SVEDOČENJA


Kako je Tito postao „naslednik“ dinastije Karađorđević

dinastija KaradjordjevicDa bi Tita voleli više od oca i majke, nekadašnji Titovi pioniri, sada ljudi u poznim godinama, bili su vaspitavani uz pomoć lažnog lika i dela Josipa Broza Tita, kome je njegovo političko okruženje dodelilo čin maršala i naručilo belu maršalsku uniformu, koja se lepo uklapala sa belim rukavicama, epoletama i ordenjima.

Danas znamo da je to bio samo lažni duh vremena, sem činjenice da je belu maršalsku uniformu voleo i Gering (jedva je dočekao da je obuče i F.Tuđman), a sletovi, zastave i bakljade praktikovani su i za vreme Musolinija, Hitlera i Kim il Sunga.

Zašto Titovi poklonici ćute o svojevrsnoj Titovoj izdaji i pohlepi, kad se brže bolje uselio u Dvorske prostorije dinastije Karađorđević i sebi priuštio sve kraljevske pogodnosti, uključujući zaplenu i korišćenje zlatnog posuđa, na koje je maršal preko kraljevskog grba udario onaj grb iz Jajca sa šest plamenova i petokrakom iz 1943. godine.

Kada je to posuđe vraćeno porodici Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar drugi nije hteo da menja grb FNRJ i ostavio ga je na svom porodičnom posuđu, servisu i escajgu uz opasku „To je istorija, dinastije se menjaju, ali grbovi ostaju. Ne želim da prekrajam Tita i brišem njegov grb, kao što je on brisao naš karađorđeviski“. Ali kraljevsko i srpsko imanje i drugi posedi i nekretnine koje je Tito oteo Karađorđevićima još uvek nisu vraćeni.

Posle državne sahrane četvoro Karađorđevića, prestolonaslednik Aleksandar drugi je bio srećan što je osvetlao obraz dinastije i ispunio zavet svog pradede. Kraljevski dvor je postao mesto okupljanja svih Srba i njihovih prijatelja iz sveta. Tom prilikom su stari Beograđani obnovili svoj zahtev da se Josip Broz iseli sa Topčiderskog brda i iz Beograda. „Nećemo Tita i njegovu Kuću cveća u svom dvorištu! Neka Joža Broz ide u svoj rodni kraj u Hrvatsku, ako je maršal Tito zaista onaj Josip iz Kumrovca, za kog se godinama predstavljao“.

O kraljevskom ponašanju Josipa Broza Tita, koji je sebe smatrao zaslužnim naslednikom kompletne dinastije Karađorđević, svedoči i zaplena nakita i zlata članova porodice Karađorđević.

Naime, deo nabrojanih dragocenosti, o kojima je ovde reč, našle su se 1941. u Nikšiću kao teret koji su poneli iz Beograda kralj Petar Drugi Karađorđević i članovi jugoslovenske vlade prilikom odlaska iz zemlje zbog okupacije od strane nacističke Nemačke. Potom je iz Nikšića 12 sanduka sa blagom sakriveno u manastir Ostrog, preciznije u manastirski poljski nužnik.

To blago je pronađeno odmah posle oslobođenja, a u aprilu 1945. organizovan je prevoz tog blaga za Beograd. Konvoj sa zlatom greškom je najpre stigao u Užičku ulicu (tada Rumunsku) broj 15 gde je počeo istovar.

Vojnici Vladimir Pavlović i Nedo Đajić zbijali su tada šalu: „Da li da uzmemo po jednu polugu, jer ih ima toliko da niko neće primetiti, ili da to ne činimo? Ma šta će nam, kad će u komunizmu i ve-ce šolje biti od zlata, što da se mučimo?“.

Ti sanduci sa zlatom su potom preneti u Beli Dvor gde su ih, kako je svedočio Rade Ristanović, domaćin ili komandant Belog dvora, spakovali u kasu u biblioteci, koju je zatim Tito zaključao, ključ stavio u spoljni džep od sakoa i zahvalio drugovima na uloženom trudu. Tvrdnja da je reč o blagu iz Ostroga zasniva se i na ključnim svedočenjima ljudi koji su učestvovali u celoj operaciji. Oni kažu da je bilo zlatnih poluga, dijadema, zlatnika, pribora za jelo, ogrlica zlatnih i od bisera satkanih… Maltene istovetni spisak sa blagom koje je pohranjeno danas u Narodnoj banci Srbije.

Sudbina dijademe, koja se nalazi u trezoru Narodne banke opet je priča za sebe. Istraživači i poznavaoci života porodice Karađorđević, poput Miladina Gavrilovića, upravnika Zadužbine kralja Petra na Oplencu, u svojim beleškama imaju pet registrovanih dijadema kraljice Marije Karađorđević, supruge kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, ujedinitelja.

Prva, devojačka, zlatna dijadema izložena je u kući kralja Petra Prvog na Oplencu. Druga dijadema je sa veridbe za kralja Aleksandra koja je obavljena 9. januara 1920. godine u Rumuniji.

Bila je ukrašena smaragdima i dijamantima. Danas joj se ne zna trag. Treća dijadema bila je poklon Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca uručena prilikom venčanja za kralja Aleksandra 8. juna 1922. godine.

Bila je ukrašena brilijantima i čuvana kao porodični nakit sa kraljevskom krunom, skitrom i šarom. Kraljica Marija je još 1939. godine otišla u London na lečenje ali i da bude pored dece koja su učila školu u britanskoj prestonici i do početka rata nije se vraćala u Jugoslaviju.

Znači dijadema je ostala u Beogradu odakle se 1941. našla u Ostrogu. Otvaranjem vreća sa blagom u trezoru Narodne banke Srbije stručnjaci će lako utvrditi da je taj dragulj njen poklon sa venčanja.

Četvrtu dijademu kraljica Marija dobila je od svog muža Aleksandra Prvog povodom rođenja sina Petra Drugog Karađorđevića.

Naručili su je od Kartijea zajedno sa ogrlicom. Bila je ukrašena smaragdima i najčešće se pojavljuje na umetničkim slikama gde je kraljica Marija pozirala slikarima. Tu dijademu ona je poklonila snahi Aleksandri, supruzi kralja Petra Drugog, a snaja ju je, pouzdano se zna, prodala nepoznatom kupcu.

Peta dijamantska dijadema u vlasništvu kraljice Marije bila je poklon njene kraljice majke, po imenu takođe Marije. Naša kraljica Marija nosila je taj majčinski poklon i u dubokoj starosti, da bi ga na kraju prodala preko aukcijske kuće Sotbi u Londonu.

Do trezora Narodne banke Jugoslavije, potom Srbije, navedeno blago stiglo je iz odaja Belog dvora na Dedinju. Tu ga je pronašla i po nalogu tadašnjeg Predsedništva SFRJ popisala i spakovala u tu svrhu formirana specijalna državna komisija. Valja, pri tome, imati na umu da se na imanjima, dvorovima, rezidencijama i ostalim zdanjima Brozovih širom Jugoslavije (tačno 68 objekata) od 1945. godine do zvaničnog datuma njegove smrti 4. maja 1980. godine nikada nije vodila evidencija o bilo kakvim stvarima odnosno predmetima. Narodski rečeno, nikada nije urađen nijedan popis imovine.

Međutim, to nije bilo jedino zaplenjeno blago dinastije Karađorđević, pošto je u međuvremenu bilo zaplenjeno i blago Karađorđevića pronađeno u tajnim prostorijama ispod Belog Dvora. O tome svedoči Branko Broz, rođak Josipa Broza u knjizi „Druženje s Titom”, objavljenoj u Zagrebu 1982. godine.

On se 1945. godine nalazio u Belom Dvoru da uz pomoć jedinica Crvene armije očisti i pripremi Beli dvor za dolazak maršala Tita i, između ostalog, piše: „Brat i ja smo jednog dana primijetili nekakva željezna vrata. Kopkalo nas je kamo ona vode. Uzeli smo baterije i polako otvorili vrata. Spiralnim smo se stepenicama spustili u podzemno sklonište s dugačkim hodnicima i izlazima prema Rakovici. Ta je skloništa izgradila kraljevska obitelj. Išli smo od prostorije do prostorije i spazili nekakve ogromne crne sanduke. Bilo ih je mnogo. Nismo znali što bi moglo biti unutra. Znatiželja je bila jača od bilo kakvog razmišljanja i opreza, pa smo odlučili da ih otvorimo jedan po jedan. Imali smo što vidjeti. Prizor kao iz tisuću jedne noći. U sanducima je bilo kraljevsko zlato, posuđe, tanjuri, šalice i jedaći pribor u golemim količinama. Sve je imalo kraljevski grb. Vidjevši to, otrčali smo natrag i obavijestili Tita i Mitra Bakića (šef dva Titova kabineta, potom sekretar privremene jedinstvene vlade Demokratske Federativne Jugoslavije, prim. aut). Nisu mogli vjerovati. Krenuli su u podrum. Kad su sve to vidjeli, naredili su da se ispita hodnik i izlazi i da se postavi straža na ulazu u podrum”.

Sadržaj navedenih sanduka Josip Broz je posle izvesnog vremena pregledao u društvu generala Ljubodraga Đurića, koji o tome piše u knjizi „Sećanja na ljude i događaje”. U tom rukopisu pominje se čuvena epizoda, kada Broz poklanja Đuriću zlatnu tabakeru, a ovaj neće da je primi jer je na njoj utisnut kraljevski grb. Uzeo je tek kada je izbrisan grb Karađorđevića, a utisnut potpis Josip Broz Tito. Te dragocenosti videla je još i Davorjanka Paunović – Zdenka, Titova ljubavnica iz ratnog perioda. Priču o tome Broz je prećutao svom šefu kabineta Mitru Brkiću, pa čak i svom bliskom ratnom drugu Aleksandru Rankoviću.

Šta se na kraju dogodilo sa kompletnim blagom Karađorđevića, do danas nije razjašnjeno. Moguće je da je deo zaplenjenog blaga Josip Broz uložio u izgradnju svojih 26 tajnih podzemnih skloništa širom bivše Jugoslavije, čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 90 milijardi dolara. Od navedenih 26 tajnih skloništa za sada se zna za postojanje onih na Visu, Kuparima, Kumrovcu, Plitvicama, Konjicu, Drvaru, Bihaću, Goraždu, Han Pijesku, Bugojnu, Kumanovu, Beogradu, Oplencu, Prištini …

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U ovom delu obaveštavam zainteresovane da je Ministarstvo trgovine i usluga Republike Srbije preko  tržišne inspekcije iz Zajčara tražilo od mene da im na ime takse za rešavanje moje žalbe u budžet Republike Srbije na račun br. 830-74-2221843-67  uplatim 320 dinara na ime administrativne takse (vidi sliku na početku teksta). Naravno, postupio sam u skladu sa navedenim zahtevom (vidi Uplata administrative takse), kako bih se i ja i svi zainteresovani uverili kakvu ću uslugu dobiti za te pare.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.“), ovaj zapis o šikani pred pravosudnim institucijama za zaštitu prava, dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti – da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o šikani pred pravosudnim institucijama za zaštitu prava dajem sa verom u Boga.

Ovo svedočenje počinjem sa dešavanjima u vezi mog smenjivanja sa radnog mesta Koordinatora voznog parka i unutrašnjeg obezbeđenja imovine Instituta za bakar, nakon čega sam pokrenuo sudski spor u predmetu P1-360/04 Opštinskog suda u Boru, u kome je taj sud pružio logistiku za neosnovano odugovlačenje od strane punomoćnika Instituta za bakar, Dragiše Paunovića, jer je spor pokrenut krajem marta 2004. godine okončan pravosnažnom i izvršnom presudom P1-634/06 Opštinskog suda iz Bora tek 04.10.2007. godine, tako što je u izreci pod I poništen Aneks II ugovora o radu br. 457 Instituta za bakar Bor od 17.03.2004. godine, a izrekom pod II Institut za bakar je obavezan na naknadu troškova tužiocu u iznosu od 40.500,00 dinara.

Postupak zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu pokrenut 21.06.2004. godine u predmetu P1-733/04 Opštinskog suda u Boru, nakon što je taj sud pružio logistiku za neosnovano odugovlačenje punomoćnika Instituta za bakar, Dragiše Paunovića, okončan je pravosnažnom i izvršnom presudom P1-311/07 Opštinskog suda iz Bora tek 11.07.2007. godine, tako što je u izreci pod I kao nepravilno i nezakonito poništeno Rešenje br. 1185 Instituta za bakar Bor od 21.06.2004. godine, a izrekom pod II Institut za bakar je obavezan na naknadu troškova tužiocu u iznosu od 23.400,00 dinara.

Postupak zbog odbijanja isplate zaostalih primanja nakon otkazivanja ugovora o radu pokrenut u predmetu P1-835/04 Opštinskog suda u Boru je zbog brojnih povreda pravne procedure zapao u ozbiljnu pravnu krizu, zbog kršenja mojih prava iz člana 13. i člana 17. Zakona o ratifikaciji Evropske Konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, kao i opšteg pravnog poretka Republike Srbije iz sledećih razloga:

1) Postupak je bez izdavanja Rešenja sa obrazlošenjem i pravnom poukom zamrznut do pravosnažnog okončanja postupka iz predmeta P1-360/04 Opštinskog suda iz Bora.

2) Zbog odbijanja priznavanja otkaza punomoćja advokatu koji je predložio zamrzavanje postupka i odbijanja sudije da se izjasni pisanim Rešenjem sa obrazloženjem i pravnom poukom u vezi mog predloga za ponavljanje postupka.

3) Zbog uklanjanja iz predmeta mog podneska od 21.02.2005. godine u vezi ukidanja punomoćja advokatu i predloga za ponavljanje postupka.

4) Zbog odbijanja izuzeća sudije koja dozvoljava da se iz predmeta uklanjaju pisane isprave kako kaže bez njenog znanja.

5) Zbog izvršene promene sastava suda iz predmeta P1-835/04, preimenovanjem u predmet P1-1269/07 bez izdavanja rešenja sa obrazloženjem i pravnom poukom.

6) Zbog odbijanja suda da spreči nedozvoljeno raspolaganje zahtevom iz ćlana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku od strane tuženika.

7) Zbog umetanja pisanih isprava tuženika u predmet bez prethodnog prezentiranja tužiocu i umešaču na strani tužioca.

8) Zbog naknadnog prepravljanja raspravnih zapisnika, što je omogućeno zbog prakse suda da se primerci raspravnih zapisnika ne izrađuju i za stranke već samo za sud.

9) Zbog naručivanja nezakonitog veštačenja od strane suda, navodno u ime tužioca, radi pripreme spisa predmeta za odbijanje tužbenog zahteva.

10) Zbog dozvole suda da tuženika, koji je pravno lice zastupa fizičko lice bez zaposlenja kome nije izdat matični broj i poreski identifikacioni broj od Republičke uprave javnih prihoda (bavi se nadripisarstvom).

11) Zbog presude suda da tužilac fizičkom licu koje zastupa tuženika nadoknadi troškove za pisanje podnesaka (sudski nalog za honorisanje nadripisarstva).

12) Zbog pravnog ignorisanja pravosnažnih i izvršnih presuda u korist tužioca radi odbijanja tužbenog zahteva.

13) Zbog sudskog nepriznavanja pisanih isprava državnih institucija Republike Srbije u vidu zdravstvene dokumentacije tužioca radi odbijanja tužbenog zahteva.

14) Zbog odbijanja suda da prekine odugovlačenje posdtupka.

15) Zbog odbijanja predsednika suda da se pre donošenja presude izjasni o zahevu tužioca za izuzeće sudije.

16) Zbog donošenja presude i davanje obrazloženja u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem i izvedenim dokaznim postupkom, kao presuđenoj stvari iz pravosnažnih i izvršnih presuda P1-634/06, P1-311/07 i P1-14/05.

Iznosim osnovanu sumnju da je postupak P1-835/04 odnosno P1-1269/07 organizovano zataškavan radi prikrivanja službenih zloupotreba u postupku Kv-70/05, sa kojim je u vezi po osnovu zahteva za naknadu štete (vidi: OVDE).

Naime, postupak u predmetu Kv-70/05 pokrenulo je Opštinsko javno tužilaštvo iz Bora po službenoj dužnosti Optužnicom br. Kt-345/04 od 11.05.2005. godine protiv Mirka Vukmirovića, službenog lica Instituta za bakar, zato što su tokom krivične istrage Ki-417/04 Opštinskog suda iz Bora prikupljeni dokazi koji nesumnjivo ukazuju da je Mirko Vukmirović po nalogu direktora Instituta za bakar Vlastimira Trujića izvršio krivično delo falsifikovanja službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije (retroaktivno je 21. i 22. juna za tri meseca unazad izmenio sadržaj šihtane knjige o mom prisustvu u firmi kako mi Institut za bakar ne bi isplatio zaostala primanja i izvršio uplatu poreza i doprinosa nakon otkazivanja ugovora o radu, zbog čega još uvek primam invalidsku penziju sa umanjenjem).

Iz navedenih razloga Ministarstvu pravde i Narodnoj kancelariji predsednika Republike Srbije bezuspešno sam iznosio pritužbu (Ministarstvo pravde mi je odgovorilo da nije nadležno da se meša u ovakve aktivnosti sudske vlasti a pri Narodnoj kancelariji moja je pritužba, kao i sve prethodne jednostavno ignorisana zbog činjenice da su u ovakve mahinacije bili upleteni kadrovi Demokratske stranke).

Pritužbe sam izneo zato što je Opštinski sud iz Bora Rešenjem Kv-70/05 od 15.06.2005. godine, kojim je odbacio Optužnicu br. Kt-345/04 OJT iz Bora od 11.05.2005. godine protiv Mirka Vukmirovića, povredio moja prava, tako što mi nije dostavio svoje Rešenje, čime mi je na nezakonit način uskraćeno pravo da u svojstvu oštećenog podnesem žalbu a što je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Na Rešenje Kv-70/05 Opštinskog suda iz Bora od 15.06.2005. godine OJT iz Bora je uložilo Žalbu Kt-345 od 22.07.2005. godine zbog povrede krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što se očigledno vidi iz pravosnažne i izvršne presude P1-634/06 Opštinskog suda iz Bora od 04.10.2007. godine i pravosnažne i izvršne presude P1-311/07 Opštinskog suda iz Bora od 11.07.2007. godine.

Žalba Kt-345/04 OJT iz Bora od 22.07.2005. godine na Rešenje Kv-70/05 Opštinskog suda iz Bora od 15.06.2005. godine odbačena je kao nedozvoljena Rešenjem Kž-434 Okružnog suda iz Zaječara od 16.01.2006. godine na osnovu predloga Ktž-297 zamenika Okružnog javnog tužioca od 06.12.2005. godine, koji je odustao od žalbe OJT iz Bora!!??

Ministarstvu pravde i Narodnoj kancelariji sam u podnetim pritužbama bezuspešno naveo da je zamenik Okružnog javnog tužioca iz Zaječara predlogom Ktž-297 od 06.12.2005. godine povredio moja prava kao oštećenog zbog toga što me nije obavestio da odustaje od gonjenja po službenoj dužnosti radi preuzimanja optužnice.

Takođe navedenim naslovima izneo sam i bezuspešnu pritužbu što je Opštinski sud iz Zaječara svojim Rešenjem Kž-434 od 16.01.2006. godine povredio moja prava kao oštećenog zbog toga što mi isto nije dostavio i što me nije obavestio da je zamenik Javnog tužioca iz Zaječara odustaso od gonjenja po službenoj dužnosti radi preuzimanja optužnice.

Po saznanju o načinu zataškavanja Optužnice protiv Mirka Vukmirovića, obratio sam se pritužbom predsedniku Opštinskog suda iz Bora Zorici Jovanović.

U vezi toga navedenim naslovima izneo sam bezuspešnu pritužbu što je vd predsednika Opštinskog suda Bor, Zorica Jovanović, umesto da mi na pritužbu odgovori u roku od 15 dana, odgovor dala sa zakašnjenjem od dve ipo godine, kako bi omogućila zastarevanje zahteva za ponavljanje postupka za preuzimanje optužnice OJT po privatnoj tužbi.

U pritužbama navedenim naslovima uzaludno sam navodio činjenice o eprincipijelnom proceduralnom postupanju Opštinskog suda iz Bora u predmetu P1-835/04 odnosno promenjenom broju predmeta P1-1269/07. Ovu pritužbu sam podneskom od 10.09.2008. godine podneo predsedniku Okružnog suda iz Zaječara ali pošto nisam dobio odgovor u razumnom zakonskom roku, tu pritužbu sam bezuspešno prosledio Ministarstvu pravde i Narodnoj kancelariji, jer je bilo očigledno da se ista zataškava po uzoru na zataškavanje Optužnice Kt-345/04 OJT iz Bora protiv Mirka Vukmirovića u predmetu Kž-434/05 Okružnog suda iz Zaječara.

Postupak zbog ponovljenog nezakonitog raspoređivanja usled nepriznavanja medicinske dokumentacije izdate od nadležne zdravstvene ustanove, pokrenut u predmetu P1-14/05 Opštinskog suda u Boru, okončan je pravosnažnom i izvršnom presudom P1-14/05 Opštinskog suda iz Bora od 05.05.2005. godine, tako što su poništeni kao nezakoniti i nepravilni: Rešenje Instituta za bakar br. 2757 od 23.12.2004. godine o mom raspoređivanju i aneks III ugovora o radu od 24.12.2004. godine.

U navedenim pritužbama sam uzalud molio Ministarstvo pravde I Narodnu kancelariju predsednika Rebublike Srbije da mi odgovori: da li sudija Dragana Aničić ima pravo po ustavu i zakonu Republike Srbije da o mom trošku, navodno po mom zahtevu iz nekog prepravljenog raspravnog zapisnika, Rešenjem nalaže veštaku da vrši nezakonit obračun za predmete P1-534/07 i P1-1269/07 Opštinskog suda Bor (uzeti u obzir član 3. stav 3. ZPP-a) kako bi onda to proglasila nezakonitim radi odbijanja mojih tužbenih zahteva?

Takođe navedene naslove uzaludno sam obavestio da zbog sprečavanja naknade štete u navedenim predmetima Opštinskog suda iz Bora, ja i dalje primam penziju sa umanjenjem do uplate zaostalih doprinosa za PIO po osnovu neuplaćenih doprinosa za period primene nezakonitih odluka o mom raspoređivanju na poslove uzorkovanja na terenu i u zagađenoj radnoj sredini, kao i nezakonitog otkaza ugovora o radu (nezakonitost je utvrđena pravosnažnim i izvršnim presudama P1-634/06, P1-311/07 i P1-14/05 ) učinjenih od strane bivšeg Instituta za bakar, sada preregistrovanog kao državnog Instituta za rudarstvo i metalurgiju.

Na osnovu priloženog dokaznog materijala uzaludno sam predlažio navedenim naslovima da u svojim Arhivama izvrše uvid u predmete broj 071-00-3096/2005 i broj 07-00-1278/2007-02 , te da na osnovu toga i navoda iz ove pritužbe utvrde zakonitost rada Opštinskog suda iz Bora i Okružnog suda iz Zaječara u predmetima za naknadu štete P1-835/04, P1-534/07, P1-1269/07, kao i krivičnim postupcima Kv-70/04 pred Opštinskim sudom u Boru i Kž-434/05 Okružnog suda iz Zaječara.

Svedočio:

Slobodan Radulović, MB:2007945751012

На основу члана 5. став 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Сл. Гл. РС бр. 120/04 „Свако има право да му се информација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин.„), овај запис о мобингу и синдикалној шикани у Институту за бакар Бор доступан је сваком ко је за то заинтересован и његово умножавање и даља дистрибуција у оригиналном издању су дозвољени.

На основу става 1. Правила 66 Пословника Европског суда за људска права (Стразбур 1999. године По установљавању истоветности сведока и пре сведочења, сваки сведок полаже следећу заклетву или даје следећу свечану изјаву: Заклињем се или Свечано изјављујем по својој части и савести да ћу говорити истину, пуну истину и ништа осим истине“), ово сведочење дајем са вером у Бога.

Сведочење о мобингу и синдикалној шикани у Институту за бакар Бор почињем са догађајем који се десио током 5-то октобарских протеста и штрајкова радника РТБ Бор група против режимских органа управљања у РТБ-у Бор Група, одржаних на основу Уговора за демократску, социјално праведну државу потписаног између већине странака ДОС-а и УГС „НЕЗАВИСНОСТ“, као и у вези спровођења акције „Металска индустрија за нови век“.

Одлуком Штрајкачког одбора РТБ Бор Група од 08.10.2000. године распуштена је Скупштина РТБ Бор Група, разрешен је дужности Управни одбор РТБ-а Бор Група, разрешен је дужности генералног директора РТБ Бор Група Нинослав Цветановић, а именован је за вршиоца дужности генералног директора РТБ Бор Група Радомир Јовић, који је био обавезан да у року од три месеца приступи припремама и организацији избора нових органа управљања у РТБ-у Бор Група, а штрајк је до даљег замрзнут (документ од 08.10.2000. године)

Током мандата вршиоца дужности генералног директора у зависном предузећу РТБ Бор Група Радомир Јовић је у зависном предузећу Институту за бакар Бор Д.О.О. за вршиоца дужности директора, након поднете оставке Недељка Магдалиновића, именовао Властимира Трујића, у својству представника ДОС-а, као члана Општинског Одбора Демократске странке из Бора.

У време именовања Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат у фирми је носио назив „СИНДИКАТ ИНСТИТУТ ЗА БАКАР – БОР Д.О.О. – НЕЗАВИСНОСТ“ (Уверење о регистрацији бр. 110-00-226/1997-02 од 14.03.2007. године)

Непосредно по именовању Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат „Независност“ је у својству репрезентативног синдиката са њим закључио писани Споразум бр. 2146 од 26.10.2000 године о условима за рад (Споразум бр. 2146 од 26.10.2000 године).

Због непоштовања потписаног Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године од стране Властимира Трујића, синдикат је пред Општинским судом у Бору повео спор који је окончан правоснажном пресудом П1-700/01Општинског суда из Бора од 20.11.2001. године.

Када је Властимир Трујић увидео да ће Институт за бакар Бор Д.О.О. у коме је он именован за вршиоца дужности директора изгубити спор са синдикатом у вези непоштовања Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године, а нарочито када је увидео да је синдикат одлучан у спровођењу свог акционог програма „Металска индустрија за нови век“, који је подразумевао одлучну борбу против криминала и корупције у предузећу, одлучио је да отпочне са мобингом, шиканом и прогоном руководства и чланова синдиката, тако што је организовао колективни годишњи одмор радника без издавања индивидуалних решења, а паралелно са тим организовано је фалсификовање евиденција у шихтаним књигама за председника и потпредседнике синдиката како би се изнашле законске могућности да им се због 5 фалсификованих изостанака из шихтаних књига откажу уговори о раду.

Међутим, Решењем бр. 380-117-290/2001-04 Инспектора рада од 27.07.2001. године поремећене су намере Властимира Трујића за отпуштање свих синдикалних представника због непоседовања индивидуалних Решења о коришћењу годишњих одмора а које неки од њих нису ни користили у терминима када су им фалсификоване евиденције у шихтаним књигама.

Када је Властимир Трујић схватио да му је пропала замка за отпуштање свих синдикалних представника са колективним годишњим одмором, ради смењивања са функција синдикалних представника покренуо је поступак лобирања код руководства синдиката у синдикалној централи уз помоћ коришћења свог политичког утицаја трачарењем и изношењем лажних навода о синдикалним представницима у фирми (Писмо Властимира Трујића од 2208.2001. године председнику УГС Независност и Неопозива оставка бр. 4 од 15.01.2002. године на функцију члана председништва ГСМ „Независност“ регионалног члана председништва Слободана Радуловића, иначе оснивача синдиката у фирми).

Паралелно са применом мобинга и синдикалне шикане против чланова и руководства синдиката, Властимир Трујић је наставио праксу директора претходника Недељка Магдалиновића из времена режима Слободана Милошевића са исплатама зарада привилегованим радницима за непостојеће послове у непостојећој фирми Инжењеринг у Београду, која је била укинута Решењем бр. Фи-767/98 Привредног суда из Зајечара од 12.11.1998. године, Уговор о раду бр. 55 од 13.01.1999. године са Милком Савовић из Београда, ул. Благоја Паровића бр. 105А, Уговор о раду бр. 56 од 13.01.1999. године са Мирољубом Јовановић из Београда, ул. Пере Велимировића бр. 16А/14, Уговор о раду бр. 57 од 13.01.1999. године са Долић Миленом из Београда, ул. Вишњички венац бр. 79, Уговор о раду бр. 58 од 13.01.1999. године са Ђорђем Тимотијевићем из Београда, ул. Палмира Тољатија бр. 48/9, Уговор о раду бр. 85 од 19.01.1999. године са Чедомиром Кнежевић из Београда, ул. Кнеза Вишеслава бр. 34/9, Писмо Р-0096108 потпреседника синдиката Институт за бакар Бор Д.О.О. “ Независност“ Звонимира Спајића од 11.03.2002. године председнику Демократске странке Зорану Ђинђићу, Обавештење МУП-а Бор бр. ПУ-231-1169/01 од 05.09.2001. године, Обавештење МУП-а Бор бр. ПУ-231-295/02 од 01.03.2002. године, Обавештење МУП-а Бор бр. ПУ-231-459/02 од 01.04.2002. године, Обавештење МУП-а Бор бр. ПУ-231-842/02 од 02.07.2002. године, Решење Уп. Бр. 218-42/1-02 Органа за прекршаје Бор од 28.05.2002. године).

Такође, по узору на свог претходника Недељка Магдалиновића Властимир Трујић је наставио са утајама пореза и доприноса држави, због чега је довео фирму у ситуацију да је морала да из своје ризнице племенитих метала прода 25. кг. паладијума ради исплате пореза и доприноса како би радници са пуним пензијским стажом могли да остваре право на пензију (Ставови и закључци са Колегијума Института за бакар Бор од 27.09.2001. године, Информација Финансијске полиције Бор бр. 168/02 од 24.07.2002. године).

Упркос Решењу Инспектора рада бр. 380-117-290/2001-04 од 27.07.2001. године и Конвенције 135. МОР-а О заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу (Сл. Лист СФРЈ бр. 14/82), Властимир Трујић је, на основу фалсификоване евиденције из шихтане књиге, отказао Уговор о раду Звонимиру Спајићу, потпреседнику синдиката, али је таква одлука поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-855/02 од 22.12.2002. године, а службено лице Института за бакар Бор Д.О.О. Смиља Јанковић, која је на суду изјавила да је фалсификат у шихтаној књизи начинила по усменом налогу Властимира Трујића и Мићић Милије осуђена је пресудом К-509/03 Општинског суда из Бора од 24.03.2004. године на три месеца затвора, условно на годину дана (Правоснажна пресуда П1-855/02 Општинског суда из Бора од 22.12.2002. године, Пресуда К-509/03 Општинског суда из Бора од 24.03.2004. године).

У отказивању уговора о раду осталим синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција из шихтаних књига, Властимир Трујић је спречен на основу правоснажне пресуде П1-987/01 Општинског суда од 20.11.2001. године.

Пошто му је пропао покушај отказивања уговора о раду синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција у шихтаним књигама Властимир Трујић је почео да изналази друге фиктивне правне разлоге за то.

Тако је председнику синдиката Драгану Штрбцу отказао уговор о раду својим Решењем бр. 2184 од 15.07.2002. године наводећи као разлог наводно непоштовање радне дисциплине али је ова одлука Властимира Трујића поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-1386/04 од 10.03.2005. године.

За време док је била на снази незаконита одлука о отказу уговора о раду Драгану Штрбцу Властимир Трујић и Драгиша Пауновић, у својству службених лица фирме одбили су да поштују Решење бр. 380-117-528/2002-04 Инспектора рада од 16.08.2002. године о врачању на рад Драгана Штрбца до правоснажности судске одлуке, због чега је Институт за бакар Бор правоснажним Решењем Општинског органа за прекршаје Уп-3687/02 од 26.05.2003. године кажњен новчаном казном са 150.000 динара, а Властимир Трујић је у својству службеног лица кажњен новчаном казном са 10.000 динара (Правоснажна пресуда П1-1386/04 Општинског суда из Бора од 10.03.2005. године, Правоснажно Решење Општинског органа за прекршаје Уп-3687/02 од 26.05.2003. године).

Пошто су му пропали сви претходни покушаји са отказивањима уговора о раду синдикалним представницима Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић су, пред ненадлежном институцијом “ Проширени колегијум Института за бакар Бор“, уз ускраћивање права на одбрану и изјашњење синдикалним представницима, износили лажне наводе и клевете о измишљеним кривичним делима тих синдикалних представника, на основу чега су од тог Колегијума издејствовали усвајање документа бр. 454 од 16.03.2004. године, у коме је утврђена намера Института за бакар Бор да се за синдикалне представнике Независног синдиката, због обављања синдикалних активности које се њима нису допадале али за које претходно није било утврђено пред надлежним државним органима да су незаконите и да су туженику нанеле штету, изнађе тзв. законска могућност за отказивања уговора о раду.

По овом основу су Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић, вршили мобинг, синдикалну шикану и здравствену дискриминацију, незаконито прераспоређивање и незаконито отпуштање Слободана Радуловића, секретара и оснивача Независног синдиката, тако што су кроз фиктивни дисциплински поступак без вођења записника, Слободану Радуловићу ускратили право изјашњења у присуству адвоката, одбијали су његово слање на здравствени преглед пре упућивања на рад на терену и у загађеној радној средини у Флотацији Велики Кривељ, а нису му признавали ни његову постојећу здравствену документацију издату од стране овлашћене здравствене установе, како би у супротности са одредбама домаћег и међународног права принудили Слободана Радуловића да са утврђеним здравственим сметњама, вишом стручном спремом и 59 година старости обавља полуквалификоване послове узорковања на терену и у загађеној радној средини, након чега је такво поступање резултирало погоршањем његовог укупног здравственог стања и потпуним губитком радне способности, што је утврђено Решењем ПИО бр. 020483 од 22.03.2005. године, а незаконита распоређивања и незаконити отказ уговора о раду Слободану Радуловићу су поништени правоснажним пресудама П1-14/05 од 05.05.2005. године, П1-311/07 од 11.07.2007. године и П1-634/06 од 04.10.2007. године Општинског суда из Бора (Документ бр. 454 од 16.03.2004. године, Решење ПИО бр. 020483 од 22.03.2005. године, Правоснажна пресуда П1-14/05 од 05.05.2005. године, Правоснажна пресуда П1-311/07 од 11.07.2007. године, Правоснажна пресуда П1-634/06 од 04.10.2007. године).

Властимир Трујић и Драгиша Пауновић су у континуитету од свог постављења против чланова и представника Независног синдиката спроводили мобинг и дискриминацију кршили права радника из Закона о раду, због чега је синдикат тражио заштиту од инспектора рада, који је својим решењима Властимиру Трујићу налагао поштовање Заскона о раду али Властимир Трујић и Драгиша Пауновић нису поштовали решења инспектора рада већ су и даље спроводили мобинг према члановима Независног синдиката уз још бруталније кршење права радника (Решење бр. 164-03-909/2001-04 Министарства за рад и запошљавање РС од 04.02.2001. године, Решење бр. 380-117-67/2001-04 Инспекције рада од 18.04.2001. године, Решење бр. 380-117-290/2001-04 Инспекције рада од 13.09.2001. године, Указивање бр. 380-117-21/2002-04 Инспекције рада од 29.03.2002. године, Решење бр. 380-117-905/2002-04 Инспекције рада од 07.03.2003. године, Решење бр. 380-117-136/2003-04 Инспекције рада од 10.03.2003. године).

Властимир Трујић је након свих наведених дискриминационих поступака против чланова и синдикалних представника Независног синдиката, по други пут отказао уговор о раду потпреседнику синдиката магистру техничких наука Драгану Штрбцу Решењем бр. 160 од 22.01.2007. године.

Наиме, Властимир Трујић је ради стварања нових фиктивних законских услова за отказивање уговора о раду магистру Драгану Штрбцу, са умишљајем и намером га распоредио да обради измењен наручени пројектни задатак наручиоца, тако што је Пројектни задатак из дописа инвеститора бр. 126/913 од 03.05.2006. године преименовао у Пројектни задатак бр. 1377 од 23.06.2006. године уз измену наручене садржине  пројектног задатка бр. 126/1913 од 03.05.2006. године, а затим је то оквалификовао као тежу повреду радне обавезе због чега је донео Решење о отказивању уговора о раду магистру техничких наука кога је узгред стављао и на списак вишка запослених у фирми.

Поступак по тужби магистра Драгана Штрбца, због незаконитог отказивања уговора о раду води се пред Општинским судом у Бору у предмету П1-107/07.

Властимир Трујић је након свих напред наведених и многих других дискриминационих и шиканозних поступака против синдикалних представника Независног синдиката Института за бакар Бор Д.О.О, дописом бр. 521 од 09.03.2007. године од Министарства за рад и запошљавање Републике Србије за Независни синдикат Институт за бакар Бор Д.О.О. затражио административно укидање регистрације из регистра синдикалних организација, што је у супротности са одредбом из члана 4. Конвенције МОР-а О синдикалним правима и слободама (Сл. Лист ФНРЈ бр. 8/58 „Радничке и послодавачке организације не могу бити распуштене или њихове делатности обустављене административним путем.„).

Пошто ни после свих шиканозних поступака Властимир Трујић није успео да уплаши и отпусти све чланове и представнике Независног синдиката он је сву своју шиканозну освету усмерио на вршиоца дужности законског заступника Независног синдиката Зденку Крстић, тако што је спречава да напредује у служби, непризнавањем извештаја и позива лекара спречава је да за време радног времена одлази на заказане лекарске прегледе, умањује јој зараде испод минималне зараде а онда јој до нивоа те зараде врши доплату приказујући то као социјално давање именованој, тј. да је она једина у фирми неспособна да зараду прима на основу свога рада.

Паралелно са умањивањем зарада и спречавања напредовања у служби због обављања синдикалних активности Властимир Трујић преко јавних саопштења пласира и друге неистине у вези наводних разлога за стављање Зденке Крстић на спискове вишка запослених, уз помоћ себи наклоњених саучесника а мимо утврђених законских критеријума.

За оправдање својих јавних навода Властимир Трујић након изношења неистина у јавности ретроактивно организује и прикупља фалсификовану документацију (Обрачунске листе за 2007. годину, Изјава Властимира Трујића бр. 2225 od 13.09.2006. године, Извештај о реализацији Д.Р.П. откопавања рудног тела „П2A“ од 02.10.2006. године).

Ради спречавања остваривања права Зденки Крстић су, због спреге политике, криминала и правосуђа „затворена врата“ у инспекцијским и другим државним институцијама којима се обраћала за заштиту својих права.

Сведок:

Слободан Радуловић МБ: 2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o zataškavanju mahinacija u Institutu za bakar Bor dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

Svedočenje o zataškavanju mahinacija u Institutu za bakar Bor obuhvata davanje izjave u svojstvu svedoka za predmet Ki-106/02 Opštinskog suda u Boru.

Na osnovu saznanja koja sam stekao za vreme obavljanja funkcije zakonskog zastupnika (ovlašćenog lica Sindikata), Peticija (zahteva radnika Instituta) i Odluka Odbora poverenika Sindikata Instituta za bakar “Nezavisnost”, u ime sindikata “Nezavisnost” Instituta za bakar Bor, na osnovu odluke Odbora poverenika morao sam po službenoj dužnosti da protiv Nedeljka Magdalinovića i Vlastimira Trujića podnesem prijave nadležnim državnim organima, zbog osnovane sumnje da su oni za vreme vršenja svojih funkcija direktora Instituta kršili Zakon na štetu firme i članova Sindikata na više načina i to:

I.

Postoji osnovana sumnja da, Nedeljko Magdalinović, imenovanjem na dužnost direktora Instituta za bakar, nije zasnovao radni odnos u  Institutu, niti je imao zaključen Ugovor o radu sa Upravnim odborom Instituta za bakar, što znači da nije imao pravnog osnova da u Institutu za bakar prima platu, a prema mom saznanju istovremeno je bio u radnom odnosu na Tehničkom fakultetu u Boru gde je ostvarivao sva prava iz radnog odnosa.

II.

Postoji osnovana sumnja da Nedeljko Magdalinović, kao direktor Instituta za bakar, nije do kraja sproveo Odluku Upravnog odbora Instituta za bakar br. XVI/2-1 od 19.10.1998. god. o ukidanju Poslovne jedinice u Beogradu pod nazivom Institut za bakar-Zavod za inženjering poslove-Odeljenje u Beogradu ul. Pariske komune broj 24, već je samo sproveo postupak brisanja ove Poslovne jedinice iz sudskog registra Rešenjem Privrednog suda iz Zaječara br. Fi-767/98 od 12.11.1998. god.

Postoji osnovana sumnja da je Nedeljko Magdalinović sa privilegovanim radnicima nakon ukidanja Poslovne jedinice Inženjeringa u Beogradu i nakon njenog brisanja iz sudskog registra sklopio ugovore o radu čime im je omogućio da sede kući i primaju platu kao da rade.

III.

Postoji osnovana sumnja da su okrivljeni Nedeljko Magdalinović i Vlastimir Trujić kao direktori Instituta za bakar, davali ovlašćenja za potpisivanje ugovora o autorskim honorarima na štetu radnika Instituta, RTB-a i države sa penzionisanim i licima pred penzijom, kao i licima u rodbinskim vezama sa njima ili sa članovima njihovog poslovodstva, nezavisno od toga gde žive i čime se bave, bez javnog oglašavanja potreba za dopunu radne snage i bez pribavljanja najpovoljnije ponude na tenderima za najbolje i najjeftinije idejno ili stručno rešavanje problema, kao i bez pribavljanja dokaza da imenovani imaju priznato autorstvo u vidu zaštićenog prava autorstva u obliku priznatog patenta, licence, registrovane firme i slično za svoje autorstvo iz predmeta ugovora, čime su omogućili da takvi autori, zbog neprimenjivanja institucije tržišne konkurencije pod ravnopravnim uslovima sa svima ostalima, budu privilegovana kategorija u pogledu ostvarivanja vanrednih prihoda.

Postoji osnovana sumnja da je na taj način privilegovanoj grupaciji autora omogućeno sticanje protivpravne imovinske koristi, jer na te svoje prihode ni Institut ni ti autori nisu plaćali pune iznose poreza i doprinosa, čime su se stekli uslovi da svi takvi budu podvrgnuti dejstvu Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti (Sl. glasnik RS br. 36 od 22. juna 2001. god.).

Postoji osnovana sumnja da navedeni autorski radovi nisu bili podvrgavani ocenama stručnih naučnih ustanova niti je kroz stručne analize sagledavan finansijski efekat takvih radova na poslovanje Instituta i RTB-a, zbog čega su i Institut i RTB zapali u finansijsku krizu. Iz pismenih isprava može se uočiti pojava da je uski krug poslovodstva Instituta “imao na platnom spisku” privilegovane “autore”, bez kojih, po njima, nije bilo moguće završiti poverljive (uglavnom dobro plaćene poslove), dok su neprivilegovani radnici, često i stručniji od “poverljivih autora” slati na prinudne odmore uz obrazloženja da za njih u Institutu nema posla zbog sankcija Ujedinjenih nacija. Zanimljivo je da su sankcije Ujedinjenih nacija, prema tumačenju i ponašanju poslovodstva Instituta, oduzele posao radnicima iz redovnog radnog odnosa u korist rukovodilaca Instituta i njihovih rođaka i prijatelja.

Postoji osnovana sumnja da je ovakav dvostruki status ostvarivao i Čedomir Knežević, jer u Institutu nije imao radnu knjižicu ali je imao fiktivni ugovor o radu u nepostojećem odeljenju Inženjeringa u Beogradu, po kom osnovu je bio na platnom spisku Instituta. Po sličnom osnovu postoji osnovana sumnja da je i Vojislav Dulkanović bio u fiktivnom radnom odnosu sa Institutom u fiktivnom Zavodu za velike projekte sa samo jednim “zaposlenim” radnikom, jer postoji osnovana sumnja da ni on kao i Magdalinović nije sa Institutom imao ugovor o radu a nije godinama ni dolazio na rad  u Institut jer je bio na sindikalnoj funkciji u Beogradu.

Postoji osnovana sumnja da je najčešća šema funkcionisanja podele koristi i zaduženja u vezi autorskih honorara imala sledeću konstrukciju:

1.       Zbog navodne potrebe posla rukovodilac Zavoda ili odeljenja od direktora Instituta traži odobrenje za anganžovanje određenog saradnika po ugovoru o delu.

2.       Zavodu za Inženjering rukovodilac Zavoda ili odeljenja postavlja Zahtev za sklapanje ugovora o autorskom delu.

3.       Direktor Instituta daje Saglasnost za sklapanje Ugovora o autorskom delu.

4.       Direktor Instituta daje ovlašćenje Autorskoj agenciji da u njegovo ime sa izabranim pojedincima zaključuje autorske ugovore prema njihovom usmenom sporazumu u pogledu vrste dela, rokova izrade, visini, roku i načinu isplate na žiro račun autora.

5.       Autor daje saglasnost

Postoji osnovana sumnja da u čitavom postupku učestvuju:

-direktor,

-rukovodilac koji predlaže i temu, i autora, i visinu honorara i način isplate,

-rukovodilac Zavoda za inženjering koji u ime Instituta i direktora potpisuje ugovore o  autorstvu, i

-autor.

Postoji osnovana sumnja da u postupku nema raspisivanja tendera za potrebnu vrstu autorstva.

Postoji osnovana sumnja da u postupku nema Komisije koja bi odabrala najbolji rad na predviđenu temu, a prema ponuđenoj ceni odabrala najrentabilnijeg autora.

Postoji osnovana sumnja da u postupku nema od države verifikovane naučne Komisije koja bi vršila ocenu naučne vrednosti ponuđenih radova.

Postoji osnovana sumnja da u postupku nema verifikovane od države finansijske Komisije koja bi vršila ocenu finansijskog efekta prihvaćenog autorskog rada na ukupno poslovanje preduzeća, obzirom da je Institut u sastavu RTB-a, a da je RTB preduzeće od velikog finansijskog i strateškog značaja za državu, te po tom osnovu ima poseban status.

Postoji osnovana sumnja da pojedini autori nisu imali prijavljenu (registrovanu) firmu za bavljenje dopunskom delatnošću, pa su po tom osnovu vršili izbegavanje plaćanja troškova registracije firme, troškova poreza i doprinosa, te tako bili konkurentniji sa cenom ponuda u odnosu na druge (registrovane) autore.

Postoji osnovana sumnja da su posledice ovakvog sklapanja autorskih ugovora:

-izbegavanje plaćanja prave visine poreza i doprinosa državi,

-stvaranje privilegovane elite,

-stvaranje povoljnih uslova za korupciju,

-ogromni finansijski gubici u poslovanju preduzeća,

–hronični nedostak novca za redovne isplate zarada zaposlenih,

-zloupotrebe u pogledu privilegovanih isplata jubilarnih nagrada, otpremnina i dr. primanja radnika,

-stvaranje uslova za postojanje tzv. “crnih fondova” kojima raspolažu direktor i dva do tri njegova najpouzdanija saradnika po svojoj volji i u međusobnom dogovoru (dokaz je postojanje tzv. zalihe plemenitih metala-uglavnom zlato, platina i paladijum, čijim se povremenim prodajama na crnom tržištu i mimo finansijske kontrole RTB-a, kao većinskog vlasnika akcija Instituta, finansiraju gubici i negativno poslovanje),

-sve češći pokušaji da se ne vrše isplate zarada radnicima za pojedine mesece u godini, itd.

Postoji osnovana sumnja da se, nakon “demokratskih” promena, i novi direktor Instituta Vlastimir Trujić uklopio u šemu sa autorskim honorarima sa istim saradnicima sa kojima je to činio Nedeljko Magdalinović, često uz znatno veće honorare zbog čega je Institut doveden na ivicu bankrotstva i za periodični period (prvih šest meseci 2001. god. napravljen je gubitak od 11,254 miliona dinara.

Postoji osnovana sumnja da je Trujić Vlastimir čak “unapredio” sistem sa isplatom autorskih honorara tako što je svojim privilegovanim saradnicima kroz ovu šemu isplaćivao i jubilarne nagrade prilikom njihovog odlaska u penziju sa sumom u zavisnosti od njihovog ličnog “ugleda” i zasluga koje su kod njega uživali. U ovom slučaju skrećem pažnju na sklopljene ugovore o delu sa penzionerima Vlastimirom Pešićem i Leposavom Jovanović, mada nije isključeno da ima još takvih slučajeva.

IV.

Postoji osnovana sumnja da je Nedeljko Magdalinović, pod sumnjivim okolnostima sa radnicom Đikanović Lenčetom potpisao Ugovor br. 1455 od 31.07.1978. god. o dodeli zajma radi rešavanja njenog stambenog pitanja, čime je izazvao veliko nezadovoljstvo ostalih radnika Instituta.

U Boru, 05.08.2002. god.

Izjavu dao svedok:

Slobodan Radulović MB 2007945751012

Nakon date izjave, koliko mi je poznato Opštinsko javno tužilaštvo iz Bora je, iz meni nepoznatih razloga, odustalo od gonjenja osumnjičenih po službenoj dužnosti a Vlastimir Trujić je kasnije to iskoristio kao razlog da mi, po osnovu nezakonite optužbe za lažno prijavljivanje na Kolegijumu Instituta za bakar, uz pomoć Dragiše Paunovića i Mirka Vukmirovića, namesti nezakonito otkazivanje ugovora o radu bez isaplate zaostalih zarada i bez uplate doprinosa za PIO zbog čega sam kasnije prilikom penzionisanja dobio niži iznos penzije.

Eto tako prolaze oni koji veruju da u Srbiji ne funkcioniše  sprega politike, kriminalaca i pravosuđa u organizaciji političke i pravne mafije.

Svedok: Slobodan Radulović MB 2007945751012

NEPRAVDA MA GDE JE, PRETNJA JE PRAVDI SVUDA„- Martin Luter King

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o šikani dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

Svedočenje o šikani  počinjem sa događajem koji se desio kada neki članovi Nezavisnog sindikata Instituta za bakar Bor nisu mogli da ostvare pravo na penziju iz radnog odnosa zbog utajenih poreza i doprinosa za Penziono invalidsko osiguranje, zbog čega je sindikat protiv firme Institut za bakar Bor D.O.O. podneo prijavu odeljenju Finansijske policije u Boru, koja je zbog utaje poreza, taj iznos poreza od firme naplatila prinudno, a protiv firme i direktora podnela prekršajnu prijavu na osnovu koje su direktor i firma prekršajno kažnjeni pravosnažnim Rešenjem Organa za prekršaje br. Up-218-43/1-02 od 27.06.2002. godine

Zbog toga što je Institut za bakar morao da prinudno izvrši uplatu utajenih doprinosa od novembra 1998. godine do septembra 2000. godine u iznosu od 21.743.298,00 dinara na ime osnovnog duga i kamate u iznosu od 22.730.762,00 dinara, Kolegijum firme je na sednici održanoj 27.09.2001. godine doneo odluku o prodaji 25 kg. paladijuma.

Zbog mog svedočenja pred državnim organima u krivičnim postupcima protiv nekih članova poslovodstva Instituta za bakar, a nakon što su pod čudnim okolnostima izbegli zakonske posledice optužnica policije i državnog tužilaštva o osnovanoj sumnji da su izvršili neka krivična dela, ovi članovi poslovodstva Instituta za baker su zbog toga protiv mene i drugih predstavnika Nezavisnog sindikata, uz očiglednu zloupotrebu svog službenog položaja i zakonske procedure, pokrenuli šikanoznu kamanju radi navodnog iznalaženja zakonskih mogućnosti da nam se otkažu ugovori o radu.

Radi iznalaženja fiktivnih zakonskih mogućnosti da mi otkaže ugovor o radu zbog mog svedočenja u postupcima državnih organa Republike Srbije protiv službenih lica Instituta za baker Bor, direktor Trujić Vlastimir je Zahtevom br. 98 od 22.01.2004. godine od Nezavisnog sindikata zatražio mišljenja u vezi svoje namere da mi otkaže ugovor o radu po osnovu mog fiktivnog viška radne snage iako pre toga nije sprovedena procedura kojom bi bilo utvrđeno da sam ja bio zaista višak radne snage.

Na navedeni zahtev br. 98 direktora Vlastimira Trujića od 22.01.2004. godine Nezavisni sindikat je dao svoje Mišljenje br. 3-02/04 od 27.01.2004. godine, koje je u pisarnici firme zavedeno pod br. 133 od 27.01.2004. godine.

Pošto je direktor Trujić Vlastimir uvideo da način na koji je hteo da mi otkaže ugovor o radu ne može da uskladi sa zakonom, pristupio je tzv. „organizaciji iznalaženja zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu„.

Za iznalaženje zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu direktor Trujić Vlastimir je kao pomoć anganžovao upravnika zajedničkih poslova i mog neposrednog rukovodioca Dragišu Paunovića, koji je u svojstvu diplomiranog pravnika sa pravosudnim ispitom razradio taktiku za moje otpuštanje sa posla tako što je za ovakvu nameru anganžovan i upravnik Zavoda za hemijsku i tehničku kontrolu Mirko Vukmirović.

Prema razrađenoj ideji Dragiše Paunovića, njih trojica su udruženom zloupotrebom svojih službenih položaja protiv mene pokrenuli neviđenu hajku i šikanu, tako što su sa umišljajem i namerom organizovali sednice Kolegijuma firme na kojima su me u mom odsustvu (nisam bio pozivan) javno vređali, omalovažavali i iznosili svakakve neistine kako bi od Kolegijuma pribavili saglasnost za „iznalaženje zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu“.

Da bi prikrili svoju koncentrisanost u hajci protiv mene i ujedno se obračunali sa konkurencijom na stručnom polju u samoj firmi, navedena službena lica Instituta za bakar su iskoristili „zagrejanu atmosferu stručnog Kolegijuma“, pa su u paket za proterivanje iz firme smestili i dva magistra nauka: mr Zorana Avramovića (na osnovu utvrđene namere za „iznalaženje zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu“ napustio je firmu) i mr Dragana Štrpca (na osnovu utvrđene namere za „iznalaženje zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu“ – po drugi put mu je otkazan ugovor o radu – predmet P1-107/07 Opštinskog suda iz Bora), kao i tehničara Zvonimira Spajića.

Iznalaženje zakonske mogućnosti da mi se otkaže ugovor o radu ako je to zaista bila potreba firme moglo je biti učinjeno na osnovu utvrđenog međunarodnog prava u Konvenciji 158 MOR-a (Sl. List SFRJ br. „Radnik kome je radni odnos prestao, ima pravo, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom i praksom na: (1) otpremninu ili na neku drugu sličnu naknadu čiji će iznos zavisiti, pored ostalog, od dužine radnog staža i visine plate, i isplaćiva će je neposredno poslodavac ili će se isplaćivati iz fonda koji je osnovan doprinosima poslodavca..

Da bi prikrio zaveru o mom proterivanju iz firme zbog svedočenja u postupcima državnih organa protiv članova poslovodstva, direktor Instituta za bakar Vlastimir Trujić je, mimo utvrđene zakonske procedure i bez ikakvih validnih dokaza doneo odluku o mom proterivanju sa radnog mesta Koordinatora voznog parka i unutrašnjeg obezbeđenja, tako što je u javnosti (na kolegijumima Instituta za bakar) i na oglasnim mestima firme, putem Javnog Upozorenja br. 463 od 17.03.2004. godine, iznosio neistine u vezi mog učešća u krivičnim postupcima državnih organa protiv njega i drugih članova poslovodstva, zbog čega je, bez moje zakonski utvrđene krivice smatrao mene odgovornim za gubljenje vremena u sudskim postupcima i smanjenja radnog učinka velikog broja radnika, što prema važećem zakonodavstvu nije bila povreda radne obaveze već je to bila moja ustavna i građanska obaveza da na sudu govorim istinu a ne da lažem kako se možda očekivalo.

Da bi se uskladila delovanja sa „iznalaženjem zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu,“ na sednicama Kolegijuma Instituta za bakar održane 03.03.2004. godine i sednice Kolegijuma Instituta za bakar održane 15.03.2004. godine direktor Vlastimir Trujić mi je, uz navedeno upozorenje, bez izdavanja rešenja sa obrazloženjem i pravnom poukom (čl. 120. stav 3. Zakona o radu – Sl. Gl. RS br. 70/01), izdao Aneks II ugovora o radu br. 457 od 17.03.2004. godine, koji sam morao da potpišem pod prinudom da ne bih odmah dobio otkaz a tim Aneksom ugovora o radu sam raspoređen sa Višom stručnom spremom na izmišljenom radnom mestu da obavljam poslove kv uzorkivača na terenu i u zagađenoj radnoj sredini u Flotaciji Veliki Krivelj i Odeljenju za uzorkovanje pri Zavodu za hemijsku i tehničku kontrolu, bez prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti uz namerno nepriznavanje moje postojeće medicinske dokumentacije kojom mi je, uz saglasnost firme bio trajno zabranjen rad na terenu i u zagađenoj radnoj sredini (sve u suprotnosti sa odredbama Zakona o radu i Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta br. 66 od 25.01.2003. godine).

Po prinudnom potpisivanju Aneksa II ugovora o radu br. 457 od 17.03.2004. godine, upravnik Zajedničkih poslova Instituta za bakar Dragiša Paunović je naredio da se promeni cilindar brave na mojoj kancelariji kako bi me prinudio da odmah otpočnem da obavljam poslove iz navedenog Aneksa ugovora o radu, što sam ja odbio uz usmeno pozivanje na moju prethodno trajno utvrđenu zdravstvenu nesposobnost za obavljanje navedenih poslova.

Zbog nezakonitog smenjivanja sa poslova Koordinatora voznog parka i unutrašnjeg obezbeđenja, u zakonskom roku od 15 dana po prinudnom potpisivanju Aneksa II ugovora o radu, 30.03.2004. godine pokrenuo sam spor pred Opštinskoim sudom u  Boru za zaštitu svojih prava, na osnuvu čega je pravosnažnom i izvršnom presudom P1-634/07 poništen Aneks II ugovora o radu br. 457 od 17.03.2004. godine.

O mojoj trajno utvrđenoj zdravstvenoj nesposobnosti za obavljanje poslova na terenu i u zagađenoj radnoj sredini, Institut za bakar je po službenom osnovu posedovao svu potrebnu zdravstvenu dokumentaciju, između ostalog i zbog moje prethodne neuspešne obrade za IK, u kojoj mi je otkazana pomoć firme izbegnutim učešćem socijalnog radnika firme u postupku, nakon čega sam odbijen sa konstatacijom IK da sa utvrđenim zdravstvenim hendikepom mogu da nastavim sa radom na radnom mestu Koordinatora voznog parka i unutrašnjeg obezbeđenja, ali je poslovodstvo ovo radno mesto ukinulo za mene fiktivnom reorganizacijom za vreme dok sam bio na bolovanju, tj. promenom naziva tog radnog mesta na kome su odmah zaposlili drugog izvršioca.

U vreme kada se sprovodila šikana protiv mene, moja zdravstvena dokumentacija je bila uklonjena iz firme da bi se ponovo pojavila nakon što sam najvažnije delove iste pisanim dopisima ponovo  priložio upravniku Zavoda za hemijsku i tehničku kontrolu Instituta za bakar Bor, (Mirku Vukmiroviću uz dopis br. 582 od 02.04.2004. godine i uz dopis 582/2 od 07.04.2004. godine) i upravniku Zajedničkih poslova Instituta za bakar Bor (Dragiši Paunoviću uz dopis br. 606 od 07.04.2004. godine), što su obojica svesno i sa umišljajem to ignorisali radi moje šikane i otpuštanja sa posla radi udovoljavanja želji direktora Vlastimira Trujića.

Službena lica Instituta za bakar Bor su odbila da priznaju moju zdravstvenu dokumentaciju izdatu od ovlašćene zdravstvene ustanove i odbili su da me pre ili po raspoređivanju upute na lekarski pregled ako su imali bilo kakve sumnje u priloženu medicinsku dokumentaciju, već su umesto mog slanja na lekarske preglede organizovali vođenje diskriminacionog disciplinskog postupka na osnovu disciplinske prijave Mirka Vukmirovića iz Obaveštenja br. 794 Dragiše Paunovića od 13.05.2004. godine.

Disciplinski postupak mi je fiktivno vodio lično Dragiša Paunović, bez članova Disciplinske komisije, bez vođenja zapisnika i uz uskraćivanje prava izjašnjenja u prisustvu advokata, kao i uskraćivanje prava da se izjave svedoka uzimaju u mom prisustvu.

Direktor Instituta za bakar Vlastimir Trujić i rukovodilac disciplinskog postupka Dragiša Paunović nisu sačekali utvrđivanje zakonitosti mog raspoređivanja u pokrenutom sudskom postupku kao prethodno pravno pitanje za vođenje disciplinskog postupka i nisu odobrili da u disciplinskom postupku budem saslušan u prisustvu anganžovanog advokata, jer su odbili da proceduralno zