februar 2010


OSNOVNI PODACI

Javno komunalno preduzeće “Toplana” Bor (www.toplanabor.com – primaju se i objavljuju samo pohvalni komentari a kritike i žalbe nisu dozvoljene. E -mail: toplanabor@ptt.rs) osnovano je 1. oktobra 2002. godine, izdvajanjem iz RTB-a Bor radi proizvodnje i distribucije toplotne energije, kao i proizvodnje tople vode i pružanje usluga trećim licima u oblasti održavanja toplotne instalacije. Bor je grad sa, procentualno gledano, najvećim brojem domaćinstava priključenih na daljinski sistem grejanja. Od ukupno oko 14.200 domaćinstva centralno grejanje ima 11.180 stanova i 1.440 kuća. Ukupna grejna površina stambenih i poslovnih jedinica je 682.141 m2, što ukupno pokriva 95% teritorije grada Bora. Kotlovski kapacitet je snage 174 MW. Starost vrelovodnih kotlova na ugalj je 22 godine a kotla na mazut ili gas 15 godina. Dužina razvodne mreže izgrađene u periodu 1976-1996. godine je oko 225 km, ali je ona u lošem stanju (preko 350 proboja u sezoni), tako da je na pojedinim deonicama neophodna kompletna zamena. Nadzemno izvedena vrelovodna mreža je otuđivanjem limenog plašta na dužini od oko 1.500 m ostala bez kompletne termičke izolacije što izaziva kumulativne toplotne gubitke ekvivalentne sezonskoj potrošnji uglja od oko 3.000 do 5.000 tona.

Javno stambeno preduzeće Bor (PIB – 100570082; Matični broj – 07342578; Tekući račun – 160-7517-29 i 205-10891-07 www.stambenobor.com – i ovde se primaju i objavljuju samo pohvalni komentari a kritike i žalbe nisu dozvoljene. E –mail: kontakt@stambeno-bor.com) osnovano je 31.03.1990.godine radi obavljanja stambenih usluga od opšteg interesa za građane Bora. Preduzeće je pravni sledbenik SIZ-a za stambeno-komunalnu oblast, odnosno SIZ-a stanovanja u kojoj su objedinjene potrebe davaoca i korisnika usluga stambenih usluga stanova vlasnika – nosioca prava raspolaganja na teritoriji Opštine Bor, velikih preduzeća , RTB-a Bor, Opštine Bor i drugih. Stupanjem na snagu odredaba Zakona o stanovanju i Zakona o održavanju stambenih zgrada većina stambenih zgrada je poverila poslove tekućeg i investicionog održavanja zajedničkih delova zgrada Javnom preduzeću za stambene usluge BOR u Boru. To je osnovna delatnost ovog Javnog preduzeća kao i naplata komunalnih usluga za korišćenje stanova, održavanje i izdavanje poslovnog prostora u Boru, a zadnjih godina agencijski poslovi vezani za nekretnine kao i građevinske usluge, usluge reklama i propagande. Javno preduzeće za stambene usluge „Bor“ vrši naplatu komunalnih usluga za račun ostalih javnih komunalnih preduzeća a za račun skupštine zgrada vrši naplatu naknade za održavanje zgrade. Korisnici i vlasnici stanova u Boru preko objedinjenog računa na jednom mestu plaćaju sledeće usluge :

  • Grejanje stana
  • Utrošenu hladnu vodu
  • Iznošenje smeća
  • Čišćenje zajedničkih prostorija u zgradi
  • Utrošenu toplu vodu
  • Naknadu za korišćenje gradskog gradjevinskog zemljišta
  • Naknadu za održavanje zajedničkih delova zgrade
  • Zakup stana

MONOPOLSKE PARTIJSKE MAHINACIJE NA RAČUN GRAĐANA

Cena usluga grejanja po kojoj JKP Toplana Bor isporučuje toplotnu energiju građanima Bora je 51,57 din/m2 ili 3,82 din/KWh. Cene su na mesečnom nivou, što znači da su duplo veće računato samo na period grejne sezone.

Ono čime se ova firma ne hvali jeste činjenica da sada ima oko tri puta veći broj zaposlenih u odnosu na vreme osnivanja. Do enormnog zapošljavanja došlo je primenom partijskih kriterijuma, tako što je prilikom svake smene opštinske vlasti vladajuća koalicija ili stranka vršila imenovanje novih kadrovskih struktura uz zadržavanje prethodnih. To je dovelo do podela u preduzeću na klanove, a klanovsko upravljanje preduzećem je dovelo firmu u velike poslovne dubioze i nepravilnosti (vidi ovde i ovde), zbog čega je firmi blokiran žiro račun, nakon čega je isplata zarada zaposlenima vršena van platnog prometa uz pomoć JKP za stambene usluge  (vidi ovde).

HAVARIJSKO GREJANJE I VANTENDERSKE MAHINACIJE

JKP Toplana Bor je zbog klanovskog upravljanja i međusobnih klanovskih razmirica propustila da letnji period 2009. godine iskoristi za remont agregata i blagovremenu i legalnu nabavku ogreva, pa je u grejnu sezonu ušla sa havarijskim stanjem sistema što je potvrđeno odgovarajućom odlukom na trećoj sednici upravnog odbora. Kada su nadležni u JKP Toplana shvatili da im javno priznanje o havarijskom stanju sistema ne ide u prilog fiktivno su tu odluku ukinuli na četvrtoj sednici  upravnog odbora.

Zbog havarijskog stanja sistema JKP Toplana je morala da često prekida isporuku toplotne energije za pojedina gradska područja, a zbog klanovskog upravljanja pravljene su i mahinacije sa nelegalnom nabavkom ogreva (vidi dokument br. 2/10 Opštinskog javnog pravobranioca od 03.02.2010. godine – slika iznad).

Zbog čestih havarijskih isključenja firma se suočila sa velikim nezadovoljstvom korisnika njihovih usluga (održani su javni protesti – vidi ovde), jer su građani zbog lošeg ili nikakvog grejanja morali da plaćaju cenu za alternativno grejanje. Da bi koliko toliko smirili gnev korisnika svojih usluga JKP Toplana je donela retroaktivne odluke br. 21/4-2009 od 02.12.2009. godine, br. 43/6-2010 od 12.01.2010. godine, i br. 51/8 – 2010 od 2.02.2010. godine o oslobađanju dela naplate. Odluke br. 43/6-2010 od 12.01.2010. godine i br. 51/8 – 2010 od 2.02.2010. godine su fiktivnog karaktera jer nisu sprovedene.

SAUČESNIŠTVO U PLJAČKANJU KORISNIKA USLUGA JKP PREDUZEĆA U BORU

Koristeći svoju monopolsku poziciju JKP preduzeće za stambene usluge Bor, po principu „objedinjene naplate“, odbija da korisnicima komunalnih usluga izdaje selektivne račune ukoliko iz opravdanih razloga odbijaju da plate neku lošu ili neizvršenu komunalnu uslugu (najčešće grejanje), a korisnik koji odbije da plati neku neizvršenu uslugu suočen je sa rizikom da bude utužen i uz pomoć korumpiranog borskog pravosuđa osuđen za neplaćanje izvršenih usluga, jer mu JKP za stambene usluge neće primiti selektivnu uplatu i za nju izdati račun, čime ova firma primenom samovlašća praktično pomaže JKP Toplani Bor u naplati nekorektno izvršenih usluga.

Takođe, nakon što je JKP Toplana Bor donela odluke br. 43/6-2010 od 12.01.2010. godine i br. 51/8 – 2010 od 2.02.2010. godine o oslobađanju dela naplate, JKP za stambene usluge je iste istaklo u prostoriji u kojoj vrši naplatu ali ne postupa po njima, najverovatnije radi sticanja viška profita, što odgovara i JKP Toplani Bor, koja zbog toga ubira nezaslužen prihod, i JKP za stambene usluge Bor, koje po tom osnovu ima veći ukupan iznos provizije za takve svoje usluge, mada ostaje nejasno zašto je onda direktor JKP za stambene usluge , dopisopm br. 5678 od 15.12.2009. godine, protiv JKP Toplana, JKP Vodovod i JKP 3. oktobar Opštinskom javnom tužilaštvu podneo zahtev za proveru njihovog poslovanja, jer poslovanje navedenih JKP je neodvojivo od poslovanja JKP za stambene usluge Bor u čijem je poslovanju budžetski inspektor Opštine Bor u Zapisniku br. 47-4/2009-III-06 od 18.03.2009. godine otkrio brojne nepravilnosti.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Advertisements

POKLONJENO VLASNIŠTVO

Tokom ranijeg perioda a verovatno i sada uobičajena praksa na području Elektrotimoka Zaječar bila je da grupe građana ili opštinske strukture zainteresovane za elektrifikaciju objekata na rubnim delovima ili u urbanim područjima, zajedničkim radom i sredstvima ili sredstvima iz gradskih budžeta, pod nadzorom Elektrotimoka Zaječar, izgrade niskonaponske mreže i poklone je Elektrotimoku kao uslov da bi korisnici dobili napajanje svojih objekata električnom energijom. Na taj način tako izgrađene i poklonjene niskonaponske mreže postajale su osnovna sredstva Elektrotimoka Zaječar, koji je u daljem periodu preuzeo obavezu da sa tim poklonjenim niskonaponskim mrežama upravlja kao dobar i savestan domaćin sa pravom da samostalno bez saglasnosti vlasnika poklona odobrava i u svoju korist naplaćuje priključenja novih korisnika, a za uzvrat uz naplatu namenske takse od korisnika, te niskonaponske mreže uredno održava i servisira i tako svim korisnicima obezbeđuje uredno i stabilno napajanje električnom energijom.

KAKO ELEKTROTIMOK ZAJEČAR PRIMENOM DVOSTRUKIH STANDARDA ODRŽAVA POKLONJENE NISKONAPONSKE MREŽE

Elektrotimok Zaječar je u praksi pokazao da nema isti odnos prema poklonjenim niskonaponskim mrežama izgrađenim sredstvima iz budžeta Opština i onim izgrađenim dobrovoljnim radom i sredstvima interesnih grupacija građana.

Tako, ako se desi havarija na distributivnoj mreži u centralnim delovima gradskog područja, Elektrotimok odmah, iz sredstava naplaćene namenske takse, pristupa otklanjanju havarije.

Ako se desi havarija na niskonaponskoj mreži u rubnim delovima urbanih celina, onda u zavisnosti gde je havarija nastala, Elektrotimok Zaječar za takve prilike primenjuje dvostruke standarde.

Naprimer, ako je havarija nastala na delu niskonaponske mreže sa koga se vrši napajanje većeg broja korisnika Elektrotimok Zaječar vrši intervencije po modelu za uže gradsko područje.

Ukoliko se havarija na niskonaponskoj mreži desi na delu sa koga se napaja mali broj korisnika onda Elektrotimok Zaječar to rešava po principu „imputacije“, tj. tako što niskonaponsku mrežu gde je nastala havarija odseca od dela koji koristi veći broj korisnika. To bi bilo logično i prihvatljivo kada bi Elektrotimok Zaječar to radio da tokom otklanjanja havarije veći deo potrošača ne bi ostao bez napajanja električnom energijom.

Međutim, u praksi Elektrotimoka Zaječar to nije tako. Naime, da bi manji broj korisnika na delu havarisane niskonaponske mreže dobio uredno napajanje svojih objekata Elektrotimok Zaječar ih ucenjuje tako što im, i pored toga što im je vršio naplatu namenske takse za održavanje niskonaponske mreže, izdaje nalog sa specifikacijom potrebnih radova i cenom tih radova koju korisnici treba dodatno da plate da bi ponovo dobili napajanje električnom energijom. To praktično znači da od takvih korisnika Elektrotimok Zaječar zahteva da, u zavisnosti od stepena havarije, ponovo izgrade novu ili izvrše rekonstrukciju stare niskonaponske mreže i onda je opet poklone Elektrotimoku, kao uslov da dobiju napajanje električnom energijom.

Na taj način Elektrotimok Zaječar vlasništvo nad poklonjenim niskonaponskim mrežama sa kojih se napaja mali broj korisnika tretira svojim vlasništvom kad ubira prihode od priključenja novih korisnika, ubira namensku taksu za održavanje nisko naponske mreže i ubira prihode za utrošenu električnu energiju, a kada se desi havarija onda tu niskonaponsku mrežu tretita kao vlasništvo onih koji su je izgradili i izdaje im nalog za popravku iste.

KAKO ELEKTROTIMOK ZAJEČAR PO PRINCIPU SAMOVLAŠĆA VRŠI PRINUDNU NAPLATU IZMIŠLJENIH DUGOVANJA KAO USLOV ZA DALJE NAPAJANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM

Koristeći monopolski položaj Elektrotimok Zaječar je razradio i model za ubiranje ekstra profita. Kako se to radi u praksi navodim konkretan primer iz ličnog iskustva citiranjem teksta Otvorene pritužbe Vladi Republike Srbije, Ministarstvu rudarstva i energetike (N/r ministru Petru Škundriću), Elektrosrbiji, Jugoistok, d.o.o. Niš, Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, Bureau Europeen des Unions de Consommateurs  (nacionalnoj potrošačkoj organizaciji Evropske unije), Sredstvima javnog informisanja:

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo rudarstva i energetike (N/r ministru Petru Škundriću – kabinet@mre.gov.rs)

Elektrosrbija (info@elektrosrbija.rs)

Jugoistok, d.o.o. Niš (olivera.manic@jugoistok.com)

Nacionalna organizacija potrošača Srbije

Bureau Europeen des Unions de Consommateurs (consumers@beuc.eu)

Sredstva javnog informisanja

Predmet:       Otvorena pritužba zbog monopolskog postupanja Elektrotimoka iz Zaječara

Poštovani,

Na osnovu člana 38. Zakona o zaštiti potrošača (Sl. Gl. RS br. 79/2005 „stav 1: Javna preduzeća, odnosno privredna društva i preduzetnici koji u skladu sa zakonom obavljaju delatnosti od opšteg interesa, dužni su da svoje proizvode i usluge pružaju kontinuirano na način kojim se obezbeđuje propisani kvalitet i da redovno obaveštavaju potrošače o svim uslovima isporuke i korišćenja proizvoda i usluga. stav 2: Pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog člana dužni su da proizvod, odnosno uslugu, obračunavaju potrošaču na osnovu stvarno izvršene isporuke proizvoda ili izvršene usluge i da upoznaju potrošača sa metodologijom obrazovanja cena.“) pritužujem se na postupanje Elektrotimoka iz Zaječara u vezi ignorisanja mog prigovora povodom ispostavljanja retroaktivnog računa putem dopisa br. 3658 od 25.11.2009. i ignorisanja mog prigovora u vezi ispostavljanja računa za decembar 2009. godine.

Naime, dopisom br. 3658 od 25.11.2009. od strane Elektrotimoka Zaječar (vidi Prilog 1 ) ispostavljen mi je zahtev da na ime navodnog „zaostalog duga“ za period od 18.01.1989. godine do  31.10.2009. godine uplatim sumu od 22.242 dinara.

Obzirom da se radi o nerealnom dugu (dug je jednostavno izmišljen po principu proizvoljnosti), kao neka vrsta osvete zbog pravosnažno izgubljenog sudskog spora u predmetu P XI 1374/08 pred Opštinskim sudom iz Zaječara od 10.12.1998. godine, zbog nezakonitog prekida isporuke električne energije, nakon čega su nadležni iz Elektrotimoka Zaječar (vidi priloge 2-1 i 2-2) 18.01.1989. godine morali prinudno da moj objekat ponovo priključe na niskonaponsku mrežu, koju su prethodno po istoj presudi o svom trošku morali da dovedu u upotrebnu funkciju uz sudsku zabranu da to ne ponavljaju ubuduće.

Nakon navedenog slučaja ja sam redovno plaćao svoje obaveze do jula 2006. godine kada je zbog neredovnog održavanja niskonaponske mreže od strane Elektrotimoka Zaječar (vidi priloge 3, 4, 5, 6, 7, 8, i 9) ponovo došlo do havarije, zbog čega je Tehnička služba Elektrotimoka Zaječar izvršila pregled mreže i dokumentom br. 1338/1 od 19.02.2006. korisnicima izdala nalog  da plate rekonstrukciju mreže u iznosu od 349.067,60 dinara (vidi prilog 10), iako su svojevremeno ti korisnici o svom trošku izgradili kompletnu mrežu i takvu novu niskonaponsku mrežu, bez dinara naknade ustupili Elektrotimoku Zaječar na korišćenje, a Elektrotimok Zaječar je novim korisnicima za priključivanje naplaćivao takse kao da je on o svom trošku izgradio tu niskonaponsku mrežu i tokom višedecenijske eksploatacije istu nije održavao u skladu sa propisima, zbog čega je više puta dolazilo do havarije i čestog višednevnog prekida u isporuci električne energije potrošačima na toj niskonaponskoj mreži.

Zbog ponovljenog postupka u neodržavanju navedene niskonaponske mreže tokom 2006. godine jedan od korisnika je protiv Elektrotimoka Zaječar poveo sudski spor koji se završio sudskim poravnanjem u predmetu P-790/06 Opštinskog suda iz Zaječara od  28.07.2006. godine (vidi prilog 11), kojim je Elektrotimok tužiocu Rajnović Zoranu iz Zaječara isplatio štetu u iznosu od 3.460,00 dinara i naknadu sudskih troškova, a po Rešenju P-790/2006 istog suda o privremenoj meri od 28.07.2006.  (vidi priloge 12-1 i 12-2) ponovo ga priključio na tu niskonaponsku mrežu.

Ja sam u tom postupku bio umešač na strani tužioca, zbog čega ova privremena mera prema Elektrotimoku Zaječar za mene nije važila u tom postupku ali je Elektrotimok Zaječar imao sudsku zabranu iz predmeta P XI 1374/08 Opštinskog suda iz Zaječara od 10.12.1998. godine da mi ne ometa mirno korišćenje električne energije, što očigledno nije poštovano jer me nikada nije obavestio, nakon saniranja havarije, da li je i kada je ponovo priključio moj objekat na tu niskonaponsku mrežu niti mi je pre  25.11.2009. dostavio obračun za naplatu, a ja nakon navedene havarije nisam ni koristio svoj objekat iz zdravstvenih razloga, tako da nisam ni znao da li je i kada je isti ponovo bio priključen na tu niskonaponsku mrežu nakon saniranja havarije, a što se vidi iz toga da od 2006. godine u mom objektu nije potrošen ni jedan kilovat električne energije.

Umesto obaveštenja o ponovnom priključenju mog objekta na nisko naponsku mrežu ili dostave obračuna po otklanjanju havarije Elektrotimok Zaječar mi je dopisom br. 3658 od 25.11.2009. (prilog 1) ispostavio retroaktivni iznos dugovanja od 22.242 dinara i to za period od 18.01.1989. godine do  31.10.2009. godine.

Na ovakav postupak Elektrotimoka Zaječar od 30.11.2009. godine reagovao sam dopisom direktoru putem maila: dragann@elektrotimok.rs (vidi prilog 13), tako što sam istakao prigovor zastarelosti, u smislu člana. 360. u vezi člana 378. stav 1. tačka 1. ZOO („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja – ČLAN 360: “(1) Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze. (2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. (3) Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.“ ČLAN 378. stav 1. tačka 1: “Zastarevaju za jednu godinu: 1) potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;” ) uz izjavu da zastarele obaveze prema EPS-u neću izmiriti, kao i da ću prigovor zastarelosti istaći u sudskom postupku ukoliko bude pokrenut protiv mene.

Takođe, tom prilikom sam tražio da mi Elektrotimok Zaječar pošalje obračun koji neće obuhvatiti duži retroaktivni period od godinu dana unazad od datuma izdavanja takvog obračuna ali je takav moj zahtev ignorisan i umesto toga dostavljen mi je obračun za mesec decembar u iznosu od 288, 19  dinara (uplatio sam 300 dinara) uz sporno zaduženje iz prethodnog perioda u iznosu od 23.286 dinara, što u odnosu na prethodni iznos od 22.242 dinara predstavlja uvećanje spornog duga za 1.044 dinara, bez ikakvog objašnjenja po kom osnovu je i prethodni sporni dug i naknadno uvećanje tog prethodnog spornog duga nastalo, obzirom da na objektu od nastanka havarije niskonaponske mreže jula meseca 2006. godine do danas nije potrošen ni jedan kilovat električne energije, što nije sporno jer se takvo stanje mog brojila provlači kroz sve račune i obračune (vidi priloge 14-1 i 14-2).

Zbog ovakvog postupanja nadležnih na navedeni obračun u zakonskom roku uložio sam pismeni prigovor poslat preporučenom poštanskom pošiljkom sa vraćenom povratnicom o prijemu iste pod br. 710769 od 21.01.2010.  godine u kojoj sam ponovio prigovor zastarelosti. U tom prigovoru ponovio sam zahtev da mi se dostavi obračun za retroaktivni period od godinu dana unazad od dana izdavanja obračuna (vidi priloge 15-1, 15-2 i 15-3).

Umesto ispravnog obračuna i preciziranja iznosa eventualnog duga za retroaktivni period od godinu dana unazad od nadležnih iz Elektrotimoka Zaječar dobio sam obračun za januar mesec 2010. godine (vidi priloge 16-1 i 16-2) u iznosu od 288,19 dinara (ponovo sam uplatio 300 dinara), u kome moja uplata za decembar 2009. nije namenski knjižena već je knjižena kao otplata dela nepriznavanog duga od 23.574,19,  za koji sam dao pismenu izjavu da ga ne priznajem, po osnovu zastarelosti, uz predlog da za taj sporni dug Elektrodistribucija, ukoliko ne odustaje od naplate, protiv mene povede sudski spor.

Umesto pokretanja eventualnog sudskog spora za naplatu spornog duga, Elektrotimok Zaječar, koristeći svoj monopolski položaj, uz primenu samovlašća, je u obračunu za januar 2010. godine stavio napomenu da je moj plaćeni obračun iz decemra 2009. godine u iznosu od 300 dinara knjžen kao otplata dela spornog duga, sa napomenom da mi je ostatak duga umesto spornog iznosa od 23.574,19 dinara sada 23.274,19 dinara, uz napomenu da će mi obustaviti dalju isporuku el. energije ukoliko ne izmirim dug od 22.986 dinara.

Prosto je neverovatno sa koliko proizvoljnosti, bahatosti, samovlašća i korišćenja monopolske pozicije nastupa Elektrotimok Zaječar, jer eto sada se bez ikakvog objašnjenja , uz pretnju prekida isporuke električne energije, pojavljuje treća verzija mog navodnog dugovanja u iznosu od 22.986 dinara.

U Boru, 25.02.2010. godine

Pritužbu podneo:

Slobodan Radulović

Ul. Njegoševa 5A/21, 19210 Bor

MB: 2007945751012

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

(Дворана, налик учионици, пуна мафијаша. Петнаестак-двадесет, сједе)
Улази Главни мафијаш, праћен тројицом-четворицом горила, и још двојицом-тројицом нижих босова.
Сви устану, аплаудирају.)
Главни мафијаш (смири их): Браћо, лопови! Овде смо се састали да размотримо наша правила рада.
Говор ће одржати наш брат, Дрпоња Главоњић.
(окреће са ка њему)
Изволи Дрпоња.
Дрпоња: Браћо, част је говорити пред вама и нашим великим братом Лопином Слатколажићем.
(Сви, овације: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња:
Дакле, браћо, ми смо саставили кодекс, а ја и брат Злоћа Дрпикућа, ћемо вам га изнијети.
Злоћа: Тако је.
Дрпоња: Дакле, прво правило гласи:
Злоћа
(снажно): БАВИ СЕ ПОЛИТИ- КОМ!
(Сви, овације: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња: Ха, ха, знамо се браћо! Идемо даље. Правило два:
Злоћа: Буди чврсто повезан са полицијом!
(Сви: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња (смијеши се): Полако браћо! Правило три:
Злоћа: Све нелегалне послове обављај преко легалних институција!
(Сви, скоче: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња: Народу обећавај куле и градове. . .
Злоћа: . . . које обавезно себи приушти!
(Сви, вичу: То! То! То!)
Дрпоња: Стално спомињи морал. . .
Злоћа: . . . али га се никад не придржавај!
(Сви: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња: Противнике уклањај немилосрд- но . . .
(Сви: То!)
Злоћа: . . . а себе приказуј као жртву!
(Узвици: Јес! Јес! Јес!)
Дрпоња: Залажи се за слободу . . .
Злоћа: . . . коју једино допусти себи.
(Сви: То бураз!)
Дрпоња: Инсистирај на људским прави- ма . . .
Злоћа: . . . али једино право нека буде твоја воља!
(Сви: ТО!)
Дрпоња: Говори о љубави . . .
Злоћа: . . . али се потруди да им утјераш страх!
(Сви одушевљено: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња: Стално истичи да си за дијалог . . .
Злоћа: . . . али не допусти да прекину твој монолог!
(Узвици: Тако! Тако!)
Дрпоња: Позивај се на толеранцију . . .
Злоћа: . . . али не прави никакве уступке!
(Појединачно: То! То!)
Дрпоња: Буди фин, гдје год је то небитно . . .
Злоћа: . . . а без милости гдје год су угро- жени твоји интереси!
(Сви: То!)
Дрпоња: Увијек изгледај забринут за судбину свих…
Злоћа (наглашава): . . . а једино што те брине нека буде твоја лична корист!
(Узвици: То, брате!)
Дрпоња: Стално говори о потреби пош- товања закона . . .
Злоћа: . . . а увијек се труди да их изиграш!
(Сви: То!)
Дрпоња: Истичи демократију . . .
Злоћа: . . . али нек ти водиља буде тиранија!
(Узвици: То брате! Ти га у срце погађаш!)
Дрпоња: Говори о Богу свију . . .
Злоћа: . . . али сматрај Богом једино себе!
(Сви: ТО!)
Главни мафијаш (Лопина Слатколажић, који се дигао): И запамтите:
Дрпоња: Не одступај од ових правила!
Злоћа: Јер ако ти одступиш. . .
Лопина: . . . други неће!
(Сви, овације, одушевљење: ЈЕЕЕ! ТО! ТАКО ЈЕ! БРАВО! БРАВО! ЈЕЕЕ!)

Izvor: Горан КЉАЈИЋ

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/11-20/12ns4.html

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Prema nekim nepotpunim izvorima u Srbiji se eksploatacijom mineralnih voda bavi 2908 preduzeća, prirodnim mineralnim vodama 1727 preduzeća, veštačkim mineralnim vodama 321 preduzeće, izvorskim mineralnim vodama 693 preduzeća, soda vodama 824 preduzeća, mineralnim vodama sa dodatkom voćnih esencija 453 preduzeća, termalnim izvorskim vodama 127 preduzeća i vodom za piće u limenkama i bocama 1012 preduzeća.

Obilje izvora geotermalnih voda i njihova lekovita svojstva omogućilo je Srbiji da postane zemlja sa velikim brojem banjskih lečilišta, koja kroz bolji turistički i ostali sadržaj mogu Srbiji da donesu značajne devizne prihode.

Radi boljeg pregleda i kategorizacije sve banje u Srbiji klasifikovane su u sledećem obliku:

–         BANJE SEVERNE SRBIJE,

–         BANJE CENTRALNE SRBIJE

–         BANJE ZAPADNE SRBIJE,

–         BANJE ISTOCNE SRBIJE, i

–         BANJE JUŽNE SRBIJE.

BANJE SEVERNE SRBIJE

Banja Junaković

Banja „Junaković“ se nalazi u severozapadnoj Bačkoj (Vojvodina), četiri kilometra udaljena od Apatina, na samoj ivici šume. Termalne vode ove banje spadaju u isti red kao i vode u Karlovim Varima (Češka), Harkanju (Mađarska) i Lipiku (Hrvatska).

Bolesti koje se leče u banji (po grupama) :

* REUMATSKA OBOLJENJA Sve vrste reumatizma, degenerativni i zapaljivi reumatizam
* ORTOPEDSKA OBOLJENJA Deformacije kičmenog stuba i ekstremiteta, oboljenja kostiju i zglobova, stanja posle povreda kostiju i zglobova, postoperativna stanja kostiju i zglobova, lečenje sportskih povreda (operisanih i neoperisanih)
* NEUROLOŠKA OBOLJENJA Lečenje oboljenja perifernog i centralnog motornog neurona, kao i anomalija nervnog sistema
* GINEKOLOŠKA OBOLJENJA Postoperativna stanja, stanja posle upala, klimaks tegobe, sterilitet
* OBOLJENJA DISAJNIH PUTEVA Astmatične bolesti, bronhitis

Banja Kanjiža

Kanjiža se nalazi na severu Srbije, u Vojvodini, na reci Tisi, na nadmorskoj visini od 87 m.

Bolesti koje se leče u banji:

* Degenerativni reumatizam
* Hronični zapaljenski reumatizam
* Ekstraartikularni reumatizam
* Stanja nakon povrede lokomotornog aparata
* Povrede perifernog nervnog sistema
* Stanja postoperativne ortopedije (endoproteze, itd.)
* Stanja posle operacije kičmenog stuba
* Rehabilitacija dece postrualnih stanja, posle oštećenja centralnog nervnog sistema

Banja Palić


Palić se nalazi na severu Srbije, osam kilometara istočno od Subotice, 20 km od graničnog prelaza Horgoš, odnosno 19 km od Kelebije i 170km od Beograda.

Na Paliću se leče:

* reumatizam
* išijas
* kožna oboljenja
* ginekološka oboljenja
* nervna oboljenja
* bolesti digestivnog trakta

BANJE CENTRALNE SRBIJE

Vrnjačka Banja

Vrnjačka Banja nalazi se u centralnom delu Srbije, 200 km južno od Beograda. Smeštena je na obroncima planine Goč i u dolinama Vrnjačke i Lipovačke reke. Zavisno od položaja pojedinih delova naselja nadmorska visina Vrnjačke Banje kreće se od 220-300 metara.

U Vrnjačkoj Banji leče se:

* šećerna bolest
* stanje posle preležane žutice
* bolesti žučne kese i žučnih puteva
* oboljenja pankreasa
* čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
* neinfektivna oboljenja tankog i debelog creva – oboljenja organa za varenje
* stanje posle hirurškog odstranjivanja žučne kese
* stanja posle resekcije jednjaka, želuca i creva
* hronična ginekološka oboljenja i sterilitet
* infekcije bubrežne karlice, mokraćne bešike i mokraćnih puteva
* kamenčići u mokraćnim putevima

Ribarska Banja

Ribarska Banja nalazi se u centralnoj Srbiji, na ograncima planine Jastrebac, u kotlini Ribarske reke. Nadmorska visina Banje je 540 m. Udaljena je 35 km od Kruševca. Do Banje se može doći autoputem Beograd-Niš, a zatim preko Kruševca.

U Ribarskoj Banji leče se:

* stanja posle koštanih preloma i operacija na kostima
* svi oblici reumatizma (zapaljivi, degenerativni i vanzglobni)
* kontrakture zglobova
* deformacije kičmenog stuba
* posttraumatska i postoperativna pareza i pareze nerava
* hemiplegije
* hemipareze

Bogutovačka Banja

Bogutovačka Banja nalazi se u centralnom delu Srbije, 200 km južno od Beograda i 23 km jugozapadno od Kraljeva. Smeštena je na obroncima planine Troglav, na nadmorskoj visini od 520 m i ima blagu kontinentalnu klimu.

U Bogutovačkoj Banji leče se:

* neuropsihijatrijska oboljenja (psihoneuroza, migrena, neuralgija, multiple skleroza, neurotični sindrom, labilnost vegetativnog nervnog sistema)
* funkcionalna oboljenja srca i krvnih sudova (povišeni krvni pritisak, nervoza srca, nepravilan rad srca vezan na nervnu razdržljivost, tahikardija, oboljenja perifernih krvnih sudova)
* pojedina reumatska oboljenja (degenerativni i vanzglobni reumatizam)
* pojedina oboljenja organa za varenje (spazam jednjaka, gastralgije i dr.)

Mataruška Banja

Mataruška Banja se nalazi u centralnom delu Srbije, na desnoj obali reke Ibar, okružena padinama planina Stolovi i Čemerno. Smeštena je u parku površine 15 hektara, na nadmorskoj visini od 215 m. Udaljena je 180 km od Beograda i osam od Kraljeva.

U Mataruškoj Banji leče se:

* reumatska oboljenja (zapaljenski reumatizam, sistemske bolesti vezivnog tkiva, degenerativna oboljenja kičmenog stuba i vezivnog tkiva, vanzglobni reumatizam)
* ginekološka oboljenja (primarni i sekundarni sterilitet)
* posttraumatska stanja i sve njihove posledice (povrede i prelomi kostiju i zglobova, hipertrofija mišića)
* neurološka oboljenja, odnosno oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema (pareze i plegije ekstremiteta, multiple skleroza, lezije, interverebralnih diskusa i stanja posle operativnih zahvata)
* oboljenja perifernih krvnih sudova (Birgerova bolest, ateromatoze, artirioskleroze, varikoziteti

Ovčar Banja

Ovčar Banja nalazi se u središtu Ovčarsko-Kablarske klisure, kroz koju protiče reka Zapadna Morava. Smeštena je na nadmorskoj visini od 279 m i okružena šumovitim planinama Ovčarom i Kablarom.

U Ovčar Banji se leče:

* reumatska oboljenja i degenerativni reumatizam
* spondiloza i artroza
* posledice preloma kostiju
* povrede mišićnog tkiva
* kožna oboljenja

Banja Vrujci

Banja Vrujci nalazi se u podnožju planina Suvobor i Maljen, u dolini reke Toplice. Do Vrujaca se stiže Ibarskom magistralom, odnosno putem Beograd-Valjevo.

U Banji Vrujci leče se:

* hronični reumatizam
* povišeni krvni pritisak
* malokrvnost
* neurastenije
* kamen u bubregu i mokraćnim putevima
* ginekološka oboljenja
* očne bolesti

Gornja Trepča

Banja Gornja Trepča, poznata i kao „Atomska Banja“, nalazi se u jugozapadnom delu Šumadije, pored Ibarske magistrale. Udaljena je 18 km od Čačka i 150 km od Beograda. Smeštena je na šumovitim obroncima planina Vujan i Bukovik, na nadmorskoj visini od 460 m.

U Gornjoj Trepči leče se:

* reumatske bolesti (hronični inflamatorni reumatizam, Behterevljeva bolest, reumatoidni artritis)
* degenerativni reumatizam (artroze zglobova, spondiloze i spondilatroze, diskopatije)
* ekstra-artikularni reumatizam (miofibrozitis, fibrozitis, panikulitis tendinitis, burzitis i psihogeni reumatizam)
* neuropsihijatrijske bolesti (multiple skleroza, stanja posle preležanog mijelitisa i encefalomijelitisa, adhezivni spinalni aranhitis, postreumatske mijelopatije, cerebralna paraliza, neuroze, neurastenije, distonije i depresivna stanja)
* bolesti gastrointestinalnog trakta (hronični gastritis i duodenitisi, ulkusna bolest želuca i duodenuma bez komplikacija) – oboljenja perifernih krvnih sudova (hronična oboljenja arterijskog perifernog krvotoka, hronični edemi venskog porekla)

Utvrđeno je da pijenje banjske vode dovodi do stabilizacije šećera kod dijabetičara. Takođe, ova banja je jedinstvena na svetu po tome što pomaže obolelima od multiple skleroze u zaustavljanju procesa bolesti, pa čak i izvesnom oporavku.

Bukovička Banja

Bukovička Banja nalazi se u podnožju planine Bukulje, na 256 m nadmorske visine, 76 km od Beograda. Do Bukovičke Banje se može doći magistralnim putem od Beograda preko Mladenovca.

U Bukovičkoj Banji leče se:

* bolesti gastrointestinalnog trakta
* oboljenja hepatobilijarnog trakta i pankreasa
* bolesti respiratornog sistema
* povrede i oboljenja lokomotornog sistema

U Specijalnoj bolnici radi jedino odeljenje u našoj zemlji za produženo lečenje, edukaciju i rehabilitaciju dece obolele od insulinozavisnog oblika šećerne bolesti.

BANJE ZAPADNE SRBIJE

Banja Koviljača

Banja Koviljača nalazi se u zapadnom delu Srbije, u regionu Podrinja. Smeštena je na desnoj obali reke Drine, u podnožju planine Gučevo, na nadmorskoj visini od 125 m. Do Banje se stiže magistralnim putem Ruma-Šabac-Loznica. Od Loznice je udaljena šest a od Beograda 142 km.

U Banji Koviljači leče se:

* sve vrste reumatskih bolesti
* posttraumatska stanja
* stanja posle operacije kičme i ugrađivanja endoproteze kuka i kolena
* oštećenja motornog neurona
* ginekološka oboljenja (sterilitet)

ND-noćenje sa doručkom
PA-pun pansion
PP-polupansion
A2 i A1 – najam apartmana (za 2, odnosno 1 osobu)

* Pansionom se smatra boravak u trajanju od najmanje 3 dana

* Doplata pansionskih obroka na prenoćište za jedan dan iznosi 450,00 din

* Cena polupansiona je za 250,00 din niža od cene pansiona

* Boravišna taksa: 50,00 din dnevno

* Deca od 7-15 godina plaćaju boravišnu taksu umanjenu za 50%

* Deca do 7 godina ne plaćaju boravišnu taksu

* Osiguranje 10,00 dnevno za sve korisnike usluga

* Dvokrevetna soba se izdaje kao jednokrevetna uz doplatu 70% cene drugog ležaja

Uslovi za decu:

* Deca do 12 godina imaju popust od 40% na cenu pansiona

* Deca od 12 godina plaćaju punu cenu pansiona

Pribojska Banja

Pribojska Banja nalazi se u dolini reke Lim, pet kilometara od Priboja. Leži na 530 m nadmorske visine i ubraja se u klimatska lečilišta.

U Pribojskoj Banji se leče:

* hronično zapaljenje zglobova i mišića reumatskog porekla
* neuralgije
* zapaljenja perifernih nerava (išijas)
* polineurite
* ginekološke bolesti
* posledice povreda kostiju i mišića
* rekonvalescentna stanja kod kožnih oboljenja (ubrzavanje zarastanje rana i promena na koži nastalih kao posledica šećerne bolesti i oslabljene periferne cirkulacije)
* funkcionalna oboljenja i stanja posle operacija digestivnog trakta.

BANJE ISTOČNE SRBIJE

Sokobanja

Sokobanja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, između planina Ozren i Rtanj, na obalama reke Moravice i na nadmorskoj visini od 400 m. Od Beograda je udaljena 230 km.

U Sokobanji se leče:

* bronhijalna astma
* hronični hepatitis
* psihoneuroze
* neurastenije
* lakši oblici povišenog krvnog pritiska
* hronični reumatizam i išijas
* stanja posle povreda
* anemija
* hronična ginekološka oboljenja

Gamzigradska Banja

Gamzigradska Banja nalazi se u istočnoj Srbiji, 220 km od Beograda i 11 km od Zaječara. Leži u dolini donjeg toka Crnog Timoka, pored magistralnog puta Zaječar-Paraćin, na nadmorskoj visini od 160 m.

U Gamzigradskoj Banji leče se:

* oboljenja perifernih krvnih sudova i limfnog sistema
* bolesti vezivnog tkiva
* zglobni i vanzglobni oblici reumatizma
* degenerativna oboljenja zglobova
* ortopedske bolesti i posttraumatska stanja
* anomalije dečjeg uzrasta
* neurološka oboljenja
* ginekološka oboljenja

Brestovačka Banja

Brestovačka Banja nalazi se u istočnoj Srbiji, sedam kilometara od Bora, na nadmorskoj visini od 385 m. Klima u banji je umerenokontinentalna

U Brestovačkoj Banji leče se:

* oboljenja i povrede lokomotornog aparata (degenerativna reumatska oboljenja, reumatski i psorijatićni artritis)
* hronična oboljenja zglobova
* posledice povreda kostiju i mekih delova (otoci, bolovi)
* oboljenja mišića (lumbago)
* hronična ginekološka oboljenja
* zapaljenja sluznice gornjih respiratornih organa
* zapaljenske promene na koži
* povećane diureze
* smanjenje želudačnog aciditeta
* oboljenja digestativnog trakta
* oboljenja bubrega
* oboljenja živaca

Zvonačka Banja

Zvonačka Banja nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, 50 km od Pirota. Leži na šumovitim obroncima Vlaške planine, na nadmorskoj visini od 670 m, pa se ubraja u banje s najvećom nadmorskom visinom u našoj zemlji. Banja ima obeležje i klimatskog mesta, zbog specifične ruže vetrova i velikog broja negativnih jona u vazduhu.

U Zvonačkoj Banji leče se :

* bolesti lokomotornog aparata
* nervne bolesti (neuralgije, neurastenije, psihoneuroze, vegetativne neuroze)
* povišeni krvni pritisak
* poremećaji periferne cirkulacije
* reumatizam
* menadžerske bolesti
* klimakterične tegobe
* upalne promene na očima

BANJE JUŽNE SRBIJE

Vranjska Banja

Vranjska Banja se nalazi na jugu Srbije, 10 km od Vranja, odnosno šest kilometara od autoputa Beograd-Skoplje. Leži na nadmorskoj visini od 380 m. Banja ima umerenokontinentalnu klimu, leta su vrlo prijatna, sa toplim danima i svežim noćima. Šumom obrasli visovi štite banju od jakih i hladnih vetrova.

U Vranjskoj Banji leče se :

* sve oblasti reumatizma
* posttraumatska stanja (koštani prelomi)
* neurološka oboljenja (diskopatija, išijas)
* hronična ginekološka oboljenja

Sijarinska Banja

Sijarinska Banja nalazi se na jugu Srbije, na obalama reke Jablanice i u podnožju planine Goljak, na nadmorskoj visini od 520 m. Udaljena je 50 km od Leskovca i 330 km od Beograda. Do banje se stiže autoputem Beograd – Niš – Leskovac, a zatim regionalnim putem Leskovac-Priština.

U Sijarinskoj Banji leče se:

* oboljenja koštano-mišićnog sistema (razne vrste reumatizma, artroze, spondiloze, stanja posle povreda)
* išijas i lumbago
* stomačna oboljenja i bolesti creva (hronični gastriti i duodeniti, čirevi želuca i creva)
* bolesti bubrega i mokraćnih puteva (pesak u mokraćnim kanalima, stanja posle razbijanja ili hirurškog odstranjivanja kamena, upale mokraćnih puteva)
* bolesti jetre, žučnih puteva i pankreasa, rekovalenscencija posle preležane žutice
* ginekološka oboljenja (zapaljenski procesi i neki oblici steriliteta)
* plućne bolesti (bronhijalna astma, bronhiti, sinziti, laringiti)
* neuroze i psihička iscrpljenost
* šećerna bolest
* konjuktivitis

Kuršumlijska Banja

Kuršumlijska Banja nalazi se na jugoistočnim obroncima Kopaonika na nadmorskoj visini od 432-448 m. Od Kuršumlije je udaljena 11 km, od Beograda 301 km, a od Niša 81 km. Do banje se stiže magistralnim pravcem Beograd-Niš-Priština.

U Kuršumlijskoj Banji leče se:

* bolesti lokomotornog sistema (stanja posle reumatske groznice, hronični inflamotorni reumatizam, degenerativni reumatizam, ekstra-artikularni reumatizam, stanja posle preloma kostiju i hirurške intervencije na koštano-zglobnom sistemu)
* ginekološka oboljenja (hronični zapaljenski procesi na adneksama, postoperativna stanja praćena zapaljivim promenama, produženo lećenje genitalne TBC, primarni i sekundarni sterilitet, postoperativna stanja zbog steriliteta)
* neurološke bolesti (neuralgije, polineuriti)
* bolesti metabolizma (urična dijateza)

Prolom Banja

Prolom Banja se nalazi na jugu Srbije, na nadmorskoj visini od 550-668 m. Udaljena je od Kuršumlije 23 km, od Beograda 290 km, a od Niša 82 km. Do Banje se može doći autoputem Beograd-Niš, a zatim magistralnim putem Niš-Rudare.

U Prolom Banji se leče:

* oboljenja bubrega i mokraćnih puteva (hronične infekcije bubrega, mokraćnih puteva i prostate, kamen u bubregu, pesak u mokraćnim kanalima, stanja posle operacija na bubrežno-mokraćnom sistemu)
* oboljenja organa za varenje (hiperacidni gastritis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, katari creva, hronični zatvor, upala žuči i žučnih puteva, kamen u žuči, stanja posle operacija na organima za varenje)
* bolesti kože (ekcemi, psorijaza, varikozni ulus)
* bolesti perifernih krvnih sudova i vanzglobni reumatizam

Niška Banja

Niška Banja se nalazi na jugoistoku Srbije, pored magistralnog pravca Niš-Sofija. Leži u podnožju Koritnika, ogranka Suve Planine, na nadmorskoj visini od 248 m. Udaljena je 10 km od Niša i 250 km od Beograda.

U Niškoj Banji leće se:

* bolesti lokomotornog aparata (zapaljenski, vanzglobni, degenerativni i metabolićki reumatizam, sistemske bolesti vezivnog tkiva, osteoporoza)
* kardiovaskularne bolesti (koronarna bolest, arterijska hipertenzija, srćane mane, bolesti perifernih krvnih sudova)
* stanja posle hirurške revaskularizacije miokarda, kao i stanja nakon operacija na otvorenom srcu
* rehabilitacija bolesnika posle ugrađivanja endoproteze kuka i kolena
* posttraumatska stanja
* stanja posle oštećenja centralnog i perifernog motornog neurona
* zapaljenski i funkcionalni sterilitet
* bolesti respiratornih organa

Lukovska Banja

Lukovska Banja nalazi se na jugu Srbije, u podnožju Kopaonika, na nadmorskoj visini od 681 m. Do banje se stiže magistralnim putem preko Kuršumlije. Udaljenja je 35 km od Kuršumlije, 336 km od Beograda (preko Niša) i 55 km od centra Kopaonika.

U Lukovskoj Banji leče se :

* hronična upala – reuma (reumatični artritis bez kliničkih znakova akutne upale)
* degenerativna oboljenja kičme (artroza, spondiloza i deformativne spondiatroze, lumboišijalgija, periotritisi)
* stanja nakon povreda

Novopazarska Banja

Novopazarska Banja se nalazi na magistralnom putu Beograd-Novi Pazar-Jadransko more, tri kilometra severoistočno od Novog Pazara. Okružena je padinama planina Golije, Rogozne i Kopaonika. Leži na nadmorskoj visini od 500 m i ima umerenu klimu.

U Novopazarskoj Banji se leče:

* neuromišićne bolesti
* reumatična oboljenja i išijas
* sportske i druge povrede
* stanja posle moždanog udara
* kožne bolesti
* ginekološka oboljenja

Detaljnija informisanja o banjama Srbije zainteresovani mogu pogledati na sledećoj adresi: http://www.blogcatalog.com/blog/banje-srbije

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Efekti svetske krize pogodili su i Srbiju. Da bi Srbija što pre izašla iz krize potrebno je da maksimalno iskoristi svoje prirodne a obnovljive resurse. Za razliku od mineralnog bogatstva koje Srbija takođe ima ali u ograničenim količinama mineralne, termomineralne vode i geotermalna energija su nedovoljno iskorišćeni resursi Srbije.

Srbija sa više od 300 izvora mineralnih i termo-mineralnih voda spada u jedno od najbogatijih područja u Evropi. Još su stari Rimljani od II do IV veka n.e. gradili kupatila, bazene i vile na izvorima termo-mineralnih voda, pa se tako ovi ostaci danas mogu naći u Niškoj, Vrnjačkoj, Sokobanji, Jošaničkoj i Kuršumlijskoj banji. Takođe, novija arheološka istraživanja ukazuju na postojanje arhitektonskih ostataka u današnjoj Ovčar banji, ali i u Vranjskoj i Ribarskoj.
I u doba Vizantijskog carstva znalo se za lekovita svojstva nekih danas, najpoznatijih banja Srbije. Koristila ih je vlastela ali i narod srednjevekovne Srbije, dok su neke kao Trepča i Ovčar banja bile metosi srpskih manastira.Pošto su osvojili ovaj deo Balkana, Turci ostavljaju tragove svog prisustva u Koviljači, Ribarskoj, Sijerinskoj banji, a turska kupatila „amami“ i danas se upotrebljavaju u Sokobanji, Novopazarskoj ali i Brestovačkoj banji. Krajem XIX i početkom XX veka banje postaju sve popularnije među srpskim industrijalcima, trgovcima, ali i piscima, slikarima i drugim umetnicima, što doprinosi da naše banje postaju sve popularnije i interesantnije i za turiste iz Evrope, pa tako Koviljača, Niška, Vrnjačka banja postaju omiljeno boravište gostiju iz Austrije, Grćke, Mađarske.
Evo šta o tome kaže Prof. dr Mihailo Milivojević, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Termalne i termomineralne vode

Najveći broj prirodnih izvora nalazi se na teritoriji središnje Srbije. Ovakav raspored prirodnih i veštačkih termalnih i termomineralnih izvora posledica je raznolikog geološkog sastava i hidrogeoloških i geotermalnih karakteristika. U Srbiji ima 46 lokaliteta koji se smatraju kao prirodna lečilišta.

– Temperaura vode kod oko 60 % izvora iznosi 20-40 oC. Izvori termomineralnih voda koje sadrže CO2 koriste se za industrijsku proizvodnju mineralnih “stonih” ili takozvanih “kiselih” voda. U Srbiji takvih proizvodnih pogona ima osam. Prema bogatstvu izvora kiselih voda koje bi se mogle koristiti, ovih fabrika bi moglo biti duplo više – objašnjava prof. dr Mihajlo Milivojević, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Vode u zemlji potiču od kiša i putuju kroz njenu koru veoma sporo. Iz tog razloga, vode koje sada koristimo potiču od pre nekoliko hiljada godina do nekoliko desetina hiljada godina. U tome je tajna njihove lekovitosti i vrednosti u odnosu na npr.vodu iz vodovoda.

– Glavni parametar za kvalitet voda je «održivost kvaliteta». U svetu se propagira zdrav način života, ekološki načini proizvodnje hrane i flaširanje voda. Ultrabazične vode nalaze se npr. na Zlatiboru. U svetu ih je opisano oko 25, od čega ih je 15 u Srbiji.

Slana i kisela

Na teritoriji Šumadije ima preko 30 utvrđenih mineralnih izvora. Najpoznatiji su u Bukovičkoj Banji: «Knjaz Miloš», «Knjaz Mihajlo», «Talpara»… U Gornjoj Trepči nalaze se topli mineralni izvori koji se kaptiraju i koriste za lečenje. U Palanačkom kiseljaku najpoznatiji je mineralni izvor «Dr Marko Leko». U Svračkovcima se nalazi termomineralni radioaktivni izvor «Banja», a u Brusnici topli mineralni izvor «Mlakovac». U Višnjici kod Beograda, nalazi se mineralni izvor temperature vode 14 C, koji spada u sumporovite slabo alkalne murijatične vode. U Miraševcu postoje dva mineralna izvora koja imaju sumporno-manganovito-gvožđevitu kiselu vodu koja izbija iz kristalnih škriljaca i dostiže temperaturu od 15 C. U Trešnjevici, u dolini Dubokog potoka, poznat je mineralni izvor «Slana stena». Na padinama Juhora, iz gvožđevitih kristalnih škriljaca izbija sumporoviti izvor «Slatina», čija voda ima temperaturu od 17C. U Beloj vodi nalaze se dva izvora kisele gvožđevite vode. U Vodicama, kod Smederevske Palanke, u dolini Jasenice četiri hladna izvora čine Vodički kiseljak, dok se u blizini sela Mramorac nalazi Cerovački kiseljak. Kisele vode ima u Junakovcu, Žabarima, Kloki i Natalincima, gde sadrži slobodan ugljendioksid, natrijum, kalijum, kalcijum, mangan, gvožđe, hidrokarbonat i karbonat. U Kalanjevcima, kod Belanovice nalazi se alkalno-zemni kiseljak. U Banji, kod Aranđelovca, mineralnu vodu ima vrelo «Banja», čija temperatura iznosi 13 stepeni. Nedovoljno ispitane i slabo poznate mineralne vode sa lekovitim svojstvima su: «Slana bara» u Drenovcu, «Žuta voda» u Gornjim Komaricama, «Brod» u Lužnicama, „Banja“ u Kormanu kod Kragujevca.

Maksimalne dubine na kojima se mogu naći ove vode nisu tačno utvrđene, ali se smatra da dostižu 3.000 m. Zapremina nalazišta se kreće od nekoliko stotina hiljada m3 do nekoliko stotina miliona m3. Izotopska ispitivanja voda pokazala su da je njihova starost od 1.350 godina – kolika je starost voda Prolom-banje – do više od 40.000 godina – za vode Bujanovačke banje.Vreme koje protekne od ulaska kapljice kiše u zemlju do izlaska na izvoru predstavlja «starost vode».

– U većini banja rezultati merenja geotermalnog toplotnog toka pokazuju da, na dubini od oko 2.000 m, najviša temperatura ovih voda treba da bude oko 100 stepeni C. – objašnjava prof. Milivojević.

Srbija među bogatijima-velika razvojna šansa

Treći milenijum će biti «milenijum geotermalne energije», a njeni izvori se sve više eksploatišu zahvaljujući ubrzanom razvoju tehnologija. Geotermalna energija iz unutrašnjosti Zemlje je sila koja prouzrokuje pokretanje kontinenata, okeana, zagrevanje vode. Ona je univerzalna i samoobnovljiva i nalazi se svuda u dostupnom delu Zemljine kore.U odnosu na to, može biti hidrogeotermalna (akumulirana u podzemnim termalnim vodama čija je temperatura veća od 10C), petrogeotermalna (u suvim stenama) i magnogeotermalna (iz magme).

Po geotermalnom potencijalu Srbija spada u bogatije zemlje.Vrednosti gustine toplotnog toka na najvećem delu njene teritorije su veće od prosečnih vrednosti za kontinentalni deo Evrope. Najveće vrednosti (više od 100 mW/m2) su u Panonskom basenu, Srpsko-makedonskom masivu i u susednom graničnom delu Dinarida, u područjima neogene magmatske aktivacije.

Na teritoriji Srbije van Panonskog basena, u terenima od tvrdih stena nalazi se 160 prirodnih izvora termalnih voda sa temperaturom većom od 15 oC.

– Najveću temperaturu imaju izvora u Vranjskoj Banji (96 oC), zatim u Jošaničkoj (78 oC), Sijarinskoj (72 oC), Kuršumlijskoj (68 oC), Novopazarskoj (54 oC), itd. Ukupna izdašnost svih prirodnih izvora je oko 4000 kg/s. Najveću izdašnost imaju termalni izvori iz krečnjaka mezozojske starosti, a zatim termalni izvori u granitoidnim i vulkanskim stenama tercijarne starosti – navodi Milivojević. – Energija geotermalnih izvora do dubine od 3 km je dva puta veća od ukupne energije svih nalazišta uglja, tj. minimalne rezerve geotermalnih nalazišta mogu da zamene proizvodnju 550 miliona tona tečnog goriva. Energetski potencijal izdanskih voda, u aluvijalnim ravnima pored većih reka, jednak je energiji koja bi se dobila sagorevanjem jednog miliona tona tečnog goriva godišnje – objašnjava Milivojević ističući veliki potencijal korišćenja ove vrste energije. Izdašnost 62 veštačka geotermalna izvora na području Vojvodine je oko 550 kg/s a toplotna snaga oko 50 MW.

Velike su i mogućnosti eksploatacije geotermalne energije i iz “suvih” stena (onih koje ne sadrže podzemnu vodu). Najpogodnije za eksploataciju ove «petrogeotermalne energije» su granitoidne stene. Međutim, za ovaj način eksploatacije u svetu se još uvek usavršava tehnologija.

– Srbija ima velike potencijale jer se na njenoj teritoriji nalazi 10 granitoidnih masiva: Baranja, Cer, Mačva, Bukulja, Kosmaj, Avala, Rudnik, Golija, Kopaonik, Jastrebac i Besna kobila. U narednih 30 godina iz ovih delova bi se moglo eksploatisati oko 16.000 MW za toplifikaciju i oko 15.000 MW za proizvodnju električne energije.Mada se geotermalna energija u Srbiji simbolično koristi, samo 86 MWt, njen ukupan potencijal je ogroman – kaže Milivojević i ističe da se ovako dobijena energija može koristiti za grejanje praktično svuda, počev od gradova do seoskih područja do različitih primena u industriji.

Korišćenje hidrogeotermalne energije

Geotermalna, odnosno hidrogeotermalna energija uglavnom se koristi na tradicionalan način, tj. najviše u balneološke svrhe, dok je korišćenje ovih izvora energije za grejanje u početnoj fazi i veoma skromno u odnosu na postojeće izvore. U Panonskom basenu koriste se termalne vode iz 23 bušotine. Energetsko korišćenje je počelo 1981. godine, a danas se vode iz nekoliko bušotina koriste za proizvodnju povrća u staklenicima, za zagrevanje farmi, u fabrikama kože i tekstila, dok se vode iz 13 bušotina koriste u banjama. Ukupna toplotna snaga svih ovih bušotina iznosi 24 MW.

Korišćenje geotermalnih izvora u Srbiji ima sjajnu budućnost. Smatra se da se do 2015. može dostići nivo zamene za oko 500.000 tona uvozne nafte godišnje. Direktnim korišćenjem toplote iz suvih stena mogla bi se smanjiti potrošnja električne energije za najmanje 1.200 MW. Prema rezultatima naših istraživanja, za intenzivno korišćenje termalnih voda najveće su mogućnosti na područjima Posavine, Srema i Mačve. Naročito su povoljne mogućnosti u Mačvi, jer je dubina rezervoara 400-600 m, a temperatura 80 oC. Samo na bazi eksploatacije termalnih voda u Mačvi moguća bi bila toplifikacija gradova: Bogatić, Šabac, Sremska Mitrovica i Loznica, sa ukupno 150.000 stanovnika – navodi prof. Milivojević.- Srbija je, u pogledu energije, uvozno orijentisana zemlja. Iako je veliki proizvođač hrane, ona je uvoznik vansezonskog svežeg povrća i voća i ne može da obezbedi konkurentnu proizvodnju na bazi korišćenja fosilnih goriva. Projekat razvoja npr. 100-150 ha staklenika može učiniti da zemlja uvoznik postane zemlja izvoznik. – kaže Milivojević.

Pripremila: Jelena Milosavljević

Izvor: http://www.planeta.rs/20/11hidrogeologija.htm

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Otac: Želim da oženiš devojku po mom izboru.
Sin: Ne, sam ću odabrati ženu svog života!
Otac: Ali ta devojka je kćer Bill Gatesa.
Sin: Opa, u tom slučaju…. OK

Nakon toga, otac odlazi do Bill Gatesa.
Otac: Imam idealnog muža za vašu kćer.
Bill Gates: Ali moja kćer je previše mlada za udaju!
Otac: Ali taj mladi muškarac je potpredsednik Svetske banke!
Bill Gates: Opa, u tom slučaju… OK.

Na kraju, otac odlazi u posetu predsedniku Svetske banke.
Otac: Imam jednog mladog muškarca kojega bih preporučio za potpredsednika.
Predsednik: Ali već imam više potpredsednika nego što ću ih ikada trebati!
Otac: Ali taj mladi muškarac je oženjen za kćer Bill Gatesa.
Predsednik: Opa, u tom slučaju…. OK.

Izvor:

Kako se sklapa posao…

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Tokom osamdesetih i devedesetih godina u uslovima međunarodnih sankcija a radi očuvanja rezultata ratnog profiterstva i trenda daljeg bogaćenja poslušnih kadrova svoje političko-poslovne elite Milošević je uz pomoć državne bezbednosti u Srbiji instalirao spregu politike, kriminala, tajkuna, državne bezbednosti i pravosuđa.

Ta sprega je funkcionisala samo u svrhu ličnog bogaćenja njemu politički podobnih kadrova tako što im je legalizovano bavljenje raznim kriminalnim aktivnostima. Tako naprimer, nekima je omogućeno bogaćenje uz pomoć provizija za uvoz, skladištenje i razvejavanje nuklearnog otpada i otrovnih materija (afera u RTB-u Bor tokom 1989. godine), nekima su omogućene pljačke pomoću tzv. „piramidalnih banaka“ (Jezda – vidi ovde, Dafina – vidi ovde, itd. ), nekima je omogućena pljačka dinarske i devizne štednje iz banaka, nekima su omogućene pljačke dirigovanom visokom inflacijom zamenom bezvrednih dinara za devize (vidi ovde), nekima je legalizovan šverc cigareta, droge, goriva, kafe itd.

Zajedničko svim učesnicima u legalizovanim kriminalnim aktivnostima bila je bezpogovorna poslušnost i partijska podobnost. Neposlušnost, partijska nepodobnost i eventualno kompromitovanje funkcionisanja sprege politike, kriminala, tajkuna i pravosuđa kažnjavani su smrtnom kaznom, gubitkom položaja i oduzimanjem dobiti. Kao najdrastičniji primeri takvog postupanja su streljanja novinara Slavka Ćuruvije, Radomira Stojčić – Badže, Pavla Bulatovića, Željka Ražnatovića – Arkana , razni smrtni slučajevi pod misterioznim okolnostima, kao naprimer, smrt Zorana Sokolovića a od političkih ubistava otmica i likvidacija Ivana Stambolića, kao i dvostruki neuspeli pokušaji ubistva Vuka Draškovića – vidi ovde

Za delovanje protiv opozicionih stranaka i ličnosti doneto je i uz pomoć policije i državne bezbednosti primenjeno strogo poverljivo uputstvo br. 02-234 Centralnog izbornog štaba SPS-a od 04.03.1997. godine, po kome su poverljivi i podobni kadrovi SPS-a, policije i državne bezbednosti instalirani u sve opozicione stranke, nelojalne sindikalne organizacije i neposlušna građanska udruženja radi preuzimanja komandnih struktura (vidi ovde).

Pošto je ta aktivnost u preuzimanju komandnih struktura u opozicionim strankama dobrim delom bila sprovedena pre 5. oktobra 2000. godine izostali su potrebni efekti demontaže Miloševićevog režima. Kao potvrdu toga, nakon pada Miloševića, imali smo koalicionu vladu SPS-a (predsednik Milan Milutinović) i DOS-a (predsednik Zoran Đinđić) a najvažnije ministarske resore i komandne funkcije zadržali su kadrovi SPS-a (načelnik generalštaba Nebojša Pavković a komandne strukture organa državne bezbednosti su sve do današnjih dana takođe ostale pod kontrolom kadrova SPS-a – Radomir Marković, Jovica Stanišić, Vlajko Stojiljković, Milorad Ulemek-Legija, Milorad Bracanović, Ivica Dačić – moguće da je redosled bio malo drugačiji a sigurno je i da su neka imena nenamerno izostavljena ali to nije od uticaja na suštinu i način kako su te službe funkcionisale u proteklom periodu).

Zbog namere da rekonstruiše službe državne bezbednosti, policije, tužilaštva i sudstva uz primenu lustracije, došlo je prvo do pobune JSO pod komandom Milorada Ulemeka-Legije uz nametanje kadrovskih rešenja u službama državne bezbednosti , a nakon toga zbog insistiranja Zorana Đinđića na navedenim rekonstrukcijama on je streljan na svom radnom mestu. Kao članovi ekipe koja je izvršila streljanje predsednika vlade iz reda državne bezbednosti osuđeni su samo izvršioci a istraga o naručiocima iz tih struktura je zataškana – vidi ovde

Ubistvom predsednika vlade Zorana Đinđića i zataškavanjem istrage o naručiocima njegovog ubistva u Srbiji je zaustavljena demontaža Miloševićeve sprege politike, kriminala, tajkuna i pravosuđa – vidi ovde

Konstataciju da u Srbiji nije raskinuta sprega politike, kriminala, privrede (tajkuna) i pravosuđa izrekao je predsednik Srbije Boris Tadić 04. marta  2009. godine na Kopaoniku uz napomenu da će se na tome raditi i da je vladajuća koalicija opredeljena da na tome istraje – vidi ovde

Efikasna borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji i razvrgavanje njegove sprege sa politikom i ekonomijom nisu mogući bez kompletne reforme pravosuđa, ocenio je 07. marta 2009. godine državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen (Izvor: Blic, Tanjug).

U međuvremenu, zaista su vršeni pokušaji raskidanja sprege politike, kriminala, tajkuna i pravosuđa ali se efikasnim reformama u raskidanju navedene sprege isprečila činjenica da najveću prepreku predstavljaju kadrovi koji su članovi vladajuće koalicije, zato što svojim činjenjem i nečinjenjem na svojim državnim funkcijama sprečavaju, razvodnjavaju, i odlažu reforme uz zataškavanja i prikrivanja ranijih nedostojnih postupanja kadrova te koalicije, tako da u praksi imamo da su neki kadrovi vladajuće koalicije prošli reizbor i čak i unapređeni zahvaljujući tome što su iz njihovih biografija obrisani kompromitujući detalji (vidi ovde).

Iz ličnog iskustva znam da je takav propust načinjen u Osnovnom sudu u Boru, ali u uslovima funkcionisanja neraskinute sprege politike, kriminala, tajkuna i pravosuđa i bez ponuđenih zaštitnih garancija od strane države ne postoje uslovi da spominjem imena dotičnih, ali učesnici takvog postupanja su sigurno članovi i vršioci visokih državnih funkcija iz stranaka vladajuće koalicije.

Za utehu je da je veću hrabrost u imenovanju nosilaca pojave sabotiranja državnih reformi ispoljio „List protiv mafije – Tabloid (www.magazin-tabloid.com)“, koji u nekim svojim napisima govori o ovoj temi uz navođenje konkretnih imena i podataka.

Od mene toliko. Na potezu je država.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Sledeća strana »