jun 2010
Monthly Archive
28. juna 2010.
U prethodnom tekstu dat je kratak osvrt na razloge za raspisivanje vanrednih lokalnih izbora, kao i na neke predizborne zloupotrebe (vidi ovde).
Koliko je nekim učesnicima ovih izbora bilo važno da pobede moglo se naslutiti na osnovu njihovih nerealnih obećanja, ali da bi ostvarili pobedu po svaku cenu bila im je potrebna i podobna opštinska izborna komisija koju je prethodno imenovao tzv. “privremeni organ”, čiji akteri očekuju da zadrže svoja mesta kao legalno izabrani upravo zahvaljujući malverzacijama, pardon “propustima” od strane opštinske izborne komisije, koja je svoj “rad” predstavila na službenom obrascu “ODB-19/2010” pod naslovom “Zapisnik o radu Izborne komisije Opštine Bor na utvrđivanju rezultata izbora za odbornike Skupštine opštine Bor na izborima održanim dana 20. juna 2010. godine” – vidi Bahatost Opštinske izborne komisije
ANALIZA ZAPISNIKA OPŠTINSKE IZBORNE KOMISIJE
Ako je tačna verzija objavljenog zapisnika, prema mom viđenju, ovi su izbori nevažeći zato što je upotrebljeno 230 glasačkih listića više nego što je bilo spremljeno za ove izbore.
Dokaz da je postojao višak glasačkih listića su poništeni izbori na dva izborna mesta gde je bio pronađen po jedan glasački listić više.
Evo kako sam došao do napred navedene konstatacije:
Primljeno: 42719 glasačkih listića
Ostalo neupotrebljeno: 21584 glasačkih listića
Glasalo na biračkim mestima: 21097 birača
Glasalo van biračkih mesta: 268 birača
Ukupno glasalo: 21097 na biračkim mestima + 268 van biračkih mesta = 21365 birača
Neupotrebljenih i upotrebljenih glasačkih listića: 21584 + 21365 = 42949
Znači da je za potrebe izbora bilo korišćeno ukupno 42949 glasačkih listića, od čega je biračkim odborima bilo dato na upotrebu 42719 glasačkih listića, što znači da je tokom izbora bilo upotrebljeno 230 glasačkih listića više nego što je zvanično konstantovano da je podeljeno biračkim odborima.
ZAKLJUČAK: U čijem su posedu bili ovih 230 glasačkih listića više i kome su i po kom osnovu oni bili distribuirani u zapisniku opštinske izborne komisije nema objašnjenja, što znači da je upotreba od 228 glasačkih listića viška bila svesno prikrivena od strane Opštinske izborne komisije.
METODOLOGIJA PLAĆENOG GLASANJA U BORU
Da je bilo trgovine sa glasovima građana konstantovano je u nekoliko zapisnika biračkih odbora na izbornim mestima, tako što su glasači iza paravana zaokruživali broj svog “poslodavca” i to snimali i nakon pokazanog snimka za taj “biznis” bili isplaćivani po “tržišnoj ceni od 1000 do 1500 dinara”.
Pored navedenog stila plaćenog glasanja primenjivan je i drugi uz dogovor i saglasnost “insajdera” iz biračkog odbora. Naime, “insajder” iz biračkog odbora prilikom svog glasanja ili prilikom glasanja “svog pomoćnika” omogućuje iznošenje glasačkog listića van biračkog mesta. Na tom listiću “poslodavac” zaokružuje svoj izborni broj i daje plaćenom glasaču koji ga kao svoju izbornu volju ubacuje u glasačku kutiju na izbornom mestu a prazan glasački listić koji je dobio od biračkog odbora donosi “poslodavcu” kao dokaz da je glasao po volji “poslodavca” i po tom osnovu dobija isplatu, a “poslodavac” na tom listiću zaokružuje svoj izborni broj i predaje ga sledećem plaćenom glasaču. I tako sve dok ima plaćenih glasača (a bilo ih je naročito među siromašnom populacijom u kojoj Bor ne oskudeva). Na navedeni način na kraju glasanja svi glasački listići su na broju a birački odbor konstantuje da su izbori na tom biračkom mestu protekli u skladu sa Zakonom i bez incidenata. Ovaj stil glasanja sam lično uočio prilikom svog ponovljenog glasanja na biračkom mestu br. 9, kada je jedna žena ispred mene u rukama iznela nepopunjeni glasački listić sa biračkog mesta jer nije imala džepove na odeći, a niko od članova biračkog odbora je nije u tome sprečio.
KAKO SU ISPLAĆIVANI IZBORNI GLASOVI?
Pored novčane naknade neki “poslodavci” su glasove plaćali i u naturi (suhomesnati proizvodi, porodični paketi sa hranom, garderoba, stočno brašno, “besplatni” očni pregledi sa naočarima, itd.).
Za razliku od novčanog i naturalnog plaćanja, postoje priče da su neki glasovi “plaćani” ucenama za zadržavanje radnog mesta, dobijanje neke radne beneficije i sl. što prema načinima kako su se odigrali izbori u Boru nije nemoguće.
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović
15. juna 2010.
U prethodnom tekstu dat je kratak osvrt na evoluciju izbornih farsi (vidi ovde).
Kako i koliko izborne farse mogu da uzmu maha najbolje se može videti na primeru Bora u kome su za 20.06.2010. godine, nakon uvođenja privremenih mera (vidi ovde), zbog velikih mahinacija sa nenamenskim trošenjem budžeta u javnim preduzećima (vidi ovde i ovde), zakazani vanredni lokalni izbori.
Prema nezvaničnim saznanjima na predstojećim izborima učestvovaće 11 stranačkih i drugih grupacija a neke od njih su odmah otpočele sa žestokom kampanjom kakva do sada nije viđena u Boru a možda i u celoj Srbiji.
Naime, u želji da se pobedi na ovim izborima anganžovani su ogromni ljudski, materijalni i državni resursi kandidatskih grupacija vladajuće koalicije ali i opozicije. Za kratko vreme Bor je svima njima postao glavni prioritet. Pored uobičajene kampanje sa lepljenjem i prelepljivanjem plakata po gradu, otvaranjem štandova na javnim mestima sa deljenjem propagandnog materjala (leci, upaljači, olovke, privesci, majce itd.), gustog vezivanja transparenata iznad ulica, instaliranja bilborda i nastupa preko redovnih i plaćenih termina u sredstvima javnog informisanja i međusobnih antikampanja uz verbalna i fizička obračunavanja (vidi ovde), po prvi put je otkrivena i manipulacija sa „blic“ promenama u biračkim spiskovima po modelu „Divljeg zapada“, tako što su neke političke stranke anganžovale plaćene aktiviste iz drugih gradova Srbije da prijave mesto prebivališta u Boru radi upisa u biračke spiskove uz obavezu da glasaju po uputstvu svojih nalogodavaca, da bi se nakon izbora odjavili iz Bora i ponovo prijavili u mestima gde žive i za sve te troškove plus honorar dobili odgovarajuću satisfakciju (vidi ovde).
U uzavreloj političkoj atmosferi Bor su u poslednjih mesec dana posetili bar po jednom skoro svi partijski i državni funkcioneri, pa čak i neki od predstavnika stranih država i tom prilikom „otvorili“ nezvanično takmičenje u davanju nerealnih i što lepših predizbornih obećanja od kojih su hronološkim redom najinteresantnija ona data od državnih zvaničnika:
Za vreme tih silnih poseta vodilo se računa da ne bude zagađenja u gradu, ali u pauzama kada nije bilo poseta zvaničnika merni uređaji su beležili i po 100 puta veće koncentracije sumpordioksida od dozvoljenih (vidi Koncentracija sumpor dioksida u Boru sto puta viša od dozvoljene).
U sklopu predizbornih kampanja izneti su frapantni podaci o rezultatima rada nosioca liste Koalicije Ujedinjeni regioni Srbije-Socijaldemokratska partija (Blagoja Spaskovskog – vidi Spaskovski – diktator bez pokrića– četvrtak, 01.04.2010.).
Tokom predizborne kampanje u zavisnosti od potreba ubedljivosti da će se graditi Nova Topionica izneto je i priznanje da je RTB Bor u prošloj godini napravio gubitak od 86,5 miliona dolara – vidi GUBITAK RTB-A “BOR“ U PROŠLOJ GODINI 86,5 MILIONA DOLARA – nedelja, 30.05.2010.
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović
9. juna 2010.
Sa pojavom prvih izbora u svetu pojavile su se i izborne farse i tokom vremena su evoluirali do današnjeg nivoa. U tom pogledu Srbija ne zaostaje od drugih. Naprotiv. Kako se to radi u Srbiji u organizaciji Političke mafije posetioci ovog bloga imali su prilike da to vide ovde, ovde, i ovde .
Zbog evolucije izbornih farsi Srbija već preko 10 godina nazaduje u mnogim oblastima.
Ali kao i svaka evolucija u jednoj oblasti izaziva evoluciju na suprotnoj strani, pa su tako i birači u Srbiji, nakon višegodišnje primene izbornih farsi, od kojih su do sada imali razne štetne efekte po svoje interese, konačno uvideli da to mogu da preokrenu u svoju ličnu korist, tako što za svoje učešće na izborima traže sve veću materijalnu naknadu (vidi ovde), ili osnivaju grupe građana (kao naprimer u Boru pod nazivom „GG Stranka zdravog razuma“) – vidi ovde. Citiram tekst objavljen na http://www.e-stav.rs::
Ošišajmo s(t)ranke
Upravo je formirana GG Zdravog razuma, čije je sedište, bolje reći sto, u Pelivanu. Cilj ove GG je da građani ošuškaju s(t)ranke.
O čemu se radi?
Kao što znate, dragi sugrađani, bliže se izbori. Neke s(t)ranke za tvoj glas daju dinare, €, paketiće. Kako ne biste bili uskraćeni, ili bili u nedoumici, ova GG je rešila da Vam izađe u susret, i da Vam omogući da uzmete i dinare, i €, i paketiće, i jeans, i patike, i jariće i jagnjiće, prašćad, šporetiće, i sve što se bude nudilo. I jare i pare.
Evo kako:
Dovoljno je da se prijavite kod Miće ili kod nekog od njegovih saradnika i ostavite broj mobilnog telefona. Telefon mora da podržava prijem MMS poruka i kameru. U periodu od 08,00 do 09,00 časova, 20. juna 2010. godine, dobićete 10 MMS poruka koje će sadržati slike kako zaokružujete jednu od s(t)ranaka sa izborne liste. Po prijemu MMS poruka, krenite u obilazak s(t)ranke kako biste naplatili svoj glas. Procena je da ćete, za nekih par sati, zaraditi više od 50€.
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović
8. juna 2010.
U 1990. godini spoljni dug Srbije je iznosio 6,4 milijarde dolara, dok je bruto domaći proizvod iznosio oko 20 milijardi dolara, a izvoz robe i usluga preko 7 milijardi dolara. Po kriterijumu Svetske banke Srbija je po osnovu kvantitativnog odnosa spoljnog duga i BDP-a i po osnovu odnosa duga i izvoza robe i usluga bila nisko zadužena zemlja.
Zbog uvođenja sankcija UN prema SRJ i jednostranim prekidom ekonomsko-finansijskih odnosa od strane međunarodnih finansijskih institucija i razvijenih zemalja i sistemskog knjiženja redovnih i zateznih kamata, spoljni dug Srbije je krajem 2000. dostigao čak 10,83 milijardi dolara. Pošto je zbog sankcija, hiperinflacije, raspada zemlje, rata u neposrednom okruženju, vazdušne agresije i neinvestiranja BDP opao ispod 50 % a izvoz roba i usluga sveo samo na oko 25% iznosa iz 1990. godine, stepen spoljne zaduženosti Srbije u 2000. godini bio ekstremno visok.
U periodu od 2001-2006. godine Pariski klub i Londonski klub su otpisali Srbiji oko 4,5 milijardi dolara duga, ali paralelno sa tim spoljni dug je dinamično rastao, pa je već krajem 2002. godine dostigao 11,23 milijardi dolara. Zbog toga su stručne službe MMF-a kreirale nekoliko scenarija održivosti spoljnog duga SRJ zaključno sa 2010. godinom. Po tzv. Bazičnom scenariju spoljni dug SCG na kraju 2009. godine trebalo je da iznosi 9,036 milijardi dolara a na kraju 2010. godine oko 8,908 milijardi dolara. Prema tom scenariju otplata spoljnog duga za 2009. godinu trebala je da iznosi 1,63 milijarde dolara, a za 2010. godinu 1,308 milijarde dolara, jer se očekivalo da će nakon 2005. godine iznos otplata biti sve veći i veći u odnosu na iznos novih kredita ali se to nije dogodilo.
U 2003. godini, pod okriljem nekog Džeferson instituta, a uz finansijsku podršku Narodne banke Srbije, objavljen je rad „Konkurentnost privrede Srbije“, koji je po izjavi direktora tog Instituta uradio „tim najboljih srpskih ekonomista“. U tom radu date su dve projekcije spoljnog duga Srbije, njegovog odnosa prema BDP-u i prema izvozu robe i usluga. Da su ostvarene navedene projekcije Srbija bi u poslednje tri godine postala srednje zadužena zemlja, ali je stvarnost demantovala ove i druge optimističke projekcije jer se pokazalo da spoljni dug Srbije vrlo dinamično raste, a tom rastu najveći doprinos daju zaduživanja preduzeća i banaka dok zvanične institucije, resorni ministri, guverner NBS i mnogi ekonomisti nastavljaju sa optimističkim „dokazima“ da tvrde kako dinamičan rast spoljnog duga preduzeća i banaka ne treba da nas brinu.
U tim „dokazima“ najviše su se isticali nekadašnji potpresednik vlade Miroljub Labus i ministar finansija Mlađan Dinkić jer kada je postalo izvesno da će nam MMF otpisati 15% iznosa duga iz 2001. godine, M. Labus je u Politici (10.12.2005.) napisao: „da smo uspeli za tri godine da rešimo problem dugova zemlje iako smo u tom periodu slušali priče o „dužničkom ropstvu“, koje su bile licemerne i neozbiljne“. Moguće je da je zbog tih priča i želje da se oslobodi diktata MMF-a Vlada 2006. godine donela odluku da se MMF-u vrati preostali dug u visini od nešto više od milijardu dolara nakon čega su lansirane priče da će Srbija brzo ući u grupu niskozaduženih zemalja ali se ni to nije dogodilo jer je krajem 2006. godine spoljni dug Srbije dostigao 19,606 milijardi dolara, tj. postao je za 2,24 puta veći od izvoza roba i usluga zbog čega je Srbija ostala svrstana u grupu visoko zaduženih zemalja, što je potvrđeno u aprilu 2007. godine kada su predstavnici MMF-a istakli da je spoljni dug jedan od tri najveća problema privrede Srbije.
Od 2006. godine spoljni dug Srbije se vrlo dinamično povećavao i do kraja 2008. godine dostigao je iznos od 30,7o8 milijardi dolara, a da nije došlo do svetske krize zbog koje su kreditori smanjili kreditiranje preduzeća i privrede Srbije taj dug bi bio još veći.
Prema standardima međunarodnih finasijskih institucija da bi neka zemlja imala status visoko zadužene potrebno je da iznos dospelih godišnjih otplata glavnice i kamata pređe 25% vrednosti izvoza roba i usluga, ili da iznos otplata bude veći od iznosa godišnjeg prirasta BDP. U Srbiji je odnos izvoza roba i usluga tokom 2007. godine dostigao nivo od 33,4%, a odnos prirasta BDP bio 9,8%, u 2008. odnos izvoza roba i usluga bio je 34,5% a odnos prirasta BDP 10,4%. U 2009. godinu Srbija je ušla sa dospelim a neizmirenim obavezama servisiranja spoljnog duga od 2,5 milijardi evra ili sa odnosom prema izvozu roba i usluga od 24,6%. Pored toga prvi put posle 2000. godine Srbija je zabeležila negativan devizni bilans od 2,35 milijarde dolara. Ukupan spoljni dug na kraju 2009. godine postao je za oko 4,53% veći u odnosu na 2008. godinu ili 33,3 milijardi dolara.
Ako se navedeni dug podeli sa brojem stanovnika Srbije (u periodu rasta spoljnog duga smanjivao se broj stanovnika) vidi se da je spoljni dug po jednom stanovniku Srbije u 2000. godini bio 1.444 dolara a krajem 2009. godine taj dug po jednom stanovniku Srbije narastao je na 4.590 dolara.
I pored navedenih statističkih podataka zabrinjavajuća je činjenica da Narodna banka Srbije i zvaničnici (od predsednika Tadića, premijera Cvetkovića, ministra Dinkića i ministra Dijane Dragutinović) i dalje ističu da Srbija nije prezadužena jer imaju u vidu samo dug države i dug preduzeća, iako za servisiranje spoljnog duga sva preduzeća na teritoriji Srbije moraju obezbediti devize preko izvoza roba i usluga (sva ta preduzeća su pravni subjekti Srbije).
Iz svega navedenog vidi se da Srbija neće moći dugo da izdrži teret velikih zaduženja, zbog čega je neophodno da vlada pod hitno iznađe mogućnost da potrebe državnog budžeta ne finansira na teret novih zaduženja u inostranstvu ali ni povećanjem broja i visine taksi i poreza, a to se može uraditi samo hitnim smanjenjem broja i finansijskom reorganizacijom državnih institucija na račun kresanja apetita i želja koalicinih partnera, makar po cenu raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović
7. juna 2010.
Srbija je 2000. godine bila ekstremno visoko zadužena zemlja.Nakon „demokratskih promena“ Srbiji je u periodu od 2001 do početka 2006. godine otpisan spoljni dug u iznosu oko 4,5 milijardi dolara. U tom periodu kreirano je niz projekcija spoljnjeg duga do 2010. godine, čijim ostvarenjem bi bio obezbeđen njegov održivi nivo. Ali suprotno tim projekcijama zahvaljujući vladi Srbije apsolutni i relativni pokazatelji spoljnjeg duga su dramatično pogoršani naročito nakon konstituisanja vlade Srbije posle parlamentarnih izbora 2008. godine. Tome treba dodati i visoku javnu potrošnju izraženu kroz budžetske stavke nove vlade, koja nema pokriće iz realnih izvora zbog čega je vlada primorana da se sve više zadužuje u inostranstvu.
A kako i na koji to način srpska vlada radi može se povezati sa cenom koštanja njenih struktura vlasti.
Naime, Nova vlada Srbije je nakon izbora 2008. godine započela svoj mandat kao najbrojnija u našem Regionu i glomaznija čak i od kineske vlade.
Uviđajući opravdanost kritičkih primedbi na glomaznost svoje strukture Vlada Srbije je predložila Zakon o ministarstvima po kome bi budući vladin kabinet bio nešto manji sa 24 ministarstava, ali i takav će i dalje biti šampion glomaznosti i brojnosti na prostorima balkanskog regiona.
Tako naprimer najmanji broj ministarstava plus jednog ministra bez portfelja ima Crna Gora, Vlada Slovenije pored premijera ima 17 ministra i 15 ministarstva (dva bez portfelja), Hrvatska vlada ima premijera, četiri potpresednika i 15 ministarstva od kojih dva vode potpresednici vlade, Vlada BIH ima 9 ministra i jednog predsedavajućeg plus dve entitetske vlade sa po 16 ministarstava, Makedonija ima premijera, četiri zamenika, 14 ministarstva plus 4 ministra bez portfelja, Bugarska ima 17 članova vlade a Rumunija i Slovenija imaju po 15ministarstva.
U poređenju sa velikim i razvijenim zemljama Srbija, u odnosu na broj stanovnika ima najbrojniju vladu, jer sa predviđenim brojem ministarstava Srbija će se brojno izjednačiti sa vladom Kine, koja ima 1.3 milijarde stanovnika o kojima brinu 25 ministarstva i dva potpresednika, što zbirno znači da će kineska vlada imati jednog člana manje od srpske vlade.
Zanimljivo je da Indija sa 1,13 milijardi stanovnika jedina ima glomazniju vladu od srpske, koju čine 32 ministarstva.
Rusija ima 18 ministarstava i 8 podpresednika i njihovih zamenika.
Francuska ima kabinet sa 18 ministarstva.
Nemačka sa 80 miliona stanovnika (deset puta više od Srbije) ima samo 13 ministarstva.
Španska vlada sa premijerom i dva potpresednika ima 18 članova.
Već na polovini mandata pokazalo se da da poreski obveznici Srbije ne mogu da izdrže tako glomaznu državnu administraciju koja se uz sve to i dalje umnožava kroz otvaranje novih zvaničnih agencija ali i još stotinak neevidentiranih ili nevidljivih agencija i ureda, koje će sve zajedno u ovoj 2010. godini koštati poreske obveznike oko 629,4 miliona dinara.
Agencije su većinom pod patronatom Ministra ekonomije, kao i Ministarstva finansija.
Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, uspeo je da evidentira 140 različitih tela počevši od ministarstva, uprava, zavoda, fondova i drugih organizacija.
Mi smo za potrebe građana i na veb sajtu http://www.poverenik.org.rs objavili katalog organa vlasti i svih mogućih subjekata, koji vrše nekakvu vlast, i troše nekakve javne pare, i verovali ili ne ima ih preko 11 hiljada u Srbiji. Znači na 11 hiljada mesta se svakodnevno vrši nekakva vlast, i troši nekakav javni novac. Naravno, govorim o svim subjektima i na najvećim nivoima državne strukture.
Dakle kada govorimo o impulsima koji stižu iz te hiperkomplikovane strukture vlasti , kaže Šabić, nije jedini zaključak u tome da mi imamo jednu veliku glomaznu pa prema tome i prilično skupu administraciju. Posebno skupu u odnosu na mogućnosti relativno siromašne zemlje i građana da je izdržavaju. Mislim da bi analiza pokazala na nešto što je mnogo bitnije, a to je da ne samo što imamo glomaznu i skupu Vladu, nego zapravo imamo u okviru toga jednu pogrešnu raspodelu tih resursa i potencijala.
Na nekim mestima imamo apsolutno previše ljudi, a na nekim mestima gde bi bilo potrebno da imamo ljude nemamo ih uopšte ili nemamo dovoljno. Ista stvar važi, ne samo za ljudske nego i za kadrovske, logističke, materijalne i finansiske. Ali ponavljam sve to nije u nadležnosti poverenika. Taj katalog koji smo napravili služba poverenika nije morala da napravi, a napravili smo ga zbog novinara i građana, ali dobro je što je upotrebljiv i bilo bi jako dobro da ga je napravilo Ministarstvo finansija i da u svakom trenutku zna na koga, zašto i koliko novaca poreskih obveznika troši.
Bezbedosno informativna agencija – BIA – 3,2 milijarde dinara.
Agencija za promociju stranih ulaganja iz budžeta direktno dobiti 240,8 miliona dinara , ili za četvrtinu manje nego što je predviđeno originalnim budžetom,
Agencija za zaštitu životne sredine, koja inače funkcioniše u sastavu Ministarstva (ali sa posebno iskazanim budžetom) – 36,1 miliona dinara
Antidamping agencija 14,5 milion dinara
Agencija za reciklažu 18 miliona dinara
Agencija za energetsku efikasnost 14,7 miliona dinara
Agencija za borbu protiv korupcije 9 miliona dinara
Agencija za mirno rešavanje radnih sporova 20,7 miliona dinara
Budžet Agencije za rudarstvo sveden je na manje od trećine predviđenog originalnim državnim troškovnikom – sa više od šest na manje od 2 miliona dinara.
Pod patronatom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja nalaze se
-Agencija za promociju stranih ulaganja koja se vodi kao posebna organizacija
-Agencije za mala i srednja preduzeća,
-Agencija za privatizaciju,
-Agencija za licenciranje stečajnih upravnika
-Agencija za privredne registre,
-Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza i još četiri fonda: Akcijski, Garancijski i fondovi za razvoj i turizam.
Agencija za privredne registre ne finansira se iz republičkog buđeta nego iz sopstvenih prihoda – naknade za pruzene usluge.
Agencija za privatizaciju finansira se sopstvenih prihodima, naknadama, donacijama međunarodnih finansiskih institucija i donatorskih organizacija
Agencije za zaštitu životne sredine, pod patronatom Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine je i Republička agencija za prostorno planiranje i Zavod za zaštitu prirode. Predlogom rebalansa, za finansiranje Zavoda za zaštitu prirode predviđeno je 216 miliona dinara (smanjenje za 23 odsto)
Agencije za prostorno planiranje iznos od 156,9 miliona dinara.
Agencija za prostorno planiranje ne ostvaruje sopstvene prihode
Zavod za zaštitu prirode u 2008. godini ostvario 38,2 miliona dinara.
U nadležnosti Ministarstva zdravlja, sem Agencije za lekove i medicinska sredstva u nadležnosti Ministarstva zdravlja, koja se finansira iz sopstvenih sredstava, ubuduće će biti i Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova. Za njeno osnivanje rebalansom je planirano 25,1 milion dinara, odnosno 26 odsto manje nego u osnovnom budžetu.
Ministarstva odbrane, sem Inspektorata odbrane, funkcioniše i Vojna služba bezbednosti sa rebalansom predloženim budžetom od 99,3 i Vojna obaveštajna služba za koju država izdvaja 144,9 miliona dinara.
U sastavu Ministarstva finansija su Poreska uprava, uprave za trezor, za igre na sreću, za duvan, za sprečavanje pranja novca, za slobodne zone, za javni dug, kao i Devizni inspektorat. Zajedno troše gotovo trećinu budžetskih sredstava ovog ministarstva koja iznose oko 424 milijarde dinara.
Pod krovom Ministarstva pravde, sem Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, nalazi se i Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, koja će koštati državu 46,9 miliona dinara, odnosno tri puta manje nego što je to prvobitno predviđeno.
Direkcija za robne rezerve vodi se uz Ministarstvo za trgovinu i usluge, a Ministarstvo poljoprivrede nosi teret budžeta Generalnog inspektorata, uprava za veterinu, za zaštitu bilja, za šume i Republičke direkcije za vode sa ukupno oko 1,6 milijardi dinara troška.
Ukupan budžet Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja povećava izdatak za Direkciju za mere i dragocene metale od 130 miliona dinara.
Na račun budžeta Ministarstva rada i socijalne politike knjiže se i troškovi Inspektorata za rad, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Uprave za rodnu ravnopravnost, gotovo 50 miliona dinara.
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović
U prethodnom tekstu dat je kratak osvrt na razloge za raspisivanje vanrednih lokalnih izbora, kao i na neke predizborne zloupotrebe (vidi ovde).
Bokisingl's Blog 