mart 2012


Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu na principima savremenog DRP sistema. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlamentarizam. Ovakva Demokratska Komunistička vladavina Apsurdistanom uspostavljena je po nalogu Sjedinjenih Američkih Država u sadejstvu sa državnim obaveštajnim, vojnim i policijskim strukturama Apsurdistana.

Naime, uz pomoć svojih špijunskih i drugih službi SAD su stavile pod svoju kontrolu komunističkog diktatora i komunističku Vladu Apsurdistana Diabolus Rubruma Silnog. Nakon toga je komunistička vlast svojim Dekretom naredila svim nivoima svojih komunističkih državnih i partijskih struktura da u sve opozicione stranke, nevladine organizacije, sindikate i udruženja građana i nacionalnih manjina ubace svoje odabrane komunističke kadrove radi preuzimanja vodećih pozicija i promene programskih načela i zalaganja tih partija i organizacija. Zbog pokušaja izvrdavanja nametnute vazalske uloge od strane Diabolus Rubruma Silnog SAD su u Apsurdistanu 1999. godine izvršile vojnu intervenciju, nakon čega su sve neposlušne komunističke vođe utamničile i osudile na višegodišnje robije zbog “ratnog zločina neposlušnosti prema komandnom kadru SAD-aDiabolus Rubrum Silni je umro u zatvoru tokom suđenja. Nakon vojne intervencije SAD-a nalog sprovođenja DRP sistema u Apsurdistanu uz pomoć reorganizovanih političkih i državnih komunističkih struktura dobio je pokret DOS (Drpi Odmah Sve) na čelu sa svojim vođom Demokratic Dososom. Pod njegovom komandom iscenirana je tzv. „Demokratska revolucija“ 5. Oktobra 2000. godine. Međutim, zbog pokušaja izvrdavanja naloga SAD-a od strane Demokratic Dososa, a u funkciji opomene budućim komunističkim vođama, strukturama državne bezbednosti Apsurdistana izdat je nalog da izvrše javno pogubljenje Demokratic Dososa ispred  sedišta Vlade Apsurdistana. Nakon pogubljenja Demokratic Dososa nalog za završetak reorganizacije komunističkih partijskih i državnih struktura dobio je komunistički agent Demokratic Izvinius, čiji je otac bio pukovnik komunističke državne bezbednosti i profesor komunističke filozofije, prava i politike pre uspostavljanja vazalstva Komunističke partije Apsurdistana prema Sjedinjenim Američkim Državama. Konačnu konsolidaciju komunističkih partijskih i državnih struktura agent Demokratic Izvinius je sproveo tako što je formirao vladajuću koaliciju Apsurdistana sastavljenu od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Za vreme vladavine navedene koalicije DRP sistem Apsurdistana zabeležio je sledeće uspehe:

–       Zaduženje svakog punoletnog građanina Apsurdistana poraslo je za dodatnih 1.250 evra,

–      Udvostručen je deficit državnog budžeta u odnosu na 2008. godinu,

–      Oslabljena je valuta Apsurdistana za 35 %,

–      javni dug Apsurdistana je uvećan za preko šest milijardi evra,

–      preko 500.000 ljudi su ostali bez posla,

–      prosečna zarada u Apsurdistanu od 439 evra 2008. godine svedena je na oko 250 evra 2012. godine.

Zbog pokušaja uspostavljanja savezničkih odnosa Apsurdistana sa Sovjetskim Savezom i Kinom, Sjedinjene Američke Države su odlučile da na “budućim demokratskim izborima Apsurdistana” zakazanim za 6. Maj 2012. godine Demokratic Izviniusa kazne nametanjem mentora iz reda reformisane komunističke stranke SNS (Sami Nosimo Sve) Grobislava Titovića.

Ovaj san nema nikakve veze sa načinom državnog uređenja u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Advertisements

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu. Komunistička vladavina Apsurdistanom uspostavljena je na osnovu Dekreta jednog od najvećih komunističkih diktatora sprovedenog uz pomoć državnih obaveštajnih, vojnih i policijskih struktura.

Naime, Dekretom najvećeg komunističkog diktatora KPA (Komunistička Partija Apsurdistana) naređeno je svim nivoima komunističkih struktura da u sve opozicione stranke, nevladine organizacije, sindikate i udruženja građana i nacionalnih manjina ubace svoje odabrane komunističke kadrove radi preuzimanja vodećih pozicija i promene njihovih programskih načela i zalaganja. Na ovaj način je Komunistička partija Apsurdistana izvršila svoju političku, programsku i kadrovsku reorganizaciju, nakon čega je 2000. godine iscenirala tzv. „Demokratsku revoluciju“ pomoću bivših opozicionih stranaka nad kojima je preko svojih agenata prethodno uspostavila apsolutnu političku, programsku i kadrovsku kontrolu. Konačna konsolidacija reformisanih komunističkih političkih struktura izvršena je tokom 2008. godine uz pomoć komunističkog agenta Demokratic Izviniusa, tako što je formirana vladajuća koalicija sastavljena od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina. Na osnovu naloga predsednika Apsurdistana Demokratic Izviniusa Titanus Mortales je formirao svoj Kabinet u kome je za zamenika predsednika Vlade Apsurdistana imenovao Diabolus Rubruma minista unutrašnjih poslova.

Diabolus Rubrum, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova

 

Rođen je 1. januara 1966. godine u Unerzirp. Diplomirao je na fakultetu političkih nauka u Udargoeb. Član je Parlamentarne delegacije Narodne Skupštine Republike Apsurdistan u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Bio je predsednik Poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Apsurdistan i u Narodnoj skupštini Državne zajebancije SRJ (Skup Rasipnih Jebivetara). Savezni narodni poslanik u veću građana Savezne skupštine Državne zajebancije  SRJ  (Skup Rasipnih Jebivetara) od 1992. godine. Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Apsurdistan od 2004. godine. Bio je minister informisanje u prelaznoj Vladi Republike Apsurdistan od oktobra 2000. do januara 2001. godine. Bio je predsednik Aferaškog kluba “Koferče” iz Udargoeba i potpredsednik Jadistanskog olimpijskog komiteta.

Imenovanjem na funkciju zamenika predsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova Diabolus Rubrum je dobio šansu da zataška svoje veze i poslove sa Monagard Mećivokram Momlap.

Naime, Amlap je pripadao svetu podzemlja, kao ovejani kriminalac. Ogromne pare AmlapDiabolus Rubrum zaradili su prodajom uglja koji se vadi u „Icivaser“. Država ulaže velika sredstva u rad rudnika, kako bi ugalj na tržištu bio jeftin energent. Amlap je otkupljivao celu proizvodnju, i uz pomoć Diabolus Rubruma preprodavao je, po trostruko većoj ceni državnim preduzećima, čiji direktori su morali da slušaju Diabolus Rubrumove naloge. Pretpostavlja se da su Amlap i Diabolus Rubrum zgrnuli nekoliko miliona evra. Anidogaj, Ajirpuć i Nićarap postali su Animlap „zona interesa“. Diabolus Rubrum mu je omogućio da dobije dozvolu za regionalnu televiziju „Amlap plus“, i Nagard Ćivokram je počeo da popravlja svoj imidž – od nasilnika i ubice do političara, narodnog poslanika. Nije slučajno Amlap ušao u koaliciju sa Diabolus Rubrumovim SPS-om (Stranka Propale Savesti). Dva ratna druga odlučili su da osiguraju svoj kapital.

Takođe, Diabolus Rubrum je, poslujući sa Monaltevs Ćivotanžar, zgrnuo lepe pare. Kada je pokrenuta priča da se sruši stadion „Obilića“, pod optužbom da se nalazi na groblju, umešao se Diabolus Rubrum, poslanik SPS-a (Stranka Propale Savesti) u parlamentu, i svojim vezama je uzeo Ucec u zaštitu. Naravno, Acec je lepo platila svom zemljaku za “zaštitu“. Diabolus Rubrum je posredovao i kada je Acec prodavala fudbalere, i tako, prema nalazima apsurdistanske policije, na inostranim računima ostvarila 26 miliona evra. Diabolus Rubrum je Icec preporučio da na vreme pobegne na Kipar. Sada, kada je Diabolus Rubrum postao ministar unutrašnjih poslova, Acec će moći mirno da spava, i da se vrati u svoj Dargoeb.

Glavna preokupacija gospodina Diabolus Rubruma je bila da preuzme ministarstvo unutrašnjih poslova kako bi zataškao neka prethodna ubistva i afere od strane komunističke mafije iz perioda njihove vladavine Apsurdistanom učinjene posredstvom pripadnika državne bezbednosti.

Tako naprimer, za vreme Evećivešolim vlasti pobijeno je mnogo ljudi. Novinar Okvals Ajivuruć, sekretar JUL-a (Jeziva Ubilačka Legija) Naroz Čivordot Kadnuk, ministar odbrane Elvap Ćivotalub, načelnik uprave kriminalističke policije Adargoeb Darolim Ćivohalv, načelnik Policijske stanice Iksvas canev Nagard Ćimis, zamenik ministra policije Navodar Ćičjots Adžab. Nijedna ova smrt nije istražena, niti su ubice privedene zakonu. Sva ubistva su politički motivisana.

Posebno je zanimljiv slučaj ubistva četvoročlane porodice brata prve Evonakra žene Ejilatan. Njen brat je nađen mrtav u stanu sa ženom i dvoje dece. Tokom akcije “sablja“ pokazalo se da je naredbu za ubistvo izdala Analtevs Ćivotanžar, da bi upozorila Uvonakra prvu ženu Ulijatan da se ne petlja u nasledstvo.

Sva ova ubistva Diabolus Rubrum je pomogao da ostanu kao trajna misterija. Posebno ga je zanimalo zataškavanje ubistva novinara Analim Aćitnap, koji je stradao ispred svog stana u Inidogaj.

Tabloid je svojevremeno objavio imena ubica. Oni su tužili ovaj list protiv kriminala zbog klevete, ali je list pravnosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u Udargoeb oslobođeni od krivične odgovornosti. Ministar Nagard Ćičoj sakrio je ovaj predmet, jer je istraga pokazala da je nalog za Ovećitnap “privođenje razumu“ dao Nagard Ćivokram Amlap. Ćitnap je istraživao njegove kriminalne radnje, Amlap je našao momke da ga prebiju, ali su oni u tome preterali i Nalim Ćitnap je na licu mesta ostao mrtav. Njegovo ubistvo sada mora da definitivno zataška Diabolus Rubrum, jer je Amlap njegov ratni drug, iz mnogih pljački.

U SPS (Stranka Propale Savesti) mala grupa ljudi, na čelu sa Mećilil i Diabolus Rubrumom, odlučuje u ime stranke, ophrvana potrebom da zatre tragove svojim nedelima i da stečenu imovinu legalizuje, nadajući se večitoj vlasti opisanoj na početku ovog sna.

Da li će Diabolus Rubrum uspeti da trajno sakrije svoje prljave tragove? Njegov dosije je još u opticaju, i teško ga je sakriti od očiju javnosti.

Diabolus Rubrum je smrtno uplašen. U njegovoj porodici je prava drama. Njegova supruga Anažens je šokirana količinom i izlivom poruka mržnje koje joj se upućuju. I ako su, za sada na sigurnom, njima nije lako. Novog ministra unutrašnjih poslova naročito brine poruka, koju mu je telefonom saopštio Darolim Kemelu Ajigel. Od ove poruke Diabolus Rubrum se obeznanio. Upućeni tvrde da ima puno razloga da Diabolus Rubrum strepi za svoj život, jer je sa Mojigel bio u mnogim poslovima, dao je mnogo obećanja.

Poslednje dve decenije sudbina Apsurdistanskih ministara policije je bila tragična:

Olimdar Ćivonadgob bio je prinuđen da posle demonstracija 9. marta 1991. godine podnese ostavku, zbog brutalnosti policije nad demonstrantima. A Olimdar je bio čovek od najvećeg poverenja Anadobols Aćivešolim.

Naroz Ćivolokos, koji je nasledio Aćivonadgob, stradao je u svom rodnom mestu, navodno u saobraćajnoj nesreći, mada mnogi tvrde da je ubijen!

Aćivolokos je nasledio Navodar Ćičjots Adžab, kada je on postavljen za saveznog ministra policije.

Adžab je ubijen u kafani „Mama mia“, u neposrednoj blizini zrade MUP-a Apsurdistana. Njegovo ubistvo ostalo je nerasvetljeno.

Okjalv Ćivokljijots, koji je postavljen za ministra nakon Gonidžab ubistva, ubio se ispred zgrade skupštine, ne želeći da se preda Mokšah tribunalu. Ostavio je oproštajnu poruku, optužujući svoje partijske drugove.

Našud Ćivolijjahim, prvi DOS (Drpi Odmah Sve) ministar policije, u velikim je nevoljama. Protiv njega se vodi više krivičnih postupaka, zbog zloupotrebe službenog položaja. I na njega je pokušan atentat.

Nagard Ćičoj, ministar u dva mandata, u januaru je doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Vozeći džip  u kasne noćne sate u alkoholisanom stanju sleteo je s puta. Ostao je potpuno nepokretan! Iza njega je ostalo mnogo afera. Njegova sudbina je za žaljenje, jer će, čim Ćičad preuzme ministarstvo, Ćičoj završiti u nekom domu za potpuno invalidna lica.

Koaliciju sa Demokratic Izviniusom i Furandi Dososom, Ćičoj je pokušao da objasni željom da SPS (Stranka Propale Savesti) uđe u Socijalističku internacionalu, uz pomoć Demokratic Izviniusa. Na skupu u Inita, održanom 2. jula ove godine, Izviniusova DS (Drpi Sve) primljena je ovu političku grupaciju, dok je SPS-u dato do znanja da se i ne prijavljuju za članstvo, jer bi to podelilo članice Socijalističke internacionale, i da mnoge ne žele da budu u društvu sa SPS-om.

Posebno je zanimljiva uloga Ecivals Ćikuđ Ćivonajed, potpredsednice SPS-a, a danas predsednice Narodne skupštine Apsurdistana. Ova vremešna dama, neuropsihijatar po zanimanju, univerzitetski profesor, po nalogu DOS-a (Drpi odmah Sve), odigrala je ključnu ulogu oko predaje Anadobols Aćivešolim. I ako za Ovećivešolim hapšenje nije postojao nalog istražnog sudije, tek sutradan ga je potpisao okružni sudija Narog Anilvač, Ćivešolim je odveden u Okružni zatvor u Udargoeb, jer ga Ecivals Ćikuđ Ćivonajed stručno obradila i ubedila da će odlaskom u zatvor postati velikomučenik i heroj, i da će se Apsurdistanci dići na noge. Nakon dobro obavljenog posla, sve njene kriminalne radnje u Ucvejugark su zaboravljene od strane DOS-ove vlasti. Pre zvaničnog saopštenja da SPS sa svojom svitom stupa u koaliciju sa Izviniusovim partijama, gospođa Ecivals Ćikuđ Ćivonajed otišla je u URD-e (Ujedinjene Razbojničke Države) na konsultacije, a zvanično to pravdajući posetom unuku.

URD-e (Ujedinjene Razbojničke Države) su u januaru 2010. godine skinule Diabolus Rubruma sa „crne liste“ administracije, gde se našao deset godina ranije kao saradnik Anadobols Aćivešolim. Wikiliks je objavio: “Diabolus Rubrumove tvrdnje treba uzimati s rezervom. Posebno ako se ima u vidu njegova sklonost ka izvrtanju istine – napisao je diplomata Dračir Nesredep.”

Diabolus Rubrumovu karijeru obeležila je i afera „Kofer“ sa 100 miliona evra, koja je takođe zataškana. U aferi “kofer“ od hapšenja ga je spasila SMS poruka koju mu je poslao doskorašnji generalni sekretar Vlade Apsurdistan Najed Voljahim. U toj akciji policije uhapšen je Diabolus Rubrumov kum Nadalv Ninađargaz, koji je u to vreme bio i direktor SPS-a (Stranke Propale Savesti). Diabolus Rubrum, naravno, nije podneo ostavku na partijsku funkciju, jer je bio učesnik u reketiranju izraelskog biznismena. U to vreme Diabolus Rubrum je lepo sarađivao sa Furandi Dosos pljačkašima.

Ovaj san nema nikakve veze sa zamenicima predsednika vlade u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu. Komunistička vladavina Apsurdistanom uspostavljena je na osnovu Dekreta jednog od najvećih komunističkih diktatora sprovedenog uz pomoć državnih obaveštajnih, vojnih i policijskih struktura.

Naime, Dekretom najvećeg komunističkog diktatora KPA (Komunistička Partija Apsurdistana) naređeno je svim nivoima komunističkih struktura da u sve opozicione stranke, nevladine organizacije, sindikate i udruženja građana i nacionalnih manjina ubace svoje odabrane komunističke kadrove radi preuzimanja vodećih pozicija i promene njihovih programskih načela i zalaganja. Na ovaj način je Komunistička partija Apsurdistana izvršila svoju političku, programsku i kadrovsku reorganizaciju, nakon čega je 2000. godine iscenirala tzv. „Demokratsku revoluciju“ pomoću bivših opozicionih stranaka nad kojima je preko svojih agenata prethodno uspostavila apsolutnu političku, programsku i kadrovsku kontrolu. Konačna konsolidacija reformisanih komunističkih političkih struktura izvršena je tokom 2008. godine uz pomoć komunističkog agenta Demokratic Izviniusa, tako što je formirana vladajuća koalicija sastavljena od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

U svojstvu predsednika Apsurdistana Demokratic Izvinius je za predsednika Vlade Apsurdistana imenovao nestranačkog ali vrlo poslušnog i vernog Titanus Mortalesa.

Predsednik Vlade Apsurdistana Titanus Mortales

Titanus Mortales rođen je 16. avgusta 1950. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na ekonomskom fakultetu. Pored navedenih naučnih zvanja stekao je i čin rezervnog oficira republike Apsurdistan. Od muzičkih instrumenata svira klavir.

Radnu karijeru počeo je kao finansijski inspektor u Uračejazu pod poslovnim nadimkom “Cegeruša”. Ovaj poslovni nadimak Titanus Mortales dobio je zato što se sa svojih inspekcijskih uviđaja uvek vraćao sa cegerom punim raznog bakaluka. Pre predaje terenskih izveštaja u Službu Državne kontrole Titanus Mortales je svraćao kući da ostavi ceger sa prihodom od inspekcijskih kontrola. Tokom obavljanja ovih poslova nije podneo ni jednu prekršajnu prijavu, zato što je uspostavio direktnu propocionalnost između prekršaja zakona i svog cegera – što veći prekršaj to puniji ceger.

U međuvremenu Titanus Mortales je radnu karijeru nastavio u Rudarskom institutu, zatim prelazi na ekonomski institut, da bi potom karijeru finansijskog saradnika, a kasnije i izvršnog direktora nastavio u konsultanskoj kući „Sec Nokem“.

Kao ekspertni konsultant radio je i za Svetsku banku. Od januara 2001. godine na funkciji je zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju Apsurdistana. U periodu od 2003. do 2004. godine obavljao je funkciju direktora Agencije za privatizaciju. Posle toga, vodio je agenciju za konsalting do izbora za ministra finansija. Na funkciju ministra finansija u Vladi Demokratske Republike Apsurdistan stupio je 15. maja 2007. godine i obavljao je do jula 2008. godine.

Pre imenovanja za predsednika Vlade Apsurdistana, kao izuzetno poverljivoj i poslušnoj osobi, Titanus Mortalesu je omogućeno privatno bogaćenje kroz zloupotrebu privatizacije autorske agencije Apsurdistana.

Naime, autorska agencija u kojoj je sin Titanus Mortalesa (Titanus Radnaskela) bio član upravnog odbora prodata je za 91.000 000 apsurda Unajotsu  Ućimotu,  koji je nastupao u ime konzorcijuma sastavljenog od tajanstvenih lica (uglavnom članovi Vlade Apsurdistana).

Nakon ovog događanja Zavod za intelektualnu svojinu Republike Apsurdistana je izdao dozvolu za rad agenciji “Prava izvođača” (PI), koja je u svom Statutu unela odredbu da 20 % svih svojih prihoda daje napred navedenoj autorskoj agenciji Titanus Mortalesa i tajanstvenog društva iz Vlade Apsurdistana, kao pomoć za logističku podršku. Takođe, propisana je obaveza da svi izvođači umetničkih programa moraju biti članovi agencije PI da bi mogli da produkuju svoje programe. Tu naravno spadaju i najpoznatije TV kuće među kojima i državna  TV, kojoj narod Apsurdistana uz račun za struju mora da plaća državni TV reket, bez obzira da li gleda ili ne gleda državnu TV.

Za one koji još nisu razumeli ovu nameštaljku: Titanus Mortales i društvo iz Vlade Apsurdistana nikako nisu bili naivni kada su uzeli kredit i investirali više miliona evra u autorsku agenciju, a zatim udesili da se registruje agencija PI, koja od ukupno ostvarenih prihoda 20 % ustupa agenciji Titanus Mortalesa & ostalih lopuža.

Takođe, saradnik Titanus Mortalesa Riminovz Ćizekin je osnovao agenciju „Sec Unokem“ u kojoj je Titanus Mortales sa svojim društvom takođe imao osnivački udeo i bio izvršni direktor, a imali su i zajedničku konsultantsku kuću „GRB O.O.D“ sa bugarskim ekonomistom Morimmidalv Miksvokrubumatom, koji je u Makedoniji osuđen na više od deset godina zatvora zbog ekonomskog kriminala. Agenciju  „Sec Unokem“ u poslovima privatizacije Apsurdistana zajednički su predstavljali Titanus Mortales iz Apsurdistana i Morimmidalv Miksvokrubumatom iz Bugarske.

Zajedno sa konsultantskom kućom „Tjolid“ agencija „Sec Unokem“ u kojoj je Titanus Mortales vršio funkciju izvršnog direktora učestvovala je u privatizaciji „Telekoma Apsurdistana“, mineralne vode „Zajnk Šolim“, „Frikoma“, pivare „Overaleč“, mlekare „Cabaš“, „Trajala“, filma „Dargoeb“, posredstvom Agencije za privatizaciju u kojoj je Titanus Mortales takođe bio izvršni direktor.

Tokom obavljanja funkcije predsednika Vlade Titanus Mortales uspeo je da zaduži svakog punoletnog građanina Apsurdistana za dodatnih 1.250 evra, da udvostruči deficit državnog budžeta u odnosu na 2008. godinu, da oslabi valutu Apsurdistana za 35 %, da javni dug uveća za preko šest milijardi evra, da preko 500.000 ljudi izgube radna mesta, da prosečnu zaradu u Apsurdistanu od 439 evra 2008. godine svede na 383 evra 2012. godine.

Zbog izbegavanja sukoba među članovima svoje Vlade Titanus Mortales je sednice održavao uglavnom telefonskim putem. Ali ni to nije bila prepreka da dođe do međusobnih sukoba. Kako su ti sukobi izgledali ilustruje prepis pisma jednog od potpresednika Vlade titanus Mortalesa.

Republika Apsurdistan   

KABINET POTPREDSEDNIKA VLADE I MINISTRA EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA

Broj: 33700-013/2011-05

02. фебруар 2011. године

Б е о г р а д

            

         

   

         

        

         

VLADA

Gospodin Titanus Mortales, predsednik

Poštovani predsedniče Titanus,

Koristim priliku da Vam skrenem pažnju na nedolično ponašanje u javnosti državnog sekretara ministarstva finansija, gospodina Anadobols Aćili.

Naime, dana 13. januara 2011. potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Gorenja iz Velenja, Republika Slovenija, kojim je u skladu sa važećim propisima predviđena podrška investicionim projektima Gorenja u Uveljavu, Jorats Ivozapu i Uračejazu. Naime, nakon što je Gorenje u Apsurdistanu već investiralo 50 miliona evra i u svojim fabrikama u Uveljavu i Jorats Ivozapu već uposlilo oko 1100 radnika, posle višemesečnih pregovora doneli su odluku da pokrenu proizvodnju veš mašina u Uračejazu i uposle još najmanje 300 radnika, kao i da prošire kapacitete za proizvodnju frižidera u Uveljavu uz otvaranje oko 200 novih radnih mesta, te bojlera u Jorats Ivozapu uz upošljavanje dodatnih 250 radnika. Nakon potpisivanja Memoranduma, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je pripremilo nacrt Predugovora o realizaciji investicionog projekta Gorenja u Uračejazu kao i Predlog zaključka sa obrazloženjem i 19. januara 2011. godine po uobičajnoj proceduri uputilo materijal resornim ministarstvima i organima radi davanja mišljenja.

Republički sekretarijat za zakonodavstvo je 24. januara 2011. godine dostavio mišljenje bez primedaba. Ministarstvo finansija je 25. januara 2011. godine dostavilo mišljenje bez primedaba. Ministarstvo za infrastrukturu je 24. januara 2011. godine dostavilo mišljenje bez primedaba. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je 25. januara 2011. godine dostavilo mišljenje bez primedaba. Republičko javno pravobranilaštvo je 25. januara 2011. godine dostavilo mišljenje bez primedaba.

Na osnovu svih pozitivnih mišljenja, Vlada je usvojila predlog Ministarstva ekonomije na telefonskoj sednici održanoj 27. januara 2011. godine.

Bez obzira na ranije dato pozitivno mišljenje Ministarstva finansija, državni sekretar tog istog ministarstva, Anadobols Aćili, je 26. i 27. januara izašao u javnost sa neistinama i teško optužio Ministarstvo ekonomije i mene lično za navodno otimanje investicije Uveljavu i zloupotrebu budžetskog novca u političke svrhe. Istina je sasvim drugačija. Gorenje je velika multinacionalna kompanija, sa godišnjim prometom od oko 1,5 milijardi evra, koja samostalno donosi odluke o svojim investicionim lokacijama. Činjenica je da su se samostalno opredelili za braunfild investiju. Pored Uračejaza, pre donošenja konačne odluke razmatrali su i druge braunfild lokacije u Apsurdistanu (npr. Šin), ali je hala uračejaza Porcelana u stečaju zbog svojih tehničkih kakrakteristika i relativno dobre očuvanosti bila najpogodnija za investicione planove Gorenja, jer im je finansijski mnogostruko isplativija nego grinfild investicija na bilo kom drugom mestu, bez obzira na iznos podsticaja koji se nude u skladu sa važećom uredbom Vlade. Računica je veoma prosta –  s obzirom da je Gorenju za novi proizvodni program potrebna hala od oko 20000 kvadrata u kojoj žele da brzo krenu sa proizvodnjom, kupovina i adaptacija postojeće hale u Uračejazu će ih koštati samo oko 1,5 miliona EUR, uz mogućnost otpočinjanja proizvodnje u roku od svega tri meseca, dok bi ih izgradnja potpuno nove hale iste površine u Uveljavu (ili u bilo kom drugom mestu u Apsurdistanu) koštala najmanje 8 miliona evra i trajala bi barem devet meseci. Zbog toga je više nego očigledno da su čisto ekonomski razlozi opredelili Gorenje za izbor Uračejaza kao lokacije za njihovu treću investiciju u Apsurdistanu. Osim toga, nije mi poznato da je iko iz Uveljava uputio bilo kakvu primedbu na svojevremenu odluku Gorenja da svoju drugu fabriku u Apsurdistanu locira u Jorats Ivozapu (takođe se radilo o braunfild investiciji, kao i sada u slučaju Uračejaza), pa je potpuno nejasno otkuda sada optužbe na račun izbora njihove treće lokacije.

 

Imajući ove činjenice u vidu, ničim izazvani i potpuno neosnovani brutalni napad državnog sekretara Aćilia naneo je veliku moralnu štetu čitavoj Vladi i ugrozio moju reputaciju u javnosti. Od kada je ova Vlada formirana, nikada se nije dogodilo da je neko na tako grub način zloupotrebio neku državnu instituciju (Ministarstvo finansija) u političke svrhe, kao što je to ovom prilikom Aćilia uradio. Njegova očita namera je bila da me omalovaži, izazove animozitet građana Aveljava prema meni i pokuša da me iskompromituje u javnosti, na osnovu lažnih podataka koje je izneo. Verujem da vam je jasno da zbog svega ovoga moja dalja saradnja sa gospodinom Aćilia više nije moguća. Zbog toga očekujem da prema njemu primenite odgovarajuće sankcije, tj. da ministarki finansija predložite njegovo razrešenje sa mesta državnog sekretara. Uveren da se ovakvi ispadi koji ugrožavaju kredibilitet Vlade više neće  ponoviti, srdačno vas pozdravljam.

S poštovanjem,

Potpredsednik Vlade

                                                                                                        Krađen Drinkić

 

 

Dostavljeno:

-Anaidi Ćivonitugard, ministru finansija

Ovaj san nema nikakve veze sa predsednikom vlade u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju doživotnu vlast u Apsurdistanu. Komunistička vladavina Apsurdistanom uspostavljena je na osnovu Dekreta jednog od najvećih komunističkih diktatora sprovedenog uz pomoć državnih obaveštajnih, vojnih i policijskih struktura.

Naime, Dekretom najvećeg komunističkog diktatora KPA (Komunistička Partija Apsurdistana) naređeno je svim nivoima komunističkih struktura da u sve opozicione stranke, nevladine organizacije, sindikate i udruženja građana i nacionalnih manjina ubace svoje odabrane komunističke kadrove radi preuzimanja vodećih pozicija i promene njihovih programskih načela i zalaganja. Na ovaj način je Komunistička partija Apsurdistana izvršila svoju političku, programsku i kadrovsku reorganizaciju, nakon čega je 2000. godine iscenirala tzv. „Demokratsku revoluciju“ pomoću bivših opozicionih stranaka nad kojima je preko svojih agenata prethodno uspostavila apsolutnu političku, programsku i kadrovsku kontrolu. Konačna konsolidacija reformisanih komunističkih političkih struktura izvršena je tokom 2008. godine tako što je formirana vladajuća koalicija sastavljena od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Zadatak da ujedini novokomponovane komunističke frakcije i od njih formira apsolutističku komunističku vlast dobio je Demokratic Izvinius, kao predsednik Republike Apsurdistan, koji je ujedno i predsednik novoformirane komunističke frakcije DS (Drpi Sve), nakon što su službenici državne bezbednosti Apsurdistana streljali predsednika te opozicione stranke zbog protivljenja da ta stranka postane frakcija stranke SPS (Stranka Propale Savesti).

Predsednik DS (Drpi Sve) Demokratic Izvinius.

Prema informacijama iz arhive tajne službe komunističke partije Apsurdistana Demokratic Izvinius je rođen 15. Januara 1958 godine u inostranstvu od oca kapetana, a zatim i pukovnika  komunističke OZNE (Odmah Zabrani Narodnu Emancipaciju) i majke iz Ustaške porodice.  Ovaj podatak o majci su komunističke tajne službe uklonile iz biografije Demokratic Izviniusa.

Porodica Izvinius se iz inostranstva preselila u glavni grad Apsurdistana, gde pukovnik OZNE (Odmah Zabrani Narodnu Emancipaciju) dobija zadatak da napiše nov program komunističke vladavine. Nakon uspešno napisanog komunističkog programa pukovnik Izvinius postaje redovni profesor filozofije, politike i prava, a svoju suprugu zapošljava kao neuropsihijatra.

Mladog Demokratic Izviniusa otac pukovnik i professor i pored niskog faktora inteligencije (IQ=89) upisuje prvo u osnovnu školu, a zatim, kao dete uticajnih roditelja, i u gimnaziju. U gimnaziji Demokratic Izvinius doživljava prvu ljubav tako što se zaljubljuje u svog najboljeg druga i stupa sa njim u homoseksualnu vezu. Ovu vezu kompromitovala je tetkica, kada je zatekla Demokratic Izviniusa dok je radio felacio svom najboljem drugu. Tetkica ovaj slučaj prijavljuje direktoru, a ovaj u svojstvu saradnika KOS (Kontra Obaveštajne Službe) to prijavljuje svojim pretpostavljenima. Istovremeno direktor tetkici zabranjuje da ovaj slučaj bilo kome ispriča.

Komunistička tajna služba koristi ovaj događaj da mladog Demokratic Izviniusa vrbuje za rad u toj službi.  Kao prvi zadatak i proveru odanosti službi, Demokratic Izvinius dobija da špijunira svoje roditelje, zato što je njegov otac pukovnik i profesor Izvinius počeo da se druži sa disidentima. Istovremeno, radi negiranja gej imidža mladog Demokratic Izviniusa agenti KOS (Kontra Obaveštajna Služba) mu nalaze tobožnju devojku sa kojom se navodno zabavljao do ženidbe sa drugom izabranom devojkom, koja je bila potpuno aseksualna. Sve ovo imalo je svrhu da preko ovih osoba mladog Demokratic Izviniusa agenti KOS (Kontra Obaveštajna Služba) ubace u tzv. “revolucionarnu grupu”.

Kao agent kontraobaveštajne službe mladi Demokratic Izvinius postiže zapažene uspehe, koji rezultiraju suspendovanjem njegovog oca sa filozofskog fakulteta i hapšenjem “revolucionarne grupe” zajedno sa njegovom suprugom. Da se ne bi otkrila špijunska uloga Demokratic Izviniusa sprovodi se i njegovo hapšenje i osuda na 45 dana zatvora, navodno zbog njegovog protesta u vezi hapšenja supruge i njenih drugova revolucionara.

 Nakon navedenog slučaja mladi Demokratic Izvinius 1985. godine odlazi na odsluženje vojnog roka, gde doživljava nervni slom, nakon čega počinje javna manifestacija njegovog poremećenog mentalnog zdravlja.

Posle svih ovih događanja Demokratic Izvinius biva ubačen u opozicionu demokratsku stranku u kojoj postaje sekretar Glavnog odbora a ubrzo i Potpresednik Izvršnog odbora.

U međuvremenu njegova supruga gubi iluzije o svom dobrom braku sa Demokratic Izviniusom, koji je sve više ispoljavao svoj mentalni i psihopatski karakter tako što je počeo da tuče svoju suprugu i prestao je da pred njom krije svoje homoseksualne veze. Shvativši da je svoje najbolje godine provela uz homoseksualnog psihopatu ona biva zgađena tom činjenicom i odlazi u manastir gde nalazi svoj duševni mir tako što postaje kaluđerica.

Nakon ovakvih biografskih dešavanja Demokratic Izviniusu otvara se perspektiva za meteorski uspeh u karijeri.

Nakon streljanja predsednika opozicione demokratske stranke na njeno čelo dolazi Demokratic Izvinius. Pre izbora na ovu funkciju neko vreme bavio se novinarstvom, a jedno vreme i kao klinički psiholog, profesor psihologije i istraživanja u Institutu za psihologiju. Bio je poslanik Narodne skupštine Republike Apsurdistan i član Veća za nauku i tehnologiju. U prvoj „demokradskoj“ Vladi Apsurdistana bio je ministar  telekomunikacija. Od 2001. bio je poslanik DS (Drpi Sve) u Veću građana i podpresednik Narodne Skupštine Državne zajebancije SRJ (Skup Rasipnih Jebivetara). U tom mandatu obnavljao je funkciju predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. U sazivu prve Narodne Skupštine Državne zajebancije SRJ (Skup Rasipnih Jebivetara) obavljao je funkciju šefa Poslaničkog kluba  DOS (Drpi Odmah Sve). Od 17. marta 2003. bio je ministar odbrane Državne zajebancije SRJ (Skup Rasipnih Jebivetara). Na parlametarnim izborima održanim u decembru 2003. godine bio je nosilac liste DS (Drpi Sve) „DS – Demokratic Izvinius“. Od februara 2004. šef je Poslaničkog kluba DS (Drpi Sve) u Narodnoj skupštini Republike Apsurdistan. Stupio je na funkciju predsednika Republike Apsurdistan 11. jula 2004. godine, posle izbora na kojima je u drugom krugu pokradio kandidata SRS (Sami Rušimo Svakog) Grobislava Nikogića.

Ovaj san nema nikakve veze sa vladarima u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da je vlast u Apsurdistanu raspisala izbore za 6. maj 2012. godine. Tim povodom predstavnica jedne opozicione stranke je pozvala narod da masovno glasa za tu stranku.

Ovaj san nema nikakve veze sa izborima u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da je vlast u Apsurdistanu odlučila da tokom svog mandata svake godine početkom marta meseca održava skup svojih i svetskih ekonomista kako bi celom svetu pokazala svoje apsurdske uspehe u ekonomiji. Pošto je vrednost valute Apsurdistana izražena u apsurdima, a ista nije priznata u svetu, vlast Apsurdistana je odlučila da svoju valutu izjednači sa vrednošću valute Republike Srbije, tako što je odredila da 1 apsurd vredi isto koliko i 1 dinar. Na navedeni način vlasti Apsurdistana tokom svog četvorogodišnjeg mandata imaju sledeći trend svoje valute u odnosu na 1 Euro:

Na dan 06.03.2009. godine prodajni kurs 1 Eura je bio 94,8476 apsurda.

Na dan 08.03.2010. godine prodajni kurs 1 Eura je bio 100,0346 apsurda.

Na dan 08.03.2011. godine prodajni kurs 1 Eura je bio 103,8129 apsurda.

Na dan 08.03.2012. godine prodajni kurs 1 Eura je bio 111,0945 apsurda.

Vladajuću koaliciju Apsurdistana čine stranke DS (Drpni Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Zaključak sa ovogodišnjeg biznis foruma Apsurdistana

Na ovogodišnjem biznis forumu vlada Republike Apsurdistana je za četvorogodišnji period svoje vladavine uspela da demonstrira porast vrednosti svoje valute u odnosu na euro, jer je na početku njene vladavine 1 euro vredeo 94,8476 apsurda, a pri kraju njene vladavine 1 euro je dostigao vrednost od 111,0945 apsurda. Pre ove vlade bolji uspeh imala je samo vlada Apsurdistana iz 1993. godine, koja je tada uspela da izda novčanicu u vrednosti od 500 milijardi apsurda, zbog čega su te godine građani Apsurdistana imali najviše para na svetu.

Ovaj san nema nikakve veze sa stanjem ekonomije u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da je vlast u Apsurdistanu raspisala parlamentarne izbore za koje je sačinila sledeći predizborni politički program:

  1. Ako naša koalicija bude izabrana obećavamo da niko od naših glasača neće imati obavezu da radi, a svako ko nema pravo na penziju imaće platu od 30.000 apsurda, dok će penzioneri dobijati tromesečne povišice od 10.000 apsurda.
  2. Voće, povrće i korisne biljke kao žitarice, koje budu sadili i negovali naši glasači moraju uspevati iznad svetskog proseka najmanje dva puta godišnje.
  3. Sva stoka, koju budu negovali naši birači, moraće da daje prirast koji će biti propisan zakonom i da se množi najmanje jednom u tri meseca.
  4. Ukoliko pobedimo na izborima naši birači će biti oslobođeni obaveze da misle, jer će tu obavezu umesto njih preuzeti država – ovo se naročito odnosi na lica u državnoj službi. Ko se ne bude pridržavao ovog pravila biće podvrgnut zakonskim sankcijama. Ko bude želeo da misli moraće da ima posebnu dozvolu države i biće oporezovan.
  5. Obuća, odeća, nakit i druge potrebštine sejaće se i uspevati vrlo brzo u svim potrebnim količinama, dezenima i bojama. Sitnije stvari, kao kape, rukavice, čarape i slično naši glasači imaće pravo da gaje u saksijama.
  6. Naši glasači neće imati obavezu da prave decu, a ako ih slučajno budu imali njihovo odgajanje preuzeće država u specijalnim firmama.
  7. Plaćanje dugova i poreza našim biračima će biti strogo zabranjeno i zakonski kažnjivo.
  8. Obavezu plaćanja dugova i poreza imaće samo oni koji ne budu glasali za nas.
  9. Naši birači imaće pravo na ukidanje svih nepotrebnih stvari kao što su: pokvareno voće i povrće, pamet i logika, tašte, svekrve, šira familija, saobraćajne i inspekcijske kontrole, padeži, lepo vaspitanje, moral, pohađanje nastave i kurseva radi sticanja znanja bilo koje vrste.

 Ovaj san nema nikakve veze sa stanjem svesti vlasti i građana u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović