ARHIVSKA GRADJA POSLE 5.10.2000.


Током 5-то октобарских протеста и штрајкова радника РТБ Бор група против режимских органа управљања, на основу Уговора за демократску, социјално праведну државу потписаног између већине странака ДОС-а и УГС „НЕЗАВИСНОСТ“, a у вези спровођења акције „Металска индустрија за нови век“, Одлуком Штрајкачког одбора РТБ Бор Група од 08.10.2000. године распуштена је Скупштина РТБ Бор Група, разрешен је дужности Управни одбор РТБ-а Бор Група, разрешен је дужности генералног директора РТБ Бор Група Нинослав Цветановић, именован је за вршиоца дужности генералног директора РТБ Бор Група Радомир Јовић, који је био обавезан да у року од три месеца приступи припремама и организацији избора нових органа управљања у РТБ-у Бор Група, а штрајк је до даљег замрзнут – види

Raspuštanje i razrešavanje organa uprave i rukovodjenja u RTB-u Bor.

Током мандата вршиоца дужности генералног директора РТБ Бор Група у зависном предузећу Институту за бакар Бор Д.О.О. за вршиоца дужности директора, након поднете оставке Недељка Магдалиновића, именован је Властимир Трујић, у својству представника ДОС-а, као члан Општинског Одбора Демократске странке из Бора.

У време именовања Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат у фирми је носио назив „СИНДИКАТ ИНСТИТУТ ЗА БАКАР – БОР Д.О.О. – НЕЗАВИСНОСТ“.

Непосредно по именовању Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат „Независност“ је у својству репрезентативног синдиката са њим закључио писани Споразум бр. 2146 од 26.10.2000 године о условима за рад – види

Sporazum o uslovima za rad sindikata.

Због непоштовања потписаног Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године од стране Властимира Трујића, синдикат је повео спор који је окончан правоснажном пресудом П1-700/01Општинског суда из Бора од 20.11.2001. године – види

Presuda o uslovima za rad sindikata.

Када је Властимир Трујић увидео да ће Институт за бакар Бор Д.О.О. у коме је он именован за вршиоца дужности директора изгубити спор са синдикатом у вези непоштовања Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године, а нарочито када је увидео да је синдикат одлучан у спровођењу свог акционог програма „Металска индустрија за нови век“, који је подразумевао одлучну борбу против криминала и корупције у предузећу, одлучио је да отпочне са мобингом, шиканом и прогоном руководства и чланова синдиката, тако што је организовао колективни годишњи одмор радника без издавања индивидуалних решења, а паралелно са тим организовано је фалсификовање евиденција у шихтаним књигама за председника и потпредседнике синдиката како би се изнашле законске могућности да им се због 5 фалсификованих изостанака из шихтаних књига откажу уговори о раду.

Међутим, Решењем бр. 380-117-290/2001-04 Инспектора рада од 27.07.2001. године поремећене су намере Властимира Трујића за отпуштање свих синдикалних представника због непоседовања индивидуалних Решења о коришћењу годишњих одмора, а које неки од њих нису ни користили у терминима када су им фалсификоване евиденције у шихтаним књигама – види

Nalog Inspekcije rada za donošenje rešenja o godisnjem odmoru.

Када је Властимир Трујић схватио да му је пропала замка за отпуштање свих синдикалних представника са колективним годишњим одмором, ради смењивања са функција синдикалних представника, покренуо је поступак лобирања код руководства синдиката у синдикалној централи уз помоћ коришћења свог политичког утицаја уз трачарење и изношење лажних навода о синдикалним представницима у фирми – види

Zahtev Trujića za smenu sindikalnih predstavnika.

Ostavka na funkciju člana predsedništva u sindikalnoj centrali.

Паралелно са применом мобинга и синдикалне шикане против чланова и руководства синдиката, Властимир Трујић је наставио праксу свог претходника Недељка Магдалиновића из времена режима Слободана Милошевића исплатама зарада привилегованим радницима за непостојеће послове у непостојећој фирми Инжењеринг у Београду, која је била претходно укинута Решењем бр. Фи-767/98 Привредног суда из Зајечара од 12.11.1998. године – види

Rešenje Privrednog suda Zaječar o gašenju odeljenja Inženjering u Beogradu.

Ugovor o radu sa Milkom Savović za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi.doc

Ugovor o radu sa Jovanovic Miroljubom za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi.doc

Ugovor o radu sa Dolic Milenom za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi.doc


Ugovor  o radu sa Timotijević Đorđem za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi

Ugovor sa Čedomirom Kneževićem za nepostojeće poslove u nepostojećoj firmi

Bezuspešno obraćanje sindikata Zoranu Đinđiću

Krivična prijava MUP-a Bor protiv Dragulović Vukašina

Izveštaj MUP-a Bor o krivičnim prijavama protiv poslovodstva Instituta za bakar


Krivična prijava MUP-a Bor protiv Vlastimira Trujića
Krivična prijava MUP-a Bor protiv Jovanović Ace i Mileta Bugarina

Obustavljeni prekršajni postupak protiv Trujić Vlastimira zbog zastarelosti

Такође, по узору на свог претходника Недељка Магдалиновића Властимир Трујић је наставио и са утајама пореза и доприноса држави, због чега је довео фирму у ситуацију да је морала да из своје ризнице племенитих метала прода 25. кг. паладијума ради исплате пореза и доприноса како би радници са пуним пензијским стажом могли да остваре право на пензију – види


Stavovi Kolegijuma Instituta za bakar u vezi načina otplate utajenih poreza i doprinosa

Izveštaj Finansijske policije Bor u vezi podnetih prijava protiv Instituta za bakar

Упркос Решењу Инспектора рада бр. 380-117-290/2001-04 од 27.07.2001. године и Конвенције 135. МОР-а О заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу (Сл. Лист СФРЈ бр. 14/82), Властимир Трујић је, на основу фалсификоване евиденције из шихтане књиге, отказао Уговор о раду Звонимиру Спајићу, потпреседнику синдиката, али је таква одлука поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-855/02 од 22.12.2002. године, а службено лице Института за бакар Бор Д.О.О. Смиља Јанковић, која је на суду изјавила да је фалсификат у шихтаној књизи начинила по усменом налогу Властимира Трујића и Мићић Милије осуђена је пресудом К-509/03 Општинског суда из Бора од 24.03.2004. године на три месеца затвора, условно на годину дана – види

Presuda o poništenom otkazu ugovora o radu sindikalnom predstavniku Zvonimiru Spajiću

Presuda protiv Smilje Janković zbog falsifikovanja šihtane knjige radi otpuštanja sindikalnog predstavnika Zvonimira Spajića

У отказивању уговора о раду осталим синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција из шихтаних књига, Властимир Трујић је спречен на основу правоснажне пресуде П1-987/01 Општинског суда од 20.11.2001. године – види

Presuda protiv Instituta za bakar zbog zakidanja prava na godišnji odmor sindikalnim predstavnicima Slobodanu Raduloviću, Draganu Štrpcu i Zvonimiru Spajiću

Пошто му је пропао покушај отказивања уговора о раду синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција у шихтаним књигама Властимир Трујић је почео да изналази друге фиктивне правне разлоге за то.

Тако је председнику синдиката Драгану Штрбцу отказао уговор о раду својим Решењем бр. 2184 од 15.07.2002. године наводећи као разлог наводно непоштовање радне дисциплине али је ова одлука Властимира Трујића поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-1386/04 од 10.03.2005. године.

За време док је била на снази незаконита одлука о отказу уговора о раду Драгану Штрбцу Властимир Трујић и Драгиша Пауновић, у својству службених лица фирме одбили су да поштују Решење бр. 380-117-528/2002-04 Инспектора рада од 16.08.2002. године о враћању на рад Драгана Штрбца до правоснажности судске одлуке, због чега је Институт за бакар Бор правоснажним Решењем Општинског органа за прекршаје Уп-3687/02 од 26.05.2003. године кажњен новчаном казном од 150.000 динара, а Властимир Трујић је у својству службеног лица кажњен новчаном казном од 10.000 динара – види

Presuda o poništaju otkaza ugovora o radu sindikalnom predstavniku Draganu Štrpcu

Prekršajna kazna Vlastimiru Trujiću zbog odbijanja da vrati na rad sindikalnog predstavnika Dragana Štrpca

Пошто су му пропали сви претходни покушаји са отказивањима уговора о раду синдикалним представницима Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић су, пред ненадлежном институцијом “ Проширени колегијум Института за бакар Бор“, уз ускраћивање права на одбрану и изјашњење синдикалним представницима, износили лажне наводе и клевете о измишљеним кривичним делима тих синдикалних представника, на основу чега су од тог Колегијума издејствовали усвајање документа бр. 454 од 16.03.2004. године, у коме је утврђена намера Института за бакар Бор да се за синдикалне представнике Независног синдиката, због обављања синдикалних активности које се њима нису допадале али за које претходно није било утврђено пред надлежним државним органима да су незаконите и да су туженику нанеле штету, изнађе тзв. законска могућност за отказивања уговора о раду.

По овом основу су Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић, вршили мобинг, синдикалну шикану и здравствену дискриминацију, незаконито прераспоређивање и незаконито отпуштање Слободана Радуловића, секретара и оснивача Независног синдиката, тако што су кроз фиктивни дисциплински поступак без вођења записника, Слободану Радуловићу ускратили право изјашњења у присуству адвоката, одбијали су његово слање на здравствени преглед пре упућивања на рад на терену и у загађеној радној средини у Флотацији Велики Кривељ, а нису му признавали ни његову постојећу здравствену документацију издату од стране овлашћене здравствене установе, како би у супротности са одредбама домаћег и међународног права принудили Слободана Радуловића да са утврђеним здравственим сметњама, вишом стручном спремом и 59 година старости обавља полуквалификоване послове узорковања на терену и у загађеној радној средини, након чега је такво поступање резултирало погоршањем његовог укупног здравственог стања и потпуним губитком радне способности, што је утврђено Решењем ПИО бр. 020483 од 22.03.2005. године, а незаконита распоређивања и незаконити отказ уговора о раду Слободану Радуловићу су поништени правоснажним пресудама П1-14/05 од 05.05.2005. године, П1-311/07 од 11.07.2007. године и П1-634/06 од 04.10.2007. године Општинског суда из Бора – види

Presuda Kolegijuma Instituta za bakar za otpuštanje sindikalnih predstavnika

Privremeno rešenje za penziju zbog izbegavanja uplate doprinosa za PIO sindikalnom predstavniku Slobodanu Raduloviću

Presuda o poništaju nezakonitog raspoređivanja sindikalnog predstavnika Slobodana Radulovića

Presuda o poništaju nezakonitog otkaza ugovora o radu sindikalnom predstavniku Slobodanu Raduloviću

Presuda o poništaju nezakonitog raspoređivanja sindikalnog predstavnika Slobodana Radulovića

Властимир Трујић и Драгиша Пауновић су у континуитету од свог постављења против чланова и представника Независног синдиката спроводили мобинг и дискриминацију кршили права радника из Закона о раду, због чега је синдикат тражио заштиту од инспектора рада, који је својим решењима Властимиру Трујићу налагао поштовање Заскона о раду али Властимир Трујић и Драгиша Пауновић нису поштовали решења инспектора рада већ су и даље спроводили мобинг према члановима Независног синдиката уз још бруталније кршење права радника – види

Rešenje o odbijanju žalbe Vlastimira Trujića u vezi nezakonitih isplata zarada zaposlenima

Obaveštenje od Inspekcije rada o nezakonitostima u vezi sa odeljenjem Inženjeringa u Beogradu

Naredba Inspekcije rada Vlastimiru Trujiću da zaposalenima isaplaćuje zarade u skladu sa zakonom

Ukazivanje Inspekcije rada Vlastimiru Trujiću u vezi nezakonitog uređivanja prava i obaveza zaposlenih

Nalog Inspekcije rada Institutu za bakar da isplaćuje zarade zaposlenima u skladu sa zakonom

Nalog Inspekcije radaVlastimiru Trujiću da isplaćuje zarade zaposlenima najmanje jednom mesečno

Властимир Трујић је након свих наведених дискриминационих поступака против чланова и синдикалних представника Независног синдиката, по други пут отказао уговор о раду потпреседнику синдиката, магистру техничких наука Драгану Штрбцу Решењем бр. 160 од 22.01.2007. године.

Наиме, Властимир Трујић је ради стварања нових фиктивних законских услова за отказивање уговора о раду магистру Драгану Штрбцу, са умишљајем и намером га распоредио да обради измењен наручени пројектни задатак наручиоца, тако што је Пројектни задатак из дописа инвеститора бр. 126/913 од 03.05.2006. године преименовао у Пројектни задатак бр. 1377 од 23.06.2006. године уз измену наручене садржине пројектног задатка бр. 126/1913 од 03.05.2006. године, а затим је то оквалификовао као тежу повреду радне обавезе, због чега је донео Решење о отказивању уговора о раду магистру техничких наука кога је узгред стављао и на списак вишка запослених у фирми.

Поступак по тужби магистра Драгана Штрбца, због незаконитог отказивања уговора о раду води се пред Општинским судом у Бору у предмету П1-107/07.

Властимир Трујић је након свих напред наведених и многих других дискриминационих и шиканозних поступака против синдикалних представника Независног синдиката Института за бакар Бор Д.О.О, дописом бр. 521 од 09.03.2007. године, од Министарства за рад и запошљавање Републике Србије за Независни синдикат Институт за бакар Бор Д.О.О. затражио административно укидање регистрације из регистра синдикалних организација, што је у супротности са одредбом из члана 4. Конвенције МОР-а О синдикалним правима и слободама (Сл. Лист ФНРЈ бр. 8/58 „Радничке и послодавачке организације не могу бити распуштене или њихове делатности обустављене административним путем.„) – види

Zahtev Vlastimira Trujića Ministarstvu rada za brisanje Nezavisnog sindikata iz registra sindikalnih organizacija

Пошто ни после свих шиканозних поступака Властимир Трујић није успео да уплаши и отпусти све чланове и представнике Независног синдиката он је сву своју шиканозну освету усмерио на вршиоца дужности законског заступника Независног синдиката Зденку Крстић, тако што је спречава да напредује у служби, не признаје јој извештаје и позиве лекара – спречава је да за време радног времена одлази на заказане лекарске прегледе, умањује јој зараде испод минималне зараде а онда јој до нивоа те зараде врши доплату приказујући то као социјално давање именованој, тј. да је она једина у фирми неспособна да зараду прима на основу свога рада.

Паралелно са умањивањем зарада и спречавања напредовања у служби због обављања синдикалних активности Властимир Трујић преко јавних саопштења пласира и друге неистине у вези наводних разлога за стављање Зденке Крстић на спискове вишка запослених, уз помоћ себи наклоњених саучесника а мимо утврђених законских критеријума.

За оправдање својих јавних навода Властимир Трујић након изношења неистина у јавности ретроактивно организује и прикупља фалсификовану документацију – види

Obračun zarade za sindikalnog predstavnika Zdenku Krstić ispod minimalne zarade po nalogu Vlastimira Trujića

Trujićeva diskriminacija sindikalnih predstavnika u javnosti

Trujićeva narudžbina lažne radne diskriminacije sindikalnih predstavnika

Ради спречавања остваривања права Зденки Крстић су због корупције затворена врата у инспекцијским и другим државним институцијама којима се обраћала за заштиту својих права.

ИЗВЕШТАЈ ПРИПРЕМИО:

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ИНСТИТУТ ЗА РУДАРСТВО И МЕТАЛУРГИЈУ БОР

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U mnoštvu raznih zloupotreba u našoj stvarnosti u Boru odomaćila se i zloupotreba sa sklapanjem tzv. „ugovora o autorskom delu“ uz paralelnu utaju dela poreza državi.

Ovaj vid „biznisa“ u Institutu za bakar u Boru svojevremeno je razvio i razradio „veliki komunistički vernik“ dr Čedomir Knežević ali se to kasnije proširilo i u druge firme. Naime, to se radilo tako što su se sklapali ugovori za veće poslove u okviru kojih su se nalazili i „ugovori o autorskom delu“.

U početku su „ugovori o autorskom delu“ sklapani samo sa poznatim stručnim ličnostima sa nekih fakulteta, ali kasnije kada su sagledane koristi takvog biznisa to se proširilo skoro na sve oblasti, tako da su „ugovori o autorskom delu“ sklapani sa mnogima koji su poslovodstvu Instituta za bakar mogli da donesu neku korist. Tako su aganžman za dodatnu zaradu preko Instituta za bakar počeli da dobijaju i neki lekari, sudije, rukovodioci pojedinih firmi ali i članovi poslovodstva i njihovi lični prijatelji, rodbina, penzioneri pa čak i probrani radnici u samoj firmi radi isplate posebnih poslova kao što su naknade za prekovremeni rad, neke lične usluge članovima poslovodsva (razni zanatski radovi u stanovima, vikendicama ili kućama), isplate naknada za višegodišnji rad u firmi (samo probranim pojedincima), itd. Ovakav vid bisnisa je u Institutu za bakar bio tretiran kao poslovna tajna koju je razobličio i izdao Nezavisni sindikat-vidi

KAKO POSTIĆI USPEH U ŽIVOTU-treći deo

I tako sa ugovorima o „autorskom delu“ krenuo je razvoj Instituta za bakar toliko dobro da firma nije imala dovoljno radne snage da podmiri sve „ukazane potrebe“. Pored rada na domaćem terenu ređali su se i radovi u Burmi, Indiji, Iranu, Iraku (Prijava u vezi poslovanja u Jordanu i Iraku.doc), Siriji – vidi

Seik je podmiren.doc

Safari iz Beograda.doc

Za rukovođenje na svim takvim poslovima birani su tzv. „partijski probrani stručnjaci“ kojima su radi kvalitetnijeg obavljanja poslova pridodati i pojedini stvarno dobri radnici. I dok su iza običnih radnika ostajali i dobri radni rezultati iza „probranih partijskih kadrova“ ostajale su mahinacije, afere i bruke o čemu je svojevremeno „NON“ pisao u nastavcima – vidi Diverzanti u Boru-leto 1986.doc, Bice tako dok ima budala koje placaju 27.04.1986.doc,

Plagijatom do diplome-27.04.1986.doc

Drugovi akademski radnici -leto 1986.doc,

Da bi se maskirale evidentne zloupotrebe u masi „ugovora o autorskom delu“ se povremeno vršilo i sklapanje ugovora sa pojedinim afirmisanim stručnjacima sa stvarnim naučnim temama ali to nije bilo dovoljno da spreči kompromitaciju Instituta kao firme za izradu serijskih kvazi naučnih radova što je zabeleženo i u sredstvima javnog informisanja od čega su se posebno „proslavili“:

Projekat za galvanizaciju Megaplasta kod Donjeg Milanovca

-Pržionica tečnog pirita u Topionici Bor,

-Flotacija molibdena u Velikom Krivelju,

-Separacija magnetita u Velikom Krivelju,

-Kiper B-40 u FOD-u,

-Fabrika nikal sulfata u borskoj Elektrolizi,

-Pržionica koncentrata pirita do Fabrike sumporne kiseline u Boru,

-Feni u Makedoniji, itd.

Zahvaljući navedenom biznisu poslovodstvu Instituta i pojedinim njihovim saradnicima iz „ugovora o autorskom delu“ vremenom je skakao lični standard i ugled jer su na navedeni način mogli da sebi obezbede luksuzne stambene prostore van Bora, solidne ušteđevine ali i bolje političke i stručne pozicije po onoj narodnoj: „para vrti gde burgija neće“, tako da ni jedan direktor iz Instituta za bakar nije otišao a da se nije „nafatirao“.

Zbog toga što je Nezavisni sindikat raskrinkavao ovu vrstu biznisa u Institutu za bakar poslednji direktor dr Vlastimir Trujić je izvršio njegovo gašenje tako što je iz Instituta

proterao ili otpustio sindikalno rukovodstvo

a nakon toga od Ministarstva za rad zatražio njegovo brisanje iz Registra sindikalnih organizacija, u vezi čega je pokretan bezuspešni krivični postupak -vidi

Zahtev Trujica za gasenje sindikata.doc

Dopuna krivicne prijave u vezi gasenja sindikata.doc

a nakon toga izvršio i promenu naziva firme od Instituta za Bakar Bor D.O.O. u Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor.

Radi upoznavanja i procene javnosti u prilogu nudim na uvid spiskove saradnika Instituta za bakar sa kojima su poslovodstva firme sklapali ugovore o autorskim delima po raznim osnovima a do kojih je sindikat Nezavisnost uspeo da dođe i zbog čega je doživeo da bude ugašen. Na očigledne zloupotrebe u vezi sklapanja „ugovora o autorskim delima“ Nezavisni sindikat je bezuspešno nudio svoja saznanja Državnom  javnom tužilaštvu i Policijskoj upravi Bor a ja sam o tome, takođe bezuspešno  svedočio, davanjem pismenog iskaza u predmetu Ki-106/02 Opštinskog suda u Boru, zbog čega me Trujić Vlastimir proganjao i na kraju otpustio sa posla bez isplate zaostalih zarada i poreza i doprinosa.

1-Spisak ugovora o delu 1998.DOC

2-Spisak ugovora o delu 1998.DOC

3-Spisak ugovora o delu 1998.DOC

1-Spisak ugovora o delu -1999.DOC

1-Spisak ugovora o delu -2000.DOC

2-Spisak ugovora o delu -2000.DOC

3-Spisak ugovora o delu 2000.DOC

4-Spisak ugovora o delu 2000.DOC

5-Ugovor za propagandu.doc

6-Otpremnina za penziju.doc

1-Spisak ugovora o delu 2001.DOC

2-Spisak ugovora o delu 2001.DOC

3-Spisak ugovora o delu 2001.DOC

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović




U vezi stila rada organa Državne bezbednosti Republike Srbije pre 5.10.2000. u pogledu obračuna sa političkim protivnicima režima Miloševića, kao i nakon 5.10.2000. na ovom blogu je već bilo reči – vidi

Milošević sa vrhom DB-a dogovarao ubistva političkih protivnika

Kad država nije država

O radu Policijske uprave u Boru nakon 5.10.2000. iz ličnog iskustva javnosti nudim na uvid i prosuđivanje sledeće činjenice i dokumenta:

I. Iskustva sa radom u MZ Novo Selište u Boru.
Tokom obavljanja funkcije predsednika Saveta MZ Novo Selište u Boru, ubrzo po izboru
za predsednika Saveta MZ Novo Selište, a po lažnoj prijavi sekretarice MZ (kadar SPS-a),
Policijska uprava iz Bora je poslala Vladana Radojkovića i još jednog inspektora za privredni kriminal da sakupe dokaze o mom nezakonitom obavljanju navedene funkcije ali ni posle skoro mesec dana „češljanja“ kompletne dokumentacije MZ, navedeni inspektori MUP-a Bor protiv mene nisu pronašli ništa ali su protiv navedene sekretarice pronašli da je falsifikovala neku pisanu ispravu i onda su radi zataškavanja ove svoje blamaže navodno njoj podneli neku prekršajnu prijavu što je kasnije zataškano njenim premeštajem u drugu mesnu zajednicu. Takođe, kada je za vreme sednice Saveta MZ izvršena provalna krađa u službenoj prostoriji i iz nje ukraden moj mobilni telefon i lična imovina sekretarice MZ, Policijska ekipa koja je izašla na uviđaj odbila je da radi obezbeđenja dokaza izvrši snimanje otisaka prstiju i tragova patika na prozoru prostorije koji su bili vidljivi i golim okom.
Zahvaljujući navedenom propustu policija nije mogla odmah da pronađe izvršioca sve dok im na mogućeg izvršioca nisam ukazao posebnim pismenim dopisom – vidi Zahtev MZ br. 207 od 26.11.2001..doc

Pošto je istraga policije „tapkala u mestu“ u vezi pronalaženja lica kome je kradljivac prodao moj mobilni telefon i pošto sam ja o tome imao privatne informacije iste sam dostavio službeno Policijskoj upravi Bor ali telefon mi i pored toga nije bio vraćen – vidi

Informacija MZ br. 210 od 03.12.2001..doc
Nakon navedenog neuspeha policije da mi pronađe nezakonito poslovanje i odbijanja da mi vrati ukradeni mobilni telefon, sa policijskom upravom u Boru imao sam problema i zbog odbijanja policije da spreči besplatno i nenamensko korišćenje Stadiona za male sportove – vidi Zahtev MZ br. 119 od 13.09.2002..doc
Ponovljeni zahtev MZ br. 143 od 22.10.2002..doc

Umesto postupanja po navedenim zahtevima MZ Novo Selište Policijska uprava iz Bora je organizovala da budem pozvan na tzv. „informativni razgovor“, navodno na osnovu neke anonimne krivične prijave protiv mene na šta se nisam odazvao pošto je bilo očigledno da se radi o nameštaljki – vidi

Poziv od 06.11.2002..doc
Odgovor br. 147 od 06.11.2002..doc

II. Iskustva sa radom u sindikatu.

Nakon 5.10.2000. kao tekovinu tzv. „Demokratskih promena“ radnici Instituta za bakar iz Bora dobili su za vršioca dužnosti direktora Vlastimira Trujića iz Opštinskog odbora Demokratske stranke iz Bora. Ubrzo po imenovanju Vlastimira Trujića za vršioca dužnosti direktora Instituta za bakar članovi sindikata „Nezavisnost“ su otkrili da on vrši prikrivanje nezakonitih postupanja prethodnog direktora Nedeljka Magdalinovića koji je bio politički kadar Opštinskog odbora SPS-a iz Bora i istovremeno je obavljao funkciju direktora Instituta za bakar (primao platu bez potpisanog ugovora o radu sa Upravnim odborom Instituta za bakar) i funkciju Dekana Tehničkog fakulteta u Boru. Tokom svog mandata na funkciji direktora u Institutu za bakar Nedeljko Magdalinović je vršio utaju poreza na zarade radnika i plaćao privilegovane radnike u Beogradu na osnovu fiktivnih Ugovora o radu za nepostojeća radna mesta u nepostojećoj firmi Inženjering koja je prethodno, na osnovu odluke Upravnog odbora Instituta za bakar Bor, bila ugašena Rešenjem Privrednog suda iz Zaječara. Pored toga Nedeljko Magdalinović je, pod sumnjivim zakonskim okolnostima, sklapao i ugovore o delu sa penzionisanim radnicima.
Trujić Vlastimir je po imenovanju za vršioca dužnosti u Institutu za bakar nastojao da prikrije neke sumnjive radnje svog prethodnika Nedeljka Magdalinovića tako što je i sam nastavio sa utajama poreza na zarade radnika, plaćanje privilegovanih radnika u Beogradu po osnovu fiktivnih ugovora o radu za nepostojeća radna mesta u nepostojećoj firmi i sklapanje Ugovora o delu sa penzionisanim radnicima. Zbog navedenih radnji Magdalinovića i Trujića anonimno lice i sindikat su protiv njih neuspešno podnosili prijave Državnom Tužilaštvu i Policijskoj upravi u Boru-vidi

Prijava od 22.02.2002..doc
Prijava od 23.04.2002..doc

O reagovanju Tužilaštva bilo je reči u prethodnom članku na ovom blogu. Policijska uprava je u početku vršila proveru prijavljenih nezakonitosti u Institutu za bakar i protiv nekih prekršilaca zakona je i sama podnela bezuspešne prijave – vidi

Obavestenje od 05.09.2001..doc
Obavestenje od 01.03.2002..doc
Obavestenje od 01.04.2002..doc
Obavestenje od 02.07.2002..doc

Umesto procesuiranja navedenih prijava protiv prekršilaca zakona iz Instituta za bakar došlo je do političke sprege između Trujića i policijske uprave u Boru radi njihove saradnje u zajedničkom progonu mene (Trujić me nezakonito otpustio sa posla bez isplate zaostalih zarada i bez uplate zaostalih poreza i doprinosa zbog mog svedočenja u krivičnim istragama protiv njega a inspektor MUP-a Bor Vladan Radojković sa još jednim inspektorom su pred svedocima: Avramović Zoranom, Draganom Štrpcem i Zvonimirom Spajićem, u ulici Moše Pijade – preko puta bivše Borske banke AD Bor, pokušali moje prinudno privođenje na tobožnji „informativni razgovor“ na osnovu lažne Trujićeve prijave da sam ga ja lažno prijavljivao – od hapšenja i privođenja odbranio me Zoran Avramović) – vidi

Poziv od 08.06.2004..doc
Zahtev od 09.06.2004..doc
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U vezi stila rada državnog tužilaštva u  Boru na ovom blogu je već bilo
reči – vidi

OĆE KAKI-NEĆE KAKI-treći deo

U prilogu javnosti nudim na uvid i prosuđivanje dokumenta koja su bezuspešno nuđena na nadležnost državnog tužilaštva:


Prijava od 22.09.2000.
Prijava od 05.02.2001.

Prijava od 20.02.2001.
Prijava od 26.04.2001.

Prijava od 09.10.2001.
Prijava od 10.11.2001.
Prijava od 05.02.2002.

Prijava od 08.04.2002.
Prijava od 30.05.2002.
Prijava od 07.06.2002.

Prijava 20.06.2002.
Prijava od 10.09.2002.


Prijava od 07.10.2002.


Prijava od 12.12.2002.

Prijava od 28.02.2003.

Prijava od 28.03.2003..doc


Prijava od 15.04.2003.
Prijava od 18.07.2003.


Prijava od 07.08.2003.
Prijava od 15.09.2003.

Prijava od 17.09.2003.

Prijava od 25.09.2003.

Prijava od 05.11.2003.

Prijava od 05.12.2003.

Prijava od 11.05.2004.

Prijava od 11.06.2004.

Prijava od 18.07.2005..doc
Prijava od 13.04.2007..doc
Prijava 06-05-07-03.05.2007..doc

Prijava od 07.05.2007..doc

Prijava od 30.07.2007..doc
Prijava od 05.10.2007..doc
Prijava od 01.02.2008..doc

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Kako u Srbiji funkcioniše sprega politike, kriminala i pravosuđa može se videti na primeru zatvaranja srpskih banaka a posebno Borske banke AD Bor.

Naime, pre zatvaranja Borska banka AD Bor sve banke pa i ova su pljačkane na razne načine, uglavnom preko službenih lica – vidi

KAKO SU LETILI MILIONI IZMEĐU MOSKVE I BEOGRADA: MILIJARDE DOLARA U „DIPLOMATSKOJ POŠTI“

KAKO SU PROPALE SRPSKE BANKE

KAKO SU PROPALI BORSKA BANKA AD I RTB BOR

O pljačkanju Borske banke izveštavala su i druga sredstva javnog informisanja -vidi


Banku pljačkali i akcionari

Da bi se zataškale navedene pljačke Borske banke AD Bor (bivša Jugobanka Bor) pristupilo se njenom naprasnom stečaju. Tim povodom moja supruga Ljiljana Radulović na sastanku sindikata dala je izjavu koju je prenela i TV Bor – vidi


Govor na zajedničkoj sednici sindikata

Zbog iznetih argumenata o zatvaranju Borske banke AD Bor moja supruga se tim povodom bezuspešno obraćala gospodinu Mlađanu Dinkiću ali je umesto njegovog odgovora dobila otkaz ugovora o radu od Stečajnog upravnika Dragane Stojanović, koja je ovu banku i uvela u stečaj – vidi


Pismo Dinkiću od 18.02.2004.

Rešenje o otkazu ugovora o radu od 05.03.2004.

Zbog davanja otkaza ugovora o radu mojoj suprugi bez isplate zaostalih zarada Poverenik Agencije za stečaj i likvidaciju banaka joj je izdao potvrdu o iznosu priznatih dugovanja a u banci su je uputili da ova potraživanja ostvari preko Trgovinskog suda u Zaječaru koji je doneo odluku o uvođenju stečaja nad ovom bankom – vidi

Obračun neisplaćenih zarada

Dopis sudu od 30.03.2004. sa obrazloženjem o potraživanjima



Zbog razvlačenja sudskog postupka u kome je sud zakazivao rasprave bez pozivanja moje supruge ona se nakon dve bezuspešne pritužbe Trgovinskom sudu obratila posebnom pritužbom Narodnoj kancelariji predsednika republike Srbije – vidi


Ponovljena urgencija za donošenje odluke Trgovinskog suda Zaječar

Odgovor Narodnoj kancelariji u vezi odugovlačenja isplate

Kao što se vidi u odgovoru Trgovinskog suda Narodnoj kancelariji predsednika Republike umesto odgovora samog predsednika tog suda Branislava Nikodijevića daje se Izveštaj Stečajnog upravnika Borske banke AD u stečaju Dragane Stojanović u kome se kaže da su potraživanja moje supruge priznata u celosti ali da će joj deo u visini minimalnih zarada biti isplaćen na osnovu rešenja Trgovinskog suda od 18.02.2005. godine pa radnicima treba od priznatih dugovanja po osnovu zakonskog prioriteta odmah isplatiti iznose u visini minimalnih zarada pre uvođenja stečaja sa zakonskom zateznom kamatom i izvršiti uplatu poreza i doprinosa a ostatak će im biti isplaćen po formiranju stečajne mase u zavisnosti od toga koliko su ukupna potraživanja ostalih poverilaca. Nakon toga moja supruga je od Borske banke AD dobila Rešenje St-124/04 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2005. godine i obračun isplaćenih minimalnih zarada koje pre stečaja nisu bile uvedene nikakvim pravnim aktom niti su kao takve utvrđene navedenim sudskim rešenjem – vidi


Rešenje  St-124/04 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2005. godine

Obaveštenje br. 1216 Borske banke AD Bor od 06.06.2005.

Rešenje Trgovinskog suda iz Zaječara od 18.02.2005. godine na koje se u svom izveštaju pozvala Stečajni upravnik Borske banke AD Bor Dragana Stojanović, moja supruga nije dobila, jer da je mojoj suprugi bilo uručeno takvo rešenje Trgovinskog suda od 18.02.2004. godine po kome je Borska banka AD Bor mogla da postupi tako kako je postupila, moja supruga bi se sigurno žalila na takvo rešenje zato što isto nije moglo biti zasnovano na tadašnjim zakonskim propisima.
Po prijemu Rešenja St-124/04 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2004. godine, pošto u zakonskom roku nije bilo uloženih žalbi moja supruga je pokušala u Trgovinskom sudu u Zaječaru da joj se na to rešenje overi klauzula pravosnažnosti ali joj je pisarnica tog suda šest meseci po donošenju tog rečenja, tj. 26.07. 2005. godine izdala dokument o svojoj nenadležnosti za to – vidi


Potvrda o izbegavanju overe pravosnažnosti

Obzirom na sva navedena dešavanja postalo nam je jasno da sa stečajem Borske banke AD nisu čista posla. U to smo se uverili kada je Trgovinski sud iz Zaječara tek nakon velikih muka i višestrukih protesta pristao da na svom rešenju St-124/04 overi pravosnažnost.

Po overi pravosnažnosti Rešenja St-124/04 od 08.02.2004. godine moja supruga je tom sudu podnela predlog za prinudno izvršenje ali je taj sud to odbio Rešenjem I-2183/06 predsednika tog suda Branislava Nikodijevića od 25.12.2006. godine – vidi


Rešenje I-2183/06 Trgovinskog suda iz Zaječara od 25.12.2006.

Na Rešenje I-2183/04 predsednika Trgovinskog suda od 25.12.2006. godine uložena je žalba višem Trgovinskom sudu u Beogradu ali je ista odbijena Rešenjem II-Iž-102/07 tog suda od 24.01.2007. godine uz obrazloženje da je za prinudno izvršenje pravosnažnog Rešenja St-124/05 Trgovinskog suda iz Zaječara nadležan Opštinski sud u Boru kome su po službenoj dužnosti bile upućene spise predmeta za izvršenje od strane Trgovinskog suda iz Zaječara -vidi


Rešenje II Iž-102/07 Višeg Trgovinskog suda iz Beograda od 24.01.2007.

Pošto je Zakonom o izvršnom postupku definisano da je nadležni sud za prinudno izvršenje u obavezi da u roku od tri dana donese svoje rešenje o izvršenju a Opštinski sud je namerno i bez ikakvog uporišta u zakonu odbijao to da učini, moja supruga je morala da uloži pritužbu vršiocu dužnosti predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorici Jovanović – vidi


Pritužba vd predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorici Jovanović od 30.03.2007.

Obaveštenje vršioca dužnosti predsednika Opštinskog suda Bor Zorice Jovanović od 03.04.2007.

Kako izvršni sudija Opštinskog suda Bor Zoran Nešković nije ispoštovao ni Zakon o izvršnom postupku ni obećanje dato vršiocu dužnosti predsednika suda Zorici Jovanović da će do 15 aprila 2007. godine doneti rešenje o izvršenju, jer isto nije doneo ni do 10.05.2007. godine, moja supruga je vršiocu dužnosti predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorici Jovanović 14.05.2007. godine uputila Ponovljenu pritužbu – vidi


Ponovljena pritužba vd predsednika Opštinskog suda Bor od 14.05.2007.

Pošto su izvršni sudija Opštinskog suda Bor Zoran Nešković i vršilac dužnosti predsednika opštinskog suda Bor Zorica Jovanović do 30.06.2007. godine nastavili da ignorišu zakonom i ustavom utvrđeni pravni poredak republike Srbije, moja supruga je 01.06.2007. godine preko pisarnice Ministarstva pravde u Beogradu predala Žalba na postupanje sudova i Predlog za naknadu štete zbog nezakonitog odugovlačenja postupka – vidi


Žalba Ministarstvu pravde na postupanje sudova od 01.06.2007.

Neko je iz Ministarstva pravde o predatoj žalbi odmah obavestio nadležne iz Opštinskog suda Bor i oni su u hitnom postupku mojoj suprugi uručili Rešenje I-109/07 Opštinskog suda iz Bora sa retroaktivnim datumom donošenja, navodno od 07.05.2007. godine, a to se potvrđuje kroz Obaveštenje VI Su 37/07 vršioca dužnosti predsednika Opštinskog suda Bor od 13.07.2007. godine u kome se kaže da će prema obaveštenju sudije Zorana Neškovića predmeti u vezi izvršenja brzo biti stavljeni u rad (i drugi su tražili izvršenje po Rešenju St-124/05)-vidi


Rešenje I-109/07 Opštinskog suda Bor od 07.05.2007.

Odgovor vd predsednika Opštinskog suda Bor na Ponovljenu pritužbu

Na primljeno Rešenje I-109/07 sa retroaktivnim datumom donošenja moja je supruga uložila žalbu Okružnom sudu iz Zaječara -vidi Žalba na Rešenje I-109/07 od 07.05.2007.

Pošto je moja supruga predala Ministarstvu pravde žalbu na rad Opštinskog suda iz Bora Obaveštenjem VI Su 37/07-39 vršioca dužnosti predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorice Jovanović od 03.07.2007. obaveštena je da je tim povodom sudija Zoran Nešković napisao svoju izjavu koju je dostavila u prilogu – vidi


Obaveštenje VI Su 37/07-39 vd predsednika Opštinskog suda Bor Zorice Jovanović od 03.07.2007.

Izjava sudije Opštinskog suda Bor Zorana Neškovića od 02.07.2007.

Kao što se vidi iz navedene izjave sudije Zorana Neškovića on je odugovlačio sa donošenjem rešenja zato što mu je bilo potrebno vreme da se sa višim sudovima dogovori kako da postupi. Ustvari radi se o dogovoru kako da se krši zakon na štetu poverilaca jer je Borska banka AD Bor otišla u stečaj u mesecu februaru 2004. godine kada je važio Zakon o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka (Sl. List SFRJ br.84/89i 63/90 i sl. List SRJ br. 37/93, 26/95, 28/96, 44/99 i 53/01), te su potraživanja moje supruge dospela na naplatu po osnovu člana 18. stav 1. tačka 4. u vezi člana 19. stav 1. tačka 2. navedenog zakona (ČLAN 18. STAV 1. TAČKA 4: Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka i sastoje se u sledećem: 4) potraživanja poverilaca prema banci,izuzev potraživanja inostranih kreditora koja su obezbeđena garancijama Narodne banke Jugoslavije i Federacije, smatraju se dospelim. ČLAN 19. STAV 19. TAČKA 2: Potraživanja poverilaca isplaćuju se iz stečajne mase po sledećem redosledu: 2) potraživanja poverilaca koji nisu osnivači banke ).

U ovom slučaju postoji očigledno nepoštovanje Zakona od strane Stečajnog dužnika Borske banke AD Bor, koje se sastoji iz činjenice da ta banka raspolaže ogromnom nepokretnom imovinom, da je u proteklom periodu vršila prodaju i iznajmljivanje te imovine, ali postoji osnovana sumnja da sredstva od prodate i iznajmljivane imovine nisu korišćena za formiranje stečajne mase radi solidarne isplate poverilaca već se koriste u nenamenske i nezakonite svrhe, zbog čega je učesnicima u takvim nezakonitim postupcima bilo potrebno vreme da se po principu sprege politike i kriminala povežu sa pravnim institucijama republike Srbije, da se ne bi sudilo po zakonu, jer da je Borska banka AD Bor za proteklih pet godina formirala stečajnu masu po zakonu ne bi smela onda da oprosti ogromna dugovanja svojim komintentima i sa njima povezanim licima (Dafini Milanović 365 čekova bez pokrića, Jenić Kranjecu 600.000 maraka i nešto šilinga, preduzeću JUGOLD – neobjavljen iznos, RTB-u Bor ne objavljen iznos, itd.).

Da je tačna napred navedena pretpostavka dokazuje i činjenica da nakon uložene pritužbe Ministarstvu pravde republike Srbije, to ministarstvo nije preduzelo nikakve konkretne mere na suzbijanju navedenih nezakonitosti već se i ono upustilo u praksu zamajavanja pritužioca što se vidi iz teksta Obaveštenja br. 071-00-1073/2007-02 od 13.06.2007. godine, kojim uz citiranje zakonskih odredbi obaveštava moju suprugu da će od predsednika Opštinskog suda zatražiti izveštaj – vidi


Obaveštenje br. 071-00-1073/07 Ministarstva pravde od 13.06.2007.

Međutim, i pored činjenice da je sudija Zoran Nešković Ministarstvu pravde poslao Izveštaj u kome se praktično pravda da je kršio zakon zato što mu je trebalo vremena da se sa višim sudovima dogovori kako da zajedno krše zakon, Ministarstvo pravde na to nije reagovalo u skladu sa svojim nadležnostima!!??

U namerno kršenje zakona neosnovanim odugovlačenjem postupka izvršenja uključio se i Okružni sud nakon podnošenja žalbe na Rešenje I-109/07 Opštinskog suda iz Bora od 07.05.2007. godine zbog čega je moja supruga 28.01.2008. godine podnela pritužbu predsedniku Okružnog suda iz Zaječara – vidi


Pritužba predsedniku Okružnog suda Zaječar od 28.01.2008. zbog odugovlačenja rešavanja žalbe na Rešenje I-109/07 Opštinskog suda iz Bora

Nakon uložene pritužbe i pri Okružnom sudu iz Zaječara pristupilo se retroaktivnom donošenju odluke što se vidi iz Obaveštenja VI Su 37/08-16 predsednika Okružnog suda Zaječar Slobodana Mitića od 14.02.2008. godine u kome se tvrdi da je taj sud navodno odlučio po žalbi još 23.11.2007. godine a da je svoju odluku poslao Opštinskom sudu Bor tek 05.02.2008. godine – vidi


Obaveštenje br. VI Su 37/08-16 predsednika Okružnog suda Zaječar Slobodana Mitića od 14.02.2008.

Rešenje Gž-2139/07 Okružnog suda Zaječar od 23.11.2007

Donetim Rešenjem Gž-2139/07 sa retroaktivnim datumom donošenja od 23.11.2007. godine Okružni sud je podržao sudiju Opštinskog suda iz Bora Zorana Neškovića da Rešenje St-124/05 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2005. godine nije podobno za sudsko izvršenje jer je njime utvrđena samo visina potraživanja a ne i obaveza dužnika da istu izvrši, čime se potpuno obesmišljuje uloga suda jer je navedenim Rešenjima Opštinskog i Okružnog suda zanemarena odredba iz člana 34. stav 2. Zakona o izvršnom postupku koja predviđa da u slučaju da u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok se određuje rešenjem o izvršenju.

Dakle radi se o osnovanoj sumnji da je Borska banka AD Bor zatvorena radi otpisivanja dugova fizičkim i pravnim licima koja su je prethodno pljačkali na razne načine (vidi ovde)

a što je za posledicu imalo da mi supruga bude otpuštena bez isplate punog iznosa zaostalih zarada, što je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, međunarodnim pravom i Zakonom o radu, zbog čega je moja supruga protiv navedenih odluka Opštinskog i Okružnog suda podnela Ustavnu žalbu – vidi


Ustavna žalba na Rešenje Gž-2139 Okružnog suda Zaječar od 23.11.2007.

Nije tačna ni tvrdnja Opštinskog suda iz Bora ni Okružnog suda iz Zaječara da ne postoji utvrđena obaveza izvršnog dužnika na isplatu duga izvršnom poveriocu, jer čin priznanja duga od strane dužnika i započeto izvršenje samo po sebi podrazumeva i obavezu dužnika da taj dug do kraja isplati izvršnom poveriocu, a ako to ne učini dobrovoljno u razumnom roku sasvim je razumljivo da će se rok za takvu isplatu odrediti rešenjem o izvršenju na osnovu člana 34. stav 2. u vezi člana 32. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, koju su obavezu Opštinski sud iz Bora i Okružni sud iz Zaječara, na osnovu pravosnažne izvršne isprave St-124/04 propustili da utvrde po službenoj dužnosti.

Na osnovu svega iznetog a obzirom da su u zatvaranje Borske banke AD Bor očigledno umešana lica sa visokim političkim i državnim funkcijama, mala je verovatnoća da oni u uslovima sprege politike, kriminala i pravosuđa neće ostvariti uticaj i na Ustavni sud Srbije i taj se uticaj već nazire iz same činjenice da se i pri tom sudu već više od godinu ipo dana odugovlači sa donošenjem odluke.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović




Ovo su primeri kršenja zakona od strane tzv. demokratskih kadrova u Institutu za bakar i RTB-u Bor.

U kršenju radnih i sindikalnih prava radnika naročito se isticao direktor Instituta za bakar Vlastimir Trujić kadar Demokratske stranke iz Bora koji je za vreme režima Miloševića stekao u vlasništvo zlatarsku radnju u centru Bora i titulu doktora tehničkih nauka a posebno se „proslavio“ gušenjem i gašenjem rada Nezavisnog sindikata nezakonitim otpuštanjem

njegovih sindikalnih predstavnika a članove tog sindikata je „proterao“ iz firme tako što ih je proglasio tehnološkim viškom radne snage i nakon toga je od Ministarstva rada zatražio brisanje tog sindikata iz evidencije sindikalnih organizacija.

Takođe, „proslavio“ se i tako što je u Beogradu držao na fiktivnom platnom spisku privilegovane radnike na osnovu:

ugovora o radu za izmišljene poslove u Beogradu u nepostojećoj firmi.

„Slavu“ je stekao i kao nalogodavac naloga:

Mirku Vukmiroviću da retroaktivno za tri meseca unazad falsifikuje moje evidencije iz šihtane knjige, kao sindikalnom predstavniku sa utvrđenim zdravstvenim smetnjama i jedinom hraniocu porodice, kako mi ne bi  isplatio zaostale zarade i ne bi izvršio uplatu poreza i doprinosa, a zatim uz pomoć sprege politike, kriminala i pravosuđa „dočekao“ da mi ne bude isplaćena naknada štete zbog nezakonitog raspoređivanja i nezakonitog otkazivanja ugovora o radu i da se za sve učinjene nezakonite stvari izvuče od zakonskih posledica samo sa nekoliko prekršajnih kazni koje je umesto njega plaćala firma.

„Slava“ Trujića poznata je i po tome što je tužio Borske novine zbog toga što se u humoreski „Noćni belaj plemenitog kujundžije“ prepoznao kao Mula Jusuf turski janičar.

O nezakonitom postupanju Instituta za bakar za vreme Trujića na mestu direktora kao kadrovskog rešenja Demokratske stranke iz Bora javnosti nudim na uvid sledeću dokumentaciju:

Presuda P-700/01 od 01.08.2001.- pokušaj ukidanja uslova za rad sindikata
Presuda P-987/01 od 20.11.2001-pokušaj sprečavanja korišćenja godišnjeg odmora
Presuda P-385/02 od 06.06.2002-pokušaj otimanja aprilske zarade iz 2001.

Presuda P-886/03 od 08.12.2004-naknada štete zbog pokušaja sprečavanja korišćenja godišnjeg odmora
Presuda P-1093/03 od 19.02.2004-pokušaj zakidanja na zaradama


PresudaP-634/06 od 04.10.2007-poništaj nezakonitog raspoređivanja na poslove na terenu i u zagađenoj radnoj sredini
Presuda P-311/06 od 11.07.2007-poništaj nezakonitog otkaza ugovora o radu
Presuda P-14/05 od 05.05.2005-poništaj ponovnog nezakonitog raspoređivanja na poslove na terenu i u zagađenoj radnoj sredini

Presuda P-963/01 od 12.02.2002-poništaj promene Statuta RTB-a

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Ovo je primer neuspelog pokušaja poštenog sudije da sudi u skladu sa pravnim poretkom utvrđenim ustavom i zakonom. Pokušaj nije uspeo jer je presuda ukinuta a zatim ovaj krivični postupak zataškan uz pomoć sprege politike, kriminala i pravosuđa.

Presuda K-80-04.doc

Usmenu naredbu sekretarici Smilji Janković da falsifikuje evidenciju iz šihtane knjige sindikalnom predstavniku Zvonimiru Spajiću u vidu neopravdanih izostanaka izdala su joj službena lica Instituta za bakar:

Da postojeće šihte prebriše belilom i umesto njih upiše neopravdane izostanke

Službena lica Instituta za bakar, direktor Trujić Vlastimir i upravnik službe zajedničkih poslova Milija Mićić, su  svoju naredbu porekli na sudu zbog čega je umesto njih osuđena sekretarica.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Sledeća strana »