avgust 2010


POLITIKA KONTROLISANOG HAOSA

U prethodnom članku opisan je način evolucije komunističke diktature zavedene od strane Josipa Broza Tita trostrukom doživotnom koncentracijom izvšnih funkcija (predsednik države, vrhovni komandant svih vojnih struktura i predsednik jedine političke partije) – vidi  ovde.

Nakon Titove smrti njegovi politički komunistički naslednici u Srbiji prosto su se takmičili ko će ga bolje i vernije imitirati, ali zbog promene globalnih političkih uslova u svetu (propast SSSR-a, ujedinjenje Nemačke,  propast Komunističke partije Jugoslavije i raspad SFRJ, jačanje uticaja Evropske unije itd.) Novi Tito u Srbiji je postao Slobodan Milošević. Da bi opstao na političkoj sceni Srbije izvršio je tobožnji raskid sa komunizmom, tako što je Komunističku partiju Srbije i Socijalistički savez Srbije ujedinio u jednu stranku pod promenjenim nazivom Socijalistička partija Srbije. Tako fiktivno promenjenu komunističku partiju Milošević je sa svoje pozicije predsednika Srbije, bez izlaska na izbore pod novim nazivom, instalirao kao nosioca državnih struktura. Predosećajući svoju neminovnu propast zbog izgubljenih ratova u Hrvatskoj i Bosni i izgubljenih lokalnih izbora u Srbiji krajem 1996. godine, Milošević je preko Centralnog izbornog štaba Socijalističke partije Srbije razradio Strogo poverljivo uputstvo br. 02-234 od 04.03.1997. za opštinske odbore SPS-a, po kome im je naloženo da u sve druge stranke, sindikate, preduzeća i udruženja građana infiltriraju svoje poverljive i obučene kadrove putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja sa zadatkom preuzimanja uticaja u njihovom organizacionom delovanju i funkcionisanju – vidi https://bokisingl.wordpress.com/2009/07/16/izborne-farse-politicke-mafije-u-srbiji/ .

Na taj način je Milošević, nakon izgubljenog rata sa NATO paktom i gubitka Kosova kao teritorije Srbije, uz pomoć službi državne bezbednosti , ublažio svoj 5-to  oktobarski poraz 2000. ,tako što je podelio vlast sa Demokratskom opozicijom Srbije, nakon čega je Srbija jedno vreme bila pod koalicionom vlašću DOS-a i SPS-a, a nakon ubistva Zorana Đinđića, takva slična koaliciona vlast je zadržala vlast u Srbiji sve do današnjih dana.

Zahvaljujući takvom uticaju fiktivno promenjene Komunističke partije Srbije na političku scenu Srbije, kroz formu SPS-a, uz blagoslov i podršku Demokratske stranke na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, u Srbiji je i dalje zadržana evoluirana Komunistička diktatura  – vidi

·  Valter brani preostalo – Velimir Bata Živojinović – TABLOID

Ta koaliciona diktatura u praksi funkcioniše po modelu kontrolisanog haosa. Taj model komunističke diktature u praksi funkcioniše na sledeći način:

Prvo su uz pomoć Miloševićevih i DOS-ovih tajkuna (Željko Mitrović, vlasnik Pinka i bivši poslanik Jugoslovenske levice u Saveznoj skupštini, Miroslav Mišković, vlasnik pola Srbije i bivši potpresednik vlade Srbije iz vremena nuklearne afere u Boru 1989. godine, kada je u Boru vršena prerada uvoznih koncentrata sa teškim metalima i nukleidima veštačkog porekla, Milan Beko, Miodrag Kostić itd.) finansijski pomognute stranke,koje su pristale da sa SPS-om i dalje vrše koalicionu vladavinu Srbijom (Demokratska stranka, G17+, LDP i SPO).

Osnovni stub moći, koji kontroliše kompletnu političku strukturu vlasti u Republici Srbiji, izvire iz ovlašćenja predsednika Republike Borisa Tadića (vidi www.predsednik.rs):

-predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade,

-komanduje vojskom,

-ukazom proglašava zakone,

-raspušta Narodnu skupštinu,

-postavlja i opoziva ambasadore,

-daje odlikovanja i postavljenja,

-unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije,

-raspisuje izbore za narodne poslanike,

-daje pomilovanja,

-imenuje generalnog sekretara predsednika Republike,

-imenuje šefa Kabineta predsednika Republike,

-imenuje savetnike predsednika Republike i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike.

Pored svih navedenih nadležnosti, koje proističu iz funkcije predsednika Republike, ista ličnost istovremeno ima i mandat predsednika stranke, što znači da se radi o sukobu interesa, koji u praksi rezultira funkcionisanjem korupcije u vidu sprege politike, kriminala i pravosuđa.

Pri postojećim okolnostima, predsednik Republike je, nakon pomirenja sa SPS-om, u mogućnosti da kompletnu strukturu vlasti u Srbiji postavi pomoću koalicione kombinacije sebi i Ivici Dačiću odanih partijskih ulizica i poslušnika, koji zahvaljujući tome imaju mogućnost da po istom modelu dalje razviju strukturu vlasti od svojih potčinjenih ulizica i poslušnika.

Kako to izgleda na primeru Republike Srbije može se videti na osnovu razvijene strukture vlasti preko sastava Kabineta predsednika Vlade, u kome sede neke ličnosti, koje su afirmisane u nekim aferama, zloupotrebama ovlašćenja ili koje imaju sukob interesa zbog istovremenog obavljanja više nespojivih funkcija.

Naime, kabinet predsednika Vlade Mirka Cvetkovića broji 28 članova (veći je od kineske Vlade) i  ima sledeći personal:

-predsednik Vlade – Dr. Mirko Cvetković

*U vreme kada je Mirko Cvetković bio na čelu Agencije za privatizaciju imao je sukob interesa jer je istovremeno bio i izvršni direktor firme „Ces Mekon“, koja je često bila anganžovana od strane Agencije za privatizaciju.

-generalni sekretar Vlade – Tamara Stojčević

*U ime Vlade Srbije Tamara Stojčević je pod oznakom „strogo poverljivo“ potpisala tajni zaključak  od 30.04.2009. godine, koji nije bio na sednici Vlade, a kojim je na račun poreskih obveznika odobreno plaćanje milion dolara lobi firmi Milana Petrovića – „Advanced Practical Solutions LLC“ iz Čikaga, saradnika bivšeg guvernera Roda Blagojevića, kome se u Americi sudi zbog korupcije.

Amerikanci su bili upoznati i s tim da je „Srbija od firme APS LLC tražila da lobira predstavnike njihove izvršne vlasti, posebno Stejt department, kao i članove Kongresa i poslovnih društava“.

Prema saznanjima „Borbe“, prvu tranšu od 85.000 američkih dolara Tamara Stojčević, kao ovlašćeno lice Vlade Srbije, uplatila je već 1. maja, samo dan po donošenju Zaključka, a novac je obezbeđen iz tekuće budžetske rezerve.

Prema Zaključku Vlade, Ministarstvo finansija je novac za prvu tranšu izdvojilo iz sredstava tekuće budžetske rezerve odakle se, kako stoji u Zakonu o budžetskom sistemu, novac uzima za otklanjanje posledica poplava, suša, zemljotresa i drugih elementarnih nepogoda, kao i za vanredne događaje koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi i prouzrokuju štetu većih razmera. Sredstva tekuće budžetske rezerve mogu se koristiti za svrhe koje nisu planirane u budžetu, ali i za planirane ukoliko se pokaže da im već dodeljene sume novca nisu bile dovoljne. Tako je Srbija koristila budžetsku rezervu sa plaćanje sudske odbrane pilota Emira Šišića, a iz rezerve budžeta Beograda lane je plaćena organizacija „Evrosonga“.

Sporno u vezi s tajnim Vladinim zaključkom jeste i to da je, kako „Borba“ saznaje, čak tri dana pre donošenja zaključka Vlade ugovor s APS LLC već bio overen u američkom ministarstvu pravde, pod brojem 5933. Iako u Zaključku stoji da su za koordiniranje celokupnog posla ovlašćeni Kabinet predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, Ministarstvo spoljnih poslova i Generalni sekretarijat Vlade, za sprovođenje ugovora s konsultanstkom kućom Milana Petrovića zadužen je lično Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova. Jeremić je, inače, 23. aprila boravio u SAD kada je odbio da ga primi zamenik američkog državnog sekretara Džejms Štajnberg, iako je medijima saopšteno da je do tog susreta došlo, o čemu je „Borba“ ranije pisala.

U tom ministarstvu redakcija „Borbe“ dva dana nije dobila odgovor na pitanja šta sadrži ugovor o lobiranju i zbog čega je strogo poverljiv. Nekoliko ministara Vlade Srbije je u nezvaničnom razgovoru potvrdilo „Borbi“ da nikada nisu videli dokument prema kojem Srbija američkoj firmi za lobiranje plaća 85.000 dolara mesečno.

Za sada javnost u Srbiji ostaje bez odgovora šta sadrže odredbe ugovora o lobiranju, za šta se lobira, odakle ideja da se takav posao poveri čoveku čijeg je bivšeg klijenta anatemisala administracija aktuelnog predsednika SAD Baraka Obame, zašto je odluka tajna, kao i zašto se troše pare iz tekuće budžetske rezerve kad je zemlja pred bankrotom.

Na američkom ekonomskom portalu www.odwyerpr.com objavljeno je u junu da je Republika Srbija sklopila sa firmom „Advanced Practical Solution“ iz Čikaga jednogodišnji ugovor vredan više od milion dolara kako bi „unapredila diplomatske odnose i podstakla investicije i trgovinu“ između Srbije i SAD. Od firme se traži da u ime Srba lobira predstavnike izvršne vlasti, posebno Stejt departmenta, kao i članove Kongresa i poslovnih društava. Predviđeno je da poslovima rukovodi srpski ambassador u Vašingtonu. Kompanija „APS“ prima 85.000 dolara mesečno od Srbije, kako bi platila „normalne i rutinske troškove“ (kiriju, međunarodne telefonske razgovore).

Borba, 24.07.2009.

-potpresednici i ministri u Vladi Mirka Cvetkovića:

-prvi potpresednik Vlade – zamenik potpresednika vlade, ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije – Ivica Dačić

-potpresednik Vlade za evropske integracije, ministar za nauku i tehnološki razvoj i član predsedništva Demokratske stranke, član Političkog saveta Demokratske stranke, član stalnog sastava Glavnog odbora Demokratske stranke i predsednik Odbora za ekonomsku politiku i finansije Demokratske stranke (vidi www.ds.org.rs) – Mr. Božidar Đelić

-potpresednik Vlade, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i predsednik stranke G 17 + – Mr Mlađan Dinkić

-potpresednik Vlade i predsednik stranke Partija Ujedinjenih penzionera Srbije – Dr Jovan Krkobabić

-ministar spoljnih poslova, član stalnog sastava Glavnog odbora Demokratske stranke i Koordinator spoljne politike Demokratske stranke –  Mr Vuk Jeremić

-ministar odbrane i potpresednik Demokratske stranke i Koordinator sistema bezbednosti Demokratske stranke (vidi www.ds.org.rs) – Dragan Šutanovac

-ministar finansija – Dr Diana Dragutinović

*Prema navodima Večernjih novosti ministarka finansija Diana Dragutinović potpisala je u ime Vlade 8. juna aneks ugovora između „Puteva Srbije“ i Evropske investicione banke, koji se odnosi na kredit za rekonstrukciju Gazele, a kojim je predviđena podela stanova Romima iz kartonskog naselja na teret poreskih obveznika Srbije. Naime, UGOVOR između EIB i „Puteva Srbije“ obavezao je Ministarstvo rada i socijalne politike da obezbedi odgovarajuće stambene uslove i infrastrukturu za Rome, koji su preseljeni u Vranje, Bojnik i Leskovac. Ovo ministarstvo preuzelo je i obavezu, da u saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu, iz svake ugrožene porodice zaposli bar jednog člana na izgradnji Koridora 10. Predviđeno je i pokretanje programa za obuku Roma koji su nekad živeli ispod Gazele.

-ministar pravde – Snežana Malović

*Bila je u sukobu interesa zato što je istovremeno obavljala funkciju ministra pravde i člana republičke izborne komisije. Nakon što je Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa ocenio da su te njene funkcije nespojive ona je podnela ostavku na članstvo u RIK-u i vratila novac koji je primala za vreme obavljanja te funkcije.

-ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Dr Saša Dragin

-ministar rudarstva i energetike i član Glavnog odbora SPS-a – Dr Petar Škundrić

-ministar za infrastrukturu i potpresednik Socijalističke partije Srbije – Milutin Mrkonjić

-ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu – Milan Marković

-ministar trgovine i usluga, član stalnog sastava glavnog odbora Demokratske stranke i predsednik Odbora Demokratske stranke za trgovinu, turizam i usluge – Dr Slobodan Milosavljević

-ministar prosvete i zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije. Umesto ministarske plate prima platu od privatnog univerziteta „Megatrend“ – Dr Žarko Obradović

-ministar omladine i sporta i potpresednik G 17 + – Snežana Samardžić – Marković

-ministar zdravlja – prof. dr Tomica Milosavljević

-ministar za telekomunikacije i informaciono društvo – Mr Jasna Matić

-ministar rada i socijalne politike i predsednik Socijaldemokratske partije – Rasim Ljajić

-ministar životne sredine i prostornog planiranja i član predsedništva Demokratske stranke (vidi www.ds.org.rs) – Oliver Dulić

-ministar kulture – Nebojša Bradić

-ministar za Nacionalni investicioni plan – Mr Verica Kalanović

-ministar za Kosovo i Metohiju – Goran Bogdanović

-ministar vera – Prof. dr Bogoljub Šijaković

-ministar za dijasporu – Mr Srđan Srećković

-ministar za ljudska i manjinska prava – Mr Svetozar Čiplić

-ministar bez portfelja i predsednik SDA Sandžaka – vidi sda.rsDr Sulejman Ugljanin

Praksa kontrolisanog haosa koju vlast sprovodi u Srbiji podrazumeva funkcionisanje sprege politike, kriminala i pravosuđa. Ta sprega potpuno sputava prava i pravdu za građane. Radi odugovlačenja i sprečavanja građana da se za svoja prava obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu srpske vlasti su izmislile postupak tzv. „Ustavne žalbe“, bez koje procedure se građani ne mogu obratiti Međunarodnom sudu, jer nisu iskoristili sva pravna sredstva. A kako funkcioniše Ustavni sud Srbije u takvim slučajevima? Vrlo prosto. Jednostavno ignoriše Ustavne žalbe građana držeći ih godinama u zamrznutom stanju. Tako naprimer samo članovi moje porodice imaju četiri „zamrznuta predmeta “ pred tim sudom od čega je jedan predmet iz marta 2008. godine. Na pisane urgencije sledi „ćutanje administracije“, a Zaštitnik građana – Ombudsman i Kancelarija predsednika Republike su takođe fiktivne firme vlasti radi zamajavanja građana i dobijanja na vremenu – vidi  Javni prigovor zaštitniku građana Saši Jankoviću i Pritužba Narodnoj kancelariji predsednika Republike.

Radi prikrivanja činjenice o metodu kontrolisanog haosa u Srbiji, vrši se selektivna primena zakona prema licima koja ne uživaju podršku vlasti. U ostalim slučajevima vlast ignoriše interese građana, tako što ne dozvoljava izvršenja pravosnažnih presuda i koči ili potpuno parališe rad pravosudnih institucija, a na žalbe i pritužbe građana primenjuje se tzv. „ćutanje administracije“ – vidi sledeće linkove:

Na izvršenje čeka 1,6 miliona presuda – Vesti dana – Srbija …

IGNORISANA PRITUŽBA VRHOVNOM SUDU SRBIJE

Pojedine sudije bliske i sa policijom i sa mafijom

IGNORISANA PRITUŽBA

OĆE KAKI-NEĆE KAKI-treći deo

NEŽELJENA POŠTA OPŠTINSKOG DRŽAVNOG TUŽILAŠTVA BOR-osmi deo

Teror Borisa Tadića – Branko Dragaš

Ekser u krušku jugonostalgičara

Konačno rešenje – Milovan Brkić

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Advertisements

EVOLUCIJA DIKTATURE

Svojom teorijom evolucije Čarls Darvin postavio je temelje moderne biologije. Za većinu savremenih naučnika teorije o evoluciji su potvrđene, a Čarls Darvin jedan  je od najznačajnijih naučnika svih vremena.

Naime, posmatrajući prirodu Čarls Darvin je došao do saznanja, da sva živa bića potiču od jedne jedine vrste. Svaka epoha ima događaje koji je obeležavaju, a 1859. godine objavljena je Darvinova knjiga “O nastanku vrsta”.

Zahvaljujući Gregoru Mendelu i Votsonu i Kriku uz pomoć DNK može se uočiti kako se živa bića preobražavaju, a njihova spoljašnjost menja. Naime, ako se gen aktivira on proizvodi određeni protein u ćelijama. Naučnici danas znaju da evolucija ne nastaje promenom gena nego uz pomoć različitih uključivanja i isključivanja gena. Ta predstava o „genetskim prekidačima“ objašnjava i to da ne postoje specifični „ljudski geni“. Čovek ima 21.000 gena, koliko ima i jedan miš. Znači da nisu potrebni novi geni, da bi nastale nove vrste, oni se samo moraju drugačije kombinovati i aktivirati.

Na tom polju istražuje i biolog Kristijane Nislajn-Folhard (Christiane Nüsslein-Volhard) koja je 1995. godine dobila Nobelovu nagradu za medicinu. Ona upozorava: “Osnovna greška je u tome što ljudi veruju, da kada su nešto razumeli, da to onda mogu i da promene. Organizam je veoma kompleksna tvorevina. Praktično ne postoji mogućnost da se gen ciljano promeni, a da ne ostanu posledice.“

Citirano mišljenje biologa Nislajn-Folhard možda je na najsuroviji način potvrđeno u doba Hitlera, koji je bio opsednut željom da stvori čistu nemačku arijevsku rasu, kao najnapredniju, najrazvijeniju, najinteligentniju, najhrabriju, koja je spremna da se bori protiv velikih i nemogućih prepreka. To bi ujedno bila rasa koja ima najviše volje da stavi dobrobit porodice, roda i zajednice ispred svoje sopstvene dobiti i po potrebi spremna je da se najlukavije i najokrutnije bori radi očuvanja osnovnog životnog opstanka.

Srećom po ostale stanovnike naše planete Hitler nije uspeo da sprovede svoju zamisao, ali je njegov pokušaj koštao života oko 20 miliona ljudi, čime je na top listi najvećih svetskih zločinaca 20-tog veka svrstan na trećem mestu – iza Mao Ce Tunga i Staljina – vidi tekst pod nazivom „TOP LISTA OD 10 NAJVEĆIH SVETSKIH ZLOČINACA TOKOM 20, VEKA“ u kategoriji „POLITIČKI ZLOČINI“ na blogu: http://www.bokisingl.wordpress.com

Ali, da li je to zaista bila neka sreća za građane Srbije? Izgleda da i nije baš, jer su građani Srbije nakon drugog svetskog rata dobili vlast, čijim je predstavnicima ta vlast postala sama sebi cilj i kojima  nimalo nije stalo da stave dobrobit porodica građana, roda i zajednice ispred sopstvene dobiti.

Naime, pod vođstvom Tita i Komunističke partije Jugoslavije, a kao protivnik Hitlerove ideje o stvaranju Arijevske rase, Srbija se borila kao saveznik sa Rusijom i kao nagradu za tu borbu, u kojoj je stradalo najviše srpskih građana, dobila je komunističku državnu zajednicu sa vladavinom Tita, koji je pored funkcije predsednika Republike Jugoslavije istovremeno bio i predsednik Komunističke partije Jugoslavije i Vrhovni komandant oružanih snaga i sve to doživotno. Mnogim građanima Srbije ostalo je nepoznato da je takvu svoju vladavinu Tito učvrstio uz pomoć službe državne bezbednosti, koja je po njegovom nalogu likvidirala oko million građana kao potencijalne ili stvarne protivnike komunističke diktature.

Uprkos činjenici da je nemilosrdnim i surovim terorom Tito učvrstio svoju doživotnu vladavinu, on je postao uzor i san mnogih političara posle njega, koji su uglavnom za relativno kratko ali na ograničeno vreme uspevali da narodu nametnu svoju apsolutističku vlast. Kao najpribližniji primeri takve vladavine u Srbiji mogu se porediti periodi vladavine Slobodana Miloševića, a u skorije vreme Vojislava Koštunice i Borisa Tadića.

Ono što je zajedničko kod svih diktatora jeste koncentracija moći kroz držanje više glavnih funkcija, a najčešći oblik diktatorskog vladanja ostvarivan je kroz istovremeno vršenje funkcije predsednika države i predsednika partije – nije ih bilo briga za tzv. “sukob interesa”.

U svim periodima vladavine navedenih političara narod je osetio teror njihove vladavine uz pomoć službi državne bezbednosti ili uz pomoć sprege politike, kriminala i pravosuđa, jer su istovremeni predsednici države i partije bili u mogućnosti da na sve važne funkcije postavljaju sebi odane partijske kadrove, koji su ih štitili od svake vrste argumentovanih kritika.

Zahvaljujući takvim kadrovskim rešenjima svi periodi diktatorskih vladavina u Jugoslaviji i Srbiji bili su obeleženi velikim i brutalnim pljačkama države i naroda, što je naročito kulminiralo za vreme vladavine Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, jer su njihovi režimi otpočeli blisku pljačkašku saradnju preko tzv. domaćih i stranih “Kontraverznih biznismena”, koji su deo opljačkanog novca gurali u njihove džepove, njihove partijske kase i pomagali njihove izborne kampanje.

Da bi se održali na vlasti svi diktatori koriste kombinaciju beskrupuloznih laži, lažnog informisanja javnosti, metode ignorisanja prigovora, tužbi, žalbi i primene brutalne sile.

Pretpostavljam da su retki obični građani u Srbiji koji nisu na svojoj koži iskusili primenu neke od navedenih metoda.

U svojstvu građanina, koji je imao iskustva sa primenom skoro svih navedenih metoda, mogu lično potvrditi da je trenutno u primeni evolucija komunističke diktature u Srbiji, koja se sprovodi metodom ignorisanja građana kao stranke u obraćanju državnim ili bilo kojim drugim strukturama vlasti i moći.

Kao primere iz svoje prakse, u svojstvu svedoka objavio sam tekstove takvih obraćanja preko svog bloga u kategoriji “SVEDOČENJA” i  “ĆUTANJE ADMINISTRACIJE” – vidi blog: http://www.bokisingl.wordpress.com

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Verovali ili ne?

Srbija na svetskoj top listi zemalja sa najjačim mafijama zauzima solidno osmo mesto – vidi ovde.

Ali, ono što može srpska mafija izgleda da nijedna druga mafija na svetu ne može, možda zato što ni jedna druga mafija nema takvu logistiku od državnih firmi i državnih pravosudnih institucija, koje zajedno sa mafijom čine već davno po zlu afirmisanu spregu politike, kriminala i pravosuđa – vidi tekst u nastavku koji je u celosti preuzet sa sajta: www.pressonline.rs- vidi ovde.

Kompletna toplana „Mišeluk“ je demontirana i odneta, tako da nakon krađe nije ostao ni kamen na kamenu

1
Ostali samo temelji… Nadležni u toplani kažu da su „sve odneli Cigani“, ali im niko ne veruje

Toplana „Mišeluk“ u Novom Sadu, koja može da greje najmanje 5.000 domaćinstava, potpuno je demontirana i odneta tokom ovog leta. Nakon krađe tamo nije ostao ni kamen na kamenu. Šteta iznosi nekoliko miliona evra. Za krađu se saznalo u junu i policija radi na slučaju. Iz Javnog komunalnog preduzeća „Novosadska toplana“ saopštili su da su toplanu odneli nepoznati počinioci i da su iz ovog preduzeća podneli nekoliko krivičnih prijava protiv nepoznatih počinilaca.

Ova toplana je nekad grejala Novo naselje, u kome danas živi 35.000-40.000 ljudi, a 1991. godine premeštena je između Sremske Kamenice i Petrovaradina i služila je za zagrevanje objekta Televizije Novi Sad. Nakon bombardovanja je konzervirana, ali su je „nepoznati počinioci“ rasklopili i odneli. Prema zvaničnom saopštenju „Novosadske toplane“, ovaj objekat nije u pogonu zbog oštećenja nastalih tokom bombardovanja 1999, ali dobro obavešten izvor Pressa kaže da su tada samo na jednom objektu popucala stakla, koja su ubrzo zamenjena.

2

Šta je sve odneto

– Odneta su dva vrelovodna kotla snage 11 i tri megavata, sa kompletnom automatikom i gorionicima. U to vreme, to su bili najsavremeniji gorionici firme „Sake“, koji mogu da rade na gas i mazut, a danas jedan takav uređaj košta 150.000 evra. Nestali su i postrojenje za pripremu vode, elektronika i pumpno postrojenje, frekventni regulator za pokretanje ventilatora, objekat napravljen od metala koji je pokrivao toplanu. Objekat za zaposlene je devastiran, magacin sa nekoliko kilometara čeličnih cevi je ispražnjen, a lopovi su ukrali i celu trafo-stanicu i iz zemlje počupali kablove – kaže izvor Pressa.

– Nakon bombardovanja, u kojem je srušena zgrada TV NS, toplana je konzervirana i mogla je da se premesti bilo gde. Poređenja radi, manja toplana sa lošijom opremom greje sve stanove u Petrovaradinu. Demontirana je verovatno početkom leta. Za takav „posao“ bio je potreban obučen tim ljudi, najmanje dva kamiona i dve-tri nedelje „rada“. Rukovodstvo toplane je samo reklo da su to „odneli Cigani“, ali niko ne veruje u tu priču – kaže ovaj izvor.

Toplana je na tu lokaciju prebačena nakon što je u Novom naselju izgrađena toplana „Zapad“ većeg kapaciteta. U bombardovanju nije znatnije oštećena, a nakon toga je potpuno konzervirana i ograđena zaštitnom ogradom. Sadašnje rukovodstvo je 2008. preuzelo objekte u potpuno funkcionalnom stanju, a danas su na Mišeluku ostali samo temelji i zgrada za zaposlene, iz koje su odneti nameštaj, oprema, sanitarije, pločice…

3

S druge strane, u „Novosadskoj toplani“ tvrde da je toplana znatno oštećena tokom bombardovanja i da su podneli nekoliko krivičnih prijava protiv nepoznatih počinilaca. Takođe, nisu mogli da ustanove kolika je šteta, a to će biti poznato nakon policijske istrage.

– Zemljište na kojem se nalazi ova toplana nije u vlasništvu „Novosadske toplane“, ali sam objekat i oprema jesu. S obzirom na to da ovaj objekat nije u funkciji i nije obezbeđen, često se dešavaju krađe postojeće opreme, pa smo podneli nekoliko krivičnih prijava protiv počinioca ovih dela.

4
Za takav „posao“ bili su potrebni obučen tim ljudi i dve-tri nedelje  „rada“ … Izvor Pressa

Ukoliko se ponovo formira konzumno područje na Mišeluku i ako grad Novi Sad, osnivač „Novosadske toplane“, odluči da se nastavi snabdevanje toplotnom energijom tog konzumnog područja i izvrši se izgradnja novog pogona, „Toplana“ će moći da obnovi isporuku toplotne energije sa ove toplane – navodi se u pisanom odgovoru „Novosadske toplane“.

A. IVANIŠEVIĆ

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović