraju da na tom ubistvu ne mogu profitirati.

Šta je zajedničko ovim ubistvima? Šta ih spaja u toj nesreći?

Zajedničko im je samo jedno. Krivac za ovu tragediju i našu sramotu je vrh državne vlasti. Preciznije, Boris Tadić i njegov režim. Njih treba izvesti na sud istorije i suditi im što namerno uništavaju državne institucije i uvode haos u društvo. Da li je to slučajno? Nije. Nema nikakve slučajnosti. Sve je isplanirano i sve se kontroliše sa jednog mesta. Onima koji su naivni i veruju u predizborna obećanja manekena tranzicije, koji nas je plašio da, ako on ne pobedi, mračne sile iz devedesetih mogu da pobede u društvu, da bi, odmah posle izbora, napravio savez upravo sa tim, kako ih je on u kampanji nazivao, mračnim silama; tim naivnim sam dužan da ponudim celovito objašnjenje. O čemu se, dakle, ovde radi? Otkud tolika povika na fašizam u Srbiji? Otkud tolika medijska hajka na fašiste u Srbiji? Da li Srbija zaista ulazi u fašizam? Da li dobijamo srpskog Hitlera? I ko je to? Objašnjenje je vrlo jednostavno.

Nakon petooktobarske kontrarevolucije, kada su prevareni građani lažnim pričama o reformama i evropskom životnom standardu, kada je napravljen koban savez između vrha kriminala, vrha tajkuna, vrha tajne policije i vrha DOS-a, savez koji traje do danas i koji omogućava Čumetu da kupuje fakultet u Srbiji, postalo je ogromnoj većini građana jasno da su reforme laž, da su spinovani japijevci kriminalci u skupocenim odelima i da nema spasa države i nacije sa političkim ološom na vlasti.Kako se projekat pljačkanja države i građana privodi kraju, kako je ostalo još malo državnog i društvenog kapitala koji treba rasprodati i uzeti provizije, kako nezadovoljstvo građana preti da eksplodira kroz socijalnu revoluciju na ulici i kako čelnici režima nemaju nikakvu ideju šta treba da rade, osim kako da se spakuju i pobegnu kada stotine hiljada opljačkanih, prevarenih i siromašnih građana bude na ulicama, onda im ne preostaje ništa drugo nego da prete i da plaše građane.

Pisao sam odmah nakon izvršene kontrarevolucije da se ne treba toliko plašiti organizovanoga kriminala, jer taj kriminal stvara i kontroliše vrh države, pa se organizovani kriminal rešava za jedan dan, nego da se čuvamo nastanka socijalnoga kriminala koji nastaje iz siromaštva, očaja, besa, tuge i potištenosti, jer se taj kriminal ne može kontrolisati. Socijalni kriminal je najopasniji kriminal u društvu i on uništava zdravlje društva i dovodi do potpunog haosa u državi. Opominjao sam da to Srbiji ne sme da se desi i da su političari na vlasti glavni krivci ako Srbija upadne u to bolesno stanje. Nažalost, uprkos upozorenjima, ostrašćeni tržišni talibani, koji su iz medija proterali svaku kritiku i svaku javnu raspravu, uveli su Srbiju u haos.

U vladavini Borisa Tadića očajni ljudi seku prste da bi skrenuli pažnju narcisoidnom predsedniku da njegova politika ne valja. Da li je predsednik primio te svoje građane? Da li je predsednik pitao te ljude u čemu je problem? Zašto sečete prste? Šta to ne valja? Mogu li da vam pomognem? Gde je problem? Kako da ga rešimo? Zašto se samokažnjavate? Ne. Muk. Ništa. Kao da ti ljudi ne postoje.

Udruženje manjinskih akcionara Srbije je poslalo Borisu Tadiću na hiljade dopisa o pljačkama u procesu privatizacije i o uništavanju preduzeća i otpuštanju radnika. Ništa. Poslao sam lično na hiljade stručnih analiza u kojima je jasno dokazano da je izvršena pljačka države i građana. Opet ništa. Predsednik je odgovarao da nije nadležan. Upućivali su njegovi saradnici na druge korumpirane institucije. I savetovali nezaštićene akcionare da beže od B.D.

Ja sam im veći problem od kriminalaca u njihovim redovima. Pisali smo da se prema radnicima u privatizovanim preduzećima većinski vlasnici odnose kao da su roblje. Pisali smo da u tim preduzećima vlada atmosfera koncentracionih logora. Pisali smo da nove gazde dovode na radnike kriminalce da bacaju suzavce, da potežu pištolje i da tuku akcionare. Ništa. Predsednik države je trošio pare poreskih obveznika i putovao po svetu da vidi ono što nikada u životu, da nije predsednik, ne bi video. Jer, gospodo građani, mi imamo predsednika koji nema rešeno stambeno pitanje. Dobili smo za predsednika države čoveka koji do pedesete godine ništa valjano nije uradio i nije ni sebi uspeo da zaradi stan.

Dali smo da državom upravlja čovek koji nije ni svoj problem mogao da reši? Kako će onda, taj nesposobnjaković i pacer, da rešava probleme 7,48 miliona građana Srbije? Dobili smo za predsednika čoveka koji je nama u opoziciji devedesetih godina služio za sprdanje i ismejavanje. Dobili smo za predsednika čoveka koga je pokojni Đinđić prezirao i koga je držao u stranci samo zbog njegovog oca. Dobili smo za predsednika čoveka koji nije bio sposoban da radi u prosveti, koji ništa nije znao o telekomunikacijama o kojima je odlučivao i koji je uništio 1.400 strela S2M i doveo do haosa u Vojsci. Dobili smo za predsednika nezrelu i nedovršenu ličnost, foliranta koji se okružio diletantima i koji se šepuri u njihovim raširenim očima, verujući da se može vladati floskulama o evropskim integracijama i evroatlantskim savezima. Dobili smo predsednika koji je na poslednjim izborima pobedio šireći laž i strah. I danas imamo predsednika koji je spreman na sve samo da se njegov kult ličnosti ne okrnji.

Istovremeno, društvo je krenulo drugim putem. Predsednik i njegovi građani nemaju ništa zajedničko, osim što žive u istoj državi koja se raspada. Državi koja namerno uništava svoje institucije i koja širi kult ličnosti o jedinom čoveku koji nas može uvesti u evropske integracije. Socijalni kriminal buja u društvu koje se rastače. Svakodnevna ubistva, samoubistva, perverzije i kriminal samo su dokaz da je Srbija pred kolapsom. Predsednik i njegova dvorska svita nemaju nikakvo rešenje za izlazak iz ovog stanja. Pravo rešenje bi bilo da Boris Tadić izađe pred javnost i da otvoreno prizna da je nesposoban da vodi državu, da je on glavni krivac za sve što se dešava u društvu i da podnese ostavku, i da se vrati u školu da pokuša ponovo da predaje. Ako to uradi, predlažem da mu država pokloni stan i da tako reši njegove stambene probleme. Ali, on to nikada neće da uradi. U Srbiji niko mirnim putem ne predaje apsolutnu vlast. I zbog toga, danas se lansira priča o fašizmu, huliganima i pederima.

Režim Borisa Tadića postaje vrlo opasan. Režim Borisa Tadića je spreman sve da organizuje i inscenira samo da produži svoju vlast. Uplašeni socijalnim nezadovoljstvom građana, pokušavaju da skrenu pažnju na sve druge stvari samo da spreče organizovanje demonstracija protiv režima na ulicama. Ništa, gospodo građani, nije slučajno. Nema slučajnosti. Spinovani mediji su lansirali priču da će dva miliona građana Srbije oboleti od svinjskog gripa. Bolesnici na vlast šire strah o epidemiji. Ideja je bila da se na taj način, širenjem straha i panike, građani uplaše i da ne izađu na ulice i sruše odnarođeni režim. Režimski mediji su o tome danima pisali i trovali društvo bolesnom propagandom režima. Međutim, Guča je uspela da razobliči tu laž. Guča je dokazala da se mogu slobodno okupljati bez bojazni od zaraze. Zaraza se nalazi u glavama režimskih političara i medija.

Onda su zabranili javna okupljanja u centru Beograda. Namera im je da sve izmeste na Ušče i da tako spreče masovne demonstracije u centru grada. To nije pošlo za rukom ni Miloševiću. Da je Milošević sprovodio takav zakon, nikada petooktobarske prevare ne bi bilo i nikada ni Koštunica ni Tadić ne bi došli na vlast. Dakle, pokušaj da se nezadovoljni građani oteraju sa ulice na zelene površine neće uspeti. Ulice su pravo mesto za građane i za demokratiju. Protesti na ulicama i blokada državnih institucija je demokratsko pravo građana u osvajanju slobode.

A onda je usledila nova represija. Donet je zakon o informisanju. Zakon je usvojen iz očaja i nemoći. Režim Borisa Tadića pokušava da zabrani svaku kritičku misao i svaku opoziciju. Ni taj zakon neće uspeti da zaustavi osvajanje slobode. I despot je u svojim poslednjim danima donosio takve zakone. A onda je otpočela nova prevara sa paradom pedera i sa huliganima na ulici. Parada je trebalo da pokaže da je pitanje homoseksualaca važnije od pitanja 300.000 dece koja gladuju u Srbiji ili milion penzionera koji su na ivici života i smrti. Ili pitanje milion radnika koji jedva preživljavaju od svog rada ili milion nezaposlenih koji ne mogu da pronađu posao. Režimski mediji sve učestalije spinuju javnost novim senzacijama i na taj način kupuju vreme bankrotiranom režimu Borisa Tadića.

Na javnom servisu nema nijedne ozbiljne emisije o stanju u društvu, jer se isti predstavnici i sluge režima pojavljuju da nam godinama objašnjavaju kako ne treba protestovati i kako je tranzicija jedini put u svetlu budućnost. Tako režim Borisa Tadića ulazi u završnu fazu svoga nestajanja. Režim Borisa Tadića danas širi teror u društvu i oni su glavni krivci za tragedije koje se dešavaju.

Ko su ti navijači, huligani i kriminalci? Odakle su oni došli? Kako su se pojavili na našim ulicama? Zar to nisu isti navijači koji su palili Skupštinu? Zar to nisu isti huligani koji su probijali despotove žandarmerijske kordone? Zar to nisu isti kriminalci koji su upali u Narodnu banku i ustoličili Asistenta za guvernera? Kako to da su tada bili slavljeni, a danas se proglašavaju fašistima? Čija su to deca? Ko su im roditelji? To su deca roditelja koji ne primaju plate, koji seku prste, koji izvršavaju samoubistva u društvu u kome nema pravde i slobode. To su deca ratnih vojnih invalida koji su ginuli u besmislenim ratovima, dok su se njihove gazde bogatile pljačkajući državu. To su unuci penzionera koji ne mogu sebi da priušte jednom mesečno meso i koji primaju milostinju za svoj odrađeni radni vek. To su deca koja gledaju pinkovski glamur silikonskih prostitutki i pornografske slike Velikog brata.

To su deca koja ne mogu da se dokažu u toj orvelovskoj životinjskoj Farmi i koja, gledajući sve te laži na javnom servisu i nacionalnim televizijama, postaju agresivna, jer je život prema njima nemilosrdan, okrutan i surov. To su deca koja ne vide nikakvu svetlost u društvu u kome kriminalci kupuju fakultete, političari i tajkuni se bogate, a silikonske pevaljke plasiraju svoje životne projekte u Piramidama ljudske gluposti. To su naša deca koje je režim gurnuo na ulicu, naoružao ih prazninom i besmislom, medijskom šarenom lažom o uspešnom i bogatom životu tranzicionih prevaranata i kriminalaca, odbeglih zatvorenika i ludaka sa klinika, zaštićenih svedoka, špekulanata i medijskih mogula.

To su naša deca koja su učena da cilj opravdava sva primenjena sredstva, da je uspeh mera vrednosti, da je novac smisao života i da su prevara i laž vrhunske osobine. To su naša deca koja su gledala domaće filmove u kojima su veličani ubice i kriminalci sa utokama u rukama, dok su tranzicionim gubitnicima proglašeni svi oni koji se nisu snašli, koji žive od svog rada i koji brane moral i dostojanstvo. To su naša deca koja su ostavljena na milost i nemilost režima i koje danas, isti taj režim, ugrožen u svome opstanku, proglašava huliganima, kriminalcima i fašistima. Taj režim je stvorio takvo društvo u kome će rasti ta naša deca i nije ponudio ništa da tu decu prevaspita, obrazuje, zaposli i promeni.

Parole o belim šengenskim vizama, koje se vijore nad našim glavama kao pobedničke zastave obećane zemlje dembelije, samo su jeftini, reklamni, politički igrokazi koji mladom čoveku bez novca, ideje i budućnosti ništa ne znače. Taj naš mladi čovek, izgubljen u tranzicionom ludilu, traži zdravu društvenu sredinu u kojoj će moći da odrasta, da se obrazuje, da stiče znanja i veštine, da se zapošljava i stvara svoju porodicu. Ko mu to nudi? Niko.

Režim Borisa Tadića pravi od tih mladih ljudi huligane, kriminalce i fašiste sa kojima treba da se obračunavamo. Ali, to su samo posledice. Pravi uzroci su u karakteru režima koji stvara takvu mladost. Šta, dakle, treba da radimo? Ima li nam spasa? Moramo promeniti režim. Moramo se izboriti za demokratiju i za slobodu. Umesto terora režima, treba temeljno i trajno graditi institucije. Umesto hapšenja i batina, decu treba učiti i zaposliti. Svojim ličnim primerom treba pokazati kakvom društvu stremimo. Teror režima je nova represija na društvo. Time se nijedan problem neće rešiti. Naprotiv, samo će se problemi nagomilavati, dok ne eksplodiraju. Tada postoji velika opasnost da dođe do obračuna unutar nas samih. I to je najveća opasnost. Oni koji su nam sve ovo priredili, takav scenario očekuju. To bi bila najveća kazna. Zato, pamet u glavu i ne glasajte na izborima za one koji su nas uveli u tragediju. Ako pristajete da vas potkupljuju i lažu, onda ste odgovorni za sve što će se desiti. Nema više opravdavanja.

Branko Dragaš

Izvor: Tabloid-list protiv mafije br. 191

www.magazin-tabloid.com

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Ah, leptiru lepi,

Ti ljubavi moja,

Kako me zaslepi,

Ta lepota tvoja?

Pa mi dušu uze,

A srce zarobi,

Da me tuga “muze”,

A patnja me “drobi”.

Jer cveće moje,

Tebi se ne sviđa,

Lepota se tvoja,

S’ drugim “cvećem” viđa.

Kad ti ovo kažem,

Ti poveruj meni,

Ja te bar ne lažem,

Na ljubavnoj sceni.

Volim te i želim,

Da “mirišeš“ mene,

Da “mirisom” ti celim,

Prostrujim kroz vene.

Autor: Slobodan Radulović

U vezi stila rada organa Državne bezbednosti Republike Srbije pre 5.10.2000. u pogledu obračuna sa političkim protivnicima režima Miloševića, kao i nakon 5.10.2000. na ovom blogu je već bilo reči – vidi

Milošević sa vrhom DB-a dogovarao ubistva političkih protivnika

Kad država nije država

O radu Policijske uprave u Boru nakon 5.10.2000. iz ličnog iskustva javnosti nudim na uvid i prosuđivanje sledeće činjenice i dokumenta:

I. Iskustva sa radom u MZ Novo Selište u Boru.
Tokom obavljanja funkcije predsednika Saveta MZ Novo Selište u Boru, ubrzo po izboru
za predsednika Saveta MZ Novo Selište, a po lažnoj prijavi sekretarice MZ (kadar SPS-a),
Policijska uprava iz Bora je poslala Vladana Radojkovića i još jednog inspektora za privredni kriminal da sakupe dokaze o mom nezakonitom obavljanju navedene funkcije ali ni posle skoro mesec dana „češljanja“ kompletne dokumentacije MZ, navedeni inspektori MUP-a Bor protiv mene nisu pronašli ništa ali su protiv navedene sekretarice pronašli da je falsifikovala neku pisanu ispravu i onda su radi zataškavanja ove svoje blamaže navodno njoj podneli neku prekršajnu prijavu što je kasnije zataškano njenim premeštajem u drugu mesnu zajednicu. Takođe, kada je za vreme sednice Saveta MZ izvršena provalna krađa u službenoj prostoriji i iz nje ukraden moj mobilni telefon i lična imovina sekretarice MZ, Policijska ekipa koja je izašla na uviđaj odbila je da radi obezbeđenja dokaza izvrši snimanje otisaka prstiju i tragova patika na prozoru prostorije koji su bili vidljivi i golim okom.
Zahvaljujući navedenom propustu policija nije mogla odmah da pronađe izvršioca sve dok im na mogućeg izvršioca nisam ukazao posebnim pismenim dopisom – vidi Zahtev MZ br. 207 od 26.11.2001..doc

Pošto je istraga policije „tapkala u mestu“ u vezi pronalaženja lica kome je kradljivac prodao moj mobilni telefon i pošto sam ja o tome imao privatne informacije iste sam dostavio službeno Policijskoj upravi Bor ali telefon mi i pored toga nije bio vraćen – vidi

Informacija MZ br. 210 od 03.12.2001..doc
Nakon navedenog neuspeha policije da mi pronađe nezakonito poslovanje i odbijanja da mi vrati ukradeni mobilni telefon, sa policijskom upravom u Boru imao sam problema i zbog odbijanja policije da spreči besplatno i nenamensko korišćenje Stadiona za male sportove – vidi Zahtev MZ br. 119 od 13.09.2002..doc
Ponovljeni zahtev MZ br. 143 od 22.10.2002..doc

Umesto postupanja po navedenim zahtevima MZ Novo Selište Policijska uprava iz Bora je organizovala da budem pozvan na tzv. „informativni razgovor“, navodno na osnovu neke anonimne krivične prijave protiv mene na šta se nisam odazvao pošto je bilo očigledno da se radi o nameštaljki – vidi

Poziv od 06.11.2002..doc
Odgovor br. 147 od 06.11.2002..doc

II. Iskustva sa radom u sindikatu.

Nakon 5.10.2000. kao tekovinu tzv. „Demokratskih promena“ radnici Instituta za bakar iz Bora dobili su za vršioca dužnosti direktora Vlastimira Trujića iz Opštinskog odbora Demokratske stranke iz Bora. Ubrzo po imenovanju Vlastimira Trujića za vršioca dužnosti direktora Instituta za bakar članovi sindikata „Nezavisnost“ su otkrili da on vrši prikrivanje nezakonitih postupanja prethodnog direktora Nedeljka Magdalinovića koji je bio politički kadar Opštinskog odbora SPS-a iz Bora i istovremeno je obavljao funkciju direktora Instituta za bakar (primao platu bez potpisanog ugovora o radu sa Upravnim odborom Instituta za bakar) i funkciju Dekana Tehničkog fakulteta u Boru. Tokom svog mandata na funkciji direktora u Institutu za bakar Nedeljko Magdalinović je vršio utaju poreza na zarade radnika i plaćao privilegovane radnike u Beogradu na osnovu fiktivnih Ugovora o radu za nepostojeća radna mesta u nepostojećoj firmi Inženjering koja je prethodno, na osnovu odluke Upravnog odbora Instituta za bakar Bor, bila ugašena Rešenjem Privrednog suda iz Zaječara. Pored toga Nedeljko Magdalinović je, pod sumnjivim zakonskim okolnostima, sklapao i ugovore o delu sa penzionisanim radnicima.
Trujić Vlastimir je po imenovanju za vršioca dužnosti u Institutu za bakar nastojao da prikrije neke sumnjive radnje svog prethodnika Nedeljka Magdalinovića tako što je i sam nastavio sa utajama poreza na zarade radnika, plaćanje privilegovanih radnika u Beogradu po osnovu fiktivnih ugovora o radu za nepostojeća radna mesta u nepostojećoj firmi i sklapanje Ugovora o delu sa penzionisanim radnicima. Zbog navedenih radnji Magdalinovića i Trujića anonimno lice i sindikat su protiv njih neuspešno podnosili prijave Državnom Tužilaštvu i Policijskoj upravi u Boru-vidi

Prijava od 22.02.2002..doc
Prijava od 23.04.2002..doc

O reagovanju Tužilaštva bilo je reči u prethodnom članku na ovom blogu. Policijska uprava je u početku vršila proveru prijavljenih nezakonitosti u Institutu za bakar i protiv nekih prekršilaca zakona je i sama podnela bezuspešne prijave – vidi

Obavestenje od 05.09.2001..doc
Obavestenje od 01.03.2002..doc
Obavestenje od 01.04.2002..doc
Obavestenje od 02.07.2002..doc

Umesto procesuiranja navedenih prijava protiv prekršilaca zakona iz Instituta za bakar došlo je do političke sprege između Trujića i policijske uprave u Boru radi njihove saradnje u zajedničkom progonu mene (Trujić me nezakonito otpustio sa posla bez isplate zaostalih zarada i bez uplate zaostalih poreza i doprinosa zbog mog svedočenja u krivičnim istragama protiv njega a inspektor MUP-a Bor Vladan Radojković sa još jednim inspektorom su pred svedocima: Avramović Zoranom, Draganom Štrpcem i Zvonimirom Spajićem, u ulici Moše Pijade – preko puta bivše Borske banke AD Bor, pokušali moje prinudno privođenje na tobožnji „informativni razgovor“ na osnovu lažne Trujićeve prijave da sam ga ja lažno prijavljivao – od hapšenja i privođenja odbranio me Zoran Avramović) – vidi

Poziv od 08.06.2004..doc
Zahtev od 09.06.2004..doc
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U vezi stila rada državnog tužilaštva u  Boru na ovom blogu je već bilo
reči – vidi

OĆE KAKI-NEĆE KAKI-treći deo

U prilogu javnosti nudim na uvid i prosuđivanje dokumenta koja su bezuspešno nuđena na nadležnost državnog tužilaštva:

Prijava od 28.03.2003..doc

Prijava od 18.07.2005..doc
Prijava od 13.04.2007..doc
Prijava 06-05-07-03.05.2007..doc

Prijava od 07.05.2007..doc

Prijava od 30.07.2007..doc
Prijava od 05.10.2007..doc
Prijava od 01.02.2008..doc

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Kako u Srbiji funkcioniše sprega politike, kriminala i pravosuđa može se videti na primeru zatvaranja srpskih banaka a posebno Borske banke AD Bor.

