Srbija je 2000. godine bila ekstremno visoko zadužena zemlja.Nakon „demokratskih promena“ Srbiji je u periodu od 2001 do početka 2006. godine otpisan spoljni dug u iznosu oko 4,5 milijardi dolara. U tom periodu kreirano je niz projekcija spoljnjeg duga do 2010. godine, čijim ostvarenjem bi bio obezbeđen njegov održivi nivo. Ali suprotno tim projekcijama zahvaljujući vladi Srbije apsolutni i relativni pokazatelji spoljnjeg duga su dramatično pogoršani naročito nakon konstituisanja vlade Srbije posle parlamentarnih izbora 2008. godine. Tome treba dodati i visoku javnu potrošnju izraženu kroz budžetske stavke nove vlade, koja nema pokriće iz realnih izvora zbog čega je vlada primorana da se sve više zadužuje u inostranstvu.
A kako i na koji to način srpska vlada radi može se povezati sa cenom koštanja njenih struktura vlasti.
Naime, Nova vlada Srbije je nakon izbora 2008. godine započela svoj mandat kao najbrojnija u našem Regionu i glomaznija čak i od kineske vlade.
Uviđajući opravdanost kritičkih primedbi na glomaznost svoje strukture Vlada Srbije je predložila Zakon o ministarstvima po kome bi budući vladin kabinet bio nešto manji sa 24 ministarstava, ali i takav će i dalje biti šampion glomaznosti i brojnosti na prostorima balkanskog regiona.
Tako naprimer najmanji broj ministarstava plus jednog ministra bez portfelja ima Crna Gora, Vlada Slovenije pored premijera ima 17 ministra i 15 ministarstva (dva bez portfelja), Hrvatska vlada ima premijera, četiri potpresednika i 15 ministarstva od kojih dva vode potpresednici vlade, Vlada BIH ima 9 ministra i jednog predsedavajućeg plus dve entitetske vlade sa po 16 ministarstava, Makedonija ima premijera, četiri zamenika, 14 ministarstva plus 4 ministra bez portfelja, Bugarska ima 17 članova vlade a Rumunija i Slovenija imaju po 15ministarstva.
U poređenju sa velikim i razvijenim zemljama Srbija, u odnosu na broj stanovnika ima najbrojniju vladu, jer sa predviđenim brojem ministarstava Srbija će se brojno izjednačiti sa vladom Kine, koja ima 1.3 milijarde stanovnika o kojima brinu 25 ministarstva i dva potpresednika, što zbirno znači da će kineska vlada imati jednog člana manje od srpske vlade.
Zanimljivo je da Indija sa 1,13 milijardi stanovnika jedina ima glomazniju vladu od srpske, koju čine 32 ministarstva.
Rusija ima 18 ministarstava i 8 podpresednika i njihovih zamenika.
Francuska ima kabinet sa 18 ministarstva.
Nemačka sa 80 miliona stanovnika (deset puta više od Srbije) ima samo 13 ministarstva.
Španska vlada sa premijerom i dva potpresednika ima 18 članova.
Već na polovini mandata pokazalo se da da poreski obveznici Srbije ne mogu da izdrže tako glomaznu državnu administraciju koja se uz sve to i dalje umnožava kroz otvaranje novih zvaničnih agencija ali i još stotinak neevidentiranih ili nevidljivih agencija i ureda, koje će sve zajedno u ovoj 2010. godini koštati poreske obveznike oko 629,4 miliona dinara.
Agencije su većinom pod patronatom Ministra ekonomije, kao i Ministarstva finansija.
Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, uspeo je da evidentira 140 različitih tela počevši od ministarstva, uprava, zavoda, fondova i drugih organizacija.
Mi smo za potrebe građana i na veb sajtu http://www.poverenik.org.rs objavili katalog organa vlasti i svih mogućih subjekata, koji vrše nekakvu vlast, i troše nekakve javne pare, i verovali ili ne ima ih preko 11 hiljada u Srbiji. Znači na 11 hiljada mesta se svakodnevno vrši nekakva vlast, i troši nekakav javni novac. Naravno, govorim o svim subjektima i na najvećim nivoima državne strukture.
Dakle kada govorimo o impulsima koji stižu iz te hiperkomplikovane strukture vlasti , kaže Šabić, nije jedini zaključak u tome da mi imamo jednu veliku glomaznu pa prema tome i prilično skupu administraciju. Posebno skupu u odnosu na mogućnosti relativno siromašne zemlje i građana da je izdržavaju. Mislim da bi analiza pokazala na nešto što je mnogo bitnije, a to je da ne samo što imamo glomaznu i skupu Vladu, nego zapravo imamo u okviru toga jednu pogrešnu raspodelu tih resursa i potencijala.

Na nekim mestima imamo apsolutno previše ljudi, a na nekim mestima gde bi bilo potrebno da imamo ljude nemamo ih uopšte ili nemamo dovoljno. Ista stvar važi, ne samo za ljudske nego i za kadrovske, logističke, materijalne i finansiske. Ali ponavljam sve to nije u nadležnosti poverenika. Taj katalog koji smo napravili služba poverenika nije morala da napravi, a napravili smo ga zbog novinara i građana, ali dobro je što je upotrebljiv i bilo bi jako dobro da ga je napravilo Ministarstvo finansija i da u svakom trenutku zna na koga, zašto i koliko novaca poreskih obveznika troši.
Bezbedosno informativna agencija – BIA – 3,2 milijarde dinara.
Agencija za promociju stranih ulaganja iz budžeta direktno dobiti 240,8 miliona dinara , ili za četvrtinu manje nego što je predviđeno originalnim budžetom,
Agencija za zaštitu životne sredine, koja inače funkcioniše u sastavu Ministarstva (ali sa posebno iskazanim budžetom) – 36,1 miliona dinara
Antidamping agencija 14,5 milion dinara
Agencija za reciklažu 18 miliona dinara
Agencija za energetsku efikasnost 14,7 miliona dinara
Agencija za borbu protiv korupcije 9 miliona dinara
Agencija za mirno rešavanje radnih sporova 20,7 miliona dinara
Budžet Agencije za rudarstvo sveden je na manje od trećine predviđenog originalnim državnim troškovnikom – sa više od šest na manje od 2 miliona dinara.
Pod patronatom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja nalaze se
-Agencija za promociju stranih ulaganja koja se vodi kao posebna organizacija
-Agencije za mala i srednja preduzeća,
-Agencija za privatizaciju,
-Agencija za licenciranje stečajnih upravnika
-Agencija za privredne registre,
-Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza i još četiri fonda: Akcijski, Garancijski i fondovi za razvoj i turizam.

Agencija za privredne registre ne finansira se iz republičkog buđeta nego iz sopstvenih prihoda – naknade za pruzene usluge.
Agencija za privatizaciju finansira se sopstvenih prihodima, naknadama, donacijama međunarodnih finansiskih institucija i donatorskih organizacija
Agencije za zaštitu životne sredine, pod patronatom Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine je i Republička agencija za prostorno planiranje i Zavod za zaštitu prirode. Predlogom rebalansa, za finansiranje Zavoda za zaštitu prirode predviđeno je 216 miliona dinara (smanjenje za 23 odsto)
Agencije za prostorno planiranje iznos od 156,9 miliona dinara.
Agencija za prostorno planiranje ne ostvaruje sopstvene prihode
Zavod za zaštitu prirode u 2008. godini ostvario 38,2 miliona dinara.

U nadležnosti Ministarstva zdravlja, sem Agencije za lekove i medicinska sredstva u nadležnosti Ministarstva zdravlja, koja se finansira iz sopstvenih sredstava, ubuduće će biti i Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova. Za njeno osnivanje rebalansom je planirano 25,1 milion dinara, odnosno 26 odsto manje nego u osnovnom budžetu.

Ministarstva odbrane, sem Inspektorata odbrane, funkcioniše i Vojna služba bezbednosti sa rebalansom predloženim budžetom od 99,3 i Vojna obaveštajna služba za koju država izdvaja 144,9 miliona dinara.

U sastavu Ministarstva finansija su Poreska uprava, uprave za trezor, za igre na sreću, za duvan, za sprečavanje pranja novca, za slobodne zone, za javni dug, kao i Devizni inspektorat. Zajedno troše gotovo trećinu budžetskih sredstava ovog ministarstva koja iznose oko 424 milijarde dinara.

Pod krovom Ministarstva pravde, sem Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, nalazi se i Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, koja će koštati državu 46,9 miliona dinara, odnosno tri puta manje nego što je to prvobitno predviđeno.

Direkcija za robne rezerve vodi se uz Ministarstvo za trgovinu i usluge, a Ministarstvo poljoprivrede nosi teret budžeta Generalnog inspektorata, uprava za veterinu, za zaštitu bilja, za šume i Republičke direkcije za vode sa ukupno oko 1,6 milijardi dinara troška.

Ukupan budžet Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja povećava izdatak za Direkciju za mere i dragocene metale od 130 miliona dinara.

Na račun budžeta Ministarstva rada i socijalne politike knjiže se i troškovi Inspektorata za rad, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Uprave za rodnu ravnopravnost, gotovo 50 miliona dinara.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović