OPŠTINSKOM SUDU BOR

Tužilac: Slobodan Radulović

Tuženik: SR Srbija i SFRJ

TUŽBA

Za naknadu štete u iznosu od milion maraka

Na osnovu čl. 48 i 52. stav 1. Zakona o parničnom postupku kod Opštinskog suda u Boru podižem privatnu tužbu protiv države SR Srbije i države SFRJ radi naknade štete, koja mi je učinjena nepoštovanjem ustavnosti i zakonitosti od strane državnih organa i njihovih predstavnika.

Obrazloženje:

Suprotno čl. 205. Ustava SFRJ država SFRJ i država SR Srbija nisu obezbedile poštovanje ustavnosti i zakonitosti čime mi je pričinjena moralna, materijalna, zdravstvena i psihička šteta u ukupnom iznosu od milion zapadnonemačkih maraka.

Uprkos potpisivanju više međunarodnih sporazuma i deklarativnom opredeljenju u Ustavu SFRJ i SR Srbije država nije obezbedila doslednu primenu ustavnosti i zakonitosti zato što je državne funkcije poverila pojedincima sumnjive moralne vrednosti, koji su moje predstavke državnim institucijama rešavali na nezakonit i neprincipijelan način i tako kršili ustavnost i zakonitost na moju štetu.

Dokaz: Dokumentacija o sabotaži ustavnosti i zakonitosti.

Neprincipijelno i nezakonito rešavanje mojih zahteva učinilo je da ja i moja porodica u ovoj državi budemo proganjani i maltretirani na razne načine od strane pojedinaca, koji su zloupotrebili svoje službene položaje i svoja službena ovlašćenja. Takvo ponašanje države prema meni, kao građaninu, kod mene je izazvalo građansku neposlušnost i stid što živim u takvoj državi. Zbog toga sam od američke Ambasade zatražio dozvolu za useljenje u SAD sa statusom izbeglice.

DOKAZ: Molbaza useljenje u SAD sa statusom izbeglice iz SFRJ.

Obzirom da sam sva svoja nadanja, želje i maštanja o srećnoj budućnosti vezivao za ovu državu, a država me je u tome na najgrubljii način izneverila, zahtevam od ovog suda da mi za učinjenu moralnu, materijalnu, zdravstvenu i psihičku štetu dosudi odštetu u visini milion zapadnonemačkih maraka sa kojom sumom ću sa svojom porodicom moći da započnem život u nekoj drugoj državi, koja će poštovati moja građanska i opšta ljudska prava.

Kao što se vidi odštetni zahtev se sastoji od četiri kategorije i obuhvata moralnu, materijalnu, zdravstvenu i psihičku kategoriju.

Moralna šteta od strane države učinjena mi je tako što je država za svoje predstavnike na važnim funkcijama delegirala ljude sklone nemoralu, pljački i kriminalu, koji je kao takvi nisu dostojno reprezentovali što za posledicu ima ukupno stanje u državi. Ukupno stanje ja ne mogu smatrati za olakšavajuću okolnost jer sam kroz svoja obraćanja državnim organima ukazivao na pojave pljački, zloupotreba, kriminala i vršenju genocida i zahtevao otklanjanje istih, ali država to nije htela da učini, već je takvim pojavama dala podršku i nezakonitu amnestiju izigravanjem i zloupotrebom ustavnosti i zakonitosti, deobom nagrada i odlikovanja i raznih nezakonitih privilegija što je sve za posledicu kod mene izazvalo stid što živim u takvoj državi zbog čega sam doneo odluku za iseljenje.

Materijalna šteta mi je učinjena tako što je država nepoštovanjem ustavnosti i zakonitosti dozvolila da mi se u mojoj radnoj organizaciji Institutu za bakar nelegalno zabrani bavljenje stručnim poslovima i naukom uopšte, jer mi je moj direktor krivicom države suprotno ustavu i zakonu ne priznaje stručnost i rezultate rada ni iz jedne oblasti u kojima sam radio ili pokušavao da radim. Takvo njegovo ponašanje pod patronatom države uticalo je da se na četvrtoj godini studija Zaštite životne sredine odreknem karijere u ovoj oblasti zato što takvo zanimanje u Boru nije poželjno zbog raskrinkavanja postojanja genocida u proizvodnji RTB-a, koji država na razne načine štiti i toleriše radi visokog profita. Nažalost, zaštita životne sredine nije jedina oblast u kojoj mi je zatvorena perspektiva. Isti je slučaj i sa metalurgijom gde mi je zabranjen rad zato što sam u Diplomskom radu sa Više škole sadašnju tehnologiju još 1979. god. prikazao kao zastarelu, nerentabilnu a zbog lošeg iskorišćenja sumpora i lošeg otprašivanja i kao genocidnu. Po sličnom osnovu i sa sličnim motivima zatvoren mi je put i u oblasti izrade novih staklokeramičkih materijala iz sekundarnih sirovina RTB-a. Ovo zbog toga što sam kao član ekipe ing. Radmile Petrović dao doprinos u iznalaženju rešenja za jeftiniju proizvodnju bakra iz domaćih sirovina preradom sekundarnih sirovina RTB-a u proizvode od stakla i keramike. Naime, preradom 1 tone flotacijske jalovine moglo bi se dobiti oko 600 kg. proizvoda od stakla i keramike, koji bi se na svetskom tržištu mogli prodati po ceni od 3-20 dolara po kg. Sadašnjom tehnologijom prerade bakra iz domaćih sirovina (Krivelj) od 1 tone rude dobija se oko 4 kg. bakra što vredi oko 10 dolara i jedva pokriva troškove proizvodnje zbog čega RTB uvozi prljave koncentrate, koji se zbog sadržaja raznih otrova prodaju po nižim cenama da bi se njihovom preradom u Boru ostvarivao veći profit ali po cenu degradacije životne okoline i na račun zdravlja radnika i građana.

DOKAZ: Pribavljanje potrebne dokumentacije

Saslušanje svedoka

Iz navedenih činjenica vidi se da su moji rezultati rada i moja stručnost namerno sabotirani i potcenjivani radi prikrivanja nesposobnosti direktora Instituta da proizvodnju bakra u Boru učini rentabilnijom a životnu i radnu sredinu zdravijom. Umesto da je dao podršku nama on je RTB-u davao savete gde se u svetu mogu nabaviti prljave sirovine sa visokim sadržajem žive, olova, arsena pa čak i sa povećanim sadržajem prirodne radioaktivnosti uz koju su nam izgleda strani partneri uvaljivali i veštačke radionukleide o čemu se uopšte nije vodilo računa prilikom uvoza da bi se prilikom izbijanja afere sa povišenom radijacijom a radi izbegavanja odgovornosti primenom sile nad naukom sve zataškalo direktnom krivicom države. Sudeći po ponašanju države u navedenom slučaju jasno je da ona u saradnji sa RTB-om u Boru ostvaruje visoki profit po ceni genocida nad stanovništvom i zbog čega protiv protivnika genocida preduzima razne mere odmazde i progona a pobornike prljavih tehnologija i promašenih investicija stimuliše i nagrađuje. Tako naprimer Institut za bakar, koji se problemima zaštite životne sredine bavi od 1966 god. i koji na tom planu u Boru nije dao nikakve konkretne rezultate ali je usput napravio Feni, Kiper B-40, Flotaciju molibdena, Separaciju magnetita, Pržionicu pirita, Postrojenje za izradu nikalsulfata, razne prepisivačke studije i projekte i za beskorisna turistička putovanja po svetu potrošio silne milijarde, od države je, odlukom njenog predsedništva, odlikovan ordenom rada sa crvenom zastavom. Zasluge za ovoliko veliku štetu državi nesumnjivo pripadaju i dugogodišnjem direktoru Instituta dr Čedomiru Kneževiću zbog čega su mu dodeljena mnoga priznanja u vidu Oktobarske i Šistekove nagrade a država se potrudila da i on bude okićen odlikovanjima. Pored toga država mu je legalizovala pljačku stanarskog prava sa statusom suvlasnika nad velikim stanom u Beogradu u ekskluzivnom naselju „Golf“ i omogućila mu da zbog preseljenja porodice iz zagađenog Bora u Beograd zato prima i naknadu za odvojeni život.

DOKAZ: Dokumentacija o genocidu

Dokumentacija o kvazi – naučnoj orijentaciji Instituta za bakar

Ukaz predsedništva SFRJ o dodeli odlikovanja Institutu za bakar.

Saslušanje svedoka.

Sprečavanjem i nepriznavanjem mojih rezultata rada učinjena mi je materijalna šteta u iznosu od najmanje 100.000 maraka.

Po osnovu zdravstvene štete zahtevam naknadu od najmanje 800.000 maraka zato što se država opredelila da zbog svog profita suprotno odredbama iz čl. 192. i 193. Ustava SFRJ u Boru toleriše i podstiče genocid zbog čega ja sa svojom porodicom moram silom da trpim posledice trovanja arsenom, živom, olovom, cijanidima, sumpordioksidom a izloženi smo i povišenoj radijaciji. Posledice genocida u mojoj porodici jeste loša zdravstvena situacija i psihoza straha od budućih posledica udisanja zagađenog vazduha i prekomernog ozračivanja.

Za učinjenu psihičku štetu zahtevam naknadu u iznosu od 100.000 maraka zato što sam prisiljen da trpljenjem genocida i posledica nepostojanja pravne države živim u stalnom strahu za buduću sudbinu svoje porodice zbog opasnosti po zdravlje, opasnosti od izbijanja građanskog rata i nesigurnog socijalnog statusa.

Uzevši sve u obzir ukupan odštetni zahtev procenio sam na milion maraka gde moralnu štetu nisam izrazio u novcu, jer smatram da bi mi država to mogla nadoknaditi preduzimanjem mera za pokretanje krivične odgovornosti za sve svoje predstavnike koji je nisu dostojno reprezentovali i tako doveli u situaciju u kojoj se sada nalazi.

Na osnovu svega iznetog predlažem ovom sudu da u ime naroda donese sledeću:

PRESUDU

  1. Obavezuju se države SR Srbija i SFRJ da na ime pretrpljene štete zbog sabotaže ustavnosti i zakonitosti svojih organa i njihovih predstavnika tužiocu isplate sumu od milion zapadnonemačkih maraka računato po kursu na dan isplate od čega može polovina u obveznicama za privredni preporod SR Srbije i to u roku od 15 dana po pravosnažnosti presude.
  2. Obavezuju se države SR Srbija i SFRJ da na sudu solidarno ili po dogovoru podmire sve sudske troškove obzirom da je spor izazvan njihovom krivicom zbog nepridržavanja ustavnosti i zakonitosti.

NAPOMENA:

Ovaj spor je kancelarijski i fiktivno vođen u predmetu P-566/90 Opštinskog suda iz Bora od strane sudije Čedomira Jankovića tako što je tužba odbačena kao nerazumljiva bez zakazivanja pripremne i glavne rasprave i bez pružanja šanse tužiocu da tokom vođenja postupka izvede dokazni postupak, a takvu odluku su potvrdili Okružni sud iz Zaječara Rešenjem Gž-1292/90 od 28.06.1990.godine i Vrhovni sud Republike Srbije Rešenjem Rev. 588/91 od 20.03.1991. godine od strane sudskog veća u sastavu: Hranislav Karamarković, predsednik veća sudija, Ljubomir Vukotić, član veća, Dragoljub Petrović, član veća, dr Miodrag Orlić, član veća, i Marija Milisavljević, član veća, a tužiocu je izdat Nalog za plaćanje sudske takse u iznosu od 800,00 dinara od strane sudije Ike Jašarevića bez datuma izdavanja i bez navođenja pravnog osnova iz Zakona o sudskim taksama.