februar 2012


Već je celom svetu poznato da su građani Srbije postali nebeski narod. Oslanjajući se valjda na takvo uverenje, a suočen sa činjenicom da Srbija u uslovima vanrednog stanja ne može efikasno da se nosi sa teškim posledicama, zbog velikih snežnih padavina i niskih temperatura, predsednik Republike Boris Tadić je izjavio:

„Nema panike, biće bolje.

Od tvrdog smo materijala napravljeni, Srbija će da izdrži.

Ove istorijske reči predsednika Tadića, kao da su bile neformalni tender nekim lokalnim funkcionerima  za dokazivanje predsednikovih reči u praksi.

U oštroj konkurenciji, čast i dokazivanje izdržljivosti u praksi pripala je žiteljima Bora.

Tim povodom neki dežurni kritičari bi to odmah pripisali političkim vezama između klanova borske lokalne samouprave i nosilaca državnih ovlašćenja. Ali nije tako. Po pitanju izdržljivosti žitelji Bora su se već mnogo ranije afirmisali.

Istorijat početka takve afirmacije vezuje se još za eksploataciju rude bakra od strane Francuza pre drugog svetskog rata. U to vreme Bor je bio neemancipovana seoska sredina čiji žitelji nisu imali naviku da trpe posledice ekološkog genocida. Zbog toga su se pobunili, ali je buna bila ugušena tako što je od strane tadašnje žandarmerije ubijeno nekoliko najžustrijih bundžija.

Nakon Francuza u drugom svetskom ratu borske rudnike su eksploatisali Nemci. Bunili bi se i tada žitelji Bora, ali je okupacijska vlast nametnula stroga okupacijska pravila po kojima je za slučaj stradanja jednog okupatorskog predstavnika zaprećeno streljanje 100 nevinih žitelja.

Iz navedenih situacija svi su izvukli neke pouke.

Tako naprimer, i Francuzi i Nemci nisu smeli da koriste bogato rudno telo „H“, koje je, sem mnogo bakra i zlata, sadržalo i mnogo arsena i drugih teških otrova.

Žitelji Bora nisu više smeli da se bune, jer je smrt od trovanja bila sporija od smrti zbog pobune, tako da su bili prinuđeni da trpe. Vremenom to im je prešlo u naviku.

Vlast je zahvaljujući takvim okolnostima mirno i bez većih ekcesa iskoristila veliko bogatstvo u bakru i zlatu iz rudnog tela „H“.

Da bi žiteljima Bora održali kondiciju u izdržljivosti vlast je u centru grada izgradila Topionicu u kojoj se povremeno tope otrovni koncentrati. Najveći test izdržljivosti žitelji Bora su imali tokom 1989. godine kada su u Boru prerađivani koncentrati sa visokim sadržajem žive, arsena, kadmijuma, olova, a zbog potrebe finansijskih sredstava potrebnih za nastupajuće ratne poduhvate, testirana je izdržljivost žitelja Bora i na nukleide prirodnog i veštačkog porekla (zli jezici tvrde da je tadašnja vlast na tom biznisu zaradila oko 2 milijarde dolara).

Iz navedenog vidi se da građani Bora kandidaturu za test izdržljivosti nisu dobili preko veze, već na osnovu istorijskih zasluga.

Čast za organizaciju dokazivanja izdržljivosti građana Bora pripala je JKP Toplana, koja je zbog poklonjenog kotla građanima Beograda nakon završenog bombardovanja bila prinuđena da u kontinuitetu sprovodi testove izdržljivosti građana Bora na hladnoću u stanovima.

Sticajem povoljnih vremenskih okolnosti ove godine Toplani Bor se ukazala prilika i čast da testira izdržljivost građana Bora u ekstremnim uslovima.

Kao sponzori organizacije sprovođenja testa uključili su se neki predstavnici lokalne samouprave i TV Bor.

Nakon petodnevnog testiranja utvrđeno je da su žitelji Bora izdržali, čime su potvrđene reči predsednika Srbije u vezi izdržljivosti.

Tako, građani Bora mogu biti ponosni, jer su još jednom dokazali da su napravljeni od tvrdog materjala specijalne vrste. Ova činjenica je utoliko značajnija, ako se zna da pri niskim temperaturama stradaju mnogi materjali, za koje se do ovog testa smatralo da spadaju u grupu izdržljivih.

Za uspeh testa velike zasluge ima TV Bor, zato što je odolela profesionalnom iskušenju da građanima Bora saopšti da je u pitanju testiranje njihove izdržljivosti. Umesto toga TV Bor je građane obavestila da su im stanovi hladni zbog „ujednačenog grejanja“, pod kojom se tajnom poslovnom šifrom Toplane vodio navedeni eksperiment.

Predstavnici lokalne samouprave zaslužni su za uspešno testiranje izdržljivosti građana Bora, zato što Toplanu nisu sprečili da umesto ugljem kotlove loži ugljenom jalovinom, a nakon testa obezbedili su dovoljne količine uglja iz Bosne i Kolubare, tako da Toplana sada ima šta da ubacuje u kotlove kad su temperature u minusu.

Naime, tokom testiranja pokazalo se da ugljena jalovina, i pored povoljne cene na tržištu i sadržaja uglja od preko 2%, u vreme niskih temperatura, zbog bogatog sadržaja peska i gline, sklona je kvašenju i zamrzavanju, te u slučaju upotrebe pri takvim uslovima izaziva havarije kotlova, što je prilikom testiranja uspešno demonstrirano.

Pored uspešnog testiranja izdržljivosti građana Bora na niske temperature, koalicioni naučni kadar Toplane i lokalne samouprave došao je i do novih revolucionarnih otkrića:

  1. Ugljena jalovina nema dovoljnu kaloričnu moć za proizvodnju viška toplotne energije. Naime, sadržaj uglja u jalovini mora da bude iznad 70% da bi se, pored zagrevanja jalovine zagrejao i kotao sa vodom.
  2. Ugjlena jalovina nije podobna za proizvodnju toplotne energije zato što sadrži velike količine gline i peska, koje imaju sklonost da apsorbuju veliku količinu vode, za čije se isparavanje troši velika količina toplote, koja se mora obezbediti dodavanjem ugljeva visoke kalorične moći.
  3. Ne preporučuje se građanima da svoje peći i kotlove lože ugljenom jalovinom zbog opasnosti od havarija. Opasnost od havarija nepobitno je dokazana tokom obavljenog eksperimenta u kotlovima Toplane Bor.
  4. Da bi se iskoristile velike rezerve nabavljene ugljene jalovine Toplana Bor mora im dodavati visoki procenat kvalitetnih ugljeva, što u mnogome poskupljuje proizvodnju toplotne energije, tako da je neminovno povećanje cena grejanja.

Testiranje izdržao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da je Demokratska Republika  Apsurdistan postala Kleptokratska država.

Kleptokratija je izraz kojim se opisuje stanje u državi u kojoj je korupcija najviših političkih institucija dovedena do nivoa kada vlast postoji zarad lične dobiti pojedinaca i stranaka koje je čine, na račun opšte populacije i često bez skrivanja. Sama reč – kleptokratija – potiče od grčkih reči KLEPTOS (lopov) i KRATOS (vlast, država). U slobodnom prevodu to znači – lopovska vlast ili država lopova.

Kleptokratska praksa se razvija u različitim oblicima na raznim nivoima vlasti, a najpoznatiji su primeri:

–  Nameštanje privatizacije (prodaje državnih preduzeća);

–  Iznuđivanje novca od poslovnih ljudi;

–  „Ugrađivanje“, uzimanje određenih procenata od poslova koji se dodele određenim firmama kroz nameštene tendere i javne nabavke;

–  Protivusluge u novcu ili poklonima (stanovi, automobili, akcije u preduzećima, skupi satovi, putovanja i hoteli);

–  Pronevere novca iz državnih fondova;

–  Skretanje stranih investicija u svoju korist;

–  Zloupotrebe sredstava od poreza;

–  Razne šeme pranja novca.

Za utehu korupcija vlada celim svetom i naravno Apsurdistanom. Svi su saglasni da je najveći problem Apsurdistana korupcija, pa ipak malo, veoma malo se uradilo na njenom suzbijanju. Zašto? Zato što je u Apsurdistanu suviše onih koji su upleteni i koji mute vodu. Zapravo, oni koji bi trebalo da rade protiv korupcije, sprečavaju istinsku akciju jer bi mogla doći i do njih. Svesno se stvara zabuna, tako da mnogi i ne razumeju o čemu je tu reč.

Kako funkcioniše korupcija u Apsurdistanu?

 Svi političari Apsurdistana govore o borbi protiv korupcije, a misle na različite stvari. Nekakva borba se i vodi, ali efekti su tako mali da bi se mogli zanemariti. Moglo bi se čak reći da nema nikakvih rezultata, jer korupcija je ovladala državom do te mere da kontroliše i sve aktivnosti i ljude koji tu borbu treba da vode.

Sam sistem je izgrađen na korupciji i koruptivan je. Vlast je korumpirana, a manje-više i svi njeni nosioci, kao i svi oni koji bi trebalo da je kontrolišu. Ako ništa drugo, korumpirani su već samim tim što su postavljeni na ta mesta –  poslanika, tužioca ili sudije, ili direktora Agencije za borbu protiv korupcije. Analitičari i mediji, koji bi trebalo da sve to raskrinkavaju u javnosti, takođe su korumpirani, pa se „borba“ uglavnom svodi na povike „dršte lopova“, sve sa ciljem da se potraga usmeri u drugom pravcu.

To se najbolje vidi na raznim televizijama koje se same ne bave korupcijom u svojim redovnim programima, osim što izveštavaju o hapšenjima pojedinih lopova i grupa, uz informacije iz vlasti o „velikim uspesima“ u borbi protiv nje. Samo povremeno organizuju posebne emisije u kojima se „ozbiljno“ razgovara o toj pošasti. U takvim emisijama obično učestvuju korumpirani urednici medija, korumpirani istraživači javnog mnenja i korumpirani eksperti, jer na tim mestima ne bi mogli ni biti oni koji to nisu, odnosno ne bi mogli biti tako „uspešni“ i „ugledni“ da zasluže poziv u emisiju.

Častan izuzetak, koji samo potvrđuje pravilo, jeste Vrankica Stranković sa svojim Insajderom, ali nju niko ni ne poziva na takve mudrolije. Verovatno ne bi ni došla iz najmanje dva razloga, najpre zbog toga što ona ne ume da priča tako umno a da ništa ne kaže, a onda i zbog toga što joj je zbog njenog direktnog i konkretnog govora, vrlo direktno i konkretno ograničeno kretanje, budući da živi pod policijskom prismotrom. Ne zna se samo da li oni to nju čuvaju od korumpiranih bitangi, ili njih od nje.

U odsustvu takvih novinara kao što je Vrankica, o korupciji se pričaju uvek iste načelne priče, kako je to velika i opasna bolest, kako je zahvatila sve pore našega društva i tako dalje i tako bliže. A onda se konkretno i najoštrije opali po doktorima i medicinskim sestrama, saobraćajnim policajcima i šalterskim službenicima, i najviše po narodu koji im uporno poklanja viski, kafu, bombonjere ili plaća turu pića i meze. Time se tema potpuno izvrće i marginalizuje, a narodu nameće osećaj krivice i tako oduzima pravo da postavlja pitanja o pravoj korupciji. Ruku na srce, svi smo to radili, svi smo bar ponekad častili neke od inkriminisanih u znak pažnje i zahvalnosti za ljubaznost i trud.

Ormari brojnih lekara snabdeveni su pićem bolje od fri šopa, a fioke šalterskih službenika kao omanji dragstor kafom i čokoladama. Ali, neće biti da to znači da su svi u korupciji, odnosno pokvareni. A i oni koje tako darujemo, najčešće to primaju više iz želje da uzvrate poštovanje i ne uvrede ljude koji su za to odvojili možda i poslednju crkavicu, nego što će od toga imati neke koristi. Nije to ta korupcija. U najgorem slučaju to može biti sitan mito, kakav inače praktikujemo i unutar najbliže familije, čiju naklonost i pažnju, pa i ljubav, često kupujemo raznim poklonima.

Da vidimo šta je prava korupcija, ona koja nam svima radi o glavi i koja stvara klimu u kojoj je mito isto što i prelazak ulice u kojoj nema pešačkog prelaza jer nema ni asfalta. U takvoj ulici svaki prelazak je nepropisan, ali i normalan.

Korupcija je nešto drugo, korupcija podrazumeva, pre svega, nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći, radi sticanja sopstvene koristi. U prevodu to znači potkupljivost i pokvarenost.

Korupcija ima viševekovnu tradiciju i iskustvo, pa je usavršila mehanizme tako da joj je teško ući u trag i još teže pribaviti dokaze. Stoga se u modernim, demokratskim državama korupcionaške afere uglavnom završavaju sudom javnosti i takozvanom moralnom odgovornošću.

Zahvaljujući izvitoperenom shvatanju demokratskih pravila igre, u Apsurdistanu su razvijena veoma kreativna rešenja korupcije u svim situacijama. Tako se formira i sama vlast, jer su i koalicije, naročito one postizborne kada se namiče većina, čista korupcija.

Pogledajmo, na primer, kako je formirana aktuelna vlada Apsurdistana, koalicijom koja je narodu predstavljena kao vrhunac demokratije, a zapravo je školski primer korupcije.

Pošto su u prethodnom mandatu podržavali manjinsku vladu očekivalo se da će posle novih izbora napraviti sa njima koaliciju i tako se ušunjati u novu vlast, na mala vrata.

Ali, Demokrate Apsurdistana su rešile da oni po svaku cenu preuzmu vlast u svoje ruke i tajno su ušli u pregovore sa dojučerašnjim zakletim neprijateljima, nudeći im više od suparnika, na šta ni jedni ni drugi nisu imali pravo, niti su bili ovlašćeni.

Trgujući tako sa onim što nije njihovo, trgujući državnim funkcijama i novcem, ali iznad svega i obrazima i sudbinom naroda Apsurdistana, vratili su u život i osnažili partiju koja je voljom građana bila u odumiranju. Pogazili su tako i svoje obećanje da nikada neće sa SPS-om (Stranka Propale Savesti) praviti bilo kakve kompromise i pogodbe, ali što je još gore, pogazili su i sve napore i žrtve većine građana u decenijskoj borbi protiv njihovog režima. Ne samo da su time prevarili i izneverili svoje birače nego su se upustili u najopasniju korupciju sa nesagledivim posledicama, kršeći ne samo moralne norme i principe nego i zakone.

Da bi se i sami dokopali vlasti, najpre su, neovlašćeno i mimo zakona, rehabilitovali partiju propale savesti, koja je odgovorna za svekoliko propadanje države i njenih građana, za kriminal, pljačku, ratove i zločine, a onda i brojne njene kadrove koji su, po zakonu o lustraciji, morali biti isključeni iz politike i naravno vlasti na duže vreme, a trebali su biti osuđeni po zakonu i oduzeti im imovinu stečenu kriminalnim aktivnostima.

Ali, najgore je to što su im predali i značajne delove vlasti i upravljanje opštim dobrima na koje oni nikako nisu imali pravo, ni zbog krivice koju od ranije imaju, ni zbog broja glasova koje su dobili, odnosno podrške koju su u tom trenutku imali među građanima Apsurdistana, a koja je bila dovoljna tek da jedva pređu cenzus.

Tako su se u rukama onih kojima građani to nipošto ne bi dali, našli policija i svi tajni dosijei, najkrupnije infrastrukturne investicije, obrazovanje i najveće bogatstvo zemlje – energija, gas, mineralne sirovine. I šta se onda čudimo što su se tako osilili i što osvajaju sve veću podršku, kad je kupuju autoritetom države i njenim, odnosno novcem naroda Apsurdistana. I šta onda očekivati od takve vlasti i takve države, osim korupcije. Kako se ono što je nastalo korupcijom može boriti protiv korupcije?  Kako se narod Apsurdistana može osloboditi korupcije kad je prinuđen da bira između onih koji su manje ili više korumpirani, što će svakako biti opcija i na sledećim izborima, koji još nisu zvanično raspisani, ali su se budući učesnici već dogovorili o podeli funkcija u vlasti i broju mandata u Skupštini .

Zbog svega toga, a ne pokvarenih lekara i policajaca, građani Apsurdistana spadaju u najkorumpiranija društva na svetu, u grupu država u kojima je korupcija toliko rasprostranjena da se može shvatiti kao poseban vid društvenog poretka poznat pod nazivom KLEPTOKRATIJA.

Ovaj san nema nikakve veze sa stanjem korupcije i svesti građana u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da je u Demokratskoj Republici  Apsurdistan, radi efikasne borbe protiv kriminala i korupcije, izvršena reforma pravosuđa, na osnovu obećanja predsednika Republike Demokratic Izviniusa datog na Glavnom odboru svoje stranke(vidi https://bokisingl.wordpress.com/2012/02/11/4009/). Reforma pravosuđa opisana je u listu Tabuloid.

 

 Reformu pravosuđa, Voljeni nam Vođa poverio je svojim partijskim kolegama Slobodnom Himenu, državnom sekretaru u Ministarstvu pravde Republike Apsurdistan, ministarki pravde Republike Apsurdistan Svežani Muljović i predsednici Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan gospođi Blesarović.

Voljeni Vođa dao im je odrešene ruke i noge, ali i kesu, da uzimaju koliko god mogu.

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda, suda koji, po ovlašćenjima, nije ni vrhovni, ni kasacioni, odredila je sebi platu koja je nekoliko puta veća od plate premijera Titanus Mortalesa! Koliko je stanova gospođa Blesarović do sada prisvojila?

Kao nagradu za presudu koju je dobila, pa pročitala, kojom su osuđeni optuženi za atentat na bivšeg premijera Republike Apsurdistan Fanatikus Dososa, gospođa Blesarović je dobila četvorosobni stan u najstrožem centru grada, u Vlajkovićevoj ulici. U njega se nije uselila, ostavila ga je sinu Bludimiru, koji je danas sudija Višeg suda u gradu. Nije joj se dopao ni stan od 140 kvadrata u Proleterske solidarnosti u Novom gradu, u koji se uselila kada je izabrana za predsednika Visokog saveta sudstva. Danas je na trećoj lokaciji.

Pohlepa gospođe Blesarović, koja je došla u grad iz Podguzice (prezivala se Krepović), košta Apsurdistan milione evra. Ona koja liči na kurvaricu iz neke kafane sa Barske magistrale, vozi se blindiranim kolima, čuvaju je danonoćno specijalci, prateći je i liftom, koji se blokira kada ona ulazi u zgradu suda, da se ne sretne sa sudijama i službenicima koje duboko prezire.

Gospođa Blesarović je već posle podne pijana k’o čep od bureta. Ručkovi, banketi, krkanluci… Sve je šira.

Ova preprosta žena, od čije loze nam je i Voljeni Vođa, unapredila je svog sina Bludimira sa mesta sudije Četvrtog opštinskog suda u gradu, u sudiju Višeg suda u gradu. Kada je ona iz Četvrtog opštinskog suda u gradu prešla u Okružni sud u gradu, svoje mesto ostavila je sinu Bludimiru!

Prošlog meseca njen sin Bludimir unapređen je za sudiju Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda Republike Apsurdistan u gradu! Kao sudija Bludimir  Blesarović je pokazao najlošije rezultate. Ali, mama mu je obećala da ga progura. I njenog sina čuva policija. Informacije da je mladi Bludimir homić koji troši mnogo novca na momke, ne dolaze od njegovih čuvara. A da bi mogao da puno troši, mama ga je unapredila u specijalnog sudiju, sa dvostrukom platom, sa privilegijama.

U stvari, rešenje je potpisao izvesni Vragoljub Talibanić, sudija Apalecionog suda Republike Apsurdistan u gradu, koji već 26. mesec vrši funkciju predsednika Višeg suda u gradu, očekujući da ga gospođa Blesarović, mama Bludimirova, izabere za predsednika ovog suda, jer je on, odmah kada je postao prvi sudija, svoju suprugu Nestašu Blesarović postavio na ključno mesto – predsednika vanraspravnog krivičnog veća!

Gospođa Blesarović je osiona žena. (Ne drži reč.) Pre dva meseca došla je u Dom zdravlja na Novom gradu da primi inekciju. Vikala je ma medicinsku sestru koja je u tom trenutku davala injekciju drugom pacijentu. „Znate li Vi ko sam ja?!“, siktala je gosopođa Blesarović. Dotrčala je direktorka i odmah suspendovala medicinsku sestru, koja se toliko prepala da je dobila infarkt i sada leži u bolnici. Ostaće invalid.

Blesarović pomada daleko se oseća

Dakle, žena koja sve manje liči na ženu, predsedava i Visokim savetom sudstva.

Šta delioci pravde mogu očekivati od “kuće pravde“ – državnog organa kojim Blesarović predsedava?

Gospođa Blesarović nekažnjeno postavlja sudije, tamo gde joj se prohte. Da smo pravna država, ovu ženu koja na ženu sve manje liči, smestili bi u ludnicu.

U Zapisniku sa sednice Visokog saveta sudstva održane od 20. do 22. jula 2011. pod rednim brojem 41, “sudija Kravka Pikarić se bira za sudiju Višeg suda u Novom Surdistanu“, a u Službenom glasniku broj 56/2011 od 29. jula 2011. objavljuje se ime te sudije pod rednim br. 27, i navodi da je izabrana za sudiju Osnovnog suda u Novom Surdistanu! Ona je zaista i raspoređena u osnovni sud, iako nije ni konkurisala za sudiju Osnovnog suda u Novom Surdistanu. U razgovoru sa urednikom Tabuloida gospođa Pikarić je potvrdila da radi u Osnovnom sudu u Novom Surdistanu, a da je tek tog dana saznala da je bila izabrana za sudiju Višeg suda u Novom Surdistanu, da je i konkurisala za sudiju ovog suda, a da nije podnela nikakvu prijavu za izbor za sudiju Osnovnog suda u Novom Surdistanu. I zapisnik sa sednice Visokog saveta sudstva i odluku koja je objavljena u Službenom glasniku potpisala je Blesarović! Ali, nije joj ni zameriti, verovatno je bila mamurna ili mrtva pijana.

Sudija bivšeg Vrhovnog suda Republike Apsurdistan, ovanka Kakić, nikada nije ni konkurisala za sudiju Apelacionog suda u gradu, već za Vrhovni kasacioni sud Republike Apsurdistan, a kada joj je prigovor usvojen ona nije raspoređena u VKS, već u Apelacioni sud, što pravno nije moguće jer ne možete nekoga raspoređivati tamo gde nije konkurisao. Ona je uložila žalbu Ustavnom sudu Apsurdistana, počela je da radi u Apelacionom sudu u gradu, i ima još dve godine do penzije. (Dok Ustavni sud Apsurdistana odluči o njenoj žalbi, sigurno će je do tada i penzionisati.)

A Voljeni nam Vođa se potrudio pa je i na mesto predsednika Ustavnog suda Apsurdistana turio svog čoveka, sudiju Drpišu Šupčevića, ovejanog kriminalaca. U donošenju odluka pomagaće mu i sudija Silan Kaković, brat potpredsednice Izviniusove partije, gospođe Zelene Trovan! Iz ovoga proističe da VSS Republike Apsurdistan radi proizvoljno, ponavljajući greške i bezakonje kao i prvi sastav VSS Republike Apsurdistan, jer ko zna kakvih još nepravilnosti ima, a mi to ni ne znamo, jer se sve odlučuje iza zatvorenih vrata (možda su birali istog sudiju za dva suda istovremeno, ili nekog koji je već penzionisan ili nije više ni živ). Zato gospođa Blesarović i krije zapisnike, da ih ne uhvatimo na delu.

A i sednice Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan su tajne. Iako je glasanjem odlučeno da se tok sednica snima, gospođa Blesarović i njeni pajtosi to ne prihvataju.

Osma sednica Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan nastavljena je u petak, 22. jula 2011. godine, u 16.15 sati. Predsedavala je Blesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva.

Predsednik Saveta je konstatovala da su ispunjeni uslovi da se sednica održi i da se nastavi razmatranje prigovora radi donošenja odluka Saveta po utvrđenom dnevnom redu.

Pirjana Idić smatra da je na sednici koja je započeta 20. jula 2011. godine došlo do povrede člana 28. Poslovnika Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan, kojim je propisano da se sednice Saveta snimaju, odnosno da se vode stenografske beleške, jer tok sednice nije sniman.

I predsednik Saveta Blesarović je istakla da se u citiranoj odredbi navodi da „…o toku sednice mogu da se vode i stenografske beleške ili da se sednica tonski snima“, što znači da ne postoji obaveza. Takođe, mora se imati u vidu da su ovo sednice o većanju i glasanju o prigovoru neizabranih sudija, pa ako je većanje u svakom postupku tajno, nema razloga za tonskim snimanjem. Pored toga, ukoliko bi postojao snimak, mogao bi da bude dostupan javnosti.

Svežana Muljović  smatra da sednice Saveta o većanju i glasanju ne treba da se snimaju jer je reč o postupku koji je tajni u Republici Apsurdistan.

Predsednik Saveta Republike Apsurdistan je predložila da se članovi Saveta izjasne o tome da li je došlo do povrede člana 28.  Poslovnika zbog toga što sednica o većanju i glasanju, koja se održala 20. jula 2011. godine, nije tonski snimana.

Nakon glasanja, odlučeno je da na prethodnoj sednici nije došlo do povrede člana 28. Poslovnika Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan, imajući u vidu da je samo jedan glas bio.“za“ (Pirjana Idić).

Nakon ovoga, predsednik Saveta je postavila pitanje: „…Ko smatra da je obaveza da se tonski snima sednica Saveta?“

Članovi Saveta (Pirjana Idić, Milimor Kukić, Oleksandar Stojkovski, Lagoje Bakšić, Sanja Kidanović i Granka Mančević) su bili za to da se tonski snimaju sednice.

Peško Rastić je istakao da ukoliko predsednik Visokog Saveta Sudstva Republike Apsurdistan dozvoli da se snima sednica, on neće učestvovati u daljem radu, da će napustiti sednicu, kao i da će štititi svoja ustavna prava, ističući da mu se na ovaj način onemogućava da glasa!

Blesarović je istakla da je ona predsednik Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan i da po Poslovniku i upravlja sednicom, i da neće snimati sednice Saveta prilikom većanja i glasanja, imajući u vidu da je ovaj postupak tajan, kao i da pravila za postupak preispitivanja odluka o prestanku sudijske dužnosti precizno propisuju da predsednik Saveta zakazuje sednicu o većanju i glasanju o predlogu Komisije.

Pirjana Idić smatra da je došlo i do povreda člana31. Poslovnika Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan, kojim je propisano da je „…Odluka doneta ako se za nju izjasni većina svih članova Saveta“. Kako je prilikom odlučivanja o predlogu za snimanje sednica glasalo šestoro sudija, a koji su bili na dnevnom redu na sednici 20. jula 2011. godine – većina članova, onda je doneta odluka da se sednica VSS Republike Apsurdistan tonski snima. Ali, biće kako Blesarović odluči…

Zapisi iz mrtvog doma

Kako izgleda sastanak Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan? Šta oni odlučuju?

Sednica je počela u 13.30 sati. Predsedavala je Blesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan i predsednik Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan. Sednici su prisustvovali Svežana Mulović, ministar pravde Republike Apsurdistan, Peško Rastić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Apsurdistan, izborni članovi iz reda sudija – Pirjana Idić, Milimor Kukić, Oleksandar Stojkovski, Lagoje Bakšić, Sanja Kidanović, Vranka Grakčević, Blejan Ćurić, izborni član iz reda advokata Republike Apsurdistan, i profesor Prodrag Imitrijević, izborni član iz reda profesora pravnih fakulteta Republike Apsurdistan.

Pored članova Saveta, sednici su prisustvovale Vajda Kršikura, viši savetnik u Visokom savetu sudstva Republike Apsurdistan,

Ljuljana Vetrović, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu Republike Apsurdistan, i Sela Kurović, savetnik u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan.

Predsednik Saveta je konstatovala da su ispunjeni uslovi da se sednica održi. Članovi Saveta nisu imali primedbe, te su jednoglasno usvojili sledeći:

Dnevni red

 1. Odlučivanje Saveta o prigovorima sudija kojima je prestala sudijska dužnost. Predsednik Saveta upoznala je članove sa pozivom ambasadora Vensoma Dežura za ručak koji je predložen za četvrtak, 21. jula, a na kome bi pored predsednika Saveta prisustvovali i predsednici komisija. Zbog obaveze ona ne može, jer putuje, a članovi komisije-predsednici su zauzeti ročištima.

Takođe, informisala je Savet o zahtevima Evropske komisije da njihovi predstavnici prisustvuju sednicama Saveta prilikom odlučivanja o prigovorima. Imajući u vidu da je današnja sednica zakazana kako bi se na istoj većalo i glasalo o prigovorima koji su na dnevnom redu, smatra da taj postupak treba da bude zatvoren za javnost. Navela je da posmatrači do sada nisu istakli nijednu primedbu na rad komisija, kao ni podnosioci prigovora.

Što se tiče izuzeća članova Saveta koji su učestvovali u radu prvog saziva, navela je da je pre dve nedelje bila na sastanku u Vladi Apsurdistana, kojom prilikom je premijer Titanus Mortales istakao da je država preuzela obavezu da se članovi prvog sastava po funkciji uzdrže prilikom glasanja. Smatra da je uzdržavanje lični čin, te će od slučaja do slučaja odlučiti da li će se uzdržati prilikom glasanja ili ne. Neće oni, valjda, da neko nadglasa njihove prethodne odluke.

Peško Rastić je ponovio da je i na sastanku sa gospodinom Dežurom prilikom usaglašavanja teksta Pravila istakao da to predstavlja pritisak na Savet, ali da je svestan obaveze koju je država Republika Apsurdistan preuzela, kao i da sebe smatra odgovornim u vršenju javne funkcije koja mu je poverena, te će u svakom slučaju odlučivati da li će se uzdržati od glasanja ili ne.

Svežana Muljović je navela da je na Venecijanskoj komisiji ukazivala na to da uzdržavanje od glasanja predstavlja lični čin i da može govoriti samo u svoje ime.

Predsednik Saveta Blesarović pročitala je prikaz postupanja Ustavnog suda Apsurdistana u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o sudijama i Zakona o VSS, koji glasi: „Dosadašnje postupanje Ustavnog suda Apsurdistana u predmetima ocene ustavnosti pravosudnih zakona“.

Ustavni sud Republike Apsurdistan pokrenuo je ocenu ustavnosti odredaba člana 2, člana 5. stav 1 i čl. 6 i 7 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama Republike Apsurdistan.

 Na osnovu tih odredaba i stalni sastav Visokog saveta sudstva treba da preispita odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti sudija iz člana 101. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik Apsurdistana“ br. 116/08, 58/09 – Odluka US i 104/09), odluke o izboru sudija na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put biraju. Međutim, Ustavni sud Republike Apsurdistan još uvek nije odlučivao o ustavnosti navedenih odredaba Zakona. Zbog toga sam se 10. 03. 2011. i 5. maja 2011. godine obratila predsedniku Ustavnog suda Republike Apsurdistan ukazujući na neophodnost brzog odlučivanja Ustavnog suda u tim predmetima. Predsednik Ustavnog suda Republike Apsurdistan je obavešten i o aktivnostima i rokovima koji su dogovoreni sa Evropskom komisijom i utvrđeni u Akcionom planu za sprovođenje i okončanje reforme pravosuđa Republike Apsurdistan u skladu sa evropskim standardima.

Rešenjem od 4. juna 2009. godine Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 56 Zakona o VSS Republike Apsurdistan, prema kojoj izborni član prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija prestankom mandata u Visokom savetu sudstva nastavlja da obavlja sudijsku funkciju u neposredno višem sudu u odnosu na sud u kojem je obavljao sudijsku funkciju, pod uslovom da ispunjava uslove za izbor sudije u tom sudu.

Međutim, o ustavnosti  je Visoki savet sudstva Republike Apsurdistan u stalnom sastavu, na sednici održanoj 5. aprila 2011. godine odredio sudove u kojima izborni članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija nastavljaju sudijsku funkciju.

Napominjem da sam se povodom toga obratila predsedniku Ustavnog suda 27. septembra 2010. godine i 24. januara 2011. godine tražeći da u što kraćem roku Ustavni sud donese odluku o ustavnosti osporene odredbe tog zakona. U saopštenju sa 16. redovne sednice Ustavnog suda od 7. aprila 2011. godine navedeno je da je Ustavni sud doneo zaključak da predlog za ocenu ustavnosti navedene odredbe zakona dostavi-Narodnoj skupštini Apsurdistana na odgovor.

U saopštenju sa 6. redovne sednice Ustavnog suda od 10. februara 2011. godine navedeno je da je Ustavni sud pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik Apsurdistana“ br. 101/2010). Osporenom odredbom tog zakona dato je pravo određenom broju sudija da biraju članove stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Izbori su bili 2011, godine, o čemu sam 17. februara 2011. godine obavestila predsednika Ustavnog suda ukazujući mu na značaj blagovremenog odlučivanja Ustavnog suda u tom predmetu. Ustavni sud do održavanja izbora nije doneo odluku, već je sa 13. redovne sednice izdao saopštenje u kojem se navodi da je u tom predmetu obustavljen.

U saopštenju sa 26. redovne sednice Ustavnog suda od 23.06.2011. godine navedeno je da je Ustavni sud, inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 102. stav 5. Zakona o sudijama dostavio Narodnoj skupštini na izjašnjenje.

Osporena odredba navedenog zakona odnosi se na izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan postaje član Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan danom izbora za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan. Budući da je izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan odavno okončan, postavlja se pitanje zašto je Ustavni sud Republike Apsurdistan tek sada dostavio navedenu inicijativu Narodnoj skupštini Republike Apsurdistan.

Predsednik Republike Izvinius obavešten je o postupanju Ustavnog suda Republike Apsurdistan u predmetima ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, tako što mu je 5. maja .2011. godine dostavljena kopija drugog dopisa koji je upućen predsedniku Ustavnog suda Republike Apsurdistan sa zahtevom da u tim predmetima Ustavni sud hitno donese odluku. (Kakava su ovlašćenja predsednika Republike Apsurdistan, kada mu Visoki savet sudstva referiše?)

O načinu na koji je Visoki savet sudstva izvršio izbor sudija u Republici Apsurdistan obavešten je i predsednik Vlade Titanus Mortales.

Iako se žali na rad Ustavnog suda Apsurdistana, gospođa Blesarović zna da je i predsednik ovog suda čovek koga je doveo Voljeni Vođa. Sudija Drpiša Šupčević je rođen u Čučnju. Besprizoran je čovek. Rasprodavao je pravdu u Zrikanjinu, prvo kao sudija Opštinskog suda, a potom kao sudija Okružnog suda u Zrikanjinu. A od rasprodaje pravde može mnogo da se zaradi.

Vozeći u pijanom stanju sudija Šupčević je usmrtio pešaka u Zrikanjinu. Nije odgovarao, jer se i on, kao sudija, revanširao policiji. Uostalom, njegova žena Davajela je bila tužilac. Pravi Boni i Klajd!

Ali, prave velike pare bračni par je zaradio u gradu. Gospođa Davajela je bila zamenik javnog tužioca Apsurdistana (i danas je na ovom položaju), a njen suprug Drpiša je bio sudija Vrhovnog suda Srbije. Predsedavao je revizijskim većem! Kada velike kompanije nisu želele da po presudama trgovinskih sudova plate svoje dugove, pisali su zahtev za zaštitu zakonitosti protiv tih presuda. Ti zahtevi dolazili su u ruke zamenice tužioca Davajele, ona ih je prihvatala, a o njenim zahtevima odlučivalo je veće kojim bi predsedavao njen suprug Drpiša. I, kako čovek da odbije ženu? Posle su krckali pare koje bi kompanije plaćale, a uzimali su i stanove.

Sudija Drpiša Šupčević je, nema nikakve sumnje, najkorumpiraniji sudija u Apsurdistanu, u poslednjih pola veka. Kao takav odmah se dopao Voljenom Vođi, koji ga je predložio za sudiju Ustavnog suda Apsurdistana. Voljeni Vođa je mislio da ga odmah postavi za predsednika ovog suda, ali su sudije, tajnim glasanjem, izabrale Lošu Nedavić. Nije da Loša nije bila odana Voljenom Vođi, jeste donekle, ali odnekle i nije mogla, pa je pozvana da podnese ostavku, i na njeno mesto dođe ološ, kakav je sudija Drpiša Šupčević. Jer on sve može.

Može im se

 Visoki savet sudstva bio je u obavezi da do kraja decembra izabere predsednike sudova u Apsurdistanu. Osim predsednika Vrhovnog kasacionog suda, svi predsednici sudova (osnovnih, viših, apelacionih, privrednih, Privrednog apelacionog, Upravnog suda, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda) tek treba da budu izabrani! Duže od dve godine vršioci funkcije predsednika suda protivustavno obavljaju ovu dužnost! Većina njih su sudije drugih, uglavnom viših sudija.

Član Visokog saveta sudstva, sudija Višeg prekršajnog suda, trenutno je u pritvoru jer se, glasajući samoinicijativno u VSS, zamerio Voljenom Vođi. Pitanje je da li će izaći živ iz pritvora, u koji je protivpravno stavljen akcijom Svežane Muljović i njenog izabranika Miljenka Radodavljevića.

Ovaj san nema nikakve veze sa reformama pravosuđa u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da sam prisustvovao sednici Glavnog odbora Demokratske stranke Demokratske Republike Apsurdistan na kojoj je govorio predsednik te stranke Demokradic Izvinius, koji je ujedno i predsednik države Apsurdistan.

Izvinius: Kraj kriminalu i korupciji

Raspisivanje vanrednih izbora bilo bi neodgovorno, prioritet je borba protiv korupcije, izjavio predsednik države i lider Demokratske stranke Apsurdistana Demokratic Izvinius.

Predsednik Izvinius veruje da će kriminal i korupcija biti slomljeni. On je poručio da niko nije zaštićen i ocenio da su sve stranke u Apsurdistanu duboko u korupciji. Predsednik DS-a kaže i da Apsurdistanu  u ovom trenutku nisu potrebni izbori, već da je vreme za nastavak započetih reformi. Prioritet DS-a u narednom periodu biće regionalizacija Apsurdistana.

Gotovo sat vremena lider demokradata i predsednik Apsurdistana je govorio pred članovima Glavnog odbora svoje stranke. Izvinius je demokradatama poručio da očekuje od njih da predvode borbu protiv korupcije.

Korupcija će biti slomljena, a članovi nijedne stranke neće biti pošteđeni, poručio je Izvinius.

Sve stranke su duboko ogrezle u korupciju, ali i mnoge profesije. Niko nije imun. Ali, to ne znači da su svi ljudi, svi lekari, profesori koruptivni. To je neistina, ali upravo zbog onih koji su čestiti i pošteni, moramo tu borbu završiti i korupcija će biti slomljena“, poručio je Izvinius.

Izvinius kaže i da bi raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora bilo odraz političke nezrelosti. Nema dobronamernog političara koji bi u uslovima ekonomske krize insistirao na izborima.

Pitanje regionalizacije Apsurdistana biće prioritet DS-a. Osnova za reginalizaciju biće strategija prostornog razvoja koju je napravilo Ministarstvo za prostorno planiranje.

Izvinius očekuje da će do kraja mandata ove Vlade biti promenjen Ustav Apsurdistana.

„Ustav koji imamo je dobra osnova za dograđivanje i poboljšanje, i naš osnovni ustavni akt nije sveto pismo već može da se dorađuje da bi građanima obezbedio bolji život a državi veću stabilnost“, rekao je Izvinius.

Lider DS-a kaže da pitanje Zakona o prenosu nadležnosti i Statuta Pokradine treba da bude rešeno tako što će biti smešteno u ideju regionalizacije Apsurdistana.

Na kraju predsenik je poručio poslanicima da zaborave na povećanje plata jer je, kako je rekao, nemoralno o tome razmišljati kada su plate građana zamrznute.

Ovaj san nema nikakve veze sa izjavama predsednika Izviniusa sa izjavama bilo kog predsednika u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da je Republika Apsurdistan uređena po najsavremenijem DRP sistemu. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlament.

Zahvaljujući modernom uređenju i velikoj brizi za probleme građana Apsurdistana, a povodom velikih snežnih padavina i ekstremno niskih temperatura, Predsednik Apsurdistana izdao je danas nalog da se najsiromašnija domaćinstva oslobode plaćanja struje za februar.

„Moramo da obezbedimo da niko ne bude isključen sa mreže u ovim teškim okolnostima“, rekao je on.

Predsednik je izrazio brigu za građane koji su se usled vremenskih neprilika našli u teškoj situaciji i poručio da u ovako teškim okolnostima niko ne sme da bude isključen sa mreže, a da se nadležni organi moraju postarati da elektroenergetski sistem funkcioniše na najbolji mogući način u ovakvim uslovima.

„Najvažnije je da se održi električna mreža. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, a građani i institucije da štede gde god je i koliko god je moguće“, ponovio je Predsednik u selu Zatrpanci, u opštini Bela Trava.

Ističući da će najsiromašnija domaćinstva biti pošteđena plaćanja struje za ovaj mesec, on je ukazao da to ne znači da se struja nekontrolisano troši.

Predsednik Apsurdistana uputio je iz Bele Trave apel da se štedi električna energija, jer je zbog izuzetno niskih temperatura potrošnja izuzetno povećana, ali je poručio da niko u ovom hladnim danima ne sme da ostane bez struje.

„Evidentno je da su ledeni dani pred nama. Bitno je da se štedi električna energija i da se napravi bilans potrošnje. Nije vreme za dekorativna osvetljenja, već za štednju električne energije“, naveo je predsednik Apsurdistana.

On je rekao da je u Belu Travu došao da bi na licu mesta video kako funcioniše Sektor za vanredne situacuije i dodao da je od načelnika Sektora i načenika Generalšataba zatražio informaciju o tome kako se pruža pomoć ljudima u zavejanim krajevima.

Predsednik Apsurdistana je poručio da u ovim danimam kada je Apsurdistan zavejan treba svi da zaborave na stranačke razlike i da pomognu jedni drugima.

Iz Bele Trave, gde je razgovarao sa predsednicima mesnih zajednica i kriznih štabova, Predsednik je otišao u obilazak Regiona Surdulistan.

Na pitanje novinara da li bi trebalo da padne sneg i u prestonici da bi se obratila pažnja na ljude koji su zavejani u drugim krajevima Apsurdistana, Predsednik je rekao da ne treba stvarati animozitet između prestonice i drugih gradova i dodao da svaki gradonačelnik i predsednik opštine mora da brine o svom gradu i njegovim stanovnicima.

Ovaj san nema nikakve veze sa izjavama predsednika u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Sanjao sam da je Republika Apsurdistan uređena po najsavremenijem DRP sistemu. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlament.

Zahvaljujući modernom DRP sistemu Republika Apsurdistan je postala jedina država u svetu, koja je uspela da realno i tačno predstavi sva dostignuća svog DRP sistema u bilo kojoj oblasti, uključujući i Zakonodavnu, gde je redosled paragrafa, umesto arapskim brojevima, izražen rednim brojem Apsurda.

Kako to izgleda u praksi može se videti na primeru donetog Zakona o Vladi.

„Službeni glasnik“ Demokratske Republike Apsurdistan, br. 55/05, 71/05-ispravka i 101/07

ZAKON

O VLADI

Tok sednice Vlade

Sazivanje sednice

 Apsurd 1.

Sednicu Vlade saziva predsednik Vlade telefonskim pozivom, po pravilu 5 minuta pre njenog početka.

Članovima Vlade se uz poziv i predlog dnevnog reda, saopštava tekst zapisnika s prethodne sednice, materijali za sednicu i izveštaji nadležne Agencije.

Agencije su pomoćna tela predsednika Vlade koje on osniva prilikom sastavljanja dnevnog reda.

Pozvanim licima za sednicu saopštavaju se samo materijali za tačke dnevnog reda radi kojih su pozvani.

Predsedavanje sednici

 Apsurd 2.

Sednici Vlade predsedava predsednik Vlade, a ako mu je telefon u kvaru, nema dovoljan broj besplatnih impulsa ili nije dostupan, zamenjuje ga potpresednik Vlade.

Ako ima više potpresednika Vlade, predsednik Vlade, na osnovu broja besplatnih impulsa određuje redosled po kome oni predsedavaju sednicom ako je on sprečen.

 Predlog dnevnog reda sednice

 Apsurd 3.

U predlog dnevnog reda sednice Vlade uvršćuju se, po pravilu, materijali o kojima je nadležna Agencija donela zaključak kojim Vladi predlaže da donese akt ili da utvrdi predlog akta i materijali koje je predlagač pre sednice Agencije uskladio sa stavom Agencije

Materijali se razvrstavaju prema stepenu poverljivosti na: „Državna tajna“, „Strogo poverljivo“, i „Poverljivo“.

Utvrđivanje dnevnog reda sednice

 Apsurd 4.

Pošto predsednik Vlade otvori sednicu Vlade, potvrđuje se njen dnevni red.

Član Vlade može da predloži da se u dnevni red uvrsti znak pitanja iza pojedinih tačaka dnevnog reda.

Potom, predsednik Vlade stavlja na glasanje dopunu dnevnog reda.

Predsednik Vlade može da predlaže izmene i dopune dnevnog reda do kraja sednice.

Usvajanje zapisnika s prethodne sednice

Apsurd 5.

Pošto se utvrdi dnevni red sednice Vlade, konstantuje se usvajanje zapisnika s prethodne sednice Vlade.

Član Vlade ima pravo da pismeno predloži da se u pojedinim delovima zapisnika stave odgovarajuće interpukcijske izmene ili dopune.

O tim primedbama odlučuje Vlada na vanrednim telefonskim sednicama.

Tačke dnevnog reda

 Apsurd 6.

Razmatranje tačke dnevnog reda počinje tako što predstavnik Agencije kratko obrazlaže materjal ako to predsednik Vlade oceni da je potrebno.

Potom, počinje rasprava u kojoj učesnici na sednici mogu da ne iznose svoje primedbe.

Predsednik Vlade može da prekine sednicu Vlade dok članovi Vlade ne usaglase svoje stavove sa predsednikom Vlade.

Ukoliko neki od članova Vlade ne usaglasi svoj stav sa predsednikom Vlade, predsednik Vlade je dužan da odmah prekine sednicu i u hitnom postupku telefonskim putem izvrši rekonstrukciju Vlade, tako što će umesto člana Vlade sa kojim nije uspeo da usaglasi stav o pojedinim tačkama dnevnog reda, imenovati drugog vršioca dužnosti člana Vlade.

Glasanje

Apsurd 7.

Glasa se usaglašavanjem stavova sa predsednikom Vlade.

Nakon sednice član Vlade ima pravo da izuzme svoje mišljenje i da to obrazloži u svom zapisniku.

Kako je član Vlade glasao smatra se službenom tajnom stroge poverljivosti, ako predsednik Vlade drukčije ne odredi.

 Učešće i prisustvo na sednici

 Apsurd 8.

Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade, Generalni Sekretar, Sekretar Generalnog sekretara, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i pozvana lica. Pozvana lica mogu da prate razmatranje tačke dnevnog reda radi koje su pozvana.

Sednici Vlade prisustvuju, bez prava učešća u radu, zamenik Generalnog sekretara, pomoćnik Generalnog sekretara, šef Kabineta predsednika Vlade, i svi zaposleni u Generalnom sekretarijatu koje odredi Generalni sekretar.

Na predlog ministra i uz saglasnost predsednika Vlade, na sednici pored ministra mogu da učestvuju državni sekretar, sekretar ministarstva, direktor, sekretarica i kafe kuvarica organa uprave u sastavu ministarstva koje je odgovorno za pripremu kompletnog materijala za sednicu, ali samo pri razmatranju tačke dnevnog reda na kojoj je njihovo učešće potrebno.

Ministar i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo blagovremeno obaveštavaju Generalnog sekretara da neće moći da prisustvuju sednici zbog službenog puta, bolesti ili drugih opravdanih razloga i saopštavaju mu koji ih njihov rođak ili prijatelj zamenjuje.

Obaveze direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo

 Apsurd 9.

Direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo dužan je da obavesti članove Vlade koji su Apsurdi iz Ustava i Zakona planirani za održavanje sednice.

On je dužan da upozori i na mogući nesklad između Apsurda iz Zakona i Apsurda iz Ustava i da ukoliko dođe do toga, u pauzi o tome obesbedi izjašnjenje Ustavnog suda Republike Apsurdistan, kako Vlada pri donošenju svojih odluka ne bi kršila Ustav.

Stenografičke i likovne beleške i tonsko snimanje sednice

 Apsurd 10.

Na sednici Vlade, ukoliko se ne radi o državnoj tajni, mogu se voditi stenografičke i likovne beleške, koje se mogu snimiti na kraju sednice.

Stenografičke i likovne beleške, kao i njihovi snimci smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti.

Stenografičke i likovne beleške, kao i njihove snimke, mogu da koriste članovi Vlade i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo ako im to odobri Generalni sekretar.

Svojstvo poverljivosti stenografičkih i likovnih beleški, kao i njihovih snimaka oduzima Vlada.

Za čuvanje stenografičkih i likovnih beleški, kao i njihovih snimaka odgovoran je Generalni sekretar.

Zapisnik o toku sednice

Apsurd 11.

Nakon sednice sastavlja se zapisnik.

U zapisnik se unosi redni broj i datum sednice, ko je predsedavao sednici, kad je sednica počela i završila, popis prisutnih i odsutnih članova Vlade, popis ostalih koji su prisustvovali sednici, dnevni red sednice i kako je Vlada odlučila o svakoj tački dnevnog reda.

Zapisnik potpisuje predsednik Vlade, a zatim i Generalni sekretar. Zapisnik trajno čuva predsednik Vlade, a za čuvanje zapisnika odgovoran je Generalni sekretar.

Prečišćen tekst akta

 Apsurd 12.

Posle sednice Vlade predsednik Vlade priprema prečišćen tekst akta.

Prečišćen tekst je tekst akta ili predloga akta u koji su unete izmene od strane predsednika Vlade.

Priprema prečišćenog teksta akta

 Apsurd 13.

Prečišćen tekst predsednik Vlade sastavlja u tri primerka od kojih se jedan primerak dostavlja Predsedniku Republike, jedan primerak se deponuje u Arhivi predsednika Vlade a jedan primerak se čuva u dokumentaciji Generalnog sekretarijata.

Potpisivanje akata Vlade

Apsurd 14.

Akte Vlade potpisuje predsednik Vlade.

Predsednik Vlade potpisuje i propratno pismo ako Vlada upućuje predlog akta Narodnoj skupštini ili predsedniku Republike.

 Objavljivanje akata Vlade

 Apsurd 15.

O objavljivanju akata Vlade u „Službenom glasniku Republike Apsurdistan“ stara se Republički sekretarijat za zakonodavstvo.

 Dostavljanje zaključaka Vlade

 Apsurd 16.

Zaključak, kao akt Vlade, dostavlja se radi izvršenja organu državne uprave kome su zaključkom naložene obaveze.

Ovaj san nema nikakve veze sa uređenjem zakonodavne politike u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

Pre neki dan preturajući neku staru dokumentaciju naišao sam na Obaveštenje od gospodina ministra Mlađana Dinkića od 21.04.2008. godine, kojim me obaveštava da sam ispunio zakonske uslove za sticanje prava na besplatne akcije i Potvrdu o upisu u evidenciju nosilaca prava, kojom mi direktor Agencije za privatizaciju Vesna Džinić potvrđuje sticanje prava na novčanu naknadu od prodaje akcija i podelu akcija bez naknade svakog od preduzeća.

Obzirom da je ministar finansija Republike Srbije Mlađan Dinkić u međuvremenu javno priznao da je Lagao za akcije da bi Boris na izborima pobedio Tomu, ovu beskrupuloznu prevaru doživeo sam kao Apsurdistanski san i nudim ga na uvid javnosti u originalnom obliku sa napomenom  da se u ovom slučaju ne radi o Apsurdistanskom snu već o konkretnoj sličnosti funkcionisanja državnih institucija Republike Srbije sa DRP sistemom Apsurdistana.

Istinit događaj doživeo: Slobodan Radulović

Sledeća strana »