Kragujevac

Ko i kako uvodi demokratiju na Pravnom fakultetu

Zakoni u zemlji bez zakona

Kragujevac. Dno doline gladi – po korupciji na vrhu Srbije. Kriminalci kolo vode. Dekan izašao iz afere. Zašto su profesori Pravnog fakulteta, optuženi za prodaju ispita,  vraćeni na nastavu? Zato što je to Pravni fakultet. Vraćeni su da studentima prava pokažu da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno


Zašto su profesori Pravnog fakulteta, optuženi za prodaju ispita, vraćeni u nastavu?
Zato što je to Pravni fakultet. Vraćeni su da studentima prava pokažu da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno.
Školski primer demokratije na kragujevačkom Pravnom fakultetu. Većina profesora Pravnog fakulteta uzimala je pare, učestvovala je u prodavanju ispita. Manjina nije.
Profesori iz zatvora vraćeni na fakultet. Imaju većinu.
Profesori što su šest meseci proveli u buvari, većinom su borci za demokratiju. Osnovi postulat demokratije je kad većina preglasa manjinu. Korumpirana većina je ovih dana preglasala i ponizila neuku manjinu.
Za novog v.d. dekana kragujevačkog Pravnog fakulteta izabran je profesor Predrag Stojanović, nakon što je dosadašnji dekan Stanko Bejatović iznenada i ničim izazvan podneo ostavku.
Kako je dr Predrag Stojanović, posle izlaska iz istražnog zatvora, postao prvi čovek  Pravnog fakulteta? Demokratski. Većina je bila za njega. Većina je bila uhapšena.

Leptir mašna

Predrag Stojanović ima aferu iza sebe, ima i drugih kvaliteta. U Kraljevu, gde živi, on je važan čovek Batićeve DHSS. Stojanović je elegantan, nosi leptir mašnu. Zašto ne bi bio dekan kad nosi leptir mašnu? Zašto ne bi bio izabran kad iza sebe ima glasačku mašinu korumpiranih prodavaca znanja? Emisija Znanje-imanje završena.
Oni su prodavali ispite za pare. Oni imaju većinu. Oni će birati najboljeg – koji se najbolje držao pred istražnim organima. Oni se odlično poznaju – oni su se dokazali. Oni će većinom izglasati da nisu prodavali ispite, demokratski.
Predrag Stojanović izabran je bez ijednog glasa protiv. Dr Snežana Soković i dr Branislav Simonović bili su uzdržani.
Pare u tašni, gde im je i mesto. Primopredaju policajci snimili mobilnim telefonom.
Snežana Soković i Branislav Simonović nisu akteri afere, da li su podobni? Pare su, ipak, u tašni. Međutim, Snežana i Branislav nisu na Naučnonastavnom veću glasali protiv izbora Stojanovića. Nisu smeli da ne bi leteli sa fakulteta. I da su glasali protiv bilo bi isto, većina bi pobedila. Pobedila bi demokratija. Povratnici na fakultet, koji su neko vreme proveli iza rešetaka, znaju šta hoće, znaju način i kako to da ostvare.
Uoči izbora Stojanovića za v.d. dekana, jedan od profesora, dr Zoran Ponjavić, dao je ostavku na članstvo u Savetu. Posle izbora Snežana Soković, predsednik Saveta fakulteta, daje ostavku na mesto u Savetu, Branislav Simonović daje ostavku na članstvo u Savetu i sve druge funkcije.
Ostavka je moralni čin. Ko je moralniji u grupi od tri profesora koji nisu trgovali ispitima? Oni koji su ostavke dali pre glasanja, moralniji su nego oni koji su ostavke dali posle.To je dr Zoran Ponjavić.
Stiče se utisak da je profesor sa crne liste izabran za dekana uz prećutnu saglasnost Snežane Soković, predsednice Saveta. Snežana se naknadno oprala ostavkom.
Scenario podseća na predratne prilike, kad mala grupa zaverenika, u diskreciji i ilegali, u hladnoj magli ćelije, kuje plan o preuzimanju vlasti.
Jednim udarcem indeksovci su ubili dve muve. Zauzeli rukovodeće mesto sa koga se upravlja fakultetom, i odstranili konkurenciju i kontrolu oličenu u nekoliko nekorumpiranih  profesora. Pošteni profesori su napuštanjem funkcije pokazali nemoć. Ništa ne bi vredelo ni da su ostali, svakako bi bili preglasani. Glasanje – to je suština demokratije.
Kako će fakultet voditi ljudi koji su za novac, automobil marke BMW, narukvice, prstenje, zlatne lance, satove, čak i skupocene upaljače, prodavali znanje?
Kako? Kako znaju i umeju. Oni najbolje znaju kako.
Predrag Stojanović je dekan, prvi čovek fakulteta. On će, kad dođe vreme, morati da sedne na optuženičku klupu pred sudijom iz Smedereva.
Kada je nastupio preokret? Onda kad je rečeno da nije krivično delo samo uzimanje, davanje mita takođe je krivično delo!
To je pretnja studentima koji su u istrazi detaljno opisivali kad su i za koliko para polagali ispite.
Ako jedan student optužuje profesora – tada student rizikuje zatvor, sam upada u postavljenu mu klopku. Kao miš kad ulazi u mišolovku.
Ko je lud da svedoči pod takvim uslovima?
Optužujući studente, vlast je presudila. Oslobodila je profesore.
Kriminalci su vrlo solidarni, vrlo kreativni. Kako u zatvoru, tako na slobodi.
Normalno je da će studenti, dovedeni u apsurdnu poziciju borbe za goli život, poreći na sudu i iskaz koji su dali u istrazi.
Policija je svoj deo posla odradila vrhunski, ali uzalud.
Proces sa stotinu optuženih praktično još nije ni počeo. Bahato ponašanje optuženih, koji dobacuju i pričaju viceve po sudnici, svedoči o nemoći sudije u Smederevu, gde se optuženi rugaju pravu i pravdi.
Vicevi o kragujevačkom Pravnom fakultetu kružili su širom Srbije. Onda stadoše i vicevi.

Slučaj na marginama

Akciju hapšenja kragujevačkih profesora vodio je ministar policije u vladi Vojislava Koštunice, Dragan Jočić. Dalje procesuiranje ne ide u prilog Demokratskoj stranci i Borisu Tadiću. Političke poene, korist od suđenja korupciji u Kragujevcu pripala bi drugome, što niko ne želi.
Pričalo se da će Pravni fakultet u Kragujevcu biti zatvoren. Iz Kragujevca su zapretili demonstracijama. Organizovana je podrška uhapšenim profesorima. Gradonačelnik Veroljub Stevanović tvrdi da je reč o zaveri, studenti će krenuti za Beograd. Vlada bi mogla i da padne. Stevanović je februara 2007. bio kod Koštunice.
Ministar prosvete Vuksanović doveden je pred studente da kaže dobru vest – fakultet se neće zatvoriti.
Objektivno, većina studenata za novac nije polagala. Velika besparica, većina nema pare.
Specijalni sud je slučaj Pravni fakultet gurnuo na marginu, pod izgovorom da se ne radi o organizovanom kriminalu. Sud u Smederevu se trudi, ne može da počne, hoće a ne zna kako.
Suđenje tapka u početku, vrši se opstrukcija. Uz izgovor da na optuženičkoj klupi sede ljudi koji su doktori nauka, znači vrsni poznavaoci prava.
Ako je tako, ako je politički naređeno pomilovanje kragujevačkih profesora, onda je dobro. Da suđenje nikad i ne počne. Profesori su vraćeni na posao, izvode nastavu, ispituju studente, ne preti im nikakva opasnost. Zbog čega Stanko Bejatović, dekan Pravnog fakulteta, daje ostavku kao lični čin?
Zbog Kosova, jer je Kosovo, kako reče neko, pitanje svih pitanja.
Teze da je Ivan Čukalović, profesor Pravnog fakulteta, pobegao od zakona, da se krije na Kosovu, gotovo je smešna. Od kog zakona, u zemlji bez zakona?
Ivan Čukalović, redovni profesor Međunarodnog prava, rođen u Prizrenu, postao je sudija Ustavnog suda Kosova.
Dr Fetmir Sejdiju, predsednik Kosova, potpisao je ukaz kojim je potvrđena odluka Skupštine Kosova o izboru sudija ove samoproklamovane tvorevine.
Pored Ivana Čukalovića izabrani su Enver Hasani, Iliriana Isljami, Điljeta Muljuškaj, Kadri Krueziju i Altaj Suroji. Njima će se pridružiti troje međunarodnih sudija: Snežana Batuškov-Dojčev iz Bugarske, Amir Selimoš Rodrigez iz Portugalije i Robert Carolan iz SAD.
O ulasku profesora Čukalovića u Ustavni sud Kosova nisu se izjasnili Pravni fakultet i Ministarstvo prosvete Srbije.
Pravni fakultet je želeo da se izjasni, da odstrani Čukalovića iz nastave. Odnosno, bila je to želja bivšeg dekana koji je ostao usamljen.
Ivan Čukalović je onaj što je u sudnici u Smederevu uzviknuo da mu u Republici Srpskoj nude mesto dekana, da mu je na Univerzitetu Severni Ilinoj propao angažman zbog izjave sudije iz Smedereva koju su objavili srpski tabloidi.
Na putu do Severnog Ilinoja profesor Čukalović je završio u Prištini.
Zanimljivo je kome se profesor Čukalović obraća u sudnici u Smederevu? Svakako ne sudiji ili auditorijumu, već kolegama sa Pravnog fakulteta.
Šta je želeo da im poruči?
Dušica Palačković, dekan u vreme kad su se profesori nalazili u istrazi, čuvala je radna mesta u granicama mogućnosti. Međutim, da bi fakultet sa koga je policija odvela više od polovine profesora funkcionisao, angažovani su novi. Ivan Čukalović loše je prošao u preraspodeli. Vratio se na fakultet kratkih rukava, ostao je redovni profesor, ali sa trećinom radnog vremena.
Malo ko je obraćao pažnju na to kad je profesor Čukalović preko naklonjenih mu medija  pokušao da uceni Pravni fakultet. Bio je to vapaj umirućeg u pustinji, ultimatum upravi fakulteta – ili me vratite na fakultet ili ću izvršiti moralni harakiri. Imam poziv iz Prištine.
Pošto reakcije sa fakulteta nije bilo, profesor Čukalović ostvario je svoju pretnju.
Bio je to očajnički pokušaj ogorčenog čoveka da zadrži radno mesto, čoveka koji je faktički odstranjen sa posla.
Lični čin profesora Čukalovića. Ili je na kragujevačkom Pravnom fakultetu, ustanovi urušenog ugleda i morala, počelo priznavanje samoproklamovane, lažne države Kosovo.

Patriote i izdajnici

Dekan Stanko Bajatović nalazi se u veoma neprijatnoj situaciji. Na Pravnom fakultetu došlo je do podele na patriote i izdajnike.
Profesori sa hipotekom, oni iz afere Indeks, preglasali su i minirali dekana Bejatovića.
Oni sa Indeksom, potkopali onog bez Indeksa.
Otkud Predrag Stojanović na mestu dekana?
Ako je Predrag Stojanović, profesor koji živi u Kraljevu, prvi čovek Batićevih demohrišćana za Kraljevo, ako je DHSS u koaliciji sa partijom Čedomira Jovanovića, on sprovodi politiku LDP-a, stranke koja priznaje nezavisno Kosovo.
Predrag Stojanović je izjavio: – Za Pravni fakultet potpuno je irelevantno čime se profesor Čukalović bavi u slobodno vreme. O nekakvom otkazu nema ni pomena, sve dok profesor Čukalović valjano obavlja svoje dužnosti.
Znači, profesor Ivan Čukalović je marginalizovan na Pravnom fakultetu, zvanično zaposlen, faktički nezaposlen, on nije imao izbora.
Popularni ideksovci su l. oktobra 2008. godine, 19 meseci od hapšenja, vraćeni u nastavu u mandatu Stanka Bejatovića.
Mogao je Stanko Bejatović tada da podnese ostavku kao moralni čin, ali nije. Zašto je podnosi tek sada?
Shvatio je da je postao suvišan. Indeksovci, koje je vratio na fakultet, jači su. Preglasaće svaku buduću odluku. Indeksovci, oni su na sve spremni.
Ima nagoveštaja da će divlji oterati pitome, da će indeksovci izbaciti sa fakulteta Bejatovića, Snežanu Soković i ostale. Legitimno, glasanjem. Imaju većinu.
Kafana, sudnica, ludnica.
Po formaciji, bolesnici u duševnoj, kao u svakoj drugoj bolnici, većina su u odnosu na lekare. Kad bi se glasalo – duševni bolesnici preglasali bi lekare. Demokratski, legitimno.
Ali ovo je Pravni fakultet u Kragujevcu. Nije ovo duševna bolnica.
Bora Čejović, alfa i omega, večiti dekan i siva eminencija fakulteta, zbog narušenog zdravlja oteran je u penziju. U njegovom odsustvo počela je borba za prestiž. Dvoje profesora nije dobilo zeleno svetlo za povratak u nastavu – dr Dragana Petrović i dr Dragan Bataveljić. Dragan Bataveljić je naknadno vraćen, dok je Dragana Petrović dobila posao u Beogradu u Institutu za uporedno pravo.
Nezvanično, Dragana se smatra prvooptuženom. I Dragani je obezbeđen posao. Ko je to učinio?
Lepo mesto u centru Beograda. Ali nema gužve, nema studenata, što znači da nema poklona ni para.
U odsustvu Bore Čejovića čiji je autoritet bio neprikosnoven, preko koga je Dragana, koja voli luksuz, džipove i zlato upravljala Fakultetom, otvorila se bitka za naslednika. Bora Čejović živi mirne penzionerske dane, nije se oglasio testamentom. Došlo je do sukoba  linijom fronta: Šumadinci sa jedne – Crnogorci i Kosovari sa druge strane.
Zašto? I da ne bude nikakvih posledica, kako je počelo, suđenje se neće završiti ni za sto godina, morao se pronaći krivac za sramotu. Ako je virus korupcije stigao sa Kosova, to je dobra priča za Šumadince. Da se Šumadinci i Kragujevčani u gradu moralno rehabilituju. U toj borbi najgore je prošao Ivan Čukalović, on je sa Kosova.
Jedan novinar, očigledno blizak Čukaloviću, kaže da su Čukaloviću podmetnuli Indeks, na pravdi Boga. Zatim optužuje za mutne i prljave radnje profesora Bataveljića, koji je čisti Šumadinac.
Inače, Bataveljić je vrlo živahan, aktivan i važi za humanistu, koji se trudi da svakome pomogne. Njega je osobina preterane velikodušnosti, uz klasičnu neopreznost, izbacila u orbitu, gurnula u aferu među gladne, nezasite i karijeriste.
Zašto novinar, zemljak Čukalovića, od profesora pominje jedino Dragana Bataveljića? Verovatno zato što mu je Čukalović rekao da Bataveljić predvodi klan koji je Čukalovića ostavio da visi na trećini radnog vremena. Što, naravno,  podrazumeva i trećinu plate. Naučnonastavno veće Pravnog fakulteta u Kragujevcu glasalo je protiv Bejatovića, za Predraga Stojanovića?
Odlučio je rezultat glasanja, reći će neko veoma naivan.
Ili su profesori iz Kragujevca puke marionete – dok odlučuje neko drugi.
Nije se oglasilo Ministarstvo posvete, što je vrlo simptomatično. Dekan Stanko Bejatović  pokušao je da se ogradi od Čukalovića. Nije uspeo.
Ali šta je to što se iza brda valja? Da li je ovo lični čin jednog s razlogom uvređenog profesora? Ili je ovo početak priznavanja nezavisnog Kosova?
Novi dekan, Predrag Stojanović, iz stranke je koja priznaje nezavisnost Kosova, njemu je  simpatičan Čukalovićev gest, neće preduzimati nikakve sankcije.
Stanko Bejatović, bivši dekan, ima suprotno mišljenje, on je uslovno rečeno patriota. Ne želi da bude prvi koji će priznati državu Kosovo, iz razloga odgovornosti pred istorijom.
Da li je ostavka Stanka Bejatovića lični čin ili je Stanko Bejatović smenjen, iz razloga političke nepodobnosti? Kaže se – ostavka je moralni čin. Da se ne bismo lagali – ostavka uvek znači smena.
Većina je glasala protiv odluke dekana da se Čukalović odstrani sa fakulteta. To je nesporno. Ali, da li je većina glasala svojom voljom ili po narudžbini? Drugim rečima, da li je direktiva došla iz vrha vlasti? Da se izvede jedan mali eksperiment priznavanja Kosova, da se iskoristi slučaj Čukalović. Preko Pravnog fakulteta. Od Pravnog fakulteta u Kragujevcu se uvek možete ograditi.
Slučaj Čukalović vrlo je zgodan za anketiranje javnog mnjenja.
Možda je priznavanje države Kosovo otpočelo baš na Pravnom fakultetu u Kragujevcu?
Lako je uceniti ljude koji su debelo upleteni u kriminal.
Profesorka Snežana Soković je izjavila da je njena ostavka lični čin. Ništa nije rekla: – To je sasvim prirodno, novi dekan verovatno pokušava da sastavi i novi tim.
Novi tim se uveliko uigrava, neko iz vrha vlasti forsira novi tim.
Novi dekan, Predrag Stojanović, kaže: – Profesor Bejatović podneo je ostavku pre nego što je uopšte počelo razmatranje po tačkama dnevnog reda. Profesor Čukalović, pri tom, uopšte nije bio tema rasprave.
Nije bio tema rasprave ove sednice Saveta već prethodne, kad je Stanko Bejatović preglasan. Profesor Bejatović daje ostavku pre početka. Ostavka se odnosi na prethodnu sednicu – znači zbog Čukalovića.
– Naglašavam da od profesora Bejatovića niko nije tražio ostavku, niti je tražio njegovu smenu. Ostavku je dao sam, bez obrazloženja, nije se ni pojavio na primopredaji dužnosti.
Ljudi koji su upleteni u kriminal, pogodni su da odrade svaki prljav posao. To je ono što oni najbolje rade.
Razlika između starog i novog v. d. dekana je u tome što Bejatović misli da je Ivan Čukalović nemoralan čovek, dok Predrag Stojanović, naprotiv, misli da je Ivan Čukalović moralan čovek.
S tim bi se složio svaki član LDP-a. Ni Vladan Batić ne bi imao ništa protiv. Batić je, uostalom, poslanik na listi LDP-a.
Šta je novo na Pravnom fakultetu? Nova je politika priznanja nezavisnosti Kosova. Politika   koja se uvodi na mala vrata, dok iz vrha vlasti svakodnevno poručuju da Srbija nikad neće priznati Kosovo.
Dojučerašnji, sada već stari dekan, politički je nepodoban, traže se novi ljudi za novu politiku. Što novi dekan odgovara za korupciju – to ne smeta.
Pravni fakultet u Kragujevcu je, dan nakon izbora dr Predraga Stojanovića na mesto v.d. dekana, dobio akreditaciju. Što je malo čudna koincidencija. Što potvrđuje koliko je Stanko Bejatović bio nepodoban.
Vrhunac licemerja je što Komisija za proveru kvaliteta studija podržava v.d. dekana iz afere Indeks, a uz zamerku “da se nijednom rečju nije osvrnuo na aferu Indeks,  koju su pojedini članovi Komisije ocenili kao veliki udar na akademsku javnost.“
I tako… Dok profesori iz afere Indeks vedre i oblače po fakultetu, biraju v.d. dekana iz svojih redova, Komisija na Pravnom fakultetu spočitava aferu Indeks, jer je izostala samokritika.
Dobro je, bolje biti ne može. Najgori su postali najbolji. Budući pravnici imaju šta da nauče. Neka im uzor bude novi v.d. dekana. Leptir mašna –  baš je elegantan!

Piše: Miodrag Milojević

Sačuvao od zaborava: Slobodan Radulović

Izvor informisanja:TABLOID-list protiv mafije