Naime, pre zatvaranja Borska banka AD Bor sve banke pa i ova su pljačkane na razne načine, uglavnom preko službenih lica – vidi

KAKO SU LETILI MILIONI IZMEĐU MOSKVE I BEOGRADA: MILIJARDE DOLARA U „DIPLOMATSKOJ POŠTI“

KAKO SU PROPALE SRPSKE BANKE

KAKO SU PROPALI BORSKA BANKA AD I RTB BOR

O pljačkanju Borske banke izveštavala su i druga sredstva javnog informisanja -vidi

Da bi se zataškale navedene pljačke Borske banke AD Bor (bivša Jugobanka Bor) pristupilo se njenom naprasnom stečaju. Tim povodom moja supruga Ljiljana Radulović na sastanku sindikata dala je izjavu koju je prenela i TV Bor – vidi

Zbog iznetih argumenata o zatvaranju Borske banke AD Bor moja supruga se tim povodom bezuspešno obraćala gospodinu Mlađanu Dinkiću ali je umesto njegovog odgovora dobila otkaz ugovora o radu od Stečajnog upravnika Dragane Stojanović, koja je ovu banku i uvela u stečaj – vidi

Zbog davanja otkaza ugovora o radu mojoj suprugi bez isplate zaostalih zarada Poverenik Agencije za stečaj i likvidaciju banaka joj je izdao potvrdu o iznosu priznatih dugovanja a u banci su je uputili da ova potraživanja ostvari preko Trgovinskog suda u Zaječaru koji je doneo odluku o uvođenju stečaja nad ovom bankom – vidi

Obračun neisplaćenih zarada

Dopis sudu od 30.03.2004. sa obrazloženjem o potraživanjima

Zbog razvlačenja sudskog postupka u kome je sud zakazivao rasprave bez pozivanja moje supruge ona se nakon dve bezuspešne pritužbe Trgovinskom sudu obratila posebnom pritužbom Narodnoj kancelariji predsednika republike Srbije – vidi

Kao što se vidi u odgovoru Trgovinskog suda Narodnoj kancelariji predsednika Republike umesto odgovora samog predsednika tog suda Branislava Nikodijevića daje se Izveštaj Stečajnog upravnika Borske banke AD u stečaju Dragane Stojanović u kome se kaže da su potraživanja moje supruge priznata u celosti ali da će joj deo u visini minimalnih zarada biti isplaćen na osnovu rešenja Trgovinskog suda od 18.02.2005. godine pa radnicima treba od priznatih dugovanja po osnovu zakonskog prioriteta odmah isplatiti iznose u visini minimalnih zarada pre uvođenja stečaja sa zakonskom zateznom kamatom i izvršiti uplatu poreza i doprinosa a ostatak će im biti isplaćen po formiranju stečajne mase u zavisnosti od toga koliko su ukupna potraživanja ostalih poverilaca. Nakon toga moja supruga je od Borske banke AD dobila Rešenje St-124/04 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2005. godine i obračun isplaćenih minimalnih zarada koje pre stečaja nisu bile uvedene nikakvim pravnim aktom niti su kao takve utvrđene navedenim sudskim rešenjem – vidi

Rešenje Trgovinskog suda iz Zaječara od 18.02.2005. godine na koje se u svom izveštaju pozvala Stečajni upravnik Borske banke AD Bor Dragana Stojanović, moja supruga nije dobila, jer da je mojoj suprugi bilo uručeno takvo rešenje Trgovinskog suda od 18.02.2004. godine po kome je Borska banka AD Bor mogla da postupi tako kako je postupila, moja supruga bi se sigurno žalila na takvo rešenje zato što isto nije moglo biti zasnovano na tadašnjim zakonskim propisima.
Po prijemu Rešenja St-124/04 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2004. godine, pošto u zakonskom roku nije bilo uloženih žalbi moja supruga je pokušala u Trgovinskom sudu u Zaječaru da joj se na to rešenje overi klauzula pravosnažnosti ali joj je pisarnica tog suda šest meseci po donošenju tog rečenja, tj. 26.07. 2005. godine izdala dokument o svojoj nenadležnosti za to – vidi

Obzirom na sva navedena dešavanja postalo nam je jasno da sa stečajem Borske banke AD nisu čista posla. U to smo se uverili kada je Trgovinski sud iz Zaječara tek nakon velikih muka i višestrukih protesta pristao da na svom rešenju St-124/04 overi pravosnažnost.

Po overi pravosnažnosti Rešenja St-124/04 od 08.02.2004. godine moja supruga je tom sudu podnela predlog za prinudno izvršenje ali je taj sud to odbio Rešenjem I-2183/06 predsednika tog suda Branislava Nikodijevića od 25.12.2006. godine – vidi

Na Rešenje I-2183/04 predsednika Trgovinskog suda od 25.12.2006. godine uložena je žalba višem Trgovinskom sudu u Beogradu ali je ista odbijena Rešenjem II-Iž-102/07 tog suda od 24.01.2007. godine uz obrazloženje da je za prinudno izvršenje pravosnažnog Rešenja St-124/05 Trgovinskog suda iz Zaječara nadležan Opštinski sud u Boru kome su po službenoj dužnosti bile upućene spise predmeta za izvršenje od strane Trgovinskog suda iz Zaječara -vidi

Pošto je Zakonom o izvršnom postupku definisano da je nadležni sud za prinudno izvršenje u obavezi da u roku od tri dana donese svoje rešenje o izvršenju a Opštinski sud je namerno i bez ikakvog uporišta u zakonu odbijao to da učini, moja supruga je morala da uloži pritužbu vršiocu dužnosti predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorici Jovanović – vidi

Kako izvršni sudija Opštinskog suda Bor Zoran Nešković nije ispoštovao ni Zakon o izvršnom postupku ni obećanje dato vršiocu dužnosti predsednika suda Zorici Jovanović da će do 15 aprila 2007. godine doneti rešenje o izvršenju, jer isto nije doneo ni do 10.05.2007. godine, moja supruga je vršiocu dužnosti predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorici Jovanović 14.05.2007. godine uputila Ponovljenu pritužbu – vidi

Pošto su izvršni sudija Opštinskog suda Bor Zoran Nešković i vršilac dužnosti predsednika opštinskog suda Bor Zorica Jovanović do 30.06.2007. godine nastavili da ignorišu zakonom i ustavom utvrđeni pravni poredak republike Srbije, moja supruga je 01.06.2007. godine preko pisarnice Ministarstva pravde u Beogradu predala Žalba na postupanje sudova i Predlog za naknadu štete zbog nezakonitog odugovlačenja postupka – vidi

Neko je iz Ministarstva pravde o predatoj žalbi odmah obavestio nadležne iz Opštinskog suda Bor i oni su u hitnom postupku mojoj suprugi uručili Rešenje I-109/07 Opštinskog suda iz Bora sa retroaktivnim datumom donošenja, navodno od 07.05.2007. godine, a to se potvrđuje kroz Obaveštenje VI Su 37/07 vršioca dužnosti predsednika Opštinskog suda Bor od 13.07.2007. godine u kome se kaže da će prema obaveštenju sudije Zorana Neškovića predmeti u vezi izvršenja brzo biti stavljeni u rad (i drugi su tražili izvršenje po Rešenju St-124/05)-vidi

Na primljeno Rešenje I-109/07 sa retroaktivnim datumom donošenja moja je supruga uložila žalbu Okružnom sudu iz Zaječara -vidi Žalba na Rešenje I-109/07 od 07.05.2007.

Pošto je moja supruga predala Ministarstvu pravde žalbu na rad Opštinskog suda iz Bora Obaveštenjem VI Su 37/07-39 vršioca dužnosti predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorice Jovanović od 03.07.2007. obaveštena je da je tim povodom sudija Zoran Nešković napisao svoju izjavu koju je dostavila u prilogu – vidi

Kao što se vidi iz navedene izjave sudije Zorana Neškovića on je odugovlačio sa donošenjem rešenja zato što mu je bilo potrebno vreme da se sa višim sudovima dogovori kako da postupi. Ustvari radi se o dogovoru kako da se krši zakon na štetu poverilaca jer je Borska banka AD Bor otišla u stečaj u mesecu februaru 2004. godine kada je važio Zakon o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka (Sl. List SFRJ br.84/89i 63/90 i sl. List SRJ br. 37/93, 26/95, 28/96, 44/99 i 53/01), te su potraživanja moje supruge dospela na naplatu po osnovu člana 18. stav 1. tačka 4. u vezi člana 19. stav 1. tačka 2. navedenog zakona (ČLAN 18. STAV 1. TAČKA 4: Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka i sastoje se u sledećem: 4) potraživanja poverilaca prema banci,izuzev potraživanja inostranih kreditora koja su obezbeđena garancijama Narodne banke Jugoslavije i Federacije, smatraju se dospelim. ČLAN 19. STAV 19. TAČKA 2: Potraživanja poverilaca isplaćuju se iz stečajne mase po sledećem redosledu: 2) potraživanja poverilaca koji nisu osnivači banke ).

U ovom slučaju postoji očigledno nepoštovanje Zakona od strane Stečajnog dužnika Borske banke AD Bor, koje se sastoji iz činjenice da ta banka raspolaže ogromnom nepokretnom imovinom, da je u proteklom periodu vršila prodaju i iznajmljivanje te imovine, ali postoji osnovana sumnja da sredstva od prodate i iznajmljivane imovine nisu korišćena za formiranje stečajne mase radi solidarne isplate poverilaca već se koriste u nenamenske i nezakonite svrhe, zbog čega je učesnicima u takvim nezakonitim postupcima bilo potrebno vreme da se po principu sprege politike i kriminala povežu sa pravnim institucijama republike Srbije, da se ne bi sudilo po zakonu, jer da je Borska banka AD Bor za proteklih pet godina formirala stečajnu masu po zakonu ne bi smela onda da oprosti ogromna dugovanja svojim komintentima i sa njima povezanim licima (Dafini Milanović 365 čekova bez pokrića, Jenić Kranjecu 600.000 maraka i nešto šilinga, preduzeću JUGOLD – neobjavljen iznos, RTB-u Bor ne objavljen iznos, itd.).

Da je tačna napred navedena pretpostavka dokazuje i činjenica da nakon uložene pritužbe Ministarstvu pravde republike Srbije, to ministarstvo nije preduzelo nikakve konkretne mere na suzbijanju navedenih nezakonitosti već se i ono upustilo u praksu zamajavanja pritužioca što se vidi iz teksta Obaveštenja br. 071-00-1073/2007-02 od 13.06.2007. godine, kojim uz citiranje zakonskih odredbi obaveštava moju suprugu da će od predsednika Opštinskog suda zatražiti izveštaj – vidi

Međutim, i pored činjenice da je sudija Zoran Nešković Ministarstvu pravde poslao Izveštaj u kome se praktično pravda da je kršio zakon zato što mu je trebalo vremena da se sa višim sudovima dogovori kako da zajedno krše zakon, Ministarstvo pravde na to nije reagovalo u skladu sa svojim nadležnostima!!??

U namerno kršenje zakona neosnovanim odugovlačenjem postupka izvršenja uključio se i Okružni sud nakon podnošenja žalbe na Rešenje I-109/07 Opštinskog suda iz Bora od 07.05.2007. godine zbog čega je moja supruga 28.01.2008. godine podnela pritužbu predsedniku Okružnog suda iz Zaječara – vidi

Nakon uložene pritužbe i pri Okružnom sudu iz Zaječara pristupilo se retroaktivnom donošenju odluke što se vidi iz Obaveštenja VI Su 37/08-16 predsednika Okružnog suda Zaječar Slobodana Mitića od 14.02.2008. godine u kome se tvrdi da je taj sud navodno odlučio po žalbi još 23.11.2007. godine a da je svoju odluku poslao Opštinskom sudu Bor tek 05.02.2008. godine – vidi

Donetim Rešenjem Gž-2139/07 sa retroaktivnim datumom donošenja od 23.11.2007. godine Okružni sud je podržao sudiju Opštinskog suda iz Bora Zorana Neškovića da Rešenje St-124/05 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2005. godine nije podobno za sudsko izvršenje jer je njime utvrđena samo visina potraživanja a ne i obaveza dužnika da istu izvrši, čime se potpuno obesmišljuje uloga suda jer je navedenim Rešenjima Opštinskog i Okružnog suda zanemarena odredba iz člana 34. stav 2. Zakona o izvršnom postupku koja predviđa da u slučaju da u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok se određuje rešenjem o izvršenju.

Dakle radi se o osnovanoj sumnji da je Borska banka AD Bor zatvorena radi otpisivanja dugova fizičkim i pravnim licima koja su je prethodno pljačkali na razne načine (vidi ovde)

a što je za posledicu imalo da mi supruga bude otpuštena bez isplate punog iznosa zaostalih zarada, što je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, međunarodnim pravom i Zakonom o radu, zbog čega je moja supruga protiv navedenih odluka Opštinskog i Okružnog suda podnela Ustavnu žalbu – vidi

Nije tačna ni tvrdnja Opštinskog suda iz Bora ni Okružnog suda iz Zaječara da ne postoji utvrđena obaveza izvršnog dužnika na isplatu duga izvršnom poveriocu, jer čin priznanja duga od strane dužnika i započeto izvršenje samo po sebi podrazumeva i obavezu dužnika da taj dug do kraja isplati izvršnom poveriocu, a ako to ne učini dobrovoljno u razumnom roku sasvim je razumljivo da će se rok za takvu isplatu odrediti rešenjem o izvršenju na osnovu člana 34. stav 2. u vezi člana 32. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, koju su obavezu Opštinski sud iz Bora i Okružni sud iz Zaječara, na osnovu pravosnažne izvršne isprave St-124/04 propustili da utvrde po službenoj dužnosti.

Na osnovu svega iznetog a obzirom da su u zatvaranje Borske banke AD Bor očigledno umešana lica sa visokim političkim i državnim funkcijama, mala je verovatnoća da oni u uslovima sprege politike, kriminala i pravosuđa neće ostvariti uticaj i na Ustavni sud Srbije i taj se uticaj već nazire iz same činjenice da se i pri tom sudu već više od godinu ipo dana odugovlači sa donošenjem odluke.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Moj suncokretu,

Ti životni znaku,

Moj prelepi cvetu,

Ja živim u mraku.

Jer tebe zavoleh,

Bez tvoga pristanka,

Od ljubavi oboleh,

Bez ljubavnog sastanka.

Tvoju ljubav nemam,

Duša mi je prazna,

Dok u tami dremam,

Patnja mi je kazna.

Ah, moj suncokretu,

Ti si mi u duši,

Moj prelepi cvetu,

Na ljubavnoj suši.

Okreni se meni,

Da ti budem sunce,

U ljubavnoj sceni,

Šapni mi na “uvce”:

Da ti voliš mene,

Više nego sunce,

Da ti cvet ne vene,

Ljubim te u “uvce”.

Autor: Slobodan Radulović

Radi podsećanja na ove događaje u prilogu se nude inserti o pomenutom događaju. Tekst počinje ovako:

U Đerdapu, nedaleko od Kladova, 6. aprila 1999. godine, iz reke je izvučena hladnjača puna leševa. Toga dana ribari iz Tekije primetili su da iz vode Dunava viri ćošak nekakvog sanduka. Odmah su obavestili policiju, koja je na lice mesta poslala kriminalističkog tehničara Boška Rajkovića i profesionalnog ronioca iz Kladova Živojina Žiku Đorđevića.

Policija i istražni organi nisu davali informacije, a o samom događaju, dve godine kasnije – 01. maja 2001. godine, javnost je upoznao list „Timočka krimi revija“ iz Zaječara čiji je osnivač i vlasnik Dragan Vitomirović, u tekstu pod naslovom: Kada smo otvorili frigo-sanduk iz njega su počeli da ispadaju leševi. Bilo ih je pedeset. A onda su informacije zatvorene i slučaj proglašen državnom tajnom.

Kada smo došli na lice mesta– ispričao je Đorđević za „Timočku krimi reviju“- i ugledali predmet čiji jedan deo viri iz vode, ja sam zaronio. Ubrzo sam, nedaleko od obale pronašao veliki kamion hladnjaču, koja se svojim prednjim delom oslanjala na dno, jer je prednji deo bio težak zbog motora, a zadnji deo, tačnije frigo sanduk, bio je izaolovan stiroporom i zato je bio lakši, pa je bio okrenut prema površini. Ustanovio sam da se radi o hladnjači marke „Mercedes“, sa kabinom zelene boje i frigo sandukom bele boje, na čijim stranicama je na albanskom pisalo da je ona vlasništvo neke firme iz Peći, koja se bavi preradom i transportom mesa, a bio je upisan i broj telefona firme 029/22997. Imala je pećke registarske tablice. Nedostajala je šofer šajbna, koja je najverovatnije ispala kada je kamion sleteo u Dunav, prilikom dodira sa vodom.Inače, kamion je izgledao kao nov, nije bio nigde oštećen, čak ni farovi nisu bili polomljeni. Rutinski sam ušao u kabinu. U „boš bravi“ se nalazio ključ. Na papučici gasa ležao je oveći kamen, što je govorilo u prilog tome da je neko namerno to stavio i pustio kamion da sleti u vodu…

O onome što su pronašli kriminalistički tehničar i ronilac, odmah su obavestili SUP Kladovo, odnosno: Vukašina Sperlića, načelnika, i Milana Stevanovića, rukovodioca kriminalističke službe u SUP Kladovu, a potom i Mirka Petkovića, zamenika Opštinskog javnog tužioca i Tomislava Milojkovića, istražnog sudiju Optinskog suda u Kladovu. Nakon kraćih konsultacija u SUP-u, obavešteni su i Okružno javno tužilaštvo i Okružni sud u Negotinu, odakle je dobijen nalog da se pripreme uslovi za uviđaj.

Uviđaja međutim nije bilo. Po sistemu subordinacije, policija u Kladovu obavestila je SUP u Boru, a oni MUP Srbije. Ubrzo je stiglo naređenje da se uviđaj ne vrši i da se sve informacije o hladnjači zatvore. Mesto na kome se nalazila je blokirano, a radoznalci po kratkom postupku udaljeni. (“Timočka krimi revija“ 01. maj 2001. godine)

Okružni javni tužilac u Negotinu Miroslav Srzendić, izjavio je da je preduzeo prve korake u istrazi povodom slučaja hladnjače sa 50 tela koja je pre 2 godine pronađena u Dunavu kod Kladova: Sticajem okolnosti, SUP Kladovo je obavešten da je pronađena hladnjača s telima, o tome me je obavestio šef policije Milan Stevanović i zamenik Opštinskog tužioca Kladova Mirko Petković. Naložio sam da se na licu mesta obezbedi ta hladnjača, insistirao sam na tome da se o tome obavesti Okružni javni tužilac gospodin Majstorović, koji je sada u penziji, ion je o tomeobavešten. Sutradan mi je rečeno da od obdukcije neće biti ništa, jer se slučaj nije ni desio, da je to tajna. (B92 04. maj 2001. godine)

Krsta Majstorović nam je rekao da uviđaja neće biti. Na moje pitanje zašto, odgovorio je: Zato što se ništa nije dogodilo– rekao je Srzendić. (“Danas“ 05. maj 2001. godine)

Bio sam iznenađen, ali s obzirom na ratno stanje, na situaciju koja je vladala u to vreme, morao sam da poštujem naređenje tužioca i smatrao sam da tako treba da se postupi, kaže Srzendić. Na pitanje da li je poznato odakle je hladnjača stigla, Srzendić kaže da zna samo da mu je rečeno da je hladnjača puna leševa…U njoj su deca, starci, žene. Sećam se da je pomenut detalj da se broj šasije i broj motora hladnjače ne slažu izjavio je Srzendić.(B92 04. maj 2001. godine)

Bivši Okružni javni tužilac iz Negotina, Krsta Majstorović, izjavio je da se sva dokumentacija u vezi pronađene hladnjače u Dunavu sa 50 leševa, nalazi u Borskom SUP-u. Majstorović, koji je sada u penziji, potvrdio je da je 1999. godine u vreme NATO napada na SR Jugoslaviju, kod Kladova iz Dunava izvađena hladnjača i da je o tome bilo upoznato tužilaštvo u Kladovu i Negotinu kao i policija u Kladovu i Boru.

Svi smo u tužilaštvu bili upoznati sa pokretanjem istrage ali je iz SUP-a i tužilaštva naređeno da se slučaj proglasi državnom tajnom, rekao je Majstorović ne želeći da precizira koja je osoba izdala takvu naredbu.(“Glas“ 08. maj 2001. godine)

Istražni sudija Opštinskog suda Tomislav Milojković, koji je 6. aprila 1999. godine bio na licu mesta, izjavio je:

Kladovom je prostrujala vest da je u Dunavu primećena neka hladnjača. O tome su me obavestili i iz dežurne službe OUP Kladovo, pa sam sa Mirkom Petkovićem, zamenikom Opštinskog javnog tužioca, otišao na lice mesta. Tamo je već bila u toku akcija izvlačenja, u kojoj je učestvovao i Živojin Žika Đorđević, ronilac iz Kladova. Ta akcija je trajala četiri-pet sati. Na licu mesta bili su još Vukašin Sperlić, načelnik OUP Kladovo, Milan Stevanović, načelnik kriminalističke službe i Boško Rajković, kriminalistički tehničar OUP Kladovo. Na udaljenosti od 30-ak metara bila je grupa radoznalaca iz Tekije. Kad je hladnjača privučena zadnjim delom do obale i otvorena, ugledali smo jeziv prizor. Unutra je bila gomila leševa oba pola i svih uzrasta. Neki su bili poluodeveni. Hladnjača je odmah zatvorena, a ja sam, shvativši da taj slučaj nije u mojoj nadležnosti, obavestio nadležne u Negotinu. (“Danas“ 09. maj 2001. godine)

Četvorica radnika pogrebne službe preduzeća „Komunalac“ iz Kladova, koji su želeli da ostanu anonimni, izjavili su novinarima da su oni pretovarili tela iz hladnjače koja je izvađena iz Dunava kod Tekije 6. aprila 1999. godine:

Radili smo dve noći. Posao smo počinjali posle 22 sata i radili smo pod svetlom baterijskih lampi. Prve noći leševe smo iznosili iz hladnjače, koja je bila privučena do obale i otvorena. Nosili smo ih u ćebadima i čaršavima. Osećao se strašan zadah. Sledećeg dana hladnjača je bila izvučena iz reke na obalu. Tovarili smo ih u kamion „Fap“, bez cirade, koji je imao obične tablice, ali se ne sećam čije. Ne znam gde su ih odvozili, jer smo mi odlazili pre nego što bi kamion krenuo. Sagovornik lista „Danas“, dodao je, da su njih četvorica na lice mesta stigli u toku dana, ali da do noći ništa nisu radili. Rečeno im je da su u hladnjači neke izbeglice ili Turci, koji su sleteli u reku. Među leševima, koji su bili na gomili, video je muškarce, žene, starce i decu. Neki su bili raskomadani. Na hladnjači nije bilo registarskih tablica, a natpisi na frigo-sanduku bili su prefarbani. Kad je na posao došao drugog dana video je da je hladnjača natovarena na vučni voz, ali ne zna čiji, niti kuda je odvezena.(“Danas“ 11. maj 2001. godine)

Sreten Savović, direktor Javnog preduzeća „Komunalac“ u Kladovu, čiji su radnici pogrebne službe, dve noći, kraj obale i na magistralnom putu, pretovarali raskomadana ljudska tela, kaže: Na zahtev Odeljenja MUP-a u Kladovu, na lice mesta moji radnici su, najpre, otišči po danu, pred kraj radnog vremena. Tamo smo odvezli dva mrtvačka sanduka koja su ubrzo zatim zajedno sa radnicima vraćena za Kladovo. Kamion hladnjača se nalazio u vodi. Bio je mnogo teži nego što se pretpostavljalo, pa dizalica od 20 tona nije odmh mogla da ga izvuče na obalu. Tokom noći usledio je novi poziv, pa su četvorica radnika otišla na pretovar izvađenih leševa.

Ljubiša Branković, direktor Društvenog preduzeća „Gradnja“, koje ima jedini vučni voz u Kladovu, ne odbacuje mogućnost da je odeljenje MUP-a, u proleće pre dve godine, tražilo da njihov vučni voz ode za Tekiju kako bi se na njega utovario iz Dunava izvađeni kamion hladnjača. (“Politika“ 15. maj 2001. godine)

Bio sam u velikom metalnom čamcu sa jakim „Džonsonovim“ motorom i čekao ortakov signal sa rumunske strane Dunava da krenem po još jednu turu benzina. Na tridesetak metara od obale u martovskoj tihoj noći mogao sam da čujem svaki šum. Sećam se da je bilo oko dva sata i 15 minuta iza ponoći, u noći bez mesečine.

Ovako o kamionu hladnjači započinje svoju priču bivči švercer benzina iz Tekije, koji sve dok se o ovom slučaju ne otvori i zvanična istraga, želi da za javnost ostane anoniman.

Najpre sam ugledao neka svetla. Pomislio sam da da su došli mene da uhapse. Znaš kako je kada švercuješ preko Dunava, sa rumunske na našu obalu. Samo sam farove od kamiona mogao da vidim. Ispred i iza nalazila su se još dva vozila. Kroz glavu mi je proletelo i da je reč o udesu. Čuo sam kako se otvaraju vrata kamiona okrenutog prema Dunavu. Onda su se zatvorila. Začuo se tresak i pad u vodu. Kamionu je, čini mi se, trebalo pet-šest minuta da potone. (“Politika“ 14. maj 2001. godine)

Kapetan u penziji i ribar iz Tekije Najdan Mladenović je ispod Trajanove Table, gde iz čamca vadi svoje mreže, video tovar koji je matica nosila sredinom Dunava.

Moja žena Mica mi reče: „Gledaj neki šator pliva Dunavom.“ Rekao sam joj: „Šta te briga, mi lovimo ribu.“ Kamion se u vodi nije video. Sve je podsećalo na neku piramidu. Kada smo se uveče vratili kući, moj sin Saša reče mi: „Tata našli su nešto na obali.“

Ja sam kapetan. Dobro poznajem Dunav i njegovu snagu. U kazanima i klisuri sve može da ode na dno reke. Kamion hladnjača nikako. Ona je hermetički zatvorena. U njoj ima vazduha toliko mnogo da su oni koji su na Đerdapu želeli da potope i prikriju trag sve neprofesionalno uradili. – ubeđen je Najdan Mladenović. – Da je kamion bio otvoren sve bi odmah otišlo na dno Dunava.( „Politika“ 15. maj 2001. godine)

Povodom događaja o pronalasku kamiona-hladnjače punog leševa, oglasio se i Fond za Humanitarno Pravo i zatražio od policije RS, Tužilaštva i svih drugih nadležnih organa da, posle dve godine od događaja, istraže čitav slučaj i o tome obaveste javnost.

Prema informacijama radija B92, načelnik Resora javne bezbednosti formirao je 07. maja 2001. godine operativnu grupu sa zadatkom da utvrdi sve relevantne činjenice i na osnovu rezultata istrage preduzme odgovarajuće zakonske mere.

Operativna grupa-Komisija razgovarala je sa Miroslavom Srzendićem, Okružnim javnim tužiocem u Negotinu, dva puta, i on je potvrdio da je tužilaštvo bilo obavešteno o vađenju hladnjače istog dana. Komisija je stupila u kontakt i sa Krstom Majstorovićem, bivšim Okružnim javnim tužiocem u Negotinu, koji je prema nekim izvorima izjavio da mu je Časlav Golubović, bivši načelnik SUP-a Bor, naložio da uviđaja ne bude i da se slučaj tretira kao državna tajna.

Komisija MUP-a Srbije u Kladovu, razgovarala je i sa: Mirkom Petrovićem, zamenikom Opštinskog javnog tužioca, Boškom Rajkovićem, kriminalističkim tehničarem, Milanom Stevanovićem, načelnikom službe i Vukašinom Sperlićem, načelnikom OUP Kladovo. (“Danas“ 17. maj 2001. godine)

Ministar pravde Srbije Vladan Batić, zatražio je od predsednika Vrhovnog suda Srbije i vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca, da preko nadležnih organa preduzmu mere za rasvetljavanje „misterioznog slučaja“ leševa pronađenih u hladnjači potopljenoj u Dunavu. (B92 19. maj 2001. godine)

Do danas, javnost nije obaveštena o rezultatima istrage.

ZAŠTO?

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Bez tebe ostadoh,

Ukrasa života svoga,

Te u račun se dadoh,

Da li ima Boga?

Koliko te volim,

I koliko želim,

Boga bi da molim,

Svojim bićem celim.

Jer da Bog postoji,

Znao bi da ceni,

Da mi sreću skroji,

Dao bi te meni.

Ali račun kaže,

Formula je pogrešna,

Jer ljubav kad otkaže,

Duša je neutešna.

Tu formulu prostu,

Ja u srcu nemam,

U ljubavnom postu,

Ceo život dremam.

Autor: Slobodan Radulović

Ovo su primeri kršenja zakona od strane tzv. demokratskih kadrova u Institutu za bakar i RTB-u Bor.

U kršenju radnih i sindikalnih prava radnika naročito se isticao direktor Instituta za bakar Vlastimir Trujić kadar Demokratske stranke iz Bora koji je za vreme režima Miloševića stekao u vlasništvo zlatarsku radnju u centru Bora i titulu doktora tehničkih nauka a posebno se „proslavio“ gušenjem i gašenjem rada Nezavisnog sindikata nezakonitim otpuštanjem

njegovih sindikalnih predstavnika a članove tog sindikata je „proterao“ iz firme tako što ih je proglasio tehnološkim viškom radne snage i nakon toga je od Ministarstva rada zatražio brisanje tog sindikata iz evidencije sindikalnih organizacija.

Takođe, „proslavio“ se i tako što je u Beogradu držao na fiktivnom platnom spisku privilegovane radnike na osnovu:

ugovora o radu za izmišljene poslove u Beogradu u nepostojećoj firmi.

„Slavu“ je stekao i kao nalogodavac naloga:

Mirku Vukmiroviću da retroaktivno za tri meseca unazad falsifikuje moje evidencije iz šihtane knjige, kao sindikalnom predstavniku sa utvrđenim zdravstvenim smetnjama i jedinom hraniocu porodice, kako mi ne bi  isplatio zaostale zarade i ne bi izvršio uplatu poreza i doprinosa, a zatim uz pomoć sprege politike, kriminala i pravosuđa „dočekao“ da mi ne bude isplaćena naknada štete zbog nezakonitog raspoređivanja i nezakonitog otkazivanja ugovora o radu i da se za sve učinjene nezakonite stvari izvuče od zakonskih posledica samo sa nekoliko prekršajnih kazni koje je umesto njega plaćala firma.

„Slava“ Trujića poznata je i po tome što je tužio Borske novine zbog toga što se u humoreski „Noćni belaj plemenitog kujundžije“ prepoznao kao Mula Jusuf turski janičar.

O nezakonitom postupanju Instituta za bakar za vreme Trujića na mestu direktora kao kadrovskog rešenja Demokratske stranke iz Bora javnosti nudim na uvid sledeću dokumentaciju:

Presuda P-963/01 od 12.02.2002-poništaj promene Statuta RTB-a

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Ovo je primer neuspelog pokušaja poštenog sudije da sudi u skladu sa pravnim poretkom utvrđenim ustavom i zakonom. Pokušaj nije uspeo jer je presuda ukinuta a zatim ovaj krivični postupak zataškan uz pomoć sprege politike, kriminala i pravosuđa.

Presuda K-80-04.doc

Usmenu naredbu sekretarici Smilji Janković da falsifikuje evidenciju iz šihtane knjige sindikalnom predstavniku Zvonimiru Spajiću u vidu neopravdanih izostanaka izdala su joj službena lica Instituta za bakar:

Službena lica Instituta za bakar, direktor Trujić Vlastimir i upravnik službe zajedničkih poslova Milija Mićić, su  svoju naredbu porekli na sudu zbog čega je umesto njih osuđena sekretarica.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Ovo je primer kako je pored zataškavanja kriminala u pravosudnim institucijama iz prethodnog teksta vršen pokušaj gušenja bilo kakvog javnog pisanja o tim pojavama u humorističkom obliku i to objavljuje u sredstvima javnog informisanja.

Tužba Mule Jusufa.doc

Noćni belaj plemenitog kujundžije.doc

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Ovo je jedan od pravnih modela kako je zahvaljujući spregi politike, kriminala i pravosuđa zataškano izvršeno krivično delo falsifikovanja službene isprave u Institutu za bakar od strane službenog lica Mirka Vukmirovića po nalogu direktora Vlastimira Trujića radi izbegavanja da mi firma isplati zaostale zarade i uplati poreze i doprinose nakon mog nezakonitog otpuštanja.

Na ovom blogu pod kategorijom SVEDOČENJA  – vidi

Ovde

svedočio sam o mojoj šikani pred pravosudnim institucijama a ovde javnosti nudim deo dokumentacije iz koje se vidi kako vas pravne institucije i njeni izvršioci mogu maltretirati da bi obesmislili vaša ustavom i zakonom utvrđena prava.

Optuznica OJT za Kt-345-04..doc
Resenje Kv-70-05-15.06.2005..doc
Zalba OJT na Resenje Kv-70-05-15.06.2005..doc
Resenje Kz-434-05-16.01.2006..doc

Prituzba na Kv-70-05.doc
Obavestenje o ishodu prituzbe.doc

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Kako izgleda pravda po presudi Opštinskog suda Bor nakon pet-šest odlaganja i odugovlačenja sudskog postupka protiv maloletnih izvršioca preko 90 krivičnih dela krađe od kojih je krađa mog mobilnog telefona izvršena namenski po narudžbini „borskog političkog podzemlja“, jer sam prethodno morao da borskom MUP-u i pored prijave ja pomognem u otkrivanju lopova, tako što sam ja pronašao lopova ukradenog telefona jer nisu hteli da izvrše obezbeđenje dokaza provalne krađe u MZ Novo Selište (odbili su uzimanje golim okom vidljivih otisaka prstiju i tragova patika na prozoru), a ukradeni telefon mi nisu vratili iako sam pronašao njegovog kupca niti mi je isti bio vraćen tokom ili nakon sudskog postupka, jer umesto toga sam po Rešenju suda upućen na građansku parnicu sa besposlenim maloletnim kriminalcem od koje sam ja, pri takvom stanju stvari, morao odustati.

Posebno skrećem pažnju da je sudski postupak vodila i Rešenje donela Danijela Popović, sudija Opštinskog suda Bor, koja se kasnije „proslavila“ u još nekim jalovim sudskim postupcima za zaštitu mojih prava pred Opštinskim sudom Bor u vezi naplate naknade štete zbog nezakonitog otkaza bez isplate zaostalih zarada i bez uplate poreza i doprinosa .

Rešenje Km-51-02 od 31.12.2002.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U vezi mog rada kao predsednika košarkaškog kluba RTB Bor javnosti pružam na uvid sledeću dokumentaciju:

Dokument 125-12 od 26.12.2000..doc
Dokument 06-01-04.01.2001..doc
Dokument 06-01-01-08.01.2001..doc
Dokument 07-01-01-08.01.2001..doc
Dokument 13-01-01-16.01.2001..doc
Dokument 18-01-01-24.01.2001..doc
Dokument 25-01-01-30.01.2001..doc
Dokument 04-02-01-01.02.2001..doc
Dokument od 02.02.2001..doc

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović