25. novembra 2009.
Prosto je neverovatno koliko je u Srbiji u funkcionisanju državnih institucija uzela maha pojava i praksa tzv. „ćutanja administracije“.
Kako to izgleda kroz praksu funkcionisanja tobožnjeg nezavisnog sudstva može se videti Ovde
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović
23. oktobra 2009.
Na ulazu u kancelariju Bože Prelevića, advokata i izvršnog direktora Lige eksperata Lex, bivšeg ministra policije i savetnika Dušana Mihajlovića, stoji uramljena naslovna strana Dnevnog Telegrafa koja je svojevremeno zabranjena. Centralna najava – partijske sudije! Sagovornik – Božo Prelević.
Posle najnovijeg izveštaja Evropske komisije, čini se da stvari od pre 10 godina nisu makle ni za pedalj. U izveštaju u kom je Srbija ocenjena najbolje do sada, kao tamna mrlja opet se pominje pravosuđe. Sporo, neefikasno, sklono korupciji…
Izveštaj Evropske komisije manjim delom baziran je na proceni koju je uradila grupa stručnjaka među kojima je i sam Prelević (uz Marka Segala, prof. Sinišu Rodina, prof. Stevana Lilića).
– Da je Evropska komisija radila procenu pravosuđa pre 2000. godine, ocene bi bile iste – kaže Prelević. – Dok je država bila jednopartijska, imala je svoj način izbora sudija i kako utiče na sud. Ali siguran sam da su bili kvalitetniji ljudi. Prvih 10 godina višestranačja ništa se nije menjalo jer smo imali jednu stranku na vlasti. Moje razočaranje počinje 5. oktobra 2000, kad sam mislio da su se stekli uslovi da se sudstvo kadrovski poboljša. Ali ne tako što će neke prozivati da su Miloševićeve sudije. Članovi tadašnjeg Društva sudija Srbije, koje je odigralo veliku ulogu u objašnjavanju narodu da Milošević krši zakone, bili su tu i pre njega i mnogi su, kao ja, izbačeni 1999. i 2000. Većina sudija izabrana za vreme Miloševića sudila je časno i pošteno. Naravno, bilo je onih koji su za račun režima pristali da čine krivična dela, pre svega mislim na krađu izbora, ali i zataškavanje zločina. Očekivao sam da će oni biti udaljeni. To se nikad nije desilo.
Zašto se Vi niste vratili u pravosuđe?
– Ostavku na mesto savetnika ministra policije podneo sam 5. oktobra 2002, duboko razočaran promenama. Tu sam opisao genezu zla koja se ne raščišćava, i tako sebe udaljio od mogućnosti da se vratim u sud. Onda su mi ponudili da budem sudija Petog opštinskog suda. Nisam hteo da se vratim, između ostalog i zato što je jedan broj sudija otvarao viski, likujući kad su me izbacili. Drugi deo je bio potresen.
Da li su oni koji su likovali u međuvremenu napredovali?
– Naravno! Vlast ne voli talasanje, ona nije volela ni mene, ni Slobodana Vučetića, ni Zorana Ivoševića, ni Vidu Škero, ni Leposavu Karamarković, ni Jelisavetu Vasilić… Zanimljivo je zašto Jelisaveta Vasilić nije mogla da bude predsednik Višeg trgovinskog suda…
Zašto?
– Zato što je najurila dvojicu koja su došla da razgovaraju sa njom da, ako prihvati da bude predsednik suda, mora da uzme u obzir državni interes. Pitala je ko određuje šta je državni interes, na šta su se pokupili i otišli. Sloba Vučetić je mogao još dve godine da bude sudija, da mu produže radni vek, što se često dešavalo, ali u njegovom slučaju to nije dolazilo u obzir jer nije bio poslušnik. Od 20 sudija koji su bili u Upravnom odboru Društva sudija, nijedan nije ušao u političku stranku, niko se nije polakomio za parama i privilegijama, i nijedan više nije ni na jednom bitnom mestu u pravosuđu. Ali ako biste pogledali ko je u drugom stepenu potvrđivao odluke Miloševićevih sudija, našli biste neke današnje kandidate za najviše funkcije.
Koga?
– Pogledajte predmete, treba videti ko je krao izbore pa posle napredovao, ko je pod pretnjom učlanjivao sudije u SPS… Bivša opozicija, a sadašnja vlast nema ništa protiv poslušnih sudija, već samo protiv onih koji još rade za one stare, ne za nju. Zbog takvih stvari nije bilo reformi pravosuđa od 5. oktobra do danas.
Da li nedemontirani delovi tajnih službi još vršljaju po pravosuđu?
– Rade Marković je na saslušanju hteo da izdiktira imena sudija i tužilaca koje je izabrala direktno DB, ali sudija nije hteo da unese to u zapisnik jer nije predmet postupka, i zato što se pretpostavljalo da će imenovati svoje protivnike. Naravno da ima vršljanja tajnih službi. Zanimljivo je, na kraju krajeva, ko od sudija dolazi na proslave BIA. Da vam kažem, neke sudije su se baš obrukale. Ako oni prođu reizbor – džabe im krečenje! Niko onda neće oprati Visoki savet sudstva da su na telefonskoj vezi sa nekim veoma značajnim akterima. Generalno, uticaj službi se vezuje samo za određen broj predmeta i taj odnos je danas mnogo normalniji.
Kako sprečiti uticaj bivših sudija, sada advokata, na sudije?
– Kao bivši sudija mogu da kažem da postoje korumpirane sudije koje imaju dobre veze sa advokatima, policijom, sa BIA, pa verovatno i sa mafijom. To nema nikakve veze sa tim da li je branilac bivši sudija. Govorimo o krivičnom delu, a time treba da se bavi policija. Ona treba da primeti: „Svaki put kad ovaj advokat dovede okrivljenog kod ovog sudije, on bude pušten iz pritvora“. S druge strane i advokati mogu da kažu: „Jeste, ali je zanimljivo da policija uvek dovodi okrivljenog kada je taj sudija dežuran“. Nadam se da će u okretanju Srbije sebi i to doći na red.
Zašto je pravosuđe toliko neefikasno?
– Problem je mnogo veći od organizacije i kadrova. To je i pitanje zakona, ali i činjenice da ni građani, ni državne institucije ne doživljavaju sud kao bitnu kariku u sistemu. Važni politički akteri se po pet godina ne odazivaju na suđenja. Posle 5. oktobra bilo je puno lošeg izbora sudija, a veliki broj kvalitetnih je otišao. Primat je imala ekonomija, a pravosuđe je „idilu“ i slavnu policiju u njenom velikom zamahu da očisti Srbiju od kriminala. To nasleđeno stanje ova Vlada pokušava da promeni, pritisnuta ne samo Evropskom komisijom, već i prostom činjenicom da vam ovde treba mnogo više vremena da okončate postupak nego u Evropi.
Apsurdno je da postupci koji imaju oznaku hitnosti, kao što su radni sporovi, traju mesecima, pa i godinama!?
– To je jedna od serija gluposti činjenih posle 5. oktobra: sve postupke su proglasili hitnim! Ako sudija ima 500-600 predmeta, i ako ročišta mora da zakazuje na četiri meseca, kada da stigne da zakaže hitne predmete? Imali smo neefikasne i spore procesne zakone. Problem je i što mlade sudije više nemaju od koga da uče. U poslednjih sedam-osam godina najviše je podbacilo skupštinsko telo koje prati rad pravosuđa, jer je izbor ljudi bio pogrešan. Oni nisu hteli da razrešavaju nedostojne. Reforma pravosuđa je zamišljena da stvari postavi na mesto i obezbedi vladavinu prava.
Ali je zamišljeno i da jedan broj sudija ode. A sami ste rekli da su sudije već zatrpane predmetima?
– Ovo je najopsežnija reforma sudstva koja je u zemlji napravljena. Niko ne može da kaže da li će uspeti. Ako bude dobro organizaciono postavljena i ako bude dovoljan broj sudija, ljudi iz Ministarstva zasluživaće svaku pohvalu. Za kvalitet izabranih sudija biće odgovoran Visoki savet sudstva, ali i parlament ako ne izabere one koji su predloženi. Naravno da će nezadovoljni pričati da nisu prošli iz političkih razloga i ja ne znam da li će to tako biti. Ljudi u Ministarstvu imaju veliku energiju i pokazali su do sada nezabeleženu brzinu reagovanja na probleme. Neverovatno brzo su menjali zakone. Ne nedostaje im mladost, hrabrost i energija, ali nedostaje iskustvo. S druge strane, u Srbiji nema nikog iskusnog za tu vrstu reforme jer ona nikad nije ni napravljena.
Šta bi moglo da pođe naopako?
– Ako se ispostavi da broj sudija ni izbliza ne može da reši broj predmeta koje će dobiti. Mislim da je to dosta analizirano i u Ministarstvu veruju da je broj sudija dovoljan. Ne znam, ali razmišljam: ako Trgovinski sud danas ima 60 sudija i ove godine je dobio 50 odsto više predmeta nego prošle, teško mi je da zamislim kako on sa 20 sudija manje može da reši više predmeta! A sudije koje ne prođu nećete moći da držite u karantinu. Znači, ako se ispostavi da je broj sudija nedovoljan, moraćete da birate nekog novog, bez iskustva. To neće u prvom periodu doprineti efikasnosti. Ipak, najveći rizik je nespremnost ljudi na reforme. Oni vole status kvo.
Da li su se zbog toga sudije toliko bunile?
– Bunile su se zato što ne veruju u pošten reizbor sudija i da sa malim brojem može da se postigne efikasnost. Sa manjim brojem sudija postiže se bolje pravosuđe ako uklonite neefikasne. I EU i mnogi drugi se plaše da li će biti izabrani najbolji. Ako bude tako, reforma ima šanse da uspe. Ako budu izabrani loši, reforma propada. A ako ne uspe, to će se vlasti vratiti kao bumerang. Pokazaće se nesposobnom da reformiše bilo šta. Biću zadovoljan ako novi sistem sudstva ne bude funkcionisao dva-tri meseca. Ali procene su da bi mogao da ne funkcioniše šest meseci do dve godine. To je previše!
| Fali telo za upravljanje krizama
Kako Vam se čini nova piramida sudova? – Prvog januara biće izabrane nove sudije koje će imati nove stručne saradnike, referente, sud, sudnicu, daktilografa, i dobiće 400 novih predmeta. U jednoj zgradi biće krivični sud, u drugoj parnični, sve overe će biti u Četvrtom sudu… Može se pokazati da je to jako dobro, ali možda ispadne i loše. Nisam siguran da će Četvrti sud sa zakrčenim mostovima ka Novom Beogradu svima omogućiti da u razumnom roku overe ono što su hteli. Reforma bi mogla da bude bolja ako neko zna da upravlja krizama. Na njihovom mestu formirao bih stručna tela koja otklanjaju uska grla. |
| Huliganstvo pod zaštitom
Čini se da je policija nikad efikasnija, a da sve koči pravosuđe? – Kad o tome pričamo, interesantan je predmet ubistva braće Bitići. Tužilac je imao postavke koje se kose sa zdravom pameću. Policija je maltretirala članove familija svedoka, hapsila svedoke pre davanja iskaza na glavnom pretresu. Odbrana i okrivljeni su imali sreću da u istrazi i na glavnom pretresu sudi prvo sudija pojedinac, pa veće, koji su štitili dostojanstvo suda poštujući zakon. – Ili uzmite ovo sa navijačima. U klubovima su bivši policajci i vojnici, uglavnom nemate osuđivanost. Kad je Srbija izašla iz ratova, po prirodi stvari počela je da se okreće sebi. Prvo je bila zaprepašćena da u njoj ima incesta i ludaka, pa nasilnika i onih koji tuku strance, jer su bili opsednuti pričom o zemlji širokog srca. A istina je da živimo u zemlji u kojoj malo koji restoran nije reketiran. Mnogi se bave reketiranjem i ništa im ne fali. Interesantan je i broj kriminogenih lica okupljen oko klubova, nekih političkih stranaka, uticajnih privrednih klubova. Kao ministar policije izdao sam naređenje da se jedan fudbalski klub procesuira na bazi dokumentacije koja je stigla. Bilo je kristalno jasno da se bave reketiranjem u vidu sponzorstva. Tadašnji načelnik UBPOK to nije uradio. Uz obrazloženje? – Uz obrazloženje da rade. U stvari, čekali su da mi vide leđa. Reč je o jednom zanimljivom klubu usred Beograda, gde je bio premijer Mirko Marjanović, dosta policajaca, generala, u namicanju para za klub zanimljivu ulogu imao je bivši savezni ministar za trgovinu. I kad su udarili po Zvezdi, mislio sam – doći će do komšiluka, ali ništa. – Huliganstvo nastaje tako što ga tolerišete i štitite 25 godina. I kad oni pomisle da su svemoćni, nađete nekog malog huligana i date mu 10 godina. A u formiranju tog huligana aktivno je učestvovala država time što ih je činila nedodirljivim. Kad pogledate da niko od huligana sem Mišića nije osuđen, vidite tu vrstu zaštite o kojoj vam pričam. Oni su aktivno pozivali ljude na proteste po Beogradu, pa su ovi mislili da rade koristan posao za državu i da će im biti progledano kroz prste. Setimo se paljenja skupštine? – I paljenja skupštine, i paljenja džamija i ambasada. Naš problem je mnogo dublji od jedne sudske presude. Nad navijačkim grupama i huliganima treba napraviti takav presing da za svako nedelo odgovaraju. |
| Odgovorni i tužioci
Kada se pominje neefikasnost pravosuđa svi se pozivaju na mnogo zastarelih predmeta… – Kada bi neko analizirao zastarele predmete, video bi ko je kriv – negde je to sud, negde tužilac, negde policija, a negde umešnost okrivljenog i njegovog branioca. Ako tužilac postavi glupu i nenormalnu optužnicu… Koliko je to često? – Dosta često. Sećate se optužnice protiv osumnjičenih za ubistvo Zorana Đinđića. Pre nego što sam ušao u taj predmet, više puta sam rekao da je to optužnica po kojoj nikad neće doći do presude. Srećom, podelili su je, razdvojili i presudili. Ako napravite nenormalno glomazne optužnice i stavite unutra i dela koja ne možete da dokažete, pa terate sud da se iscrpljuje dokazivanjem besmislenog, onda snosite veliki deo odgovornosti za zastarelost. Novim izmenama ZKP uloga tužilaca i branilaca mora da bude aktivnija, onaj ko je predložio svedoka treba i da ga ispituje. To se dešava u Specijalnom sudu i kod jednog broja sudija, a sudije uglavnom i dalje ispituju svedoke. Tužioci imaju lagodnu ulogu – napišu optužnicu i kukaju na sud. Zanimljivo je da se neki tužioci bave i pretnjama, a vidim i da neki znaju da je Mladić u Srbiji, samo ne znaju gde je. Svima nama nedostaje pošten monitoring. EU radi monitoring i predlaže rešenja, i to je dobro da se sve ne bi svelo, po našem dobrom maniru, na politikantstvo. Vojislava Crnjanski Spasojević Izvor: www.nedeljnitelegraf.co.rs Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović |
11. avgusta 2009.
NAPOMENA: U znak sećanja na tragično nastradalog Dragana Vitomirovića
Gde je i šta radi načelnik zaječarskog SUP-a Ilija Matić
Nedavno dovođenje dvojice nepoznatih ljudi u boljevački OUP i naredba načelnika zaječarskog SUP-a da njihova prijavno-odjavna služba fiktivno prijavi njihov boravak, kao i naredba da im se izda dozvola za nabavku oružja, opravdano povlači za sobom bezbroj pitanja o tome koga to načelnik zaječarskog SUP-a potpukovnik Ilija Matić dovlači u Timočku krajinu, tačnije u Zaječarski okrug, naoružava ih i sa kojim ciljevima. U prošlom broju pisali smo i o kriminalcu koga je, po naredbi načelnika zaječarskog SUP-a zaječarski SUP prijavio fiktivno na tuđu adresu i naoružao ga je. Da li to Ilija Matić dovlači kriminalce koji će se razračunati, sa oružjem sa ljudima koji su u sukobu sa njim, da li, možda, hoće da prenese raznorazna kriminalistička razračunavanja, sa ubistvima, kako bi ih pomerio iz srpske prestonice, ili se možda radi o običnom kriminalu i mitu. Na sva ta pitanja hitno, vrlo hitno treba da odgovore odgovorni ljudi iz MUP-a Srbije.
Evo konkretnih primera. Dvojica nepoznatih ljudi koje je Matić fiktivno prijavio, jednog u selu Lukovo, a drugog u selo Sumrakovac, u opštini Boljevac imali su lične karte izdate u Čačku, a poreklom su iz Bosne. Pošto su, posle prijavljivanja dobili dozvole za nabavku oružja sa dugačkom cevi, njih dvojica su se, posle desetak dana ponovo pojavili u Boljevcu i sa sobom doneli dve puške „pumparice“ na kojima se menjaju cevi i to dve sa različitim kalibrima. Jedan od njih je pokušao da demonstrira mogućnosti te puške, pa je „napumpao“, a u njoj je bio metak, te je opalio. Desilo se to ispred kancelarije dežurne službe OUP-a Boljevac, u hodniku gde se nalaze šalterski službenici i gde je uvek dosta stranaka. Metak je udario u zid, rikošetirao i udario u plafonjeru. Policajac koji se nalazio tu imao je mnogo sreće da nije nastradao, jer je puška bila podignuta malo iznad njegove glave. Završilo se na tome da je načelnik OUP-a naredio da se o tom događaju napiše službena beleška. I pored toga oni su dobili dozvolu za nošenje tog oružja i izgubili se iz Boljevca.
U jednom od prošlih brojeva napisali smo da je Matić naredio da se u Zaječaru prijavi fiktivni boravak u ulici Ivana Milutinovića, poznatom kriminalcu Fehu Mumiću, od oca Fehe, sa ličnom kartom iz Čačka, a izbeglicom iz Bosne, za kojim je raspisano više poternica zbog vršenja krivičnih dela. I za njega je potpukovnik Ilija Matić naredio da mu se izda nova lična karta, pasoš i dozvola za nabavku oružja, što je i učinjeno. Ilić je ovog kriminalca iz milošte zvao Pera. Taj kriminalac je vozio džip „patrol“ sa novopazarskom registracijom, koji je, posle otkrivanja „Timočke krimi revije“o njegovom boravku u Zaječaru, prodao jednom Matićevom bliskom prijatelju u Paraćinu, iako taj džip nije bio „čist“. Taj Matićev prijatelj ga još uvek vozi sa novopazarskim tablicama i namerava da ga uz pomoć Matića legalizuje. „Peru“ je Matić, odmah kada smo taj podatak objavili odjavio iz Zaječara.
Na kraju se pitamo kako da sve to protumačimo. Da li je Matić kriminalac koji se drući sa kriminalnim elementima i čini im usluge, ili su to neki „viši“ interesi, koji ozbiljno uznemiravaju mir i spokojstvo u ovom našem okruženju. Čekamo odgovor od ministra policije gospodina Dušana Mihajlovića i drugih zvaničnika MUP-a Srbije.
OTKAZUJU MU POSLUŠNOST
Kao što smo već pisali, izvestan broj policajaca iz zaječarsakog SUP-a, svako na svoj način otkazuje poverenje svom načelniku Iliji Matiću, shvatajući da je bahat, da radi nezakonito i da ih često maltretira.
Tako je, kako smo već napisali, sada bivši oficir za zakonitost, Zoran Stojanović zbog toga što je bio u vozilu kojim je upravljao Ilija Matić, načinio niz saobraćajnih prekršaja, podneo protiv Matića prekršajnu prijavu, a ovaj ga je odmah premestio na drugo radno mesto, pa je ovaj izgubio sve beneficije koje imaju uniformisani policajci.
Iste noći kada su u zgradu zaječarskog SUP-a doveli mladiće koji su se vozili u „zastavi 101“ i kada su počeli da ih tuku, tome se suprostavio jedan „običan“ policajac, obraćajući se načelniku Matiću: „Što biješ tu decu. Zar nisi mogao da zapišeš broj registarskih tablica pa da ih onda tražiš“. Pri tom, ispričali su nam pretučeni dečaci, opsovao je Matiću majku. Dali su nam i opis tog policajca: visok, krupan, pravi bilder, star oko 27-28 godina, proćelav. Koliko smo mogli da utvrdimo taj policajac ima nadimak „šiptar“ i došao je iz Prištine, ali ga je matić odmah premestio u Beograd.
Sledeći slučaj. Jednog dana OUP u u Boljevcu jedna žena je prijavila nestanak krava, sumnjajući da ih je neko ukrao. Policajci su izašli, izvršili policijski uviđaj i o tome napisali službenu belešku, nastavljajući da slučaj istražuju, žena nije bila zadovoljna pa je otišla u Zaječar i slučaj prijavila Iliji Matiću. Jedne večeri, u kasnim satima Matić je naredio da se u zgradi OUP-a Boljevac sakupe svi policajci i kriminalistički radnici. Kada su se sakupili, došao je Matić sa kapetanom Ršumovićem i počeo da se dere i viče kako oni ništa ne rade i da će svi ma dati otkaze. Tome se usprotivio komandir policijske stanice Oštroglavić koji je Matiću rekao da, ako ima nešto da kaže o tom slučaju i na nekog da se „istrese“ onda je to on, Oštroglavić a ne da viče na svoje policajce, jer je on odgovoran za njihov rad. Tako je Oštroglavić pokušao da zaštiti svoje potčinjene. Matiću se suprotstavio i načelnik boljevačkog SUP-a koji je Matiću u lice rekao da, u poslednje vreme, bez ikakvog razloga i povoda, napada OUP u Boljevcu, da to nije u redu i da oni uspešno rade svoj posao, pa da su Matićeva mišljenja subjektivna. Matić i Ršumović su ljutito napustili prostorije OUP-a Boljevac.
Gunđanja mnogih policajaca koji su nezadovoljni ponašanjem svog načelnika su sve češća. O svim ekscesima između Matića i „njegovih“ policajaca, mi ćemo naše čitaoce redovno obaveštavati.
Pošto je nedavno operisao žuč na VMA, nadamo se da će Matić malo smiriti strasti. Ali ostaju mu ostale, za sada neizlečive boljke.
NAVIJAČ
Poznato je da je Ilija Matić član uprave FK Timok i često tu ekipu prati na gostovanjima van Zaječara. I to ne bi bilo ništa čudno da prilikom tih gostovanja on ne zloupotrebljava i imovinu koja mu je stavljena na raspolaganje. Tako je na poslednja dva gostovanja Timoka, prvo u Pirotu bio službenim automobilom marke „Alfa“, a na drugom gostovanju u Žitorađi, džipom „Pajero“. Poznato je da je u oba slučaja išao navijački autobus, ali i autobus sa igračima, pa je načelnik SUP-a mogao i njima da putuje, a ne službenim automobilima.
Dragan Vitomirović
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović
Izvor informisanja: Timočka krimi revija
31. jula 2009.
Kragujevac
Ko i kako uvodi demokratiju na Pravnom fakultetu
Zakoni u zemlji bez zakona
Kragujevac. Dno doline gladi – po korupciji na vrhu Srbije. Kriminalci kolo vode. Dekan izašao iz afere. Zašto su profesori Pravnog fakulteta, optuženi za prodaju ispita, vraćeni na nastavu? Zato što je to Pravni fakultet. Vraćeni su da studentima prava pokažu da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno
Zašto su profesori Pravnog fakulteta, optuženi za prodaju ispita, vraćeni u nastavu?
Zato što je to Pravni fakultet. Vraćeni su da studentima prava pokažu da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno.
Školski primer demokratije na kragujevačkom Pravnom fakultetu. Većina profesora Pravnog fakulteta uzimala je pare, učestvovala je u prodavanju ispita. Manjina nije.
Profesori iz zatvora vraćeni na fakultet. Imaju većinu.
Profesori što su šest meseci proveli u buvari, većinom su borci za demokratiju. Osnovi postulat demokratije je kad većina preglasa manjinu. Korumpirana većina je ovih dana preglasala i ponizila neuku manjinu.
Za novog v.d. dekana kragujevačkog Pravnog fakulteta izabran je profesor Predrag Stojanović, nakon što je dosadašnji dekan Stanko Bejatović iznenada i ničim izazvan podneo ostavku.
Kako je dr Predrag Stojanović, posle izlaska iz istražnog zatvora, postao prvi čovek Pravnog fakulteta? Demokratski. Većina je bila za njega. Većina je bila uhapšena.
Leptir mašna
Predrag Stojanović ima aferu iza sebe, ima i drugih kvaliteta. U Kraljevu, gde živi, on je važan čovek Batićeve DHSS. Stojanović je elegantan, nosi leptir mašnu. Zašto ne bi bio dekan kad nosi leptir mašnu? Zašto ne bi bio izabran kad iza sebe ima glasačku mašinu korumpiranih prodavaca znanja? Emisija Znanje-imanje završena.
Oni su prodavali ispite za pare. Oni imaju većinu. Oni će birati najboljeg – koji se najbolje držao pred istražnim organima. Oni se odlično poznaju – oni su se dokazali. Oni će većinom izglasati da nisu prodavali ispite, demokratski.
Predrag Stojanović izabran je bez ijednog glasa protiv. Dr Snežana Soković i dr Branislav Simonović bili su uzdržani.
Pare u tašni, gde im je i mesto. Primopredaju policajci snimili mobilnim telefonom.
Snežana Soković i Branislav Simonović nisu akteri afere, da li su podobni? Pare su, ipak, u tašni. Međutim, Snežana i Branislav nisu na Naučnonastavnom veću glasali protiv izbora Stojanovića. Nisu smeli da ne bi leteli sa fakulteta. I da su glasali protiv bilo bi isto, većina bi pobedila. Pobedila bi demokratija. Povratnici na fakultet, koji su neko vreme proveli iza rešetaka, znaju šta hoće, znaju način i kako to da ostvare.
Uoči izbora Stojanovića za v.d. dekana, jedan od profesora, dr Zoran Ponjavić, dao je ostavku na članstvo u Savetu. Posle izbora Snežana Soković, predsednik Saveta fakulteta, daje ostavku na mesto u Savetu, Branislav Simonović daje ostavku na članstvo u Savetu i sve druge funkcije.
Ostavka je moralni čin. Ko je moralniji u grupi od tri profesora koji nisu trgovali ispitima? Oni koji su ostavke dali pre glasanja, moralniji su nego oni koji su ostavke dali posle.To je dr Zoran Ponjavić.
Stiče se utisak da je profesor sa crne liste izabran za dekana uz prećutnu saglasnost Snežane Soković, predsednice Saveta. Snežana se naknadno oprala ostavkom.
Scenario podseća na predratne prilike, kad mala grupa zaverenika, u diskreciji i ilegali, u hladnoj magli ćelije, kuje plan o preuzimanju vlasti.
Jednim udarcem indeksovci su ubili dve muve. Zauzeli rukovodeće mesto sa koga se upravlja fakultetom, i odstranili konkurenciju i kontrolu oličenu u nekoliko nekorumpiranih profesora. Pošteni profesori su napuštanjem funkcije pokazali nemoć. Ništa ne bi vredelo ni da su ostali, svakako bi bili preglasani. Glasanje – to je suština demokratije.
Kako će fakultet voditi ljudi koji su za novac, automobil marke BMW, narukvice, prstenje, zlatne lance, satove, čak i skupocene upaljače, prodavali znanje?
Kako? Kako znaju i umeju. Oni najbolje znaju kako.
Predrag Stojanović je dekan, prvi čovek fakulteta. On će, kad dođe vreme, morati da sedne na optuženičku klupu pred sudijom iz Smedereva.
Kada je nastupio preokret? Onda kad je rečeno da nije krivično delo samo uzimanje, davanje mita takođe je krivično delo!
To je pretnja studentima koji su u istrazi detaljno opisivali kad su i za koliko para polagali ispite.
Ako jedan student optužuje profesora – tada student rizikuje zatvor, sam upada u postavljenu mu klopku. Kao miš kad ulazi u mišolovku.
Ko je lud da svedoči pod takvim uslovima?
Optužujući studente, vlast je presudila. Oslobodila je profesore.
Kriminalci su vrlo solidarni, vrlo kreativni. Kako u zatvoru, tako na slobodi.
Normalno je da će studenti, dovedeni u apsurdnu poziciju borbe za goli život, poreći na sudu i iskaz koji su dali u istrazi.
Policija je svoj deo posla odradila vrhunski, ali uzalud.
Proces sa stotinu optuženih praktično još nije ni počeo. Bahato ponašanje optuženih, koji dobacuju i pričaju viceve po sudnici, svedoči o nemoći sudije u Smederevu, gde se optuženi rugaju pravu i pravdi.
Vicevi o kragujevačkom Pravnom fakultetu kružili su širom Srbije. Onda stadoše i vicevi.
Slučaj na marginama
Akciju hapšenja kragujevačkih profesora vodio je ministar policije u vladi Vojislava Koštunice, Dragan Jočić. Dalje procesuiranje ne ide u prilog Demokratskoj stranci i Borisu Tadiću. Političke poene, korist od suđenja korupciji u Kragujevcu pripala bi drugome, što niko ne želi.
Pričalo se da će Pravni fakultet u Kragujevcu biti zatvoren. Iz Kragujevca su zapretili demonstracijama. Organizovana je podrška uhapšenim profesorima. Gradonačelnik Veroljub Stevanović tvrdi da je reč o zaveri, studenti će krenuti za Beograd. Vlada bi mogla i da padne. Stevanović je februara 2007. bio kod Koštunice.
Ministar prosvete Vuksanović doveden je pred studente da kaže dobru vest – fakultet se neće zatvoriti.
Objektivno, većina studenata za novac nije polagala. Velika besparica, većina nema pare.
Specijalni sud je slučaj Pravni fakultet gurnuo na marginu, pod izgovorom da se ne radi o organizovanom kriminalu. Sud u Smederevu se trudi, ne može da počne, hoće a ne zna kako.
Suđenje tapka u početku, vrši se opstrukcija. Uz izgovor da na optuženičkoj klupi sede ljudi koji su doktori nauka, znači vrsni poznavaoci prava.
Ako je tako, ako je politički naređeno pomilovanje kragujevačkih profesora, onda je dobro. Da suđenje nikad i ne počne. Profesori su vraćeni na posao, izvode nastavu, ispituju studente, ne preti im nikakva opasnost. Zbog čega Stanko Bejatović, dekan Pravnog fakulteta, daje ostavku kao lični čin?
Zbog Kosova, jer je Kosovo, kako reče neko, pitanje svih pitanja.
Teze da je Ivan Čukalović, profesor Pravnog fakulteta, pobegao od zakona, da se krije na Kosovu, gotovo je smešna. Od kog zakona, u zemlji bez zakona?
Ivan Čukalović, redovni profesor Međunarodnog prava, rođen u Prizrenu, postao je sudija Ustavnog suda Kosova.
Dr Fetmir Sejdiju, predsednik Kosova, potpisao je ukaz kojim je potvrđena odluka Skupštine Kosova o izboru sudija ove samoproklamovane tvorevine.
Pored Ivana Čukalovića izabrani su Enver Hasani, Iliriana Isljami, Điljeta Muljuškaj, Kadri Krueziju i Altaj Suroji. Njima će se pridružiti troje međunarodnih sudija: Snežana Batuškov-Dojčev iz Bugarske, Amir Selimoš Rodrigez iz Portugalije i Robert Carolan iz SAD.
O ulasku profesora Čukalovića u Ustavni sud Kosova nisu se izjasnili Pravni fakultet i Ministarstvo prosvete Srbije.
Pravni fakultet je želeo da se izjasni, da odstrani Čukalovića iz nastave. Odnosno, bila je to želja bivšeg dekana koji je ostao usamljen.
Ivan Čukalović je onaj što je u sudnici u Smederevu uzviknuo da mu u Republici Srpskoj nude mesto dekana, da mu je na Univerzitetu Severni Ilinoj propao angažman zbog izjave sudije iz Smedereva koju su objavili srpski tabloidi.
Na putu do Severnog Ilinoja profesor Čukalović je završio u Prištini.
Zanimljivo je kome se profesor Čukalović obraća u sudnici u Smederevu? Svakako ne sudiji ili auditorijumu, već kolegama sa Pravnog fakulteta.
Šta je želeo da im poruči?
Dušica Palačković, dekan u vreme kad su se profesori nalazili u istrazi, čuvala je radna mesta u granicama mogućnosti. Međutim, da bi fakultet sa koga je policija odvela više od polovine profesora funkcionisao, angažovani su novi. Ivan Čukalović loše je prošao u preraspodeli. Vratio se na fakultet kratkih rukava, ostao je redovni profesor, ali sa trećinom radnog vremena.
Malo ko je obraćao pažnju na to kad je profesor Čukalović preko naklonjenih mu medija pokušao da uceni Pravni fakultet. Bio je to vapaj umirućeg u pustinji, ultimatum upravi fakulteta – ili me vratite na fakultet ili ću izvršiti moralni harakiri. Imam poziv iz Prištine.
Pošto reakcije sa fakulteta nije bilo, profesor Čukalović ostvario je svoju pretnju.
Bio je to očajnički pokušaj ogorčenog čoveka da zadrži radno mesto, čoveka koji je faktički odstranjen sa posla.
Lični čin profesora Čukalovića. Ili je na kragujevačkom Pravnom fakultetu, ustanovi urušenog ugleda i morala, počelo priznavanje samoproklamovane, lažne države Kosovo.
Patriote i izdajnici
Dekan Stanko Bajatović nalazi se u veoma neprijatnoj situaciji. Na Pravnom fakultetu došlo je do podele na patriote i izdajnike.
Profesori sa hipotekom, oni iz afere Indeks, preglasali su i minirali dekana Bejatovića.
Oni sa Indeksom, potkopali onog bez Indeksa.
Otkud Predrag Stojanović na mestu dekana?
Ako je Predrag Stojanović, profesor koji živi u Kraljevu, prvi čovek Batićevih demohrišćana za Kraljevo, ako je DHSS u koaliciji sa partijom Čedomira Jovanovića, on sprovodi politiku LDP-a, stranke koja priznaje nezavisno Kosovo.
Predrag Stojanović je izjavio: – Za Pravni fakultet potpuno je irelevantno čime se profesor Čukalović bavi u slobodno vreme. O nekakvom otkazu nema ni pomena, sve dok profesor Čukalović valjano obavlja svoje dužnosti.
Znači, profesor Ivan Čukalović je marginalizovan na Pravnom fakultetu, zvanično zaposlen, faktički nezaposlen, on nije imao izbora.
Popularni ideksovci su l. oktobra 2008. godine, 19 meseci od hapšenja, vraćeni u nastavu u mandatu Stanka Bejatovića.
Mogao je Stanko Bejatović tada da podnese ostavku kao moralni čin, ali nije. Zašto je podnosi tek sada?
Shvatio je da je postao suvišan. Indeksovci, koje je vratio na fakultet, jači su. Preglasaće svaku buduću odluku. Indeksovci, oni su na sve spremni.
Ima nagoveštaja da će divlji oterati pitome, da će indeksovci izbaciti sa fakulteta Bejatovića, Snežanu Soković i ostale. Legitimno, glasanjem. Imaju većinu.
Kafana, sudnica, ludnica.
Po formaciji, bolesnici u duševnoj, kao u svakoj drugoj bolnici, većina su u odnosu na lekare. Kad bi se glasalo – duševni bolesnici preglasali bi lekare. Demokratski, legitimno.
Ali ovo je Pravni fakultet u Kragujevcu. Nije ovo duševna bolnica.
Bora Čejović, alfa i omega, večiti dekan i siva eminencija fakulteta, zbog narušenog zdravlja oteran je u penziju. U njegovom odsustvo počela je borba za prestiž. Dvoje profesora nije dobilo zeleno svetlo za povratak u nastavu – dr Dragana Petrović i dr Dragan Bataveljić. Dragan Bataveljić je naknadno vraćen, dok je Dragana Petrović dobila posao u Beogradu u Institutu za uporedno pravo.
Nezvanično, Dragana se smatra prvooptuženom. I Dragani je obezbeđen posao. Ko je to učinio?
Lepo mesto u centru Beograda. Ali nema gužve, nema studenata, što znači da nema poklona ni para.
U odsustvu Bore Čejovića čiji je autoritet bio neprikosnoven, preko koga je Dragana, koja voli luksuz, džipove i zlato upravljala Fakultetom, otvorila se bitka za naslednika. Bora Čejović živi mirne penzionerske dane, nije se oglasio testamentom. Došlo je do sukoba linijom fronta: Šumadinci sa jedne – Crnogorci i Kosovari sa druge strane.
Zašto? I da ne bude nikakvih posledica, kako je počelo, suđenje se neće završiti ni za sto godina, morao se pronaći krivac za sramotu. Ako je virus korupcije stigao sa Kosova, to je dobra priča za Šumadince. Da se Šumadinci i Kragujevčani u gradu moralno rehabilituju. U toj borbi najgore je prošao Ivan Čukalović, on je sa Kosova.
Jedan novinar, očigledno blizak Čukaloviću, kaže da su Čukaloviću podmetnuli Indeks, na pravdi Boga. Zatim optužuje za mutne i prljave radnje profesora Bataveljića, koji je čisti Šumadinac.
Inače, Bataveljić je vrlo živahan, aktivan i važi za humanistu, koji se trudi da svakome pomogne. Njega je osobina preterane velikodušnosti, uz klasičnu neopreznost, izbacila u orbitu, gurnula u aferu među gladne, nezasite i karijeriste.
Zašto novinar, zemljak Čukalovića, od profesora pominje jedino Dragana Bataveljića? Verovatno zato što mu je Čukalović rekao da Bataveljić predvodi klan koji je Čukalovića ostavio da visi na trećini radnog vremena. Što, naravno, podrazumeva i trećinu plate. Naučnonastavno veće Pravnog fakulteta u Kragujevcu glasalo je protiv Bejatovića, za Predraga Stojanovića?
Odlučio je rezultat glasanja, reći će neko veoma naivan.
Ili su profesori iz Kragujevca puke marionete – dok odlučuje neko drugi.
Nije se oglasilo Ministarstvo posvete, što je vrlo simptomatično. Dekan Stanko Bejatović pokušao je da se ogradi od Čukalovića. Nije uspeo.
Ali šta je to što se iza brda valja? Da li je ovo lični čin jednog s razlogom uvređenog profesora? Ili je ovo početak priznavanja nezavisnog Kosova?
Novi dekan, Predrag Stojanović, iz stranke je koja priznaje nezavisnost Kosova, njemu je simpatičan Čukalovićev gest, neće preduzimati nikakve sankcije.
Stanko Bejatović, bivši dekan, ima suprotno mišljenje, on je uslovno rečeno patriota. Ne želi da bude prvi koji će priznati državu Kosovo, iz razloga odgovornosti pred istorijom.
Da li je ostavka Stanka Bejatovića lični čin ili je Stanko Bejatović smenjen, iz razloga političke nepodobnosti? Kaže se – ostavka je moralni čin. Da se ne bismo lagali – ostavka uvek znači smena.
Većina je glasala protiv odluke dekana da se Čukalović odstrani sa fakulteta. To je nesporno. Ali, da li je većina glasala svojom voljom ili po narudžbini? Drugim rečima, da li je direktiva došla iz vrha vlasti? Da se izvede jedan mali eksperiment priznavanja Kosova, da se iskoristi slučaj Čukalović. Preko Pravnog fakulteta. Od Pravnog fakulteta u Kragujevcu se uvek možete ograditi.
Slučaj Čukalović vrlo je zgodan za anketiranje javnog mnjenja.
Možda je priznavanje države Kosovo otpočelo baš na Pravnom fakultetu u Kragujevcu?
Lako je uceniti ljude koji su debelo upleteni u kriminal.
Profesorka Snežana Soković je izjavila da je njena ostavka lični čin. Ništa nije rekla: – To je sasvim prirodno, novi dekan verovatno pokušava da sastavi i novi tim.
Novi tim se uveliko uigrava, neko iz vrha vlasti forsira novi tim.
Novi dekan, Predrag Stojanović, kaže: – Profesor Bejatović podneo je ostavku pre nego što je uopšte počelo razmatranje po tačkama dnevnog reda. Profesor Čukalović, pri tom, uopšte nije bio tema rasprave.
Nije bio tema rasprave ove sednice Saveta već prethodne, kad je Stanko Bejatović preglasan. Profesor Bejatović daje ostavku pre početka. Ostavka se odnosi na prethodnu sednicu – znači zbog Čukalovića.
– Naglašavam da od profesora Bejatovića niko nije tražio ostavku, niti je tražio njegovu smenu. Ostavku je dao sam, bez obrazloženja, nije se ni pojavio na primopredaji dužnosti.
Ljudi koji su upleteni u kriminal, pogodni su da odrade svaki prljav posao. To je ono što oni najbolje rade.
Razlika između starog i novog v. d. dekana je u tome što Bejatović misli da je Ivan Čukalović nemoralan čovek, dok Predrag Stojanović, naprotiv, misli da je Ivan Čukalović moralan čovek.
S tim bi se složio svaki član LDP-a. Ni Vladan Batić ne bi imao ništa protiv. Batić je, uostalom, poslanik na listi LDP-a.
Šta je novo na Pravnom fakultetu? Nova je politika priznanja nezavisnosti Kosova. Politika koja se uvodi na mala vrata, dok iz vrha vlasti svakodnevno poručuju da Srbija nikad neće priznati Kosovo.
Dojučerašnji, sada već stari dekan, politički je nepodoban, traže se novi ljudi za novu politiku. Što novi dekan odgovara za korupciju – to ne smeta.
Pravni fakultet u Kragujevcu je, dan nakon izbora dr Predraga Stojanovića na mesto v.d. dekana, dobio akreditaciju. Što je malo čudna koincidencija. Što potvrđuje koliko je Stanko Bejatović bio nepodoban.
Vrhunac licemerja je što Komisija za proveru kvaliteta studija podržava v.d. dekana iz afere Indeks, a uz zamerku “da se nijednom rečju nije osvrnuo na aferu Indeks, koju su pojedini članovi Komisije ocenili kao veliki udar na akademsku javnost.“
I tako… Dok profesori iz afere Indeks vedre i oblače po fakultetu, biraju v.d. dekana iz svojih redova, Komisija na Pravnom fakultetu spočitava aferu Indeks, jer je izostala samokritika.
Dobro je, bolje biti ne može. Najgori su postali najbolji. Budući pravnici imaju šta da nauče. Neka im uzor bude novi v.d. dekana. Leptir mašna – baš je elegantan!
Piše: Miodrag Milojević
Sačuvao od zaborava: Slobodan Radulović
Izvor informisanja:TABLOID-list protiv mafije
27. jula 2009.
OPŠTINSKOM SUDU BOR
Tužilac: Slobodan Radulović
Tuženik: SR Srbija i SFRJ
Za naknadu štete u iznosu od milion maraka
Na osnovu čl. 48 i 52. stav 1. Zakona o parničnom postupku kod Opštinskog suda u Boru podižem privatnu tužbu protiv države SR Srbije i države SFRJ radi naknade štete, koja mi je učinjena nepoštovanjem ustavnosti i zakonitosti od strane državnih organa i njihovih predstavnika.
Obrazloženje:
Suprotno čl. 205. Ustava SFRJ država SFRJ i država SR Srbija nisu obezbedile poštovanje ustavnosti i zakonitosti čime mi je pričinjena moralna, materijalna, zdravstvena i psihička šteta u ukupnom iznosu od milion zapadnonemačkih maraka.
Uprkos potpisivanju više međunarodnih sporazuma i deklarativnom opredeljenju u Ustavu SFRJ i SR Srbije država nije obezbedila doslednu primenu ustavnosti i zakonitosti zato što je državne funkcije poverila pojedincima sumnjive moralne vrednosti, koji su moje predstavke državnim institucijama rešavali na nezakonit i neprincipijelan način i tako kršili ustavnost i zakonitost na moju štetu.
Dokaz: Dokumentacija o sabotaži ustavnosti i zakonitosti.
Neprincipijelno i nezakonito rešavanje mojih zahteva učinilo je da ja i moja porodica u ovoj državi budemo proganjani i maltretirani na razne načine od strane pojedinaca, koji su zloupotrebili svoje službene položaje i svoja službena ovlašćenja. Takvo ponašanje države prema meni, kao građaninu, kod mene je izazvalo građansku neposlušnost i stid što živim u takvoj državi. Zbog toga sam od američke Ambasade zatražio dozvolu za useljenje u SAD sa statusom izbeglice.
DOKAZ: Molbaza useljenje u SAD sa statusom izbeglice iz SFRJ.
Obzirom da sam sva svoja nadanja, želje i maštanja o srećnoj budućnosti vezivao za ovu državu, a država me je u tome na najgrubljii način izneverila, zahtevam od ovog suda da mi za učinjenu moralnu, materijalnu, zdravstvenu i psihičku štetu dosudi odštetu u visini milion zapadnonemačkih maraka sa kojom sumom ću sa svojom porodicom moći da započnem život u nekoj drugoj državi, koja će poštovati moja građanska i opšta ljudska prava.
Kao što se vidi odštetni zahtev se sastoji od četiri kategorije i obuhvata moralnu, materijalnu, zdravstvenu i psihičku kategoriju.
Moralna šteta od strane države učinjena mi je tako što je država za svoje predstavnike na važnim funkcijama delegirala ljude sklone nemoralu, pljački i kriminalu, koji je kao takvi nisu dostojno reprezentovali što za posledicu ima ukupno stanje u državi. Ukupno stanje ja ne mogu smatrati za olakšavajuću okolnost jer sam kroz svoja obraćanja državnim organima ukazivao na pojave pljački, zloupotreba, kriminala i vršenju genocida i zahtevao otklanjanje istih, ali država to nije htela da učini, već je takvim pojavama dala podršku i nezakonitu amnestiju izigravanjem i zloupotrebom ustavnosti i zakonitosti, deobom nagrada i odlikovanja i raznih nezakonitih privilegija što je sve za posledicu kod mene izazvalo stid što živim u takvoj državi zbog čega sam doneo odluku za iseljenje.
Materijalna šteta mi je učinjena tako što je država nepoštovanjem ustavnosti i zakonitosti dozvolila da mi se u mojoj radnoj organizaciji Institutu za bakar nelegalno zabrani bavljenje stručnim poslovima i naukom uopšte, jer mi je moj direktor krivicom države suprotno ustavu i zakonu ne priznaje stručnost i rezultate rada ni iz jedne oblasti u kojima sam radio ili pokušavao da radim. Takvo njegovo ponašanje pod patronatom države uticalo je da se na četvrtoj godini studija Zaštite životne sredine odreknem karijere u ovoj oblasti zato što takvo zanimanje u Boru nije poželjno zbog raskrinkavanja postojanja genocida u proizvodnji RTB-a, koji država na razne načine štiti i toleriše radi visokog profita. Nažalost, zaštita životne sredine nije jedina oblast u kojoj mi je zatvorena perspektiva. Isti je slučaj i sa metalurgijom gde mi je zabranjen rad zato što sam u Diplomskom radu sa Više škole sadašnju tehnologiju još 1979. god. prikazao kao zastarelu, nerentabilnu a zbog lošeg iskorišćenja sumpora i lošeg otprašivanja i kao genocidnu. Po sličnom osnovu i sa sličnim motivima zatvoren mi je put i u oblasti izrade novih staklokeramičkih materijala iz sekundarnih sirovina RTB-a. Ovo zbog toga što sam kao član ekipe ing. Radmile Petrović dao doprinos u iznalaženju rešenja za jeftiniju proizvodnju bakra iz domaćih sirovina preradom sekundarnih sirovina RTB-a u proizvode od stakla i keramike. Naime, preradom 1 tone flotacijske jalovine moglo bi se dobiti oko 600 kg. proizvoda od stakla i keramike, koji bi se na svetskom tržištu mogli prodati po ceni od 3-20 dolara po kg. Sadašnjom tehnologijom prerade bakra iz domaćih sirovina (Krivelj) od 1 tone rude dobija se oko 4 kg. bakra što vredi oko 10 dolara i jedva pokriva troškove proizvodnje zbog čega RTB uvozi prljave koncentrate, koji se zbog sadržaja raznih otrova prodaju po nižim cenama da bi se njihovom preradom u Boru ostvarivao veći profit ali po cenu degradacije životne okoline i na račun zdravlja radnika i građana.
DOKAZ: Pribavljanje potrebne dokumentacije
Saslušanje svedoka
Iz navedenih činjenica vidi se da su moji rezultati rada i moja stručnost namerno sabotirani i potcenjivani radi prikrivanja nesposobnosti direktora Instituta da proizvodnju bakra u Boru učini rentabilnijom a životnu i radnu sredinu zdravijom. Umesto da je dao podršku nama on je RTB-u davao savete gde se u svetu mogu nabaviti prljave sirovine sa visokim sadržajem žive, olova, arsena pa čak i sa povećanim sadržajem prirodne radioaktivnosti uz koju su nam izgleda strani partneri uvaljivali i veštačke radionukleide o čemu se uopšte nije vodilo računa prilikom uvoza da bi se prilikom izbijanja afere sa povišenom radijacijom a radi izbegavanja odgovornosti primenom sile nad naukom sve zataškalo direktnom krivicom države. Sudeći po ponašanju države u navedenom slučaju jasno je da ona u saradnji sa RTB-om u Boru ostvaruje visoki profit po ceni genocida nad stanovništvom i zbog čega protiv protivnika genocida preduzima razne mere odmazde i progona a pobornike prljavih tehnologija i promašenih investicija stimuliše i nagrađuje. Tako naprimer Institut za bakar, koji se problemima zaštite životne sredine bavi od 1966 god. i koji na tom planu u Boru nije dao nikakve konkretne rezultate ali je usput napravio Feni, Kiper B-40, Flotaciju molibdena, Separaciju magnetita, Pržionicu pirita, Postrojenje za izradu nikalsulfata, razne prepisivačke studije i projekte i za beskorisna turistička putovanja po svetu potrošio silne milijarde, od države je, odlukom njenog predsedništva, odlikovan ordenom rada sa crvenom zastavom. Zasluge za ovoliko veliku štetu državi nesumnjivo pripadaju i dugogodišnjem direktoru Instituta dr Čedomiru Kneževiću zbog čega su mu dodeljena mnoga priznanja u vidu Oktobarske i Šistekove nagrade a država se potrudila da i on bude okićen odlikovanjima. Pored toga država mu je legalizovala pljačku stanarskog prava sa statusom suvlasnika nad velikim stanom u Beogradu u ekskluzivnom naselju „Golf“ i omogućila mu da zbog preseljenja porodice iz zagađenog Bora u Beograd zato prima i naknadu za odvojeni život.
DOKAZ: Dokumentacija o genocidu
Dokumentacija o kvazi – naučnoj orijentaciji Instituta za bakar
Ukaz predsedništva SFRJ o dodeli odlikovanja Institutu za bakar.
Saslušanje svedoka.
Sprečavanjem i nepriznavanjem mojih rezultata rada učinjena mi je materijalna šteta u iznosu od najmanje 100.000 maraka.
Po osnovu zdravstvene štete zahtevam naknadu od najmanje 800.000 maraka zato što se država opredelila da zbog svog profita suprotno odredbama iz čl. 192. i 193. Ustava SFRJ u Boru toleriše i podstiče genocid zbog čega ja sa svojom porodicom moram silom da trpim posledice trovanja arsenom, živom, olovom, cijanidima, sumpordioksidom a izloženi smo i povišenoj radijaciji. Posledice genocida u mojoj porodici jeste loša zdravstvena situacija i psihoza straha od budućih posledica udisanja zagađenog vazduha i prekomernog ozračivanja.
Za učinjenu psihičku štetu zahtevam naknadu u iznosu od 100.000 maraka zato što sam prisiljen da trpljenjem genocida i posledica nepostojanja pravne države živim u stalnom strahu za buduću sudbinu svoje porodice zbog opasnosti po zdravlje, opasnosti od izbijanja građanskog rata i nesigurnog socijalnog statusa.
Uzevši sve u obzir ukupan odštetni zahtev procenio sam na milion maraka gde moralnu štetu nisam izrazio u novcu, jer smatram da bi mi država to mogla nadoknaditi preduzimanjem mera za pokretanje krivične odgovornosti za sve svoje predstavnike koji je nisu dostojno reprezentovali i tako doveli u situaciju u kojoj se sada nalazi.
Na osnovu svega iznetog predlažem ovom sudu da u ime naroda donese sledeću:
PRESUDU
NAPOMENA:
Ovaj spor je kancelarijski i fiktivno vođen u predmetu P-566/90 Opštinskog suda iz Bora od strane sudije Čedomira Jankovića tako što je tužba odbačena kao nerazumljiva bez zakazivanja pripremne i glavne rasprave i bez pružanja šanse tužiocu da tokom vođenja postupka izvede dokazni postupak, a takvu odluku su potvrdili Okružni sud iz Zaječara Rešenjem Gž-1292/90 od 28.06.1990.godine i Vrhovni sud Republike Srbije Rešenjem Rev. 588/91 od 20.03.1991. godine od strane sudskog veća u sastavu: Hranislav Karamarković, predsednik veća sudija, Ljubomir Vukotić, član veća, Dragoljub Petrović, član veća, dr Miodrag Orlić, član veća, i Marija Milisavljević, član veća, a tužiocu je izdat Nalog za plaćanje sudske takse u iznosu od 800,00 dinara od strane sudije Ike Jašarevića bez datuma izdavanja i bez navođenja pravnog osnova iz Zakona o sudskim taksama.
11. jula 2009.
Ministarstvu pravde Republike Srbije
11000 Beograd
Nemanjina 22-26
Predmet: Pritužba na Obaveštenje br. VI Su-37/08-167 Okružnog suda Zaječar od 14.10.2008. godine u vezi moje pritužbe na rad Opštinskog suda iz Bora koja je u Okružni sud Zaječar primljena 10.09.2008. godine.
Pravni osnov pritužbe je član 3. stav 1, član 19, član 21. stav 2, član 25. stav 2, član 32. stav 1, član 35. stav 2, sve u vezi člana 60. stav 4. Ustava RS (Sl. Gl. RS br. 83/06 “ČLAN 3. STAV 1: Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. ČLAN 19: Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. ČLAN 21. STAV 2: Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. ČLAN 25. STAV 2: Niko ne može biti izložen mućenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, … ČLAN 32. STAV 1: Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. ČLAN 35. STAV 2: Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ lokalne samouprave. ČLAN 60. STAV 4: Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći. “), član 3, član 6. stav 1, član 13. i član 17. Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11 (Sl. List SCG – Međunarodni ugovori br. 9/2003 “ČLAN 3: Niko ne sme biti podvrgnut mučenju, ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. ČLAN 6. STAV 1: Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom , obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interei maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde. ČLAN 13: Svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupila u službenom svojstvu. ČLAN 17: Ništa u ovoj Konvenciji ne može se tumačiti tako da podrazumeva pravo bilo koje države, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin koji je usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograničavanje u većoj meri od one koja je predviđena Konvencijom.“)., uz poziv na član 52. stav 2. Zakona o uređenju sudova (Sl. Gl. RS br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 “Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri i da o wenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti pritužioca u roku od petnaest dana od prijema pritužbe.“).
Veza sa predmetima Ministarstva pravde Republike Srbije broj 071-00-3096/05 i broj 07-00-1278/2007-02:
1) DOPIS OD 20.05.2005. GODINE – preporučena poštanska pošiljka sa vraćenom i overenom povratnicom br. 90300116 od 23.05.2005.
2) Obaveštenje Ministarstva pravde br. 071-00-3096/2005-02 od 31.05.2005.
3) DOPIS OD 25.11.2005. GODINE – preporučena poštanska pošiljka sa vraćenom i overenom povratnicom br. 3332679 od 25.11.2005.
4) DOPIS OD 13.01.2006. GODINE – preporučena poštanska pošiljka sa vraćenom i overenom povratnicom br. 1358063 od 13.01.2006.
5) DOPIS OD 14.04.2006. GODINE – preporučena poštanska pošiljka sa vraćenom i overenom povratnicom br. 9061232 od 14.04.2006. overena od strane službenog lica Ministarstva pravde – Milana Markovića dana 17.04.2006.
6) DOPIS OD 12.06.2006. GODINE – Žalba na postupanje pravnih institucija RS u vezi zahteva za zaštitu zakonitosti – žalba je predata 12.06.2006. godine preko pisarnice br. 33 Uprave za zajedničke poslove Republičkih organa.
7) Obaveštenje Ministarstva pravde br. 071-00-3096/2005-02 od 11.07.2006.
8) DOPIS OD 07.10.2008. GODINE – Pritužba zbog šikane na radnom mestu i pred pravosudnim institucijama za zaštitu prava sa svim navedenim prilozima je predata 07.10.2008. godine preko pisarnice br. 22 Uprave za zajedničke poslove Republičkih organa.
OBRAZLOŽENJE PRITUŽBE
Na osnovu člana 52. stav 2. Zakona o uređenju sudova (Sl. Gl. RS br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 “Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti pritužioca u roku od petnaest dana od prijema pritužbe.“), predsedniku Okružnog suda iz Zaječara 10.09.2008. godine podneo sam pritužbu na postupanje Opštinskog suda iz Bora po izjavljenoj žalbi u predmetu P1-1269/07 (preimenovani predmet P1-835/04).
DOKAZ 1: Pritužba od 10.09.2008. godine predsedniku Okružnog suda Zaječar na postupanje Opštinskog suda Bor u postupku po žalbi na presudu tog suda P1-1269/07 od 21.04.2008. godine (Prilog 1).
Iz teksta pritužbe vidi se da sam se predsedniku Okružnog suda, uz prilaganje pisanih dokaza, žalio zbog toga što sam osnovano posumnjao da je Opštinski sud iz Bora po prijemu moje žalbe izvršio prepravljanje spisa predmeta radi njihove pripreme za željeni ishod u postupku pred drugostepenim sudom (naknadno su prepravljani zapisnici sa ročišta što nije predstavljalo nikakav tehnički problem, obzirom na praksu tog suda da zapisnike sa rasprava radi samo u jednom primerku koji ostaje kod suda). Prepravljanje je vršeno tako što se po zaključenju rasprave iz spisa predmeta vade pisane isprave koje dokazuju navode tužbe, kao i žalbe, a umesto njih se ubacuju prepravljeni zapisnici sa ročišta u kojima se, navodno po zahtevu i o trošku tužioca, izdaje rešenje predmetnog sudije sudskom veštaku sa umišljajem radi odbijanja tužbenog zahteva, da izvrši nezakonito veštačenje obračuna neisplaćenih zarada na osnovu člana 62. stav 2. PKU tuženika sa minimalnom zaradom po času, koja ne postoji u članu 62. stav 2. PKU tuženika umesto zakonitog veštačenja obračuna neisplaćenih zarada u skladu sa originalnim tekstom – postojećim tekstom iz člana 62. stav 2. PKU tuženika, tj. sa minimalnom cenom rada za najjednostavniji rad po času utvrđenom na nivou Republike Srbije.
Pored toga u spise predmeta je po zaključenju rasprave naknadno ubačena pisana isprava Samostalnog sindikata tuženika br. 29/11 od 25.11.2006. godine, koja je navodno pribavljena za ovaj predmet bez prethodnog prezentiranja tužiocu, tj. meni i Nezavisnom sindikatu tuženika u svojstvu umešača na strani tužioca, a na osnovu koje se naručeno nezakonito veštačenje od strane sudije proglašava ništavim.
Da bi se za navedena postupanja Opštinskog suda iz Bora pribavila saglasnost tužioca i umešača, Opštinski sud iz Bora je u hitnom postupku organizovao pozivanje tužioca i umešača da potpišu prepravljene spise predmeta, što smo mi odbili.
Takođe, navedenom pritužbom, uz prilaganje pisanih isprava, izveo sam dokazni postupak Predsedniku Okružnog suda iz Zaječara, iz koga se vidi nezakonitost oslobađanja službenog lica Instituta za bakar, Mirka Vukmirovića, koji je po nalogu direktora Vlastimira Trujića, nakon mog nezakonitog otpuštanja sa posla izvršio retroaktivno falsifikovanje za tri meseca unazad evidencije iz šihtane knjige o mom prisustvu kako mi Institut za bakar, po nezakonitom otkazivanju ugovora o radu, ne bi izvršio isplatu zaostalih primanja i uplatu poreza i doprinosa, kako je to utvrđeno članom 106. Zakona o radu (Sl. Glo. RS br. 70/01 “Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja“).
Zbog retroaktivnog falsifikovanja evidencije iz šihtane knjige Opštinsko javno tužilaštvo iz Bora je protiv Mirka Vukmirovića podiglo Optužnicu br. Kt-345/04 od 11.05.2005. godine, koja je zataškana kroz postupak Kv-70/05 Opštinskog suda iz Bora i Kž-434/05 Okružnog suda iz Zaječara u kojima je meni u svojstvu oštećenog bilo onemogućeno ulaganje pravnog sredstva u vidu žalbe ili preuzimanje gonjenja po privatnoj tužbi nakon što je zamenik Okružnog javnog tužioca odustao od gonjenja po službenoj dužnosti, jer mi nisu dostavljena doneta rešenja, kako Opštinskog suda iz Bora (rešenje je doneo sudija Jovo Krtinić), tako ni Okružnog suda iz Zaječara (rešenje je doneo lično predsednik tog suda Slobodan Mitić), niti sam od bilo kog suda ili Okružnog javnog tužilaštva bio obavešten o njihovom odustajanju od gonjenja Mirka Vukmirovića po službenoj dužnosti, što je bilo u suprotnosti sa odredbom iz člana 163. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (Sl. Gl. RS br. 85/05 “Poziv za podnošenje privatne tužbe ili optužnice, kao i poziv za glavni pretres, dostavlja se privatnom tužiocu i oštećenom kao tužiocu, odnosno njihovom zakonskom zastupniku lično (član 160), a njihovim punomoćnicima – po članu 161. ovog zakonika. Na isti način dostavljaju im se i odluke za koje od dana dostavljanja teče rok za žalbu, kao i žalba protivne stranke koja se dostavlja radi odgovora.“).
Po saznanju za način zataškavanja Optužnice Kt-345/04 OJT iz Bora od 11.05.2005. godine 20.02.2006. godine uputio sam pritužbu predsedniku Opštinskog suda iz Bora, Zorici Jovanović, na osnovu odredbi iz člana 264. stav 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku (Sl. Gl. RS br. 85/05 “ČLAN 264. STAV 1: Stranke i oštećeni mogu se uvek obratiti pritužbom predsedniku suda pred kojim se vodi postupak zbog odugovlačenja postupka i drugih nepravilnosti u toku istrage. ČLAN 264. STAV 2: Predsednik suda ispitaće navode u pritužbi, a ako je podnosilac zahtevao, obavestiće ga o tome šta je preduzeto.“), u vezi člana 52. stav 2. Zakona o uređenju sudova (Sl. Gl. RS br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 “Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri i da o wenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti pritužioca u roku od petnaest dana od prijema pritužbe.“).
DOKAZ 2: Pritužba na zakonitost rešavanja predmeta Kv-70/05 Opštinskog suda iz Bora (Prilog 2 ).
Umesto u zakonskom roku od 15 dana, predsednik Opštinskog suda iz Bora je čekala da zastari pravni rok za pokretanje postupka po mojoj privatnoj tužbi protiv Mirka Vukmirovića zbog retroaktivnog falsifikovanja službene evidencije iz šihtane knjige, zbog čega mi je po proteku ovog roka tek nakon dveipo godine dostavila Obaveštenje br. VI Su 37/2008-67 od 01.08.2008. godine.
DOKAZ 3: Obaveštenje br. VI Su 37/2008-67 predsednika Opštinskog suda iz Bora od 01.08.2008. godine (Prilog 3).
Umesto postupanja u skladu sa odredbom iz člana 52. stav 2. Zakona o uređenju sudova (Sl. Gl. RS br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05), predsednik Okružnog suda mi je po proteku zakonskog roka dostavio Obaveštenje br. VI Su-37/08-167 od 14.10.2008. godine, kojim me obaveštava da je predmet P1-1269/07 (preimenovani predmet P1-835/04), kao nerazmotren vraćen na dopunu Opštinskom sudu u Boru, te smatra da treba sačekati ponovno dostavljanje tog predmeta Okružnom sudu i ishod postupka po žalbi, za koji je siguran da će teći po zakonu.
DOKAZ 4: Obaveštenje br. VI Su-37/08-167 predsednika Okružnog suda Zaječar od 14.10.2008. godine (Prilog 4).
Na navedeni način, uz očiglednu primenu korupcije i diskriminacije, pred Opštinskim sudom iz Bora i Okružnim sudom iz Zaječara, nastavljeno je moje javno šikaniranje i psihičko maltretiranje započeto u Institutu za bakar Javnom opomenom zbog navodnog nepoštovanja radne discipline, izdate radi mog nezakonitog smenjivanja sa poslova Koordinatora voznog parka i unutrašnje službe obezbeđenja radi nezakonitog premeštanja na poslove uzorkovanja na terenu i u zagađenoj radnoj sredini za koje se, na osnovu moje zdravstvene dokumentacije u firmi unapred znalo da bi obavljanje ovih poslova sigurno doprinelo pogoršanju mog zdravstvenog stanja, zbog čega sam morao da odbijem njihovo obavljanje, što je i bio cilj iz dokumenta 454 Instituta za bakar Bor od 16.03.2004. godine radi tzv. Iznalaženja zakonske mogućnosti za moje otpuštanje sa posla, u znak odmazde što sam po pozivu državnih organa svedočio o kriminalnim aktivnostima poslovodstva zbog čijeg zataškavanja su morali da korumpiraju državne organe da bi ih oslobodili od posledica za izvršena krivična dela, što se najočiglednije vidi iz načina kako je oslobođen Mirko Vukmirović u postupcima Kv-70/05 Opštinskog suda iz Bora i Kž-434/05 Okružnog suda iz Zaječara, a sve sa namerom da mi ne bude isplaćena naknada štete zbog nezakonitog otkazivanja ugovora o radu bez isplate otpremnine, zaostalih primanja i bez uplate poreza i doprinosa, a te su nezakonitosti, nakon višegodišnjeg odugovlačenja pravosnažno i izvršno utvrđene presudama Opštinskog suda iz Bora: P1-14/05, P1-634/06 i P1-311/07.
DOKAZ 5: Javna opomena br. 463 direktora Instituta za baker Bor od 17.03.2004. godine (Prilog 5 ).
DOKAZ 6: Službena beleška br. 454 Instituta za bakar Bor od 16.03.2004. godine (Prilog 6).
DOKAZ 7: Pravosnažna i izvršna presuda P1-14/05 Opštinskog suda iz Bora od 05.05.2005. godine (Prilog 7 ).
DOKAZ 8: Pravosnažna i izvršna presuda P1-634/06 Opštinskog suda iz Bora od 04.10.2008. godine (Prilog 8).
DOKAZ 9: Pravosnažna i izvršna presuda P1-311/07 Opštinskog suda iz Bora od 11.07.2008. godine (Prilog 9).
Zbog svega navedenog Ministarstvu pravde ponavljam sledeće pritužbe:
1) Iznosim pritužbu Ministarstvu pravde što je Opštinski sud iz Bora Rešenjem Kv-70/05 od 15.06.2005. godine, kojim je odbacio Optužnicu br. Kt-345/04 OJT iz Bora od 11.05.2005. godine protiv Mirka Vukmirovića, povredio moja prava, tako što mi nije dostavio svoje Rešenje, čime mi je na nezakonit način uskraćeno pravo da u svojstvu oštećenog podnesem žalbu a što je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
2) Iznosim pritužbu Ministarstvu pravde što je zamenik Okružnog javnog tužioca iz Zaječara predlogom Ktž-297 od 06.12.2005. godine povredio moja prava kao oštećenog zbog toga što me nije obavestio da odustaje od gonjenja po službenoj dužnosti radi preuzimanja optužnice.
3) Iznosim pritužbu Ministarstvu pravde što je Okružni sud iz Zaječara svojim Rešenjem Kž-434 od 16.01.2006. godine povredio moja prava kao oštećenog zbog toga što mi isto nije dostavio i što me nije obavestio da je zamenik Javnog tužioca iz Zaječara odustaso od gonjenja po službenoj dužnosti radi preuzimanja optužnice.
4) Iznosim pritužbu Ministarstvu pravde što je vd predsednika Opštinskog suda Bor, umesto da mi na pritužbu odgovori u roku od 15 dana, odgovor dala sa zakašnjenjem od dve ipo godine, kako bi omogućila zastarevanje zahteva za ponavljanje postupka za preuzimanje optužnice OJT po privatnoj tužbi.
5) Iznosim pritužbu Ministarstvu pravde zbog neprincipijelnog proceduralnog postupanja Opštinskog suda iz Bora u predmetu P1-835/04 odnosno promenjenom broju predmeta P1-1269/07. Ovu pritužbu sam podneskom od 10.09.2008. godine podneo predsedniku Okružnog suda iz Zaječara ali pošto nisam dobio odgovor u razumnom zakonskom roku, pritužbu prosleđujem Ministarstvu pravde, jer je očigledno da se ista zataškava po uzoru na zataškavanje Optužnice Kt-345/04 OJT iz Bora protiv Mirka Vukmirovića u predmetu Kž-434/05 Okružnog suda iz Zaječara, što se očigledno vidi iz Obaveštenja br. VI Su-37/08-167 predsednika okrućnog suda iz Zaječara od 14.10.2008. godine, koji je lično učestvovao u zataškavanju Optužnice br. 345/04 OJT iz Bora kroz postupak 434/05 Okrućnog suda iz Zaječara, iz čega se najbolje vidi koliko je on na funkciji predsednika Okružnog suda opredeljen da postupa po ustavu i zakonu.
6) Iznosim pritužbu Ministarstvu pravde što još uvek primam invalidsku penziju u umanjenom iznosu zbog navedenih nezakonitih postupanja od strane nadležnih sudova čime se prolongira utvrđena obaveza PIO u mom Rešenju o penzionisanju da mi se utvrdi konačni iznos penzije nakon utvrđivanja mog staža I zarade za period nezakonite primene poništenih akata Instituta za bakar u vezi mojih nezakonitih raspoređivanja I nezakonitog otpuštanja za koji period mi nisu isplaćene zarade I nije izvršena uplata poreza i doprinosa.
DOKAZ 10: Pravosnažno Rešenje br. 020483 Fonda PIO od 22.03.2005. godine (Prilog 10).
Nadam se da ova moja pritužba, pri Ministarstvu pravde Republike Srbije neće biti ignorisana ili zataškavana navodnim gubitkom predmeta I javnim pohvalama dobrog rada Opštinskog suda iz Bora kao što je to bio slučaj za vreme mandata ministra pravde Zorana Stojkovića.
Slobodan Radulović
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović
Bokisingl's Blog 