Slika preneta iz tabloida List protiv mafije (vidi http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=09&br=220)

Tekst prenet iz e-Novine (vidi http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/42430-Oinski-saveti-nestanog-predsednika.html)

Muzički prilog za ovaj post ZEKO LOPOVE preuzet je sa YUTUBE.

Očinski saveti nestašnog predsednika

Predsednik Demokratske stranke i Srbije (u slobodno vreme) Boris Tadić, primio je u posetu tinejdžere iz optšina Bujanovac, Preševo i Medveđa i tom prilikom dao im osnovne smernice o životu, odrastanju, čuvanju zdravlja i dobrog izgleda. Šteta je što istorijskom prijemu nije prisustvovao čuveni slepi guslar koji bi reči predsednika pretočio u epsku narodnu pesmu postzdravorazumskog ciklusa

„Obaveza je države da deci omogući uslove za odrastanje i školovanje, ali i deca sa svoje strane moraju vredno da uče i da paze na svoje zdravlje“, mudro je deci zborio predsednik.

Vrhovni komandant je zbunjenim tinejdžerima poručio da ih u zemlji kojom on upravlja očekuje krajnje neizvesna budućnost.

„Odrastanje nije lako. Puno je izazova, a živimo u teškom vremenu“, rekao je lider DS u zgradi Predsednika Republike grupi srednjoškolaca iz tri opštine sa juga Srbije, među kojima su đaci srpske, albanske i romske nacionalnosti.

Prvi među nejednakima je istakao da je budućnost Srbije u zajedničkom životu svih naroda koji u njoj žive istakavši da je to nešto čemu on teži kao predsednik države. Naročito u trenucima opuštanja posle celodnevnog šminkanja, ogledanja i prikazivanja u što boljem svetlu pred potencijalnim biračima.

Vrhovni je posebno ukazao deci na rastući problem narkomanije navodeći da ta pošast pogađa čitavo društvo.

„Vodite računa o zdravlju. To vam kažem kao predsednik, a kao tata to kažem i svojim ćerkama“, rekao je Tadić i dodao da su za zdravlje opasni i alkohol i cigarete. U grupu po zdravlje opasnih artikala Vrhovni tom prilikom nije uvrstio mito, korupciju i provizije.

Da je predsednik živa biblija uzornog odrastanja posvedočila je i njegova majka Nevenka Tadić u antologijskom intervjuu jednom beogradskom listu.

Ona je tada podelila tajnu da je Boris, sada Vrhovni, kao dete bio umereno nestašan, nekonvencionalan dečko.

„Imali smo s njim problema oko pranja ruku, nošenja duge kose i držanja ruku u džepovima. Voleo je da jede sve, s tim nismo imali problema. Stalno je mislio na hranu i uvek je bio prvi za stolom. Sećam se, kada smo kupili klavir, pozovem ja Borisa s prozora da dođe kući i vidi šta smo kupili, a on će odozdo: Je l’ gicetina?“, ispričala je predsednikova majka povesnu zgodu svog neobičnog sina. U Srbiji čiji je Tadić integralni, gotovo organiski deo, ionako važi poslovica da zdravlje na usta ulazi, pa makar i u obliku gicetine!

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Prema proceni Instituta za tržišna istraživanja IZIT, Srbija se već nalazi u zoni visoke zaduženosti, mereno odnosom ukupnog spoljnog duga prema bruto društvenom proizvodu. Kada se gleda u evrima, spoljni dug Srbije porastao je sa 22,79 milijardi na 23,83 milijarde, odnosno 4,6 odsto.

Generator rasta spoljnog duga je javni sektor, čiji dug je povećan sa oko 10 milijardi dolara u maju na 10,2 milijarde u junu, što znači da je spoljni dug javnog sektora porastao za čak 15,5 odsto.

To dalje znači da je Srbija praktično bankrotirala, ali vlast neće to javno i otvoreno da prizna, već to saopštava građanima na posredan i uvijen način. Evo kako to oni rade.

Izjava predsednika Tadića povodom dugovanja države za struju i komunalije:

„Država ne plaća komunalije zato što nema novca. A nema novca zato što je slaba privreda, a privreda je slaba zato što je slabljena u mnogim decenijama u prošlosti“

Elektroprivreda Srbije zabeležila je u prošloj godini gubitak od devet milijardi dinara, zbog nenaplaćenih potraživanja za isporučenu električnu energiju. Iako Skupština Srbije, Vlada i Predsedništvo za struju duguju neverovatnih 80 miliona dinara “Elektrodistribuciji” Beograd, ovim vodećim državnim institucijama električna energija se i dalje nesmetano isporučuje.

Prema nezvaničnim podacima RTV B92, država “Elektrodistribuciji” Beograd duguje 80 miliona dinara, “Beogradskim elektranama” 57 miliona, “Vodovodu i kanalizaciji” 26 miliona, “Gradskoj čistoći” 20 miliona, “Telekomu Srbija” 20 milona, “PTT saobraćaju Srbije” 10 miliona.

Osim toga, država građevincima duguje milijardu evra, zbog čega su preduzeća nelikvidna i ne mogu da učestvuju na tenderima. Država najviše duguje preduzećima, poput „Energoprojekta“, „Ratka Mitrovića“, „Planuma“, „Puteva Užice“, „Mostogradnje“, koje potražuju oko 100 miliona evra, dok ukupan dug države prema građevinskim preduzećima iznosi 300 miliona evra. Tome treba dodati i dugovanja lokalnih samouprava, čiji je tačan iznos teško utvrditi, ali se procenjuje da zajedno sa prethodnim dugovima ukupan dug dostiže milijardu evra!

Poražavajuće činjenice
– 500 preduzeća ugašeno u poslednjih godinu dana
– 85 odsto preduzeća nelikvidno
– 70 odsto povreda na radu sa smrtnim ishodom samo na gradilištima
– 50.000 radnika i 10.000 projektanata ostalo bez posla
– 40 odsto pad proizvodnje građevinskog materijala, a izvoza 70 odsto
– 30 odsto neprijavljenih radnika na gradilištima.

Preduzeća nisu u mogućnosti da iz poslovanja pokriju gubitke, otplaćuju zajmove i obezbede dalji razvoj. Gubici su progutali skoro trećinu kapitala, a visoka zaduženost pokazuje da je svaki dinar kredita pokriven sa tek 64 pare sopstvenog kapitala“, ukazano je na predstavljaju edicije „Biznis top“ časopisa „Biznis i finansije“.

Ukupni gubitak privrede u prošloj godini iznosio je 96 milijardi dinara i više je nego udvostručen u odnosu na 2008. godinu. Prošle godine pozitivno je poslovalo tek svako drugo preduzeće, u gubitku je bilo svako treće, a sa „nulom“ je radilo oko 7.000 privrednih subjekata od ukupno stotinak hiljada.

Nije dobro ni to što dominiraju velike kompanije koje prave čak dve trećine ukupnog gubitka u privredi, ali i to što prednjači sektor usluga.

Top lista deset najviše zaduženih firmi u Srbiji:

RTB BOR    3,2 milijarde dinara
ŽTP Beograd    2,5 milijardi dinara
Zastava energetika    2 milijarde dinara
Petrohemija Pančevo    1,1 milijardu dinara
Matroz      990 miliona dinara
Infostan Beograd    650 miliona dinara
Energetika Viskoza    640 miliona dinara
Azotara Pančevo    602 miliona dinara
Vodovod Bor    494 miliona dinara
Ivo Lola Ribar    488 miliona dinara.

Ukupni gubitak preduzeća u Srbiji u prošloj godini popeo se na 96 milijardi dinara i više je nego udvostručen u odnosu na 2008. godinu.

POSEBNU specifičnost srpske privrede predstavlja i činjenica da je svako četvrto preduzeće bilo bez zaposlenih, nešto više od polovine zapošljavalo je od jednog do pet radnika, dok mikropreduzeća čine 86,9 odsto svih preduzeća.

Pored zajedničkih dugovanja državnih institucija, novac duguju i pojedinačna ministarstva. Oni se najčešće oglušuju o potraživanja za naknadu za gradsko građevinsko zemljište, a s vremena na vreme ”zaborave” i na izvođače radova za investicione projekte.

O ovoj temi u ministarstvima nerado govore. Jedini koji su priznali za ”Novosti” da imaju dugove su ministarstva rudarstva i energetike, kulture, zdravlja i životne sredine i prostornog planiranja.

U ministarstvima za NIP, za KiM, ministarstvima ekonomije i regionalnog razvoja, finansija, poljoprivrede, prosvete, telekomunikacija, trgovine i nauke tvrde da nemaju nikakve dugove.

Svi oni su na spisku dužnika Beogradu za naknadu za gradsko građevinsko zemljište, a Ministarstvo rudarstva još i preduzeću MPP ”Jedinstvo” Užice, za izvedene radove na gasovodu Užice – Čajetina – Zlatibor, i to 6,5 miliona dinara.

Ovo ministarstvo Upravi javnih prihoda Beograda, po rešenjima za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, duguje za poslednje četiri godine 23 miliona dinara. Kako kažu u ovom resoru, u rebalansu budžeta za 2010. obezbeđena su sredstva i za izmirenje dugova prema Beogradu i prema MPP ”Jedinstvo”.

Ministarstvo kulture za naknadu za zemljište duguje 18.828.067,45 dinara, a Ministarstvo ekologije 3.083.362 dinara. I oni obećavaju da će obaveze izmiriti do kraja godine. Ministarstvo zdravlja izmirilo je finansijsku obavezu za prvih devet meseci ove godine, a za preostala tri meseca platiće do januara.

Da je situacija veoma ozbiljna vidi se i po tome što vlast od nove godine najavljuje restrikciju svojih nadleštava, a opozicija se nada da će tim povodom pasti vlada i biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.

Od zaborava sačuvao:

Slobodan Radulović