oktobar 2009


BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT

Tema: I od lošeg ima gore

Razlozi pokretanja teme: Odomaćena praksa da se u Boru omogućuje lagodno ponašanje na radnim mestima.

U sklopu mnogih naopako shvaćenih i u praksi primenjenih „demokratskih tekovina“ u JKP Toplana iz Bora odomaćile su se zloupotrebe radnog mesta i anganžovanja na njemu, uz diskrecionu saglasnost osnivača, tj. Skupštine opštine Bor.

Naime, opšte je poznata činjenica da je JKP Toplana Bor, zbog raznih javašluka i neprofesionalnog odnosa prema svom poslu već drugu uzastopnu grejnu sezonu dočekala potpuno nespremna i da u tome na posredan način uživa podršku nekih opštinskih struktura.

Kako to od lošeg na gore funkcioniše u praksi prikazuje se na sledećem primeru.

Prethodna grejna sezona završena je 15.04.2009. godine. Od tada pa do 15.10.2009. godine JKP Toplana nije obavila remont kotlova zbog čega je početak grejne sezone u Boru kasnio najmanje nedelju dana.

Ali po onoj narodnoj – uvek može biti i gore.

Upravo to gore nam se dešava ovih dana. Radi se o tome da se u Toplani već par godina unazad zna da je toplovodna mreža toliko korodirala da ne može da izdrži ni niže pritiske tzv. „hladne probe“ a kamoli pritiske „tople probe“. Ta činjenica je od strane menadžmenta Toplane pokušana da se pripiše specijalnoj vrsti bakterija ali zahvaljujući zdravorazumskom javnom razmišljanju borskih blogera taj pokušaj je propao.

Naime, ovih dana se desilo da je pukla jedna od glavnih grana toplovodne mreže pri relativno niskom toplotnom opterećenju i pri srednjim spoljnim tempetaturama od blizu 10 stepeni  C, od koje se mreže napaja i sekundarna mreža prema mesnoj zajednici Novo Selište, zbog čega stanari u zgradi 5A u Njegoševoj ulici nisu 2 dana imali nikakvo grejanje.

Da i od ovoga može biti gore stanari pomenute zgrade su se uverili 30.10.2009. kada i nakon otklanjanja pomenutog uzroka nisu dobili grejanje a preko telefona su dobijali lakonska objašnjenja da će dobiti grejanje kada bude zavareno mesto proboja. Srećom neki od stanara su se raspitali u svom komšiluku i saznali da neke njihove komšije čija se grejna tela napajaju sa iste mreže imaju grejanje.

Zbog toga su na intervenciju tih stanara predsednik i zamenik predsednika Skupštine stanara istog dana oko 13 časova u prostorijama JKP Toplana u ul. Đ.A.Kuna br. 12 tražili od nadležnih da im pokažu mesto gde se navodno izvode radovi na krpljenju navedenog proboja ili da im izdaju potvrdu da su upoznati sa činjenicom da stanari zgrade 5A u Njegoševoj ulici i dalje nemaju grejanje.

Suočeni sa ovakvim zahtevom a pošto nisu znali gde je mesto proboja nadležni iz Toplane su predstavnicima zgrade izdali sledeće

Obavestenje u vezi nemogućnosti grejanja

Eto tako to rade zaposleni u monopolskom preduzeću koje uživa monopolsku političku podršku svog monopolskog osnivača. Jednostavno može im se jer nemaju konkurenciju, solidna plata im je osigurana uz pomoć monopolskog preduzeća JKP za stambene usluge Bor, koje se za naknadu od 15 % bavi uterivanjem reketa u korist Toplane, jer ako neko neće da plati zato što nema grejanje uterivač reketa ga tuži a sud obično po kratkom postupku bez uvažavanja njegovih argumenata, samo na osnovu neplaćenog računa monopoliste utvrđuje krivicu dužnika i razrezuje mu kaznu koja se sastoji u plaćanju nekorektnih i neizvršenih usluga sa zakonskom zateznom kamatom i sudskim troškovima i po principu automatizma odbija mu se od plate ili penzije, a onaj ko nema ni platu ni penziju rizikuje da mu uterivač reketa proda neku pokretnu ili nepokretnu imovinu.

Ali i od ovoga ima gore jer ako niste zadovoljni kvalitetom usluga JKP Toplane ovaj monopolista je izradio sledeći

Zahtev za proveru kvaliteta grejanja

Kao što se vidi monopolista se obavezuje da u vašim grejnim prostorijama obezbedi temperaturu od 20 stepeni C plus/minus 2 stepena C. Obično je to 18 stepeni C, a često je ispod toga. U takvom slučaju vam je monopolista obezbedio „pravo“ da popunite navedeni obrazac radi provere kvaliteta grejanja.

A ko će vam bolje proveriti kvalitet grejanja monopoliste nego sam monopolista??!!

I kako to monopolista radi?

Pa tako što će vas pustiti da od dana podnošenja zahteva čekate najmanje tri dana u hladnom stanu da vam monopolista pošalje svoju komisiju koja će u vašem stanu izmeriti temperaturu.

Kada komisija monopoliste utvrdi da je u vašem stanu temperatura niža od garantovanih 18 stepeni C, monopolista će u roku od 8 dana pokušati da vam u stanu obezbedi garantovanu temperaturu, a ako to ne uspe obezbediće vam da za svaki stepen niže temperature plaćate 5 % niže troškove grejanja tako da, naprimer, ako komisija monopoliste utvrdi da je temperatura u vašem stanu „O stepeni C“, monopolista će vam za svaki stepen niže temperature od 18 stepeni C priznati po 5 % nižu cenu grejanja, tako da pri temperaturi od O stepeni C u stanu imate „pravo na popust“ za plaćanje grejanja od 90 % a ako „imate sreće“ da vam komisija monopoliste u stanu izmeri temperaturu od „- 10 stepeni C“, monopolista će vas potpuno osloboditi od plaćanja grejanja.

Znači, i kad vam je temperatura u stanu O stepeni C, vi monopolisti morate platiti najmanje 10 % od njegove cene „usluga“, koja iznosi oko 110 dinara po kvadratu za grejnu sezonu ili oko 55 dinara po kvadratu svakog meseca. Pod pretpostavkom da imate stan od 60 kvadrata sa temperaturom od O stepeni C, moraćete monopolisti da plaćate reket u iznosu od oko 330 dinara mesečno.

Što se tiče merenja temperature u vašem stanu uobičajeno je da komisija monopoliste obično dođe za vreme povoljnih meteoroloških prilika kada je spoljna temperatura preko 12 stepeni C i uz vaše dogrevanje pomoću drugih izvora (pretpostavka je da nećete danima sedeti u hladnom stanu bez dogrevanja) izmeri temperaturu koja je obično u predviđenim granicama, što znači da nemate pravo na umanjenu cenu i zbog „neosnovanog“ poziva moraćete komisiji monopoliste da platite 413 dinara uvećano za troškove PDV-a u iznosu od 18 %.

A ko je monopolisti i njegovim zaposlenima omogućio ovakvu komociju i lagodno ponašanje?

Pa naravno isti oni politički faktori što su monopolisti omogućili podizanje kredita navodno za remont sistema i kupovinu ogreva uz garanciju isplate iz opštinskog budžeta, tj oni koji su na teret opštinskog budžeta organizovali doček Nove godine, koncerte, zimska letovanja i ko zna čega još, opet po onoj narodnoj – uvek može gore.

Slobodan Radulović

Advertisements

Током 5-то октобарских протеста и штрајкова радника РТБ Бор група против режимских органа управљања, на основу Уговора за демократску, социјално праведну државу потписаног између већине странака ДОС-а и УГС „НЕЗАВИСНОСТ“, a у вези спровођења акције „Металска индустрија за нови век“, Одлуком Штрајкачког одбора РТБ Бор Група од 08.10.2000. године распуштена је Скупштина РТБ Бор Група, разрешен је дужности Управни одбор РТБ-а Бор Група, разрешен је дужности генералног директора РТБ Бор Група Нинослав Цветановић, именован је за вршиоца дужности генералног директора РТБ Бор Група Радомир Јовић, који је био обавезан да у року од три месеца приступи припремама и организацији избора нових органа управљања у РТБ-у Бор Група, а штрајк је до даљег замрзнут – види

Raspuštanje i razrešavanje organa uprave i rukovodjenja u RTB-u Bor.

Током мандата вршиоца дужности генералног директора РТБ Бор Група у зависном предузећу Институту за бакар Бор Д.О.О. за вршиоца дужности директора, након поднете оставке Недељка Магдалиновића, именован је Властимир Трујић, у својству представника ДОС-а, као члан Општинског Одбора Демократске странке из Бора.

У време именовања Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат у фирми је носио назив „СИНДИКАТ ИНСТИТУТ ЗА БАКАР – БОР Д.О.О. – НЕЗАВИСНОСТ“.

Непосредно по именовању Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат „Независност“ је у својству репрезентативног синдиката са њим закључио писани Споразум бр. 2146 од 26.10.2000 године о условима за рад – види

Sporazum o uslovima za rad sindikata.

Због непоштовања потписаног Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године од стране Властимира Трујића, синдикат је повео спор који је окончан правоснажном пресудом П1-700/01Општинског суда из Бора од 20.11.2001. године – види

Presuda o uslovima za rad sindikata.

Када је Властимир Трујић увидео да ће Институт за бакар Бор Д.О.О. у коме је он именован за вршиоца дужности директора изгубити спор са синдикатом у вези непоштовања Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године, а нарочито када је увидео да је синдикат одлучан у спровођењу свог акционог програма „Металска индустрија за нови век“, који је подразумевао одлучну борбу против криминала и корупције у предузећу, одлучио је да отпочне са мобингом, шиканом и прогоном руководства и чланова синдиката, тако што је организовао колективни годишњи одмор радника без издавања индивидуалних решења, а паралелно са тим организовано је фалсификовање евиденција у шихтаним књигама за председника и потпредседнике синдиката како би се изнашле законске могућности да им се због 5 фалсификованих изостанака из шихтаних књига откажу уговори о раду.

Међутим, Решењем бр. 380-117-290/2001-04 Инспектора рада од 27.07.2001. године поремећене су намере Властимира Трујића за отпуштање свих синдикалних представника због непоседовања индивидуалних Решења о коришћењу годишњих одмора, а које неки од њих нису ни користили у терминима када су им фалсификоване евиденције у шихтаним књигама – види

Nalog Inspekcije rada za donošenje rešenja o godisnjem odmoru.

Када је Властимир Трујић схватио да му је пропала замка за отпуштање свих синдикалних представника са колективним годишњим одмором, ради смењивања са функција синдикалних представника, покренуо је поступак лобирања код руководства синдиката у синдикалној централи уз помоћ коришћења свог политичког утицаја уз трачарење и изношење лажних навода о синдикалним представницима у фирми – види

Zahtev Trujića za smenu sindikalnih predstavnika.

Ostavka na funkciju člana predsedništva u sindikalnoj centrali.

Паралелно са применом мобинга и синдикалне шикане против чланова и руководства синдиката, Властимир Трујић је наставио праксу свог претходника Недељка Магдалиновића из времена режима Слободана Милошевића исплатама зарада привилегованим радницима за непостојеће послове у непостојећој фирми Инжењеринг у Београду, која је била претходно укинута Решењем бр. Фи-767/98 Привредног суда из Зајечара од 12.11.1998. године – види

Rešenje Privrednog suda Zaječar o gašenju odeljenja Inženjering u Beogradu.

Ugovor o radu sa Milkom Savović za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi.doc

Ugovor o radu sa Jovanovic Miroljubom za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi.doc

Ugovor o radu sa Dolic Milenom za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi.doc


Ugovor  o radu sa Timotijević Đorđem za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi

Ugovor sa Čedomirom Kneževićem za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi

Bezuspešno obraćanje sindikata Zoranu Đinđiću

Krivična prijava MUP-a Bor protiv Dragulović Vukašina

Izveštaj MUP-a Bor o krivičnim prijavama protiv poslovodstva Instituta za bakar


Krivična prijava MUP-a Bor protiv Vlastimira Trujića
Krivična prijava MUP-a Bor protiv Jovanović Ace i Mileta Bugarina

Obustavljeni prekršajni postupak protiv Trujić Vlastimira zbog zastarelosti

Такође, по узору на свог претходника Недељка Магдалиновића Властимир Трујић је наставио и са утајама пореза и доприноса држави, због чега је довео фирму у ситуацију да је морала да из своје ризнице племенитих метала прода 25. кг. паладијума ради исплате пореза и доприноса како би радници са пуним пензијским стажом могли да остваре право на пензију – види


Stavovi Kolegijuma Instituta za bakar u vezi načina otplate utajenih poreza i doprinosa

Izveštaj Finansijske policije Bor u vezi podnetih prijava protiv Instituta za bakar

Упркос Решењу Инспектора рада бр. 380-117-290/2001-04 од 27.07.2001. године и Конвенције 135. МОР-а О заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу (Сл. Лист СФРЈ бр. 14/82), Властимир Трујић је, на основу фалсификоване евиденције из шихтане књиге, отказао Уговор о раду Звонимиру Спајићу, потпреседнику синдиката, али је таква одлука поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-855/02 од 22.12.2002. године, а службено лице Института за бакар Бор Д.О.О. Смиља Јанковић, која је на суду изјавила да је фалсификат у шихтаној књизи начинила по усменом налогу Властимира Трујића и Мићић Милије осуђена је пресудом К-509/03 Општинског суда из Бора од 24.03.2004. године на три месеца затвора, условно на годину дана – види

Presuda o poništenom otkazu ugovora o radu sindikalnom predstavniku Zvonimiru Spajiću

Presuda protiv Smilje Janković zbog falsifikovanja šihtane knjige radi otpuštanja sindikalnog predstavnika Zvonimira Spajića

У отказивању уговора о раду осталим синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција из шихтаних књига, Властимир Трујић је спречен на основу правоснажне пресуде П1-987/01 Општинског суда од 20.11.2001. године – види

Presuda protiv Instituta za bakar zbog zakidanja prava na godišnji odmor sindikalnim predstavnicima Slobodanu Raduloviću, Draganu Štrpcu i Zvonimiru Spajiću

Пошто му је пропао покушај отказивања уговора о раду синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција у шихтаним књигама Властимир Трујић је почео да изналази друге фиктивне правне разлоге за то.

Тако је председнику синдиката Драгану Штрбцу отказао уговор о раду својим Решењем бр. 2184 од 15.07.2002. године наводећи као разлог наводно непоштовање радне дисциплине али је ова одлука Властимира Трујића поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-1386/04 од 10.03.2005. године.

За време док је била на снази незаконита одлука о отказу уговора о раду Драгану Штрбцу Властимир Трујић и Драгиша Пауновић, у својству службених лица фирме одбили су да поштују Решење бр. 380-117-528/2002-04 Инспектора рада од 16.08.2002. године о враћању на рад Драгана Штрбца до правоснажности судске одлуке, због чега је Институт за бакар Бор правоснажним Решењем Општинског органа за прекршаје Уп-3687/02 од 26.05.2003. године кажњен новчаном казном од 150.000 динара, а Властимир Трујић је у својству службеног лица кажњен новчаном казном од 10.000 динара – види

Presuda o poništaju otkaza ugovora o radu sindikalnom predstavniku Draganu Štrpcu

Prekršajna kazna Vlastimiru Trujiću zbog odbijanja da vrati na rad sindikalnog predstavnika Dragana Štrpca

Пошто су му пропали сви претходни покушаји са отказивањима уговора о раду синдикалним представницима Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић су, пред ненадлежном институцијом “ Проширени колегијум Института за бакар Бор“, уз ускраћивање права на одбрану и изјашњење синдикалним представницима, износили лажне наводе и клевете о измишљеним кривичним делима тих синдикалних представника, на основу чега су од тог Колегијума издејствовали усвајање документа бр. 454 од 16.03.2004. године, у коме је утврђена намера Института за бакар Бор да се за синдикалне представнике Независног синдиката, због обављања синдикалних активности које се њима нису допадале али за које претходно није било утврђено пред надлежним државним органима да су незаконите и да су туженику нанеле штету, изнађе тзв. законска могућност за отказивања уговора о раду.

По овом основу су Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић, вршили мобинг, синдикалну шикану и здравствену дискриминацију, незаконито прераспоређивање и незаконито отпуштање Слободана Радуловића, секретара и оснивача Независног синдиката, тако што су кроз фиктивни дисциплински поступак без вођења записника, Слободану Радуловићу ускратили право изјашњења у присуству адвоката, одбијали су његово слање на здравствени преглед пре упућивања на рад на терену и у загађеној радној средини у Флотацији Велики Кривељ, а нису му признавали ни његову постојећу здравствену документацију издату од стране овлашћене здравствене установе, како би у супротности са одредбама домаћег и међународног права принудили Слободана Радуловића да са утврђеним здравственим сметњама, вишом стручном спремом и 59 година старости обавља полуквалификоване послове узорковања на терену и у загађеној радној средини, након чега је такво поступање резултирало погоршањем његовог укупног здравственог стања и потпуним губитком радне способности, што је утврђено Решењем ПИО бр. 020483 од 22.03.2005. године, а незаконита распоређивања и незаконити отказ уговора о раду Слободану Радуловићу су поништени правоснажним пресудама П1-14/05 од 05.05.2005. године, П1-311/07 од 11.07.2007. године и П1-634/06 од 04.10.2007. године Општинског суда из Бора – види

Presuda Kolegijuma Instituta za bakar za otpuštanje sindikalnih predstavnika

Privremeno rešenje za penziju zbog izbegavanja uplate doprinosa za PIO sindikalnom predstavniku Slobodanu Raduloviću

Presuda o poništaju nezakonitog raspoređivanja sindikalnog predstavnika Slobodana Radulovića

Presuda o poništaju nezakonitog otkaza ugovora o radu sindikalnom predstavniku Slobodanu Raduloviću

Presuda o poništaju nezakonitog raspoređivanja sindikalnog predstavnika Slobodana Radulovića

Властимир Трујић и Драгиша Пауновић су у континуитету од свог постављења против чланова и представника Независног синдиката спроводили мобинг и дискриминацију кршили права радника из Закона о раду, због чега је синдикат тражио заштиту од инспектора рада, који је својим решењима Властимиру Трујићу налагао поштовање Заскона о раду али Властимир Трујић и Драгиша Пауновић нису поштовали решења инспектора рада већ су и даље спроводили мобинг према члановима Независног синдиката уз још бруталније кршење права радника – види

Rešenje o odbijanju žalbe Vlastimira Trujića u vezi nezakonitih isplata zarada zaposlenima

Obaveštenje od Inspekcije rada o nezakonitostima u vezi sa odeljenjem Inženjeringa u Beogradu

Naredba Inspekcije rada Vlastimiru Trujiću da zaposalenima isaplaćuje zarade u skladu sa zakonom

Ukazivanje Inspekcije rada Vlastimiru Trujiću u vezi nezakonitog uređivanja prava i obaveza zaposlenih

Nalog Inspekcije rada Institutu za bakar da isplaćuje zarade zaposlenima u skladu sa zakonom

Nalog Inspekcije radaVlastimiru Trujiću da isplaćuje zarade zaposlenima najmanje jednom mesečno

Властимир Трујић је након свих наведених дискриминационих поступака против чланова и синдикалних представника Независног синдиката, по други пут отказао уговор о раду потпреседнику синдиката, магистру техничких наука Драгану Штрбцу Решењем бр. 160 од 22.01.2007. године.

Наиме, Властимир Трујић је ради стварања нових фиктивних законских услова за отказивање уговора о раду магистру Драгану Штрбцу, са умишљајем и намером га распоредио да обради измењен наручени пројектни задатак наручиоца, тако што је Пројектни задатак из дописа инвеститора бр. 126/913 од 03.05.2006. године преименовао у Пројектни задатак бр. 1377 од 23.06.2006. године уз измену наручене садржине пројектног задатка бр. 126/1913 од 03.05.2006. године, а затим је то оквалификовао као тежу повреду радне обавезе, због чега је донео Решење о отказивању уговора о раду магистру техничких наука кога је узгред стављао и на списак вишка запослених у фирми.

Поступак по тужби магистра Драгана Штрбца, због незаконитог отказивања уговора о раду води се пред Општинским судом у Бору у предмету П1-107/07.

Властимир Трујић је након свих напред наведених и многих других дискриминационих и шиканозних поступака против синдикалних представника Независног синдиката Института за бакар Бор Д.О.О, дописом бр. 521 од 09.03.2007. године, од Министарства за рад и запошљавање Републике Србије за Независни синдикат Институт за бакар Бор Д.О.О. затражио административно укидање регистрације из регистра синдикалних организација, што је у супротности са одредбом из члана 4. Конвенције МОР-а О синдикалним правима и слободама (Сл. Лист ФНРЈ бр. 8/58 „Радничке и послодавачке организације не могу бити распуштене или њихове делатности обустављене административним путем.„) – види

Zahtev Vlastimira Trujića Ministarstvu rada za brisanje Nezavisnog sindikata iz registra sindikalnih organizacija

Пошто ни после свих шиканозних поступака Властимир Трујић није успео да уплаши и отпусти све чланове и представнике Независног синдиката он је сву своју шиканозну освету усмерио на вршиоца дужности законског заступника Независног синдиката Зденку Крстић, тако што је спречава да напредује у служби, не признаје јој извештаје и позиве лекара – спречава је да за време радног времена одлази на заказане лекарске прегледе, умањује јој зараде испод минималне зараде а онда јој до нивоа те зараде врши доплату приказујући то као социјално давање именованој, тј. да је она једина у фирми неспособна да зараду прима на основу свога рада.

Паралелно са умањивањем зарада и спречавања напредовања у служби због обављања синдикалних активности Властимир Трујић преко јавних саопштења пласира и друге неистине у вези наводних разлога за стављање Зденке Крстић на спискове вишка запослених, уз помоћ себи наклоњених саучесника а мимо утврђених законских критеријума.

За оправдање својих јавних навода Властимир Трујић након изношења неистина у јавности ретроактивно организује и прикупља фалсификовану документацију – види

Obračun zarade za sindikalnog predstavnika Zdenku Krstić ispod minimalne zarade po nalogu Vlastimira Trujića

Trujićeva diskriminacija sindikalnih predstavnika u javnosti

Trujićeva narudžbina lažne radne diskriminacije sindikalnih predstavnika

Ради спречавања остваривања права Зденки Крстић су због корупције затворена врата у инспекцијским и другим државним институцијама којима се обраћала за заштиту својих права.

ИЗВЕШТАЈ ПРИПРЕМИО:

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ИНСТИТУТ ЗА РУДАРСТВО И МЕТАЛУРГИЈУ БОР

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U mnoštvu raznih zloupotreba u našoj stvarnosti u Boru odomaćila se i zloupotreba sa sklapanjem tzv. „ugovora o autorskom delu“ uz paralelnu utaju dela poreza državi.

Ovaj vid „biznisa“ u Institutu za bakar u Boru svojevremeno je razvio i razradio „veliki komunistički vernik“ dr Čedomir Knežević ali se to kasnije proširilo i u druge firme. Naime, to se radilo tako što su se sklapali ugovori za veće poslove u okviru kojih su se nalazili i „ugovori o autorskom delu“.

U početku su „ugovori o autorskom delu“ sklapani samo sa poznatim stručnim ličnostima sa nekih fakulteta, ali kasnije kada su sagledane koristi takvog biznisa to se proširilo skoro na sve oblasti, tako da su „ugovori o autorskom delu“ sklapani sa mnogima koji su poslovodstvu Instituta za bakar mogli da donesu neku korist. Tako su aganžman za dodatnu zaradu preko Instituta za bakar počeli da dobijaju i neki lekari, sudije, rukovodioci pojedinih firmi ali i članovi poslovodstva i njihovi lični prijatelji, rodbina, penzioneri pa čak i probrani radnici u samoj firmi radi isplate posebnih poslova kao što su naknade za prekovremeni rad, neke lične usluge članovima poslovodsva (razni zanatski radovi u stanovima, vikendicama ili kućama), isplate naknada za višegodišnji rad u firmi (samo probranim pojedincima), itd. Ovakav vid bisnisa je u Institutu za bakar bio tretiran kao poslovna tajna koju je razobličio i izdao Nezavisni sindikat-vidi

KAKO POSTIĆI USPEH U ŽIVOTU-treći deo

I tako sa ugovorima o „autorskom delu“ krenuo je razvoj Instituta za bakar toliko dobro da firma nije imala dovoljno radne snage da podmiri sve „ukazane potrebe“. Pored rada na domaćem terenu ređali su se i radovi u Burmi, Indiji, Iranu, Iraku (Prijava u vezi poslovanja u Jordanu i Iraku.doc), Siriji – vidi

Seik je podmiren.doc

Safari iz Beograda.doc

Za rukovođenje na svim takvim poslovima birani su tzv. „partijski probrani stručnjaci“ kojima su radi kvalitetnijeg obavljanja poslova pridodati i pojedini stvarno dobri radnici. I dok su iza običnih radnika ostajali i dobri radni rezultati iza „probranih partijskih kadrova“ ostajale su mahinacije, afere i bruke o čemu je svojevremeno „NON“ pisao u nastavcima – vidi Diverzanti u Boru-leto 1986.doc, Bice tako dok ima budala koje placaju 27.04.1986.doc,

Plagijatom do diplome-27.04.1986.doc

Drugovi akademski radnici -leto 1986.doc,

Da bi se maskirale evidentne zloupotrebe u masi „ugovora o autorskom delu“ se povremeno vršilo i sklapanje ugovora sa pojedinim afirmisanim stručnjacima sa stvarnim naučnim temama ali to nije bilo dovoljno da spreči kompromitaciju Instituta kao firme za izradu serijskih kvazi naučnih radova što je zabeleženo i u sredstvima javnog informisanja od čega su se posebno „proslavili“:

Projekat za galvanizaciju Megaplasta kod Donjeg Milanovca

-Pržionica tečnog pirita u Topionici Bor,

-Flotacija molibdena u Velikom Krivelju,

-Separacija magnetita u Velikom Krivelju,

-Kiper B-40 u FOD-u,

-Fabrika nikal sulfata u borskoj Elektrolizi,

-Pržionica koncentrata pirita do Fabrike sumporne kiseline u Boru,

-Feni u Makedoniji, itd.

Zahvaljući navedenom biznisu poslovodstvu Instituta i pojedinim njihovim saradnicima iz „ugovora o autorskom delu“ vremenom je skakao lični standard i ugled jer su na navedeni način mogli da sebi obezbede luksuzne stambene prostore van Bora, solidne ušteđevine ali i bolje političke i stručne pozicije po onoj narodnoj: „para vrti gde burgija neće“, tako da ni jedan direktor iz Instituta za bakar nije otišao a da se nije „nafatirao“.

Zbog toga što je Nezavisni sindikat raskrinkavao ovu vrstu biznisa u Institutu za bakar poslednji direktor dr Vlastimir Trujić je izvršio njegovo gašenje tako što je iz Instituta

proterao ili otpustio sindikalno rukovodstvo

a nakon toga od Ministarstva za rad zatražio njegovo brisanje iz Registra sindikalnih organizacija, u vezi čega je pokretan bezuspešni krivični postupak -vidi

Zahtev Trujica za gasenje sindikata.doc

Dopuna krivicne prijave u vezi gasenja sindikata.doc

a nakon toga izvršio i promenu naziva firme od Instituta za Bakar Bor D.O.O. u Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor.

Radi upoznavanja i procene javnosti u prilogu nudim na uvid spiskove saradnika Instituta za bakar sa kojima su poslovodstva firme sklapali ugovore o autorskim delima po raznim osnovima a do kojih je sindikat Nezavisnost uspeo da dođe i zbog čega je doživeo da bude ugašen. Na očigledne zloupotrebe u vezi sklapanja „ugovora o autorskim delima“ Nezavisni sindikat je bezuspešno nudio svoja saznanja Državnom  javnom tužilaštvu i Policijskoj upravi Bor a ja sam o tome, takođe bezuspešno  svedočio, davanjem pismenog iskaza u predmetu Ki-106/02 Opštinskog suda u Boru, zbog čega me Trujić Vlastimir proganjao i na kraju otpustio sa posla bez isplate zaostalih zarada i poreza i doprinosa.

1-Spisak ugovora o delu 1998.DOC

2-Spisak ugovora o delu 1998.DOC

3-Spisak ugovora o delu 1998.DOC

1-Spisak ugovora o delu -1999.DOC

1-Spisak ugovora o delu -2000.DOC

2-Spisak ugovora o delu -2000.DOC

3-Spisak ugovora o delu 2000.DOC

4-Spisak ugovora o delu 2000.DOC

5-Ugovor za propagandu.doc

6-Otpremnina za penziju.doc

1-Spisak ugovora o delu 2001.DOC

2-Spisak ugovora o delu 2001.DOC

3-Spisak ugovora o delu 2001.DOC

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović




BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT

Tema: Predlog za formiranje i registraciju BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA

Razlozi za pokretanje teme: Odbijanje Skupštine Opštine Bor (17. tačka dnevnog reda na sednici održanoj 23.10.2009.) inicijative 4700 građana Bora za raspisivanje Referenduma za vanredne opštinske izbore.

Povodom odbijanja Skupštine Opštine Bor (17. tačka dnevnog reda na sednici održanoj 23.10.2009.) inicijative 4700 građana Bora za raspisivanje Referenduma za vanredne opštinske izbore, u svojstvu potpisnika navedene inicijative, svim zainteresovanim punoletnim građanima borske opštine

PREDLAŽEM

  1. Formiranje Inicijativnog odbora radi registracije BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA.
  2. BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT bi bilo udruženje punoletnih građana borske opštine koje se zalaže za bolji kvalitet i bolje uslove življenja. Radi toga ovo udruženje građana bi na sledećim lokalnim i republičkim izborima kandidovalo svoje predstavnike za odbornike u SO Bor (za pun sastav Skupštine prema važećim zakonskim propisima) i za poslanike u Skupštini Srbije (pun broj predstavnika prema važećim zakonskim propisima).
  3. Kandidate za odbornike i poslanike predložiće članovi Skupštine BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA.
  4. Član Skupštine BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA može postati svaki punoletni građanin sa mestom boravka na teritoriji borske opštine.
  5. Kandidat BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA može postati svaki punoletni član Skupštine BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA koji ispunjava sledeće uslove:

–         da prihvata kandidaturu, koja podrazumeva isticanje njegove biografije na uvid javnosti,

–         da nije krivično osuđivan,

–         da se protiv njega ne vodi krivična istraga,

–         da je psihički zdrav,

–         da ima završenu najmanje srednju stručnu spremu,

–         da u poslednjih 10 godina nije bio član Opštinskog odbora neke stranke,

–         da nikada nije bio odbornik ili poslanik.

6. Za registraciju BORSKOG GRAĐANSKOG PARLAMENTA potreban je potpis najmanje  10 punoletnih građana sa mestom boravka na teritoriji borske opštine (poželjno je što veći broj).

7. Za članove Inicijativnog odbora predlažu se: (imena treba da predlože zainteresovani građani uz prethodno pribavljenu saglasnost predloženog kandidata).

    Predlagač: Slobodan Radulović, mail: magila97.@gmail.com

    Nakon petooktobarske kontrarevolucije, kada su prevareni građani lažnim pričama o reformama i evropskom životnom standardu, kada je napravljen koban savez između vrha kriminala, vrha tajkuna, vrha tajne policije i vrha DOS-a, savez koji traje do danas i koji omogućava Čumetu da kupuje fakultet u Srbiji, postalo je ogromnoj većini građana jasno da su reforme laž, da su spinovani japijevci kriminalci u skupocenim odelima i da nema spasa države i nacije sa političkim ološom na vlasti. Kako se projekat pljačkanja države i građana privodi kraju, kako je ostalo još malo državnog i društvenog kapitala koji treba rasprodati i uzeti provizije, kako nezadovoljstvo građana preti da eksplodira kroz socijalnu revoluciju na ulici i kako čelnici režima nemaju nikakvu ideju šta treba da rade, osim kako da se spakuju i pobegnu kada stotine hiljada opljačkanih, prevarenih i siromašnih građana bude na ulicama, onda im ne preostaje ništa drugo nego da prete i da plaše građane.


    Bris Taton je divljački ubijen. Na ulici, pred gomilom svedoka. I Ranko Panić je zverski ubijen. Takođe na ulici pred gomilom svedoka. U prvom ubistvu policija nije bila na ulici. U drugom ubistvu, policija je intervenisala. Dva mlada života su izgubljena. Sve ostalo što se dešavalo nakon tragedije bilo je obojeno političkim i medijskim spekulacijama. Naročito pojavljivanje visokih predstavnika režima na odavanju pošte francuskom državljaninu.

    Nesretnom Ranku Paniću državni vrh nije došao da oda pomen. Nije bilo ni državnih medija. To licemerje režima Borisa Tadića najbolji je dokaz njihove ostrašćenosti i podaništva. Bahati su i bezobzirni prema svome narodu, dok su podanički ponizni pred službenicima briselske administracije. Ubice Tatona su uhvaćene. O ubicama Panića se ništa ne zna. Sakrili su svoju bahatost ispod državne uniforme. I ništa. Kao da nije počinjeno ubistvo. Kao da je to normalno da neki obesni policajac, brukajući državu i policiju, ubije mladića na ulici. I za to ubistvo ne odgovara. Nema dokaza. I nema svedoka. Pretpostavimo da se dogodilo obrnuto. Recimo da je taj zlikovac koji je usmrtio Panića intervenisao u slučaju Tatona. Šta bi se desilo? Da li bi ubica bio pronađen? Da li bi se maneken tranzicije pojavio pred svim televizijskim kamerama da oda počast stradalom? Da li bi izgovorio da je Srbija na putu ulaska u fašizam? Zašto je predsednik države upotrebio reč fašizam? Slučajno? Namerno? Zašto, recimo, nije rekao – odajući poštu ubijenima, bez ikakve diskriminacije, da je Srbija na putu da nestane kao država i da je režim glavni krivac za ubistva koja su se desila?

    Ako je Srbija na putu ulaska u fašizam, to znači da se fašizam uvodi iz vrha vlasti. Naime, i Hitler i Duče su uveli svoje države u nacizam i fašizam. Psiholog na položaju predsednika države bi morao nešto o tome da zna. Nažalost, Boris Tadić je neobrazovan, nevaspitan i nekulturan. Nije se udostojio da Smilju Panić, majku nastradalog momka, lično primi i da joj izjavi saučešće. Da se predsednik izvini ispred države koja je počinila zločin i koja pokušava da sakrije krivca. Predsednik za to nije imao vremena. Zapravo, istina je mnogo poraznija, predsednika države to ubistvo nije ni interesovalo. Na tom ubistvu se ne mogu napraviti politički poeni u Briselu i njegovi medijski moguli, koji su monopolizovali tržište reklama i imaju godišnji obrt od 500 miliona evra, smatraju da na tom ubistvu ne mogu profitirati.

    Šta je zajedničko ovim ubistvima? Šta ih spaja u toj nesreći?

    Zajedničko im je samo jedno. Krivac za ovu tragediju i našu sramotu je vrh državne vlasti. Preciznije, Boris Tadić i njegov režim. Njih treba izvesti na sud istorije i suditi im što namerno uništavaju državne institucije i uvode haos u društvo. Da li je to slučajno? Nije. Nema nikakve slučajnosti. Sve je isplanirano i sve se kontroliše sa jednog mesta. Onima koji su naivni i veruju u predizborna obećanja manekena tranzicije, koji nas je plašio da, ako on ne pobedi, mračne sile iz devedesetih mogu da pobede u društvu, da bi, odmah posle izbora, napravio savez upravo sa tim, kako ih je on u kampanji nazivao, mračnim silama; tim naivnim sam dužan da ponudim celovito objašnjenje. O čemu se, dakle, ovde radi? Otkud tolika povika na fašizam u Srbiji? Otkud tolika medijska hajka na fašiste u Srbiji? Da li Srbija zaista ulazi u fašizam? Da li dobijamo srpskog Hitlera? I ko je to? Objašnjenje je vrlo jednostavno.

    Nakon petooktobarske kontrarevolucije, kada su prevareni građani lažnim pričama o reformama i evropskom životnom standardu, kada je napravljen koban savez između vrha kriminala, vrha tajkuna, vrha tajne policije i vrha DOS-a, savez koji traje do danas i koji omogućava Čumetu da kupuje fakultet u Srbiji, postalo je ogromnoj većini građana jasno da su reforme laž, da su spinovani japijevci kriminalci u skupocenim odelima i da nema spasa države i nacije sa političkim ološom na vlasti.Kako se projekat pljačkanja države i građana privodi kraju, kako je ostalo još malo državnog i društvenog kapitala koji treba rasprodati i uzeti provizije, kako nezadovoljstvo građana preti da eksplodira kroz socijalnu revoluciju na ulici i kako čelnici režima nemaju nikakvu ideju šta treba da rade, osim kako da se spakuju i pobegnu kada stotine hiljada opljačkanih, prevarenih i siromašnih građana bude na ulicama, onda im ne preostaje ništa drugo nego da prete i da plaše građane.

    Pisao sam odmah nakon izvršene kontrarevolucije da se ne treba toliko plašiti organizovanoga kriminala, jer taj kriminal stvara i kontroliše vrh države, pa se organizovani kriminal rešava za jedan dan, nego da se čuvamo nastanka socijalnoga kriminala koji nastaje iz siromaštva, očaja, besa, tuge i potištenosti, jer se taj kriminal ne može kontrolisati. Socijalni kriminal je najopasniji kriminal u društvu i on uništava zdravlje društva i dovodi do potpunog haosa u državi. Opominjao sam da to Srbiji ne sme da se desi i da su političari na vlasti glavni krivci ako Srbija upadne u to bolesno stanje. Nažalost, uprkos upozorenjima, ostrašćeni tržišni talibani, koji su iz medija proterali svaku kritiku i svaku javnu raspravu, uveli su Srbiju u haos.

    U vladavini Borisa Tadića očajni ljudi seku prste da bi skrenuli pažnju narcisoidnom predsedniku da njegova politika ne valja. Da li je predsednik primio te svoje građane? Da li je predsednik pitao te ljude u čemu je problem? Zašto sečete prste? Šta to ne valja? Mogu li da vam pomognem? Gde je problem? Kako da ga rešimo? Zašto se samokažnjavate? Ne. Muk. Ništa. Kao da ti ljudi ne postoje.

    Udruženje manjinskih akcionara Srbije je poslalo Borisu Tadiću na hiljade dopisa o pljačkama u procesu privatizacije i o uništavanju preduzeća i otpuštanju radnika. Ništa. Poslao sam lično na hiljade stručnih analiza u kojima je jasno dokazano da je izvršena pljačka države i građana. Opet ništa. Predsednik je odgovarao da nije nadležan. Upućivali su njegovi saradnici na druge korumpirane institucije. I savetovali nezaštićene akcionare da beže od B.D.

    Ja sam im veći problem od kriminalaca u njihovim redovima. Pisali smo da se prema radnicima u privatizovanim preduzećima većinski vlasnici odnose kao da su roblje. Pisali smo da u tim preduzećima vlada atmosfera koncentracionih logora. Pisali smo da nove gazde dovode na radnike kriminalce da bacaju suzavce, da potežu pištolje i da tuku akcionare. Ništa. Predsednik države je trošio pare poreskih obveznika i putovao po svetu da vidi ono što nikada u životu, da nije predsednik, ne bi video. Jer, gospodo građani, mi imamo predsednika koji nema rešeno stambeno pitanje. Dobili smo za predsednika države čoveka koji do pedesete godine ništa valjano nije uradio i nije ni sebi uspeo da zaradi stan.

    Dali smo da državom upravlja čovek koji nije ni svoj problem mogao da reši? Kako će onda, taj nesposobnjaković i pacer, da rešava probleme 7,48 miliona građana Srbije? Dobili smo za predsednika čoveka koji je nama u opoziciji devedesetih godina služio za sprdanje i ismejavanje. Dobili smo za predsednika čoveka koga je pokojni Đinđić prezirao i koga je držao u stranci samo zbog njegovog oca. Dobili smo za predsednika čoveka koji nije bio sposoban da radi u prosveti, koji ništa nije znao o telekomunikacijama o kojima je odlučivao i koji je uništio 1.400 strela S2M i doveo do haosa u Vojsci. Dobili smo za predsednika nezrelu i nedovršenu ličnost, foliranta koji se okružio diletantima i koji se šepuri u njihovim raširenim očima, verujući da se može vladati floskulama o evropskim integracijama i evroatlantskim savezima. Dobili smo predsednika koji je na poslednjim izborima pobedio šireći laž i strah. I danas imamo predsednika koji je spreman na sve samo da se njegov kult ličnosti ne okrnji.

    Istovremeno, društvo je krenulo drugim putem. Predsednik i njegovi građani nemaju ništa zajedničko, osim što žive u istoj državi koja se raspada. Državi koja namerno uništava svoje institucije i koja širi kult ličnosti o jedinom čoveku koji nas može uvesti u evropske integracije. Socijalni kriminal buja u društvu koje se rastače. Svakodnevna ubistva, samoubistva, perverzije i kriminal samo su dokaz da je Srbija pred kolapsom. Predsednik i njegova dvorska svita nemaju nikakvo rešenje za izlazak iz ovog stanja. Pravo rešenje bi bilo da Boris Tadić izađe pred javnost i da otvoreno prizna da je nesposoban da vodi državu, da je on glavni krivac za sve što se dešava u društvu i da podnese ostavku, i da se vrati u školu da pokuša ponovo da predaje. Ako to uradi, predlažem da mu država pokloni stan i da tako reši njegove stambene probleme. Ali, on to nikada neće da uradi. U Srbiji niko mirnim putem ne predaje apsolutnu vlast. I zbog toga, danas se lansira priča o fašizmu, huliganima i pederima.

    Režim Borisa Tadića postaje vrlo opasan. Režim Borisa Tadića je spreman sve da organizuje i inscenira samo da produži svoju vlast. Uplašeni socijalnim nezadovoljstvom građana, pokušavaju da skrenu pažnju na sve druge stvari samo da spreče organizovanje demonstracija protiv režima na ulicama. Ništa, gospodo građani, nije slučajno. Nema slučajnosti. Spinovani mediji su lansirali priču da će dva miliona građana Srbije oboleti od svinjskog gripa. Bolesnici na vlast šire strah o epidemiji. Ideja je bila da se na taj način, širenjem straha i panike, građani uplaše i da ne izađu na ulice i sruše odnarođeni režim. Režimski mediji su o tome danima pisali i trovali društvo bolesnom propagandom režima. Međutim, Guča je uspela da razobliči tu laž. Guča je dokazala da se mogu slobodno okupljati bez bojazni od zaraze. Zaraza se nalazi u glavama režimskih političara i medija.

    Onda su zabranili javna okupljanja u centru Beograda. Namera im je da sve izmeste na Ušče i da tako spreče masovne demonstracije u centru grada. To nije pošlo za rukom ni Miloševiću. Da je Milošević sprovodio takav zakon, nikada petooktobarske prevare ne bi bilo i nikada ni Koštunica ni Tadić ne bi došli na vlast. Dakle, pokušaj da se nezadovoljni građani oteraju sa ulice na zelene površine neće uspeti. Ulice su pravo mesto za građane i za demokratiju. Protesti na ulicama i blokada državnih institucija je demokratsko pravo građana u osvajanju slobode.

    A onda je usledila nova represija. Donet je zakon o informisanju. Zakon je usvojen iz očaja i nemoći. Režim Borisa Tadića pokušava da zabrani svaku kritičku misao i svaku opoziciju. Ni taj zakon neće uspeti da zaustavi osvajanje slobode. I despot je u svojim poslednjim danima donosio takve zakone. A onda je otpočela nova prevara sa paradom pedera i sa huliganima na ulici. Parada je trebalo da pokaže da je pitanje homoseksualaca važnije od pitanja 300.000 dece koja gladuju u Srbiji ili milion penzionera koji su na ivici života i smrti. Ili pitanje milion radnika koji jedva preživljavaju od svog rada ili milion nezaposlenih koji ne mogu da pronađu posao. Režimski mediji sve učestalije spinuju javnost novim senzacijama i na taj način kupuju vreme bankrotiranom režimu Borisa Tadića.

    Na javnom servisu nema nijedne ozbiljne emisije o stanju u društvu, jer se isti predstavnici i sluge režima pojavljuju da nam godinama objašnjavaju kako ne treba protestovati i kako je tranzicija jedini put u svetlu budućnost. Tako režim Borisa Tadića ulazi u završnu fazu svoga nestajanja. Režim Borisa Tadića danas širi teror u društvu i oni su glavni krivci za tragedije koje se dešavaju.

    Ko su ti navijači, huligani i kriminalci? Odakle su oni došli? Kako su se pojavili na našim ulicama? Zar to nisu isti navijači koji su palili Skupštinu? Zar to nisu isti huligani koji su probijali despotove žandarmerijske kordone? Zar to nisu isti kriminalci koji su upali u Narodnu banku i ustoličili Asistenta za guvernera? Kako to da su tada bili slavljeni, a danas se proglašavaju fašistima? Čija su to deca? Ko su im roditelji? To su deca roditelja koji ne primaju plate, koji seku prste, koji izvršavaju samoubistva u društvu u kome nema pravde i slobode. To su deca ratnih vojnih invalida koji su ginuli u besmislenim ratovima, dok su se njihove gazde bogatile pljačkajući državu. To su unuci penzionera koji ne mogu sebi da priušte jednom mesečno meso i koji primaju milostinju za svoj odrađeni radni vek. To su deca koja gledaju pinkovski glamur silikonskih prostitutki i pornografske slike Velikog brata.

    To su deca koja ne mogu da se dokažu u toj orvelovskoj životinjskoj Farmi i koja, gledajući sve te laži na javnom servisu i nacionalnim televizijama, postaju agresivna, jer je život prema njima nemilosrdan, okrutan i surov. To su deca koja ne vide nikakvu svetlost u društvu u kome kriminalci kupuju fakultete, političari i tajkuni se bogate, a silikonske pevaljke plasiraju svoje životne projekte u Piramidama ljudske gluposti. To su naša deca koje je režim gurnuo na ulicu, naoružao ih prazninom i besmislom, medijskom šarenom lažom o uspešnom i bogatom životu tranzicionih prevaranata i kriminalaca, odbeglih zatvorenika i ludaka sa klinika, zaštićenih svedoka, špekulanata i medijskih mogula.

    To su naša deca koja su učena da cilj opravdava sva primenjena sredstva, da je uspeh mera vrednosti, da je novac smisao života i da su prevara i laž vrhunske osobine. To su naša deca koja su gledala domaće filmove u kojima su veličani ubice i kriminalci sa utokama u rukama, dok su tranzicionim gubitnicima proglašeni svi oni koji se nisu snašli, koji žive od svog rada i koji brane moral i dostojanstvo. To su naša deca koja su ostavljena na milost i nemilost režima i koje danas, isti taj režim, ugrožen u svome opstanku, proglašava huliganima, kriminalcima i fašistima. Taj režim je stvorio takvo društvo u kome će rasti ta naša deca i nije ponudio ništa da tu decu prevaspita, obrazuje, zaposli i promeni.

    Parole o belim šengenskim vizama, koje se vijore nad našim glavama kao pobedničke zastave obećane zemlje dembelije, samo su jeftini, reklamni, politički igrokazi koji mladom čoveku bez novca, ideje i budućnosti ništa ne znače. Taj naš mladi čovek, izgubljen u tranzicionom ludilu, traži zdravu društvenu sredinu u kojoj će moći da odrasta, da se obrazuje, da stiče znanja i veštine, da se zapošljava i stvara svoju porodicu. Ko mu to nudi? Niko.

    Režim Borisa Tadića pravi od tih mladih ljudi huligane, kriminalce i fašiste sa kojima treba da se obračunavamo. Ali, to su samo posledice. Pravi uzroci su u karakteru režima koji stvara takvu mladost. Šta, dakle, treba da radimo? Ima li nam spasa? Moramo promeniti režim. Moramo se izboriti za demokratiju i za slobodu. Umesto terora režima, treba temeljno i trajno graditi institucije. Umesto hapšenja i batina, decu treba učiti i zaposliti. Svojim ličnim primerom treba pokazati kakvom društvu stremimo. Teror režima je nova represija na društvo. Time se nijedan problem neće rešiti. Naprotiv, samo će se problemi nagomilavati, dok ne eksplodiraju. Tada postoji velika opasnost da dođe do obračuna unutar nas samih. I to je najveća opasnost. Oni koji su nam sve ovo priredili, takav scenario očekuju. To bi bila najveća kazna. Zato, pamet u glavu i ne glasajte na izborima za one koji su nas uveli u tragediju. Ako pristajete da vas potkupljuju i lažu, onda ste odgovorni za sve što će se desiti. Nema više opravdavanja.

    Branko Dragaš

    Izvor: Tabloid-list protiv mafije br. 191

    www.magazin-tabloid.com

    Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

    Na ulazu u kancelariju Bože Prelevića, advokata i izvršnog direktora Lige eksperata Lex, bivšeg ministra policije i savetnika Dušana Mihajlovića, stoji uramljena naslovna strana Dnevnog Telegrafa koja je svojevremeno zabranjena. Centralna najava – partijske sudije! Sagovornik – Božo Prelević.

    Posle najnovijeg izveštaja Evropske komisije, čini se da stvari od pre 10 godina nisu makle ni za pedalj. U izveštaju u kom je Srbija ocenjena najbolje do sada, kao tamna mrlja opet se pominje pravosuđe. Sporo, neefikasno, sklono korupciji…
    Izveštaj Evropske komisije manjim delom baziran je na proceni koju je uradila grupa stručnjaka među kojima je i sam Prelević (uz Marka Segala, prof. Sinišu Rodina, prof. Stevana Lilića).

    – Da je Evropska komisija radila procenu pravosuđa pre 2000. godine, ocene bi bile iste – kaže Prelević. – Dok je država bila jednopartijska, imala je svoj način izbora sudija i kako utiče na sud. Ali siguran sam da su bili kvalitetniji ljudi. Prvih 10 godina višestranačja ništa se nije menjalo jer smo imali jednu stranku na vlasti. Moje razočaranje počinje 5. oktobra 2000, kad sam mislio da su se stekli uslovi da se sudstvo kadrovski poboljša. Ali ne tako što će neke prozivati da su Miloševićeve sudije. Članovi tadašnjeg Društva sudija Srbije, koje je odigralo veliku ulogu u objašnjavanju narodu da Milošević krši zakone, bili su tu i pre njega i mnogi su, kao ja, izbačeni 1999. i 2000. Većina sudija izabrana za vreme Miloševića sudila je časno i pošteno. Naravno, bilo je onih koji su za račun režima pristali da čine krivična dela, pre svega mislim na krađu izbora, ali i zataškavanje zločina. Očekivao sam da će oni biti udaljeni. To se nikad nije desilo.

    Zašto se Vi niste vratili u pravosuđe?

    – Ostavku na mesto savetnika ministra policije podneo sam 5. oktobra 2002, duboko razočaran promenama. Tu sam opisao genezu zla koja se ne raščišćava, i tako sebe udaljio od mogućnosti da se vratim u sud. Onda su mi ponudili da budem sudija Petog opštinskog suda. Nisam hteo da se vratim, između ostalog i zato što je jedan broj sudija otvarao viski, likujući kad su me izbacili. Drugi deo je bio potresen.

    Da li su oni koji su likovali u međuvremenu napredovali?

    – Naravno! Vlast ne voli talasanje, ona nije volela ni mene, ni Slobodana Vučetića, ni Zorana Ivoševića, ni Vidu Škero, ni Leposavu Karamarković, ni Jelisavetu Vasilić… Zanimljivo je zašto Jelisaveta Vasilić nije mogla da bude predsednik Višeg trgovinskog suda…

    Zašto?

    – Zato što je najurila dvojicu koja su došla da razgovaraju sa njom da, ako prihvati da bude predsednik suda, mora da uzme u obzir državni interes. Pitala je ko određuje šta je državni interes, na šta su se pokupili i otišli. Sloba Vučetić je mogao još dve godine da bude sudija, da mu produže radni vek, što se često dešavalo, ali u njegovom slučaju to nije dolazilo u obzir jer nije bio poslušnik. Od 20 sudija koji su bili u Upravnom odboru Društva sudija, nijedan nije ušao u političku stranku, niko se nije polakomio za parama i privilegijama, i nijedan više nije ni na jednom bitnom mestu u pravosuđu. Ali ako biste pogledali ko je u drugom stepenu potvrđivao odluke Miloševićevih sudija, našli biste neke današnje kandidate za najviše funkcije.

    Koga?

    – Pogledajte predmete, treba videti ko je krao izbore pa posle napredovao, ko je pod pretnjom učlanjivao sudije u SPS… Bivša opozicija, a sadašnja vlast nema ništa protiv poslušnih sudija, već samo protiv onih koji još rade za one stare, ne za nju. Zbog takvih stvari nije bilo reformi pravosuđa od 5. oktobra do danas.

    Da li nedemontirani delovi tajnih službi još vršljaju po pravosuđu?

    – Rade Marković je na saslušanju hteo da izdiktira imena sudija i tužilaca koje je izabrala direktno DB, ali sudija nije hteo da unese to u zapisnik jer nije predmet postupka, i zato što se pretpostavljalo da će imenovati svoje protivnike. Naravno da ima vršljanja tajnih službi. Zanimljivo je, na kraju krajeva, ko od sudija dolazi na proslave BIA. Da vam kažem, neke sudije su se baš obrukale. Ako oni prođu reizbor – džabe im krečenje! Niko onda neće oprati Visoki savet sudstva da su na telefonskoj vezi sa nekim veoma značajnim akterima. Generalno, uticaj službi se vezuje samo za određen broj predmeta i taj odnos je danas mnogo normalniji.

    Kako sprečiti uticaj bivših sudija, sada advokata, na sudije?

    – Kao bivši sudija mogu da kažem da postoje korumpirane sudije koje imaju dobre veze sa advokatima, policijom, sa BIA, pa verovatno i sa mafijom. To nema nikakve veze sa tim da li je branilac bivši sudija. Govorimo o krivičnom delu, a time treba da se bavi policija. Ona treba da primeti: „Svaki put kad ovaj advokat dovede okrivljenog kod ovog sudije, on bude pušten iz pritvora“. S druge strane i advokati mogu da kažu: „Jeste, ali je zanimljivo da policija uvek dovodi okrivljenog kada je taj sudija dežuran“. Nadam se da će u okretanju Srbije sebi i to doći na red.

    Zašto je pravosuđe toliko neefikasno?

    – Problem je mnogo veći od organizacije i kadrova. To je i pitanje zakona, ali i činjenice da ni građani, ni državne institucije ne doživljavaju sud kao bitnu kariku u sistemu. Važni politički akteri se po pet godina ne odazivaju na suđenja. Posle 5. oktobra bilo je puno lošeg izbora sudija, a veliki broj kvalitetnih je otišao. Primat je imala ekonomija, a pravosuđe je „idilu“ i slavnu policiju u njenom velikom zamahu da očisti Srbiju od kriminala. To nasleđeno stanje ova Vlada pokušava da promeni, pritisnuta ne samo Evropskom komisijom, već i prostom činjenicom da vam ovde treba mnogo više vremena da okončate postupak nego u Evropi.

    Apsurdno je da postupci koji imaju oznaku hitnosti, kao što su radni sporovi, traju mesecima, pa i godinama!?

    – To je jedna od serija gluposti činjenih posle 5. oktobra: sve postupke su proglasili hitnim! Ako sudija ima 500-600 predmeta, i ako ročišta mora da zakazuje na četiri meseca, kada da stigne da zakaže hitne predmete? Imali smo neefikasne i spore procesne zakone. Problem je i što mlade sudije više nemaju od koga da uče. U poslednjih sedam-osam godina najviše je podbacilo skupštinsko telo koje prati rad pravosuđa, jer je izbor ljudi bio pogrešan. Oni nisu hteli da razrešavaju nedostojne. Reforma pravosuđa je zamišljena da stvari postavi na mesto i obezbedi vladavinu prava.

    Ali je zamišljeno i da jedan broj sudija ode. A sami ste rekli da su sudije već zatrpane predmetima?

    – Ovo je najopsežnija reforma sudstva koja je u zemlji napravljena. Niko ne može da kaže da li će uspeti. Ako bude dobro organizaciono postavljena i ako bude dovoljan broj sudija, ljudi iz Ministarstva zasluživaće svaku pohvalu. Za kvalitet izabranih sudija biće odgovoran Visoki savet sudstva, ali i parlament ako ne izabere one koji su predloženi. Naravno da će nezadovoljni pričati da nisu prošli iz političkih razloga i ja ne znam da li će to tako biti. Ljudi u Ministarstvu imaju veliku energiju i pokazali su do sada nezabeleženu brzinu reagovanja na probleme. Neverovatno brzo su menjali zakone. Ne nedostaje im mladost, hrabrost i energija, ali nedostaje iskustvo. S druge strane, u Srbiji nema nikog iskusnog za tu vrstu reforme jer ona nikad nije ni napravljena.

    Šta bi moglo da pođe naopako?

    – Ako se ispostavi da broj sudija ni izbliza ne može da reši broj predmeta koje će dobiti. Mislim da je to dosta analizirano i u Ministarstvu veruju da je broj sudija dovoljan. Ne znam, ali razmišljam: ako Trgovinski sud danas ima 60 sudija i ove godine je dobio 50 odsto više predmeta nego prošle, teško mi je da zamislim kako on sa 20 sudija manje može da reši više predmeta! A sudije koje ne prođu nećete moći da držite u karantinu. Znači, ako se ispostavi da je broj sudija nedovoljan, moraćete da birate nekog novog, bez iskustva. To neće u prvom periodu doprineti efikasnosti. Ipak, najveći rizik je nespremnost ljudi na reforme. Oni vole status kvo.

    Da li su se zbog toga sudije toliko bunile?

    – Bunile su se zato što ne veruju u pošten reizbor sudija i da sa malim brojem može da se postigne efikasnost. Sa manjim brojem sudija postiže se bolje pravosuđe ako uklonite neefikasne. I EU i mnogi drugi se plaše da li će biti izabrani najbolji. Ako bude tako, reforma ima šanse da uspe. Ako budu izabrani loši, reforma propada. A ako ne uspe, to će se vlasti vratiti kao bumerang. Pokazaće se nesposobnom da reformiše bilo šta. Biću zadovoljan ako novi sistem sudstva ne bude funkcionisao dva-tri meseca. Ali procene su da bi mogao da ne funkcioniše šest meseci do dve godine. To je previše!

    Fali telo za upravljanje krizama

    Kako Vam se čini nova piramida sudova?

    – Prvog januara biće izabrane nove sudije koje će imati nove stručne saradnike, referente, sud, sudnicu, daktilografa, i dobiće 400 novih predmeta. U jednoj zgradi biće krivični sud, u drugoj parnični, sve overe će biti u Četvrtom sudu… Može se pokazati da je to jako dobro, ali možda ispadne i loše. Nisam siguran da će Četvrti sud sa zakrčenim mostovima ka Novom Beogradu svima omogućiti da u razumnom roku overe ono što su hteli. Reforma bi mogla da bude bolja ako neko zna da upravlja krizama. Na njihovom mestu formirao bih stručna tela koja otklanjaju uska grla.

    Huliganstvo pod zaštitom

    Čini se da je policija nikad efikasnija, a da sve koči pravosuđe?

    – Kad o tome pričamo, interesantan je predmet ubistva braće Bitići. Tužilac je imao postavke koje se kose sa zdravom pameću. Policija je maltretirala članove familija svedoka, hapsila svedoke pre davanja iskaza na glavnom pretresu. Odbrana i okrivljeni su imali sreću da u istrazi i na glavnom pretresu sudi prvo sudija pojedinac, pa veće, koji su štitili dostojanstvo suda poštujući zakon.

    – Ili uzmite ovo sa navijačima. U klubovima su bivši policajci i vojnici, uglavnom nemate osuđivanost. Kad je Srbija izašla iz ratova, po prirodi stvari počela je da se okreće sebi. Prvo je bila zaprepašćena da u njoj ima incesta i ludaka, pa nasilnika i onih koji tuku strance, jer su bili opsednuti pričom o zemlji širokog srca. A istina je da živimo u zemlji u kojoj malo koji restoran nije reketiran. Mnogi se bave reketiranjem i ništa im ne fali. Interesantan je i broj kriminogenih lica okupljen oko klubova, nekih političkih stranaka, uticajnih privrednih klubova. Kao ministar policije izdao sam naređenje da se jedan fudbalski klub procesuira na bazi dokumentacije koja je stigla. Bilo je kristalno jasno da se bave reketiranjem u vidu sponzorstva. Tadašnji načelnik UBPOK to nije uradio.

    Uz obrazloženje?

    – Uz obrazloženje da rade. U stvari, čekali su da mi vide leđa. Reč je o jednom zanimljivom klubu usred Beograda, gde je bio premijer Mirko Marjanović, dosta policajaca, generala, u namicanju para za klub zanimljivu ulogu imao je bivši savezni ministar za trgovinu. I kad su udarili po Zvezdi, mislio sam – doći će do komšiluka, ali ništa.

    – Huliganstvo nastaje tako što ga tolerišete i štitite 25 godina. I kad oni pomisle da su svemoćni, nađete nekog malog huligana i date mu 10 godina. A u formiranju tog huligana aktivno je učestvovala država time što ih je činila nedodirljivim. Kad pogledate da niko od huligana sem Mišića nije osuđen, vidite tu vrstu zaštite o kojoj vam pričam. Oni su aktivno pozivali ljude na proteste po Beogradu, pa su ovi mislili da rade koristan posao za državu i da će im biti progledano kroz prste.

    Setimo se paljenja skupštine?

    – I paljenja skupštine, i paljenja džamija i ambasada. Naš problem je mnogo dublji od jedne sudske presude. Nad navijačkim grupama i huliganima treba napraviti takav presing da za svako nedelo odgovaraju.

    Odgovorni i tužioci

    Kada se pominje neefikasnost pravosuđa svi se pozivaju na mnogo zastarelih predmeta…

    – Kada bi neko analizirao zastarele predmete, video bi ko je kriv – negde je to sud, negde tužilac, negde policija, a negde umešnost okrivljenog i njegovog branioca. Ako tužilac postavi glupu i nenormalnu optužnicu…

    Koliko je to često?

    – Dosta često. Sećate se optužnice protiv osumnjičenih za ubistvo Zorana Đinđića. Pre nego što sam ušao u taj predmet, više puta sam rekao da je to optužnica po kojoj nikad neće doći do presude. Srećom, podelili su je, razdvojili i presudili. Ako napravite nenormalno glomazne optužnice i stavite unutra i dela koja ne možete da dokažete, pa terate sud da se iscrpljuje dokazivanjem besmislenog, onda snosite veliki deo odgovornosti za zastarelost. Novim izmenama ZKP uloga tužilaca i branilaca mora da bude aktivnija, onaj ko je predložio svedoka treba i da ga ispituje. To se dešava u Specijalnom sudu i kod jednog broja sudija, a sudije uglavnom i dalje ispituju svedoke. Tužioci imaju lagodnu ulogu – napišu optužnicu i kukaju na sud. Zanimljivo je da se neki tužioci bave i pretnjama, a vidim i da neki znaju da je Mladić u Srbiji, samo ne znaju gde je. Svima nama nedostaje pošten monitoring. EU radi monitoring i predlaže rešenja, i to je dobro da se sve ne bi svelo, po našem dobrom maniru, na politikantstvo.

    Vojislava Crnjanski Spasojević

    Izvor: www.nedeljnitelegraf.co.rs

    Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

    Ah, leptiru lepi,

    Ti ljubavi moja,

    Kako me zaslepi,

    Ta lepota tvoja?

    Pa mi dušu uze,

    A srce zarobi,

    Da me tuga “muze”,

    A patnja me “drobi”.

    Jer cveće moje,

    Tebi se ne sviđa,

    Lepota se tvoja,

    S’ drugim “cvećem” viđa.

    Kad ti ovo kažem,

    Ti poveruj meni,

    Ja te bar ne lažem,

    Na ljubavnoj sceni.

    Volim te i želim,

    Da “mirišeš“ mene,

    Da “mirisom” ti celim,

    Prostrujim kroz vene.

    Autor: Slobodan Radulović

    Sledeća strana »