NAŠI MANIRI


Popisom stanovništva 2011. godine utvrđeno je da Srbija ima 7.120.666 stanovnika, tj. 377.335 manje nego na prethodnom popisu iz 2002. godine.

Biračkim spiskom iz 2012. godine utvrđeno je da u Srbiji od 7.120.666 stanovnika njih 7.026.579 su sa pravom glasa, odnosno samo 94.087 maloletnih građana su bez prava glasa.

Međutim, prema nekim statističkim podacima od 7.120.666 stanovnika njih 1.190.000 su mlađi od 18. godina, tako da je stvarni broj građana sa pravom glasa 5.930.666, što znači da je vlast usvojila birački spisak sa 1.095.913 više građana sa pravom glasa od teoretski mogućeg. U prilog tome ide i činjenica da je Birački spisak Srbije od 29. septembra 2002. godine, na osnovu kojih su održani predsednički izbori, brojao 6.553.042 građana sa pravom glasa.

Ako se uzme u obzir činjenica da je između dva popisa smanjen broj građana Srbije za 377.335, a radi se uglavnom o broju starijih osoba koje su imale pravo glasa, ali su umrle u tom periodu, može se zaključiti da se radi o svojevrsnom demografskom paradoksu, po kome je i pored statistički utvrđene manje populacije omladine koja stiče pravo glasa u odnosu na mortalitet onih sa pravom glasa, odnosno broj maloletnih građana koji je stekao pravo glasa ne može da iznosi više od 473.537, odakle onda toliki  višak glasača?

Zaključak: Pošto je popisom stanovništva iz 2011. godine utvrđeno da je Srbija za deset godina izgubila 377.335  stanovnika, tj. da je tokom popisa 2011. godine imala  7.120.666 stanovnika, od kojih su oko 1.190.000 bili maloletni, tj. bez prava glasa, dolazi se do računice da u Srbiji danas ima 5.930.666 a ne 7.026.579  građana sa pravom glasa, što znači da je teoretski nemoguće da Birački spisak iz 2002. godine od 6.553.042 građana sa pravom glasa, uprkos negativnim demografskim podacima, naraste za 1.190.000 novih građana sa pravom glasa. Zato Vladi i Predsedniku u ostavci treba postaviti pitanje: Ko su i odakle će doći 1.190.000 misterioznih glasača, koji će glasati 6. maja  u Srbiji?

Slobodan Radulović

UVOD

Organizovana Mafija je nastala sredinom 19. veka na Siciliji, ali njeni najpoznatiji dani kreću krajem istog veka, kada veliki broj sicilijanskih emigranata stiže u Ameriku: Al Kapone, Laki Lučano i ostali čuveni mafijaši, koji do danas ne prestaju da privlače pažnju, a gomila knjiga, filmova i serija još ne zaustavlja glad za epizodama iz života ovih junaka s druge strane zakona.

U poslednjih nekoliko decenija, pored italijanskih mafijaša, na kriminalnoj karti sveta pojavile su se bande i mafijaške grupe koje po surovosti ne zaostaju za italijanskim kolegama.

Na svetskoj rang listi Srpska mafija je svrstana na osmo mesto, a njeno intezivno poslovanje odvija se u više od deset zemalja, uključujući Nemačku, SAD, Italiju, Veliku Britaniju, Francusku, zemlje Skandinavije…

Srpska Mafija uključena je u različite aktivnosti od krijumčarenja cigareta i droge, plaćenih ubistava, reketiranja, nadzora kockarnica do krađa. Na Interpolovim listama nalazi se veliki broj državljana Srbije, a osim što važe za nezaobilazne saradnike svih većih mafijaških bosova u svetu na narko-rutama, poznati su i po tituli „inteligentnih lopova“ čije pljačke imaju scenarije blokbastera, ali i likvidacijama bez tragova.

ISTORIJAT SRPSKE MAFIJE

Od nastanka prve Jugoslavije, pa tokom njenih preobražaja (promena naziva), pa sve do konačne propasti i formiranja današnje Srbije postojalo je tzv. “mafijaško podzemlje”. U prvoj Jugoslaviji ono se nalazilo po šumama i gorama, jer su tadašnji hajduci bili odmetnici od tadašnjeg državnog poretka i postojećih zakona. Težak seljački život, ratne strahote, uobičajena državna nepravda, kao i želja za boljim životom po svaku cenu, bili su razlozi zbog kojih su se u Kraljevini Jugoslaviji izrodile razne bande koje su se bavile razbojničkim i drumskim otimacama. Ove bande predvodili su “legendarni” Čaruga, Gorski car i Ubica dečijeg lica, kako sui h nazivali njihovi sledbenici, a iz milošte su ih nazivali “gorski tići”.

Tadašnja žandarmerija uspevala je da se dobro nosi sa ovim bandama, pa je većina njih završila na vešalima i u legendama.

Izbijanje Drugog svetskog rata preseklo je kontinuitet kriminala u Jugoslaviji i načinilo da ga posle 1945. godine posmatramo u sasvim drugačijem obliku.

Posleratno jugoslovensko podzemlje se stvaralo iz beogradske matrice. Žitelji tog prizemnog i suvorog sveta bili su, uglavnom, mladići prepušteni sebi, koji su ponikli u Beogradu ili su kroz njega samo projurili. Zajedničko svima njima je bilo da su živeli na ivici ili ispod zakona, ne bi li opstajali na balkanskoj i evropskoj vetrometini. U potrazi za avanturom, ali i za boljim životom, gazili su putevima koji su ih vodili od kuće u beli svet, a potom vraćali nazad. Neki su Beograd napuštali kao dobrovoljci, neki kao begunci, pojedini kao izgnanici, sa pravim ili lažnim pasošima, najčešće i bez njih. Većina njih uspela je da osvoji i zaprepasti uplašenu Evropu. Vraćali su se ponekad kući kao junaci dana, kao zarobLjenici međunarodnih čuvara reda, ali i kao leševi.

Taj proces je imao svoju ne samo socijalnu već i političku notu. Kao što je Zapad pružao utočište jugoslovenskim političkim emigrantima, tako je primao i ove iz podzemlja. Njihovo prvo sklonište je bio Pariz, zatim Milano i Frankfurt, pa Beč, Amsterdam, Stokholm, a danas su to Moskva, Atina, Rim, Budimpešta, London, gradovi Nemačke, Brazila, Amerike, Kanade, Japana, Australije, itd. Sve do sredine osamdesetih, kada je Jugoslavija odigrala svoju poslednju ulogu Trojanskog konja u hladnoratovskom filmu, Evropa je trpela naše delinkvente. A onda, kada su na Starom kontinentu shvatili da se SFRJ raspada i da od nje više nema vajde, preko noći je odlučila da ih vrati u otadžbinu. Tada je u Frankfurtu beogradski momak Goran Vuković, uz saglasnost nemačke policije, ubio Ljubu Zemunca, legendarnog kuma svih jugoslovenskih kumova u Evropi.

Od tog trenutka istorija jugoslovenskog podzemlja se deli na vreme „pre i posle Ljube Zemunca“. U prestonicu su pristigli profesionalni otimači tuđeg blaga, reketaši, batinaši i revolveraši, dileri, pa i likvidatori, koji su se udomili kao velike patriote i novi narodni heroji kod svojih političkih patrona. Tako je povratkom familije tvrdih momaka i Beograd napokon dobio svoje podzemlje i to najsurovije na svetu, jer je njegov prepoznatljiv znak bila nenajavljena smrt. Zajedno pored njih rasle su neke nove ubice i razbojnici, ali i njihove žrtve.

U trećoj Jugoslaviji, bitke za srpstvo porodile su i junake koji su pokušali patriotizam da unovče po svaku cenu. Mnogi od njih, kako su ratovi u Hrvatskoj, Bosni i na Kosmetu prestajali, nastavljali su da se bore i ginu u gradskim bitkama za tuđe blago. Likvidacije su postale ne samo beogradska već i provinsijska svakodnevica. Uvek posle te najavljivane smrti javnost se pitala ko je sledeći. Željko Ražnatović je jednom prilikom na pitanje da li je on na redu posle likvidacije generala Radovana Stojčića Badže, odgovorio: “Baš me briga”! I zaista, ubrzo je ubijen, a nakon toga i brzo zaboravljen, jer pažnju javnosti imali su samo živi mafijaši.

Tajna Ražnatovićeve smrti, kao i smrti nekih drugih još nije sasvim odgonetnuta, suđenje njegovim ubicama se tek priprema, ali je sa njegovom smrću nastupilo novo računanje mafijaškog vremena: “pre i posle Arkana”. Ljudi se sada manje pitaju ko je sledeći, a više ko je još ostao živ. Neukusno je pominjati njihova imena da ih sutra ne bismo videli u čituljama. Ovaj rukopis je samo podsetnik na život koji nam se desio mimo naše volje.

Nakon tzv. “Demokratskih” promena 2000. godine Nove strukture srpske vlasti došle su u posed velikog broja dokumenata sa šifrom “Strogo poverljivo”, čiji su neki delovi, pa i kompletna dokumenta ugledali svetlost dana nakon ubistva premijera Zorana Đinđića i policijske akcije “Sablja”, kada je otkriveno da je Milošević koristio Državnu bezbednost za likvidaciju svojih političkih protivnika. Tokom istrage ubistva premijera Đinđića otkriveno je da su neki pripadnici državne bezbednosti istovremeno bili i pripadnici Mafije pod nazivom “Zemunski klan”. Takođe, otkriveno je da su oni oteli i likvidirali Ivana Stambolića i u više navrata pokušali da ubiju Vuka Draškovića.

Sa saznanjima o delovanju Zemunskog klana srpska policija i tužilaštvo su počeli da otkrivaju da je srpsko mafijaško podzemlje resorno podeljeno na više oblasti: Politička mafija, Pravna mafija, Finansijska mafija, Narko mafija, Duvanska mafija, Naftna mafija, Carinska mafija, Prosvetna mafija, Stečajna mafija, Farmaceutska mafija, Putna mafija, Građevinska mafija, Crkvena mafija, Poštanska mafija itd. Ove podele sugerišu da u Srbiji nije moguće obavljanje ni jedne delatnosti kojom ne rukovodi neki od resornih oblika mafije.

KATALOG SRPSKE MAFIJE

Po posledicama za državu izgleda da su najopasnije Politička mafija, Pravna mafija i Finansijska mafija. Zajednička oblast njihovog delovanja je očuvanje vlasti jednog čoveka ili jedne vladajuće političke opcije. Članovi ovih mafija obično se regrutuju od vršilaca funkcija i ovlašćenja u pojedinim državnim strukturama –  najčešće iz redova Državne bezbednosti, vojske, policije, tužilaštva, pravosuđa, finansijskih institucija.

Metode delovanja POLITIČKE MAFIJE su likvidacije, otmice i zastrašivanja potencijalnih ili stvarnih političkih rivala. Za vreme Tita pripadnici Političke mafije iz redova Državne bezbednosti, vojske i policije pobili su veliki broj njegovih političkih protivnika, što mu je omogućilo da postane doživotni predsednik republike, doživotni Vrhovni komandant vojske i doživotni predsednik Saveza Komunista.

Kao najpoznatija takva delovanja iz perioda vladavine Miloševića su: ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, ubistvo novinara: Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović , Milana Pantića, dva pokušaja ubistva Vuka Draškovića, a za vreme tzv. “Demokratske vladavine” ubistvo predsednika Srbije Zorana Đinđića,  pokušaj ubistva novinara Dejana  Anastasijevića, kao i tragične smrti velikog broja ljudi, od kojih, zbog posebnih okolnosti izdvajam pogibiju vlasnika i urednika “Timočke krimi revije” Dragana Vitomirovića (otkrivanje hladnjače sa leševima kosovskih albanaca u Dunavu).

PRAVNA MAFIJA je instalirana od strane diktatorskih vladara i vladajućih političkih koalicija u cilju očuvanja njihove vladavine. Metode delovanja Pravne mafije zasnivaju se u sabotaži primene pojedinih pravnih propisa. Pripadnici Pravne mafije regrutuju se među direktorima pojedinih firmi i pravnim stručnjacima, kao vršiocima službenih ovlašćenja u državnim institucijama (Skupštini Srbije, pojedinim vladinim ministarstvima, Sudovima, Tužilaštvima, Policiji, Inspekcijskim službama).

FINANSIJSKA MAFIJA je instalirana u funkciji pljačke države i naroda. Metode delovanja Finansijske mafije pre svega zasnivaju se na kršenju i ignorisanju postojećih zakonskih propisa i monopolskom korišćenju državnih resursa. Za ovu vrstu delovanja Pravna mafija uživa pomoć i logistiku od strane vladajućih političkih struktura iz državnih institucija, a za uzvrat ona ih finansira na izborima.

NARKO MAFIJA   je takođe jako organizovana i finansijski dobrostojeća mafijaška organizacija, koja za svoje postojanje i delovanje uživa pomoć i logistiku od strane nekih vršilaca dužnosti u državnim strukturama. To je organizacijski dobro razgranata mreža, kako na domaćem terenu, tako i u svetskim razmerama.

DUVANSKA MAFIJA je nastala još u vreme Titove Jugoslavije i u to vreme, a naročito za vreme Miloševića korišćena je da državi u periodu Ekonomskih sankcija UN pribavlja profit, ali vremenom su među samim pripadnicima ove mafije otpočele klanovske borbe radi očuvanja ličnog profita, tako da je ova mafija sa slabljenjem političke moći Miloševića otpočela proces za svoje osamostaljivanje i danas spada među najmanje zavisnim mafijama od državnih institucija.

NAFTNA MAFIJA  je takođe nastala za vreme Miloševića u uslovima Ekonomskih sankcija UN, a nakon pada Miloševića osamostalila se od države i svoje delovanje usmerila na potkradanje kupaca na benzinskim pumpama. Doduše iz krugova ove mafije još uvek se vrše pokušaji uticaja na državne strukture da se mafiji kroz odluke o akcizama obezbede dodatni izvori prihoda, ali je zahvaljujući kontroli od strane EU taj uticaj marginalizovan.

CARINSKA MAFIJA je takođe, posredstvom Mihalja Kertesa imala svoj uzletni period u vreme Miloševića, kada su uz  njegovu pomoć članovi mafije uspeli da iznesu velike sume deviznog novca, uglavnom na Kipar, a odatle je bilo lako usmeriti ga na njihove tajne račune po svetu.

 PROSVETNA MAFIJA je organizovala svoje delovanje preko škola i univerziteta tako što je nameštala prodaju ispita i diploma.

STEČAJNA MAFIJA je organizovala svoje delovanje tako što je pronalazila pogodne direktore u firmama koji su pristajali da negativnim poslovanjem sa tom mafijom te firme namerno dovedu u stečaj, a zatim je Stečajna mafija uz pomoć Stečajnih upravnika i Privrednih odnosno Trgovinskih sudova, u svojstvu poverioca ili manipulacijama sa akcijama malih akcionara, jeftino kupovala imovinu, pa i cele upropašćene firme, a zatim je tu imovinu višestruko uvećavala preprodajom ili promenom namene zemljišta na kome su te firme bile izgrađene – vidi primer Luke Beograd.

FARMACEUTSKA MAFIJA je svoje delovanje razvila preko korumpiranih lekara, farmaceuta i njihovih institucija tako što su izmišljane dijagnoze i davane nedelotvorne terapije. Najočigledniji primeri su afere sa bolestima od raka i svinjskog gripa.

 

PUTNA MAFIJA  je, uz pomoć vršilaca zaduženja u pojedinim strukturama vlasti, organizovala svoje delovanje kroz krađu naplate drumarine i namernim stvaranjem gubitaka prilikom izgradnju putne infrastrukture.

GRAĐEVINSKA MAFIJA je organizovala svoje delovanje tako što je prodajom bez tendera vršila nezakonita otuđenja građevinskog zemljišta, vršila gradnju stanova i iste stanove prodavala većem broju kupaca.

 

CRKVENA MAFIJA je organizovana tako da uz pomoć vlasti i monopolskih državnih firmi (primer PTT Srbije) svim korisnicima usluga tih javnih firmi, bez obzira na njihovo versko opredeljenje, uvodi reket, za potrebe Crkvene mafije, pri čemu oni kojima se takav reket naplaćuje nemaju nikakve mogućnosti kontrole namenskog korišćenja tako prikupljenog novca. Ovaj reket za potrebe Crkvene mafije se po drugi put naplaćuje navodno za završetak izgradnje Hrama Svetog Save, čija je cena gradnje bila predviđena u iznosu od 12 miliona dolara. U međuvremenu navodno za tu namenu je potrošeno oko 50 miliona dolara, a objekat još nije dovršen, zbog čega je po drugi put uveden ovaj reket. Istovremeno crkveni čelnici žive u svojim Eparhijskim rezidencijama, od kojih su mnoge luksuzno opremljene, voze se u najskupljim modelima automobile, a neki su viđeni u nedoličnim pozama sa raskošnim plavušama, dok se drugi međusobno tuku i bore za što veće pozicije u Crkvenoj mafiji.

POŠTANSKA MAFIJA je organizovana kao deo državne monopolske firme i kao takva je u sprezi sa mnogim drugim mafijaškim klanovima. U prethodnom primeru opisana je njena sprega sa Crkvenom mafijom. Na ličnom iskustvu doživeo sam spregu Poštanske mafije sa Pravnom mafijom kada je Poštanska mafija pokušala da spreči isporuku moje žalbe na delovanje Pravne mafije. Ovaj slučaj je zataškan pri OJT Bor tako što je to tužilaštvo odbilo da vodi postupak po službenoj dužnosti upućujući me da protiv Poštanske mafije pokrenem privatnu tužbu. Takođe, iz primera sa lokalnih izbora u Boru imao sam priliku da se uverim da postoji sprega Poštanske mafije i Političke mafije, kada je Poštanska mafija vršila lažnu propagandu protiv Srpske napredne stranke u korist vladajuće političke koalicije. Koliko mi je poznato Srpska napredna stranka je podnela prijavu protiv Poštanske mafije ali ishod mi nije poznat. Pretpostavljam da je i taj primer zataškan.

EKOLOŠKA MAFIJA bavi se uglavnom ubiranjem prihoda od uvoza i skladiranja otrovnih materija, uvozom i distribucijom raznih hemijskih preparata za tobožnju zaštitu biljnog i životinjskog sveta, uvozom idistribucijom zatrovanih životnih namirnica (ozračene i sa sadržajem teških metala), propagandom u vezi izgradnje navodno ekoloških projekata (gradske deponije, razni prečišćivači, hemijski i metalurški agregati itd.) sa ukupnim godišnjim obrtom od preko 20 milijardi evra.

SPORTSKA MAFIJA se bavi izdavanjem lažnih akademskih diploma svojim pristalicama, uzima novac iz budžeta za sport, lažira sportske mečeve, vrši prodaju igrača, klubova i sportskih terena, i obavlja i druge klasične mafijaške poslove, među kojima spadaju i ubistva sportskih funkcionera i svih onih koji joj smetaju.

Navođenjem ovih resornih oblika srpske mafije spisak mafijaških grupacija nije iscrpljen, jer je srpska policija objavila da je nedavno završila Belu knjigusrpskog kriminala. U ovoj informaciji policije navodi se podatak da je evidentirano 118 organizovanih kriminalnih grupa sa preko 540 članova i 205 samostalnih izvršilaca, koji se bave vršenjem najtežih krivičnih dela. Da je tačna ova policijska informacija vidi se po tome što se skoro svakog dana obavi po nekoliko hapšenja. Obzirom da je stupio na snagu izmenjen krivični zakon ubuduće svako bavljenje kriminalom, pored zatvorske kazne nosi i rizik oduzimanja imovinske koristi.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

EVROPO STIŽEMO

Ova ilustracija na satiričan način pokazuje kako izgleda Srbija nakon okončanja potrage i hapšenje Ratka Mladića. Da li je Srbija mogla ranije da završi ovu svoju obavezu ostavljam čitaocima da sami prosude. Fotke za ilustraciju preuzete su iz lista „Tabloid“ – vidi http://www.magazin-tabloid.com

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Suočena sa velikim finansijskim deficitom, ovih dana vlast u Srbiji priprema izmene zakona, koji će kad bude usvojen omogućiti državi da sa bilo kojim kriminalcem postigne nagodbu, koja podrazumeva da kriminalac prizna da se bavio određenom vrstom kriminala i da dobrovoljno pristane da od tog svog „prihoda“ državi uplati onoliki deo koliko se on i državni predstavnik dogovore u zamenu da bude osuđen na dogovoreni iznos kazne „kućnog pritvora“. Na ovaj način vlast u Srbiji će legalizovati kriminal kao najprofitabilniju „privrednu granu“ od koje može najviše i najbolje da napuni državni budžet. Za ovu vrstu državnog biznisa Republike Srbije, pored dosadašnjih, već postoje i druge zainteresovane „stranke“ – vidi link: http://www.alo.rs/vesti/38218/I_Saric_hoce__narukvicu_kao_Ceca – slika dole

Time država svojim građanima šalje jasnu poruku da više nema potrebe da se muče da bi sebe i svoje potomstvo školovali za neko stručno zvanje ili zanimanje, jer za bavljenje kriminalom, za sada, nije potrebno da izvršilac bude pismen, niti da ima neku diplomu . Kasnije, kad se ova vrsta biznisa razvije i postane dominantna u odnosu na druge delatnosti, država može otvoriti „gansterske univerzitete“ sa specijalističkim mafijaškim zanimanjima, od kojih su neka već registrovana u policijskim i pravosudnim analima („Putna mafija“, „Duvanska mafija“, „Stečajna mafija“, „Carinska mafija“, „Narko mafija“, „Farmaceutska mafija“, „Obrazovna mafija“, itd. – preciznija obaveštenja o vrstama mafija u Srbiji zainteresovani mogu dobiti od policije i tužilaštva).

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Napomena posetiocima ovog bloga:

Administraciji Word Pressa se neko pritužio na tekst „Vaskrs Geneksove mafije“, koji sam na ovom blogu preneo sa http://www.magazin-tabloid.com. Zbog toga mi je privremeno bila uskraćena mogućnost da objavljujem nove tekstove.

Kao preduslov za nastavak objavljivanja novih tekstova od strane Word Pressa mi je postavljen zahtev da 100% dokažem iznete navode, ili da taj tekst uklonim sa bloga – vidi mail:

од Anthony – WordPress.com<tosreports@wordpress.com>
одговори на tosreports@wordpress.com
коме: magila97@gmail.com
датум 14. октобар 2010. 19.51
наслов [WordPress #611155]: 493@bokisingl.wordpress.com
послато преко wordpress.com
Hi,
We recently received an abuse report concerning the content located at ttp://bokisingl.wordpress.com/2010/02/19/vaskrs-geneksove . You will need to prove, 100% and absolutely, all allegations contained within this content (and add these to the content) – or simply remove the post entirely. Thank you for your cooperation in this matter.–
Anthony
WordPress.com

Izabrao sam ovu drugu mogućnost, jer ako nadležni državni organi neće da dokažu da su Srbiju opljačkale i uništile razne mafije, zašto bih to ja radio? Na ovom blogu sam izneo čitav niz dokaza o raznim pljačkama ali to državne organe Srbije nije zanimalo.

Iz navedenih razloga sam članak koji sledi objavio na svom drugom blogu sa koga ga sada prenosim na ovaj blog. Izvinjavam se posetiocima ovog bloga zbog ovolike pauze u objavljivanju novih tekstova.

KAKO U SRBIJI NASTAJU HULIGANI

Huliganstvo je termin koji opisuje ponašanje koje krši pravila društvenih normi, bontona, zakona i predstavlja opšte destruktivno ponašanje. Huligana i huliganskog postupanja ima u svim zemljama na svetu, ali se svaka država trudi da brojnost takve populacije svede na podnošljivu meru.

Ono po čemu se Srbija razlikuje od drugih država u svetu jeste podsticanje stvaranja sve većeg broja huligana.

A kako se to radi u Srbiji?

Tako što je uz pomoć državnih struktura izvršena pljačkaška privatizacija državne i društvene imovine u korist tzv. “kontraverznih” domaćih i stranih biznismena, kojima je omogućeno da sumnjivim kapitalom i često pod “misterioznim” okolnostima privatizuju imovinu preduzeća koju su stvorili srpski građani, često putem samodoprinosa i svojim minulim radom u tim firmama.

Nakon pljačkaške privatizacije uz pomoć i logistiku državnih struktura (stečajni upravnici, stečajne sudije, tužilaštva, sudovi, inspekcijske službe i policija) omogućeno je “vlasnicima” da beskrupulozno izrabljuju radnike, tako što su im umanjivane zarade, vršene neredovne isplate zarada, vršene utaje poreza, doprinosa i penziono – invalidskog osiguranja, vršen mobbing i prekomerna otpuštanja po raznim osnovima, a država je zbog sprege politike, kriminala i korupcije zatajila u funkcionisanju svojih institucija, zbog čega je izostala pravna zaštita obespravljenima. Tako se desilo da za period od nekoliko godina Srbija dobije veliki broj nezaposlenih ljudi, koji su u paketu sa svojim porodicama “preko noći” postali socijalni slučajevi i psihički hendikepirane osobe. Kao takvi oni su krivicom države postali balast za tu državu, koja je ostala gluva i slepa za njihove probleme. U takvoj beznadežnoj situaciji neki od obespravljenih su počeli da se za svoja prava bore protestima i štrajkovima, ali su na taj način takvoj državi postali državni neprijatelji. U očajanju i beznađu neki od njih su sekli prste, vezivali se za šine i vršili samoubistva, a bahati i nehumani vlastodršci su takve proglasili neuravnoteženim osobama. Oni mlađi i hrabriji u postojećim uslovima počeli su da mrze takvu državu i svoj gnev i protest protiv takve države počeli su da ispoljavaju uništavanjem prvenstveno državne ali, nažalost, i privatne imovine, a u poslednjih par godina svoj protest su radikalizovali kroz rat sa policijom, koja štiti takvu državu i takve vlastodršce. Za takav rat sa policijom ti gnevni mladi ljudi, kojima je država svojim postupcima oduzela svaku nadu i perspektivu da se zaposle i da za pošten rad primaju poštenu zaradu od koje bi mogli da podižu svoje potomstvo, sve češće koriste bilo kakve javne manifestacije i skupove (protesti, štrajkovi, muzičke i sportske predstave) da bi sa državnim obezbeđenjem zametnuli kavgu u nadi da će pobedom nad organima državne zaštite srušiti takvu državu koja im je postala najveći neprijatelj. U takvoj svojoj neravnopravnoj borbi ti mladi i hrabri ljudi, poput Robin Huda ili Zoroa osvetnika, među sve većim brojem obespravljenih građana Srbije stiču sve veću podršku i popularnost i samo je pitanje vremena kada će sadašnji vlastodršci biti poraženi i srušeni sa vlasti, kao što se to desilo svojevremeno Miloševićevom režimu, koji su srušili “huligani” koje je stvorila njegova vlast.  Za ostvarenje takvog cilja potrebno im je samo malo mudrije postupanje.

preuzeto sa: http://skupstinastanara.wordpress.com/2010/10/11/kako-u-srbiji-nastaju-vandali/

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Verovali ili ne?

Srbija na svetskoj top listi zemalja sa najjačim mafijama zauzima solidno osmo mesto – vidi ovde.

Ali, ono što može srpska mafija izgleda da nijedna druga mafija na svetu ne može, možda zato što ni jedna druga mafija nema takvu logistiku od državnih firmi i državnih pravosudnih institucija, koje zajedno sa mafijom čine već davno po zlu afirmisanu spregu politike, kriminala i pravosuđa – vidi tekst u nastavku koji je u celosti preuzet sa sajta: www.pressonline.rs- vidi ovde.

Kompletna toplana „Mišeluk“ je demontirana i odneta, tako da nakon krađe nije ostao ni kamen na kamenu

1
Ostali samo temelji… Nadležni u toplani kažu da su „sve odneli Cigani“, ali im niko ne veruje

Toplana „Mišeluk“ u Novom Sadu, koja može da greje najmanje 5.000 domaćinstava, potpuno je demontirana i odneta tokom ovog leta. Nakon krađe tamo nije ostao ni kamen na kamenu. Šteta iznosi nekoliko miliona evra. Za krađu se saznalo u junu i policija radi na slučaju. Iz Javnog komunalnog preduzeća „Novosadska toplana“ saopštili su da su toplanu odneli nepoznati počinioci i da su iz ovog preduzeća podneli nekoliko krivičnih prijava protiv nepoznatih počinilaca.

Ova toplana je nekad grejala Novo naselje, u kome danas živi 35.000-40.000 ljudi, a 1991. godine premeštena je između Sremske Kamenice i Petrovaradina i služila je za zagrevanje objekta Televizije Novi Sad. Nakon bombardovanja je konzervirana, ali su je „nepoznati počinioci“ rasklopili i odneli. Prema zvaničnom saopštenju „Novosadske toplane“, ovaj objekat nije u pogonu zbog oštećenja nastalih tokom bombardovanja 1999, ali dobro obavešten izvor Pressa kaže da su tada samo na jednom objektu popucala stakla, koja su ubrzo zamenjena.

2

Šta je sve odneto

– Odneta su dva vrelovodna kotla snage 11 i tri megavata, sa kompletnom automatikom i gorionicima. U to vreme, to su bili najsavremeniji gorionici firme „Sake“, koji mogu da rade na gas i mazut, a danas jedan takav uređaj košta 150.000 evra. Nestali su i postrojenje za pripremu vode, elektronika i pumpno postrojenje, frekventni regulator za pokretanje ventilatora, objekat napravljen od metala koji je pokrivao toplanu. Objekat za zaposlene je devastiran, magacin sa nekoliko kilometara čeličnih cevi je ispražnjen, a lopovi su ukrali i celu trafo-stanicu i iz zemlje počupali kablove – kaže izvor Pressa.

– Nakon bombardovanja, u kojem je srušena zgrada TV NS, toplana je konzervirana i mogla je da se premesti bilo gde. Poređenja radi, manja toplana sa lošijom opremom greje sve stanove u Petrovaradinu. Demontirana je verovatno početkom leta. Za takav „posao“ bio je potreban obučen tim ljudi, najmanje dva kamiona i dve-tri nedelje „rada“. Rukovodstvo toplane je samo reklo da su to „odneli Cigani“, ali niko ne veruje u tu priču – kaže ovaj izvor.

Toplana je na tu lokaciju prebačena nakon što je u Novom naselju izgrađena toplana „Zapad“ većeg kapaciteta. U bombardovanju nije znatnije oštećena, a nakon toga je potpuno konzervirana i ograđena zaštitnom ogradom. Sadašnje rukovodstvo je 2008. preuzelo objekte u potpuno funkcionalnom stanju, a danas su na Mišeluku ostali samo temelji i zgrada za zaposlene, iz koje su odneti nameštaj, oprema, sanitarije, pločice…

3

S druge strane, u „Novosadskoj toplani“ tvrde da je toplana znatno oštećena tokom bombardovanja i da su podneli nekoliko krivičnih prijava protiv nepoznatih počinilaca. Takođe, nisu mogli da ustanove kolika je šteta, a to će biti poznato nakon policijske istrage.

– Zemljište na kojem se nalazi ova toplana nije u vlasništvu „Novosadske toplane“, ali sam objekat i oprema jesu. S obzirom na to da ovaj objekat nije u funkciji i nije obezbeđen, često se dešavaju krađe postojeće opreme, pa smo podneli nekoliko krivičnih prijava protiv počinioca ovih dela.

4
Za takav „posao“ bili su potrebni obučen tim ljudi i dve-tri nedelje  „rada“ … Izvor Pressa

Ukoliko se ponovo formira konzumno područje na Mišeluku i ako grad Novi Sad, osnivač „Novosadske toplane“, odluči da se nastavi snabdevanje toplotnom energijom tog konzumnog područja i izvrši se izgradnja novog pogona, „Toplana“ će moći da obnovi isporuku toplotne energije sa ove toplane – navodi se u pisanom odgovoru „Novosadske toplane“.

A. IVANIŠEVIĆ

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

1. Željko Mitrović
Vlasnik najveće medijske korporacije u regionu koja obuhvata TV „Pink“, „Pink Montenegro“, „Pink BiH“, nakon kupovine „Fashion TV See“, za koji poseduje prava na području Srbije, Slovenije, BIH, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore, vlasnik je i 13 satelitskih kanala. Najavljuje kupovinu „još jedne velike TV stanice u jednoj od država bivše Jugoslavije“, te da će do kraja 2009. imati ukupno 25 satelitskih kanala. Vlasnik je izdavačke kuće „Siti rekords“, fabrike za štampanje CD i DVD izdanja, filmskog grada „PFI studios“ u Šimanovcima, gde je sniman film u produkciji Lika Besona. Poseduje avio-kompaniju „Er Pink“, fabriku žvaka „Strong“, „Iva vodu“, a najavio je i nove proizvode u okviru farmaceutske industrije.

2. Aleksandar Tijanić
Najave da generalni direktor RTS-a neće „preživeti“ smenu vlasti u 2008, pokazale su se, kao i više puta do sada, pogrešnim. „Čujem, smenjujete me i ove nedelje?“, pitao je cinično jednog od poslanika u Skupštini Srbije. Na čelu RTS-a proslavio je 50 godina rada najstarije televizije na Balkanu i izdržao kritike na račun kvaliteta programa. Izborio se i sa optužbama da jedna serija na ovoj TV promoviše „antihaške vrednosti“, kao i sa zahtevima za prenošenje sednica parlamenta i sa suđenja lideru radikala iz Haga. Na ličnom polju vodi nekoliko postupaka zbog kleveta nazvavši neke „medijskim atentatom na njegov rad“. Pokrenuo je digitalizaciju programa i nabavku opreme za titlovanje informativnih emisija za osobe oštećenog sluha.

3. Veselin Simonović
Na mestu glavnog i odgovornog urednika „Blica“ nalazi se duže od 11 godina, čime je postao jedan od glavnih urednika koji se najduže nalazi na tom položaju. Nastanak i razvoj „Blica“, kao i ostalih izdanja pod krovom „Ringier grupe“, medijske kuće u čijem je „Blic“ vlasništvu, u ogromnom delu se podudara s njegovim angažmanom. Zvanično priznanje koje mu je uručeno pre dve godine – nagrada grada Beograda za novinarstvo – dovoljno svedoči o profesionalnim kvalitetima i uvažavanju koje je izgradio u javnosti i među kolegama. Godinama je bio dopisnik nekadašnje „Borbe“ iz Ljubljane, potom urednik u „Borbi“, a pre „Blica“ bio je urednik nedeljnika „Vreme“.

4. Veran Matić
Direktor i predsednik Upravnog odbora RTV B92, jedan od osnivača ove medijske kuće. Nakon dodele nacionalne frekvencije TV B92 izrastao je u treću najgledaniju televiziju u zemlji. Radio stanica je u informativnom i zabavnom delu zadržala najveću slušanost, a sajt B92 među prvima je već treću godinu zaredom. Kritikovali su ga zbog komercijalizacije programa, ali je prebrodio zamerke, zadržao odanu publiku i pridobio novu, željnu lagane zabave, te u međuvremenu pokrenuo i „Info“ TV kanal. Angažovan i u podršci nevladinom sektoru i humanitarnim aktivnostima u kojima učestvuje njegova televizija – od prikupljanja novca i pomoći u otvaranju sigurnih kuća za žrtve nasilja u porodici, do nabavke pokretnog digitalnog mamografa.

5. Dragan Đilas
Gradonačelnik Beograda i bliski saradnik predsednika Srbije Borisa Tadića, suvlasnik je kompanije „Multikom“, u čijem je vla­sništvu agencija „Dajrekt medija“, najveće preduzeće za marketinške usluge u Srbiji. „Sva moja imovina je suvlasništvo kompanije ‘Multikom’, od koje sam pre mog ulaska u politiku napravio jednu od najuspešnijih u regionu i koja u Srbiji nema nijednog jedinog državnog klijenta“, odgovorio je Đilas na prozivke političkih protivnika o poreklu svoje imovine. „Multikom“ zastupa interese klijenata i u Makedoniji, Crnoj Gori i BiH. Đilas je bio ministar za NIP, direktor Narodne kancelarije, a osnovao je humanitarnu organizaciju „Naša Srbija“. Bio je novinar i jedan od organizatora studentskih protesta.

6. Srđan Šaper
Osnivač i generalni direktor „McCann group“, vodeće kompanije za pružanje usluga u oblasti komunikacija u Srbiji i regionu. Grupacija zapošljava 250 ljudi u pet zemalja: Srbija, Crna Gora, Makedonija, BiH i Albanija. U okviru grupe, između ostalih, nalazi se i Agencija za planiranje i zakup medija „Universal McCann“, čiji su partneri mnoge renomirane domaće i međunarodne kompanija poput „Coca cola“, „L’Oreala“, „Karlsberg Srbija“, „Raiffeisen Banke“, „SC Johnson“… Jedan je od savetnika predsednika Srbije Borisa Tadića, član GO i predsedništva DS. Bivši frontmen „Idola“ bio je na čelu predsedničke kampanje Borisa Tadića i kampanje za Evropsku Srbiju. Kaže da je konsultantski posao skroman u odnosu na mnoge druge.

7. Manojlo Vukotić
Generalni direktor i glavni urednik svih izdanja kompanije „Novosti“. Vukotić je za glavnog urednika „Večernjih novosti“, koje su proslavile 55 godina postojanja, imenovan nakon 5. oktobra 2000. godine, a na tom položaju i uz imenovanje za direktora ostao je i posle promene vlasničke strukture u kompaniji 2006. godine. U javnosti se dugo spekulisalo da će biti smenjen, ali su se glasine pokazale netačnim. Sadašnji vlasnici „Novosti“ su firme „Stadlux“ iz Beograda i „Ardos“ iz Austrije, koje su od malih akcionara otkupile 63,5 odsto akcija kompanije. Uredničko iskustvo Vukotić je sticao uređivanjem „Borbe“, zatim je kratko vreme bio glavni urednik „Blica“, a potom i „Glasa javnosti“, odakle prelazi u „Novosti“.

8. Jelena Drakulić – Petrović
Od jula 2008. generalna direktorka najveće medijske kuće u našoj zemlji „Ringier Srbija“, koja izdaje tri dnevne novine u zemlji: „Blic“, besplatni dnevnik „24 sata“ i „Alo“, sa ukupnim dnevnim tiražom od preko 500.000 primeraka. „Ringier Srbija“ izdaje i dva veoma tiražna nedeljnika – „Blic ženu“ i „Puls“. Jelena Drakulić-Petrović radi za kompaniju „Ringier“ od aprila 2004. godine, prvo kao brend menadžer dnevnog lista „Blic“, a potom od septembra 2006. kao direktorka dnevnih izdanja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, trenutno je na završnoj godini poslovnih master studija (MBA) na britanskom univerzitetu Šefild, a pre dve godine je završila kurs iz menadžmenta u medijima na Univerzitetu u Tenesiju.

9. Dragan Šolak
Direktor SBB, najvećeg kablovskog operatera u Srbiji, koji će prvi među provajderima početi uvoz interneta iz inostranstva, čime bi se, prema najavama, značajno smanjila cena za korišćenje ovih usluga. Ova kuća je jedna od tri u Srbiji koja u svojoj ponudi ima distribuciju televizijskog programa preko satelita. Početkom godine Šolak je izjavio da usluge SBB – kablovsku TV, kablovski internet, pej TV i satelitsku TV, u regionu koristi gotovo pola miliona korisnika. Pre angažmana u SBB-u Šolak je vodio nekoliko medijskih kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi, počevši sa VANS-om 1990. Bio je jedan od pionira razvoja bioskopske video i TV distribucije na novim tržištima u istočnoj Evropi.


10. Slavica Šimić

Suvlasnica „Medija haus“, pre­duzeća za marketing i zastupanje, koje se godinama nalazi među vodećim agencijama u zemlji. „Medija haus“ godinama beleži konstantan porast posla, bavi se zakupom medijskog prostora, ustupanjem prava za najgledanije sportske i zabavne programe iz domaće produkcije, istraživanjem tržišta, analizom ponašanja potrošača, aktivnostima konkurencije… a klijenti su im mnogi međunarodni i domaći oglašivači, među kojima „Colgate“, „Palmolive“, „Jaffa“, „Oriflame“, „Verano Group“… Slavica Šimić kaže da su podjednako ponosni na sve svoje male i velike klijente, ali i na izvanrednu saradnju sa drugim agencijama koje se bave istim poslom.

Izvor: Blic

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Sledeća strana »