april 2012


U fazi razbuktalih predizbornih kampanja veliki broj građana Srbije su u nedoumici za koga da glasaju na predstojećim izborima i ima li svrhe uopšte baviti se takvim razmišljanjima kada se iz višedecenijske izborne prakse u Srbiji vidi da se nakon izbora ne drže data predizborna obećanja. Takva praksa kod prosečnog građanina stvara odbojnost prema učešću u izbornom postupku. Lično ja pripadam ne malom broju onih koji veruju da su izbori samo obična farsa kako bi se prikrila vladavina “vladara iz senke”, jer je dosadašnja izborna praksa pokazala da se posle izbora, od stranaka koje pređu cenzus, formiraju nekakve koalicije, koje radi podele izbornog plena prave koalicione šeme, za koje pre izbora tvrde da su nezamislive, što meni lično pruža pouku da su izbori u Srbiji nažalost svedeni na dangubu za naivne, zaludne i bespomoćne. Sebe svrstavam u kategoriju bespomoćnih.

Na domaćem planu ova izborna farsa je utvrđena Strogo poverljivim Uputstvom br. 02-234 od 04.03.1997. Centralnog izbornog štaba Socijalističke partije Srbije za svoje opštinske odbore, po kome im je naloženo da u sve druge stranke, sindikate, preduzeća i udruženja građana infiltriraju svoje poverljive i obučene kadrove putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja sa zadatkom preuzimanja uticaja u njihovom organizacionom delovanju i funkcionisanju i na taj način stvaranju više jednopartijskih sekcija, kako bi se kod birača stvorio privid demokratskog funkcionisanja izbornog procesa . Suština ove taktike sastoji se u činjenici da je građanima dozvoljeno da glasaju za stranke čiji im se predizborni program i predizborna obećanja dopadaju, a u suštini radi se o partijskim ćelijama jedne iste stranke  koje će nakon izbora u zavisnosti od procenta osvojenih glasova organizovati funkcionisanje vlasti. Postavlja se logično pitanje zašto je to tako i ko i kako ustvari vlada tim silnim partijskim sekcijama nezavisno od volje birača?

Na slici gore prikazana je šema stvarnih vladara Srbije a na sledećim linkovima zainteresovani se mogu upoznati sa njenim funkcionisanjem u praksi.

Ko vlada Srbijom – Miroljub Petrovic (celo predavanje) – YouTube

VATIKAN VLADA SVETOM

Priredio: Slobodan Radulović

Popisom stanovništva 2011. godine utvrđeno je da Srbija ima 7.120.666 stanovnika, tj. 377.335 manje nego na prethodnom popisu iz 2002. godine.

Biračkim spiskom iz 2012. godine utvrđeno je da u Srbiji od 7.120.666 stanovnika njih 7.026.579 su sa pravom glasa, odnosno samo 94.087 maloletnih građana su bez prava glasa.

Međutim, prema nekim statističkim podacima od 7.120.666 stanovnika njih 1.190.000 su mlađi od 18. godina, tako da je stvarni broj građana sa pravom glasa 5.930.666, što znači da je vlast usvojila birački spisak sa 1.095.913 više građana sa pravom glasa od teoretski mogućeg. U prilog tome ide i činjenica da je Birački spisak Srbije od 29. septembra 2002. godine, na osnovu kojih su održani predsednički izbori, brojao 6.553.042 građana sa pravom glasa.

Ako se uzme u obzir činjenica da je između dva popisa smanjen broj građana Srbije za 377.335, a radi se uglavnom o broju starijih osoba koje su imale pravo glasa, ali su umrle u tom periodu, može se zaključiti da se radi o svojevrsnom demografskom paradoksu, po kome je i pored statistički utvrđene manje populacije omladine koja stiče pravo glasa u odnosu na mortalitet onih sa pravom glasa, odnosno broj maloletnih građana koji je stekao pravo glasa ne može da iznosi više od 473.537, odakle onda toliki  višak glasača?

Zaključak: Pošto je popisom stanovništva iz 2011. godine utvrđeno da je Srbija za deset godina izgubila 377.335  stanovnika, tj. da je tokom popisa 2011. godine imala  7.120.666 stanovnika, od kojih su oko 1.190.000 bili maloletni, tj. bez prava glasa, dolazi se do računice da u Srbiji danas ima 5.930.666 a ne 7.026.579  građana sa pravom glasa, što znači da je teoretski nemoguće da Birački spisak iz 2002. godine od 6.553.042 građana sa pravom glasa, uprkos negativnim demografskim podacima, naraste za 1.190.000 novih građana sa pravom glasa. Zato Vladi i Predsedniku u ostavci treba postaviti pitanje: Ko su i odakle će doći 1.190.000 misterioznih glasača, koji će glasati 6. maja  u Srbiji?

Slobodan Radulović

Sanjao sam da će prema istraživanju Agencije “Wikileaks”, na zakazanim izborima 6. Maja 2012. godine u Apsurdistanu pobedu ponovo odneti Koalicija sastavljena od Sekcija reformisane komunističke partije Apsurdistana.

Naime, na osnovu svojih poverljivih izvora, bliskih Vladi Sjedinjenih Američkih Država, “Wikileaks” mi je u snu javio da je Vlada Sjedinjenih Američkih Država izdala nalog komandi NATO (Najbolja Atomska Teroristička Organizacija) da, na osnovu Rezolucije 1244 Ujedinjenih Nacija, za narednih četiri godine produži mandat svojoj misiji u Apsurdistanu.

Kao što je poznato NATO je, po nalogu Američke administracije i Evropske Unije 1999. godine izvršio Demokratsko ubeđivanje tadašnjeg komunističkog režima Apsurdistana. Nakon tromesečnog Demokratskog ubeđivanja, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je sa komunističkim režimom Apsurdistana, Rezolucijom 1244, utvrdio uslove prijateljskog poravnanja.

Prema prvoj tački dogovora, komunistička vlast Apsurdistana je svoju zapadnu teritoriju, poznatu pod imenom KIM (Kurdistan I Murtistan), ustupila misiji Ujedinjenih nacija na trajno starateljstvo.

Prema drugoj tački dogovora, komunistička vlast Apsurdistana je prihvatila da starateljstvo nad ostalim delovima Apsurdistana preuzme “Ekspertska Vlada” pod patronatom Sjedinjenih Američkih Država, Evropske Unije, Nato Pakta, Međunarodnog Monetarnog Fonda i Svetske Banke. Program rada “Ekspertske Vlade” Apsurdistana sačinio je i objavio poznati američki ekspert John Perkins. U personalni sastav “Ekspertske Vlade” Apsurdistana izabrane su vođe komunističkih sekcija DS (Drpi Sve), PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi), G17+ (Grabi 17% plus) i SPS (Stranka Propale Savesti).

Zbog ekspertske vladavine Apsurdistanom po modelu iz doba 19-tog veka, kada je Apsurdistan bio Turska zapadna provincija, narod Apsurdistana je članovima “Ekspertske Vlade” iz milošte dodelio naziv “Janičarska Vlada”. Prema pojedinačnim zaslugama i sličnim delovanjima predsednik komunističke sekcije PUPS dobio je nadimak “Starac Fočo”, predsednik komunističke frakcije DS dobio je nadimak “Kučuk Alija”, predsednik G17+ dobio je nadimak “Aganlija”, a predsednik komunističke sekcije SPS dobio je nadimak “Mula Jusuf”. Ceo sastav “Janičarske Vlade” prihvatio je molbu međunarodnih faktora za reizbor na izborima zakazanim za 6. Maj 2012. godine. “Kučuk Alija” i “Mula Jusuf” su čak prihvatili da se kandiduju i na predsedničkim izborima. Kandidaturu za predsedničke izbore odbili su “Starac Fočo”, zbog starosti i “Aganlija” zbog opasnosti od rasipanja glasova.

Da su navedeni nadimci zaista dodeljeni po zasluzi članovima “Janičarske Vlade” narod Apsurdistana se uverio tokom sprovođenja programa privatizacije i demografije u Apsurdistanu.

Koliko su se članovi “Janičarske Vlade” uživeli u navedene nadimke videlo se i po tome što su bitno poboljšani odnosi između Turske i Apsurdistana. Kao najvažnije stavke dupliran je izvoz turista iz Apsurdistana u Tursku, a za uzvrat iz Turske je dupliran uvoz serijala i filmova u Apsurdistan. I na političkom planu je došlo do bitnog poboljšanja međusobnih odnosa. Apsurdistan se dobrim delom odrekao svoje industrijske proizvodnje u korist Turske, a Turska je prihvatila da kadrovski obnovi “Janičarsku Vladu” Apsurdistana, tako što je izdala nalog vođi turske verske zajednice u Apsurdistanu da se umesto “Starca Foče” kandiduje na predsedničkim izborima Apsurdistana.

Prema istraživanjima Agencije „Wikileaks” reizbor “Janičarske Vlade” na predstojećim izborima u Apsurdistanu je sasvim izvestan, kako zbog uspešno sprovedene privatizacije, tako i zbog uspešne demografske politike.

Uspesi “Janičarske Vlade” u sektoru privatizacije Apsurdistana su opšte poznati u svetskim političkim krugovima i u odnosu na slične primere u svetu ne predstavljaju poseban izuzetak. Međutim, mere u sprovođenju demografske politike i postignuti rezultati “Janičarske Vlade” na izborima izazvali su oduševljenje i divljenje eksperata iz SAD, NATO, EU, MMF i Svetske Banke.

Naime, na osnovu upoređenja popisa stanovnika Apsurdistana iz 2002. i 2011. godine utvrđeno je da je Apsurdistan 2002. godine imao 7.498.001 stanovnika a 2011. godine 7.120.666 stanovnika, tj. 377.335 manje nego na prethodnom popisu. Prema biračkom spisku od 29. septembra 2002. godine, pripremljenom za predsedničke izbore, biračko telo Apsurdistana brojalo je 6.553.042 građana sa pravom glasa, a za predstojeće izbore zakazane za 6. maj 2012. godine “Janičarska Vlada” je pripremila birački spisak sa 7.058.683 građana sa pravom glasa.

Neverovatan Demografsko – politički  uspeh “Janičarske Vlade” Apsurdistana sastoji se u činjenici da je uspela da i pored drastičnog smanjenja broja stanovnika za 377.335 stanovnika, od kojih su većina sa pravom glasa, uveća broj biračkog tela za 505.641 birača.

Postavlja se pitanje: Kako je to moguće?

Jedino logično objašnjenje leži u činjenici da je u navedenom periodu jedan deo dečje populacije stekao punoletnost a time i pravo glasa. Ali u međuvremenu je statistika u Apsurdistanu zabeležila veći mortalitet od priraštaja, što znači da je više građana sa pravom glasa umrlo nego što je broj građana, koji je stekao biračko pravo.

Pa kako je onda “Janičarska Vlada” uspela da stvori biračko telo od  7.058.683 građana sa pravom glasa?

Vrlo jednostavno. “Janičarska Vlada” je prepustila da se upokojeni birači sami odjave iz biračkog spiska ali je velika većina njih to odbila da učini i to je onda omogućilo “Janičarskoj Vladi” da statistički prikazuje uvećan birački spisak.

Ali ne samo to. Prema statističkim podacima trenutno u Apsurdistanu ima oko 4.800.000 punoletnih građana sa pravom glasa, što znači da u biračkom spisku ima 2.104.683 više glasača. To “Janičarskoj Vladi”  otvara mogućnost da za predstojeće izbore štampa 2.104.683 glasačkih listića više nego što će biti teoretski moguć broj onih kojima bi bili uručeni birački listići tokom izbora.

Šta “Janičarska Vlada” može uraditi sa 2.104.683 viška glasačkih listića?

Pa šta se može drugo očekivati nego da te viškove glasačkih lističa “Janičarska Vlada” upotrebi kao sigurne glasove za svoj reizbor na predstojećim izborima.

Kako “Janičarska Vlada” može upotrebiti višak glasačkih listića?

Tako što će svakom aktivisti iz reda svojih proverenih partijskih kadrova izdati lična dokumenta na veći broj upokojenih birača, koji nisu odjavljeni iz biračkih spiskova. Na osnovu takvih dokumenata partijski kadrovi “Janičarske Vlade” će glasati u skladu sa dobijenim nalogom.  Da bi se osigurala od mogućih  manipulacija od strane svojih aktivista “Janičarska Vlada” će im za svakog upokojenog birača izdati popunjene glasačke listiće, a njihov jedini posao biće da se sa dokumentima pokojnika pojave na biračkom mestu i u njegovo ime preuzmu prazne biračke listiće. Umesto praznih biračkih listića predstavnici upokojenih birača će u biračke kutije ubaciti popunjene listiće a “Janičarskoj Vladi” vratiti prazne biračke listiće, koje “Janičarska Vlada”, po istom postupku, nakon popunjavanja može predati tzv. “Plaćenim glasačima”. Na taj način “Janičarska Vlada” je već pre početka izbora obezbedila 2.104.683 više glasača za sebe od bilo koje opozicione opcije.

Da li Opozicija zna za pripremu ove prevare, i zašto na to ne reaguje?

Pa naravno da zna, ali u Apsurdistanu nema prave Opozocije, već je ona fiktivna i samo je druga – rezervna varijanta “Janičarske Vlade”. Svoje ćutanje ta veštačka Opozicija je već naplatila dobrim radnim mestima, najčešće u državnoj administraciji ili državnim javnim preduzećima (Postoje brojni primeri da su pripadnici tobožnje Opozicije na blagajnama podizali velike sume na ime putnih troškova i dnevnica, a mnogi od njih su umesto obavljanja nekog korisnog posla odlazili na skupa putovanja i godišnje odmore o trošku okupiranih poreskih obveznika). Glavna uloga veštačke Opozicije u Apsurdistanu je u stvaranju medijske halabuke i tobožnje antirežimske kampanje u sredstvima informisanja radi zamajavanja i zaglupljivanja biračkog tela kako se ne bi otkrila pripremljena izborna prevara. Krunski dokaz za sve navedeno je činjenica da i predstavnici “Janičarske Vlade” i predstavnici Fiktivne Opozicije jednoglasno pozivaju birače da izađu na izbore u što većem broju i glasaju za bilo koga!!??

Koja je jedina opcija biračima u Apsurdistanu?

Da zaista masovno izađu na izbore, iako znaju da su oni unapred namešteni, i da precrtaju svoje glasačke listiće. Naravno da to neće sprečiti reizbor “Janičarske Vlade”, ali će im birači na taj način staviti do znanja da znaju da Apsurdistanom zaista vladaju Janičari svetskih moćnika. Nakon izbora građani Apsurdistana treba da iskažu miran građanski otpor i bojkot “Janičarske Vlade” i njenih okupatorskih institucija.

Ovaj san nema nikakve veze sa Vladom i  izbornim postupkom u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

VESTI

Kako javlja Press služba Izbornog štaba Demokratske Lažovske Stranke Apsurdistana, danas posle ručka predsednik Apsurdistana u ostavci sa najbližim saradnicima posetio je pogon Nove fabrike čokolade. Ova Fabrika čokolade je mobilnog karaktera, što će Apsurdistanu omogućiti stvaranje Novog brenda, umesto zastarelih šljive i rakije šljivovice. Prilikom posete Predsednik se upoznao sa tehnologijom proizvodnje i tehničkim uređajima Nove fabrike. Nova Fabrika čokolade radiće na bazi domaćih sirovina, ali zbog ograničenog kapaciteta čokoladu će proizvoditi isključivo za članove Vlade i njene službenike.  Nakon što je probao proizvod ove fabrike Predsednik je ushićeno izjavio: “ U životu nisam jeo veću čokoladu sa tako specifičnim ukusom”. Inače Nova Fabrika čokolade nabavljena je uz pomoć donacija Sjedinjenih Američkih Država, Evropske Unije, Međunarodnog Monetarnog Fonda i Svetske Banke.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu na principima savremenog DRP sistema. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlamentarizam.

Ovako uspostavljen DRP sistem u Apsurdistanu izazvao je prezir građana Apsurdistana prema vlastima. Zbog podrške Sjedinjenih Američkih Država  komunističkom režimu Apsurdistana i nemogućnosti da se  oslobode nametnutog  okupacijskog režima,  građani Apsurdistana su počeli da svoj revolt prema vlastima  izražavaju sprdnjom sa reizbornim postupkom režima. U tu svrhu registrovali su stranku pod nazivom: DLP –  “Demokratska Lažovska Partija”.

Tim povodom  predsednik  “Demokratske Lažovske Partije”, po analogiji sa postupkom predsednika Republike Apsurdistan, u interesu građana i u cilju smanjenja izbornih troškova, odlučio je da skrati svoj mandat. U obrazloženju svog postupka dosadašnji presednik “Demokratske Lažovske Partije ” je naveo: ”Ne bi valjalo da  nam zbog izbora za Predsednika propadne cela godina”. Čim je objavio svoju odluku da se ponovo kandiduje dosadašnji predsednik “Demokratske Lažovske Partije” je dobio isti broj protivkandidata, kao i bivši Predsednik Apsurdistana Demokratic Izvinius . Da bi sve bilo demokratski,  transparentno i sa što manje troškova predizborna kampanja za izbor predsednika lažova je parole i programe za reizbor DRP sistema Apsurdistana u potpunosti prilagodila svojim izbornim potrebama.

 Tako građani Apsurdistana 6. Maja 2012. godine – na Đurđevdan mogu da izaberu da li će učestvovati na izborima za Reizbor DRP sistema Apsurdistana ili za izbor predsednika Lažovske Partije. Mnogi od njih smatraju da im je svejedno na kojim će izborima učestvovati, pošto veruju da se nakon izbora neće ništa u Apsurdistanu promeniti na bolje.

Ovaj san nema nikakve veze sa istim ili sličnim izbornim postupkom u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Apsurdistanski snovi-Reizbor DRP sistema

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu na principima savremenog DRP sistema. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlamentarizam.

Naime, uz pomoć svojih špijunskih, bezbednosnih i policijskih državnih struktura Komunisti su od opozicionih stranaka, nevladinih organizacija, sindikata i udruženja građana i nacionalnih manjina napravili svoje komunističke sekcije pomoću kojih nakon izbora prave vladajuću koaliciju. Uz pomoć svojih komunističkih sekcija Komunisti Apsurdistana su, kao pokaznu vežbu uspešnosti svoje komunističke transformacije, sproveli tobožnju “5. –to oktobarsku revoluciju” 2000. godine.

Konačnu konsolidaciju komunističkih partijskih i državnih sekcija, kao tobožnje “nacionalno pomirenje Apsurdistana” uobličio je komunistički agent Demokratic Izvinius, tako što je formirao vladajuću koaliciju Apsurdistana sastavljenu od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Da bi obezbedio novi mandat za vladavinu DRP sistema Apsurdistana predsednik Demokratske Republike Apsurdistan Demokratic Izvinius, na obrazložen predlog Vlade Apsurdistana sa telefonske sednice, doneo je Ukaz o raspuštanju DRP-a. Nakon raspuštanja DRP sistema, u zamenu za novi petogodišnji mandat, predsednik Izvinius je skratio svoj tekući mandat i odmah krenuo u predizbornu kampanju za novi mandat. DRP Vlada Apsurdistana je pre raspuštanja DRP sistema Apsurdistana, na telefonskoj sednici, usvojila jedinstveni birački spisak po kome je od 4.800.000 punoletnih građana Apsurdistana pravo glasa obezbeđeno za 7.058.683 birača. Kako je u ovom spisku uvedena obaveza za oko 154.000 živih punoletnih građana Apsurdistana da glasaju više puta, neki od njih (oko 70.000) su se pobunili i tražili da im se ukine ova obaveza, dok je ostalih 84.000 ovu obavezu prihvatilo bez protesta.  Razlika od 2.104.683 upisanih birača sa pravom glasa nalazi se među upokojenima, tako da oni ni posle dve decenije vladavine DRP sistema u Apsurdistanu neće ni na predstojećim izborima biti oslobođeni obaveze glasanja za reizbor tog sistema, zato što godinama uporno odbijaju da se odjave iz biračkog spiska.

Ovaj san nema nikakve veze sa istim ili sličnim izbornim postupkom u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu na principima savremenog DRP sistema. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlamentarizam.

Naime, uz pomoć svojih špijunskih, bezbednosnih i policijskih državnih struktura Komunisti su od opozicionih stranaka, nevladinih organizacija, sindikata i udruženja građana i nacionalnih manjina napravili svoje komunističke sekcije pomoću kojih nakon izbora prave vladajuću koaliciju. Uz pomoć svojih komunističkih sekcija Komunisti Apsurdistana su, kao pokaznu vežbu uspešnosti svoje komunističke transformacije, sproveli tobožnju “5. –to oktobarsku revoluciju” 2000. godine.

Konačnu konsolidaciju komunističkih partijskih i državnih sekcija, kao tobožnje “nacionalno pomirenje Apsurdistana” uobličio je komunistički agent Demokratic Izvinius, tako što je formirao vladajuću koaliciju Apsurdistana sastavljenu od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Svrha tobožnjeg “nacionalnog pomirenja” bila je da se reformiše kleptokratsko i partokratsko komunističko državno uređenje iz komunističkog perioda, kada je Apsurdistanom doživotno vladao tvorac komunističkog sistema Apsurdistana Titanus Mason.

Kleptokratija je izraz kojim se opisuje stanje u državi u kojoj je korupcija najviših političkih institucija dovedena do nivoa kada vlast postoji zarad lične dobiti pojedinaca i stranaka koje je čine, na račun opšte populacije i često bez skrivanja. Sama reč – kleptokratija – potiče od grčkih reči KLEPTOS (lopov) i KRATOS (vlast, država). U slobodnom prevodu to znači – lopovska vlast ili država lopova.

Kleptokratska praksa se razvija u različitim oblicima na raznim nivoima vlasti, a najpoznatiji su primeri:

–        Nameštanje konkursa za prijem radnika u radni odnos uz pomoć Nacionalne službe zapošljavanja;

–        Nameštanje privatizacije (prodaje državnih preduzeća);

–        Iznuđivanje novca od poslovnih ljudi;

–        “Ugrađivanje”, uzimanje određenih procenata od poslova koji se dodele određenim firmama kroz nameštene tendere i javne nabavke;

–        Protivusluge u novcu ili poklonima (stanovi, automobili, akcije u preduzećima, skupi satovi, putovanja i hoteli);

–        Pronevere novca iz državnih fondova;

–        Skretanje stranih investicija u svoju korist;

–        Zloupotrebe sredstava od poreza;

–        Razne šeme pranja novca.

          Partokratija je isto što i Kleptokratija, samo što je to organizovano u okviru partijskih komunističkih sekcija.

 Kao najbolji pozitivan primer dobro organizovane Kleptokratije u okviru partijskih sekcija, čija je uspešnost proverena u praksi, jeste primer zapošljavanja.

 Nacionalna Služba Zapošljavanja je uvela praksu održavanja tzv. “Sajma zapošljavanja”. Sajam se organizuje u obliku štandova na kojima poslodavci u toku radnog vremena sajma (ne duže od par časova) oglašavaju svoje potrebe za radnom snagom.

Ova farsa je organizovana od strane Nacionalne Službe Zapošljavanja da bi se u javnosti ostavio utisak da se radi o nekakvoj vrsti “javnog tendera za nezaposlena lica”. Kao faktor ograničenja za sve zainteresovane kandidate uveden je status “nezaposlenog lica” evidentiranog kod Nacionalne Službe Zapošljavanja ili po potrebi status “hendikepiranog lica”, koji takođe daje Nacionalna služba Zapošljavanja uz odgovarajuću proceduru (nepoznatu javnosti pre održavanja Sajma zapošljavanja). Ustvari, radi se o načinu kako da partijske sekcije zaposle svoje članove bez potrebnih stručnih i radnih sposobnosti uz izbegavanje institucije “javnog konkursa”.

Evo konkretnog primera:

          Jedna biblioteka je na štandu istakla potrebu za prijem 2 ekonomska tehničara. Drugih informacija o uslovima konkursa nije bilo. Da bi se sprečilo učešće onih koji ispunjavaju uslove konkursa, na štandu nisu bili navedeni potrebni uslovi konkursa, a da bi se sprečio prijem njihove dokumentacije (struka ekonomski tehničar) šalter ove firme na sajmu nije radio, a sajam se održavao u prostoriji te biblioteke. Nakon zatvaranja sajma direktor biblioteke preko lokalne TV obaveštava javnost da su pravo konkurisanja imali svi oni koji znaju da rade na računaru bez obzira na stručnu spremu??!!

To u konkretnom slučaju znači da je tu primljen neko ko je predao dokumenta u nekoj od partijskih sekcija, možda nekome u Nacionalnoj Službi Zapošljavanja ili direktoru biblioteke na ruke u njegovoj kancelariji.

Kada su zainteresovani protestvovali u Nacionalnoj Službi Zapošljavanja, objasnili su im da je uslov za konkurisanje za navedeno radno mesto posedovanje “Rešenja Invalidske komisije”, koja radi uz učešće predstavnika Nacionalne Službe Zapošljavanja.

Da bi neko mogao da se obrati Invalidskoj komisiji potrebno je da ima zdravstvenu knjižicu. Besplatnu zdravstvenu knjižicu može da dobije samo nezaposleno lice čiji ukućani imaju prihod oko 20 % ispod minimalne zarade. Prosek  prihoda nezaposlenog lica određuje se u zavisnosti od prihoda članova domaćinstva u kome živi nezaposleno lice. Nezaposleno lice čiji članovi domaćinstva ostvaruju prihod preko navedenog limita nema pravo na besplatno zdravstveno osiguranje.

Bez obzira kako ostvari pravo na zdravstveno osiguranje kandidat koji želi izdavanje “Rešenja o invaliditetu” treba da uplati oko 20 eura.

          Ili drugi primer:

          Jedna bolnica i nekoliko lokalnih trgovinskih firmi su na štandu istakli potrebu za prijem nekoliko pomoćnih radnika. Sem ovoga nije bilo preciziranih potrebnih uslova, što znači da su mogli da se prijave i nepismeni. Prema uslovima konkursa svako bi zaključio da se traže radnici za neke fizičke poslove.

Po završetku Sajma ispostavilo se da su traženi administrativni radnici sa poznavanjem rada na računaru. Naravno, ako su se javljali oni bez takvih kvalifikacija bili su odbijani zato što nemaju kvalifikaciju za rad na računaru. Ako bi se javili oni koji su imali kvalifikacije za rad na računaru odbijani su zato što nemaju “Rešenje o invalidnosti”. Ako bi se javio neko ko ima i “Rešenje o invalidnosti” i kvalifikaciju za rad na računaru odbijan je zato što kao invalid ne može da radi fizičke poslove.

Zbog primene Kleptokratije i Partokratije DRP sistem Apsurdistana zabeležio je sledeće uspehe:

–      Zaduženje svakog punoletnog građanina Apsurdistana poraslo je za dodatnih 1.250 evra,

–      Udvostručen je deficit državnog budžeta u odnosu na 2008. godinu,

–      Oslabljena je valuta Apsurdistana za 35 %,

–      javni dug Apsurdistana je uvećan za preko šest milijardi evra,

–      preko 500.000 ljudi su ostali bez posla,

–      prosečna zarada u Apsurdistanu od 439 evra 2008. godine svedena je na oko 250 evra 2012. godine.

Ovaj san nema nikakve veze sa državnim službama zapošljavanja u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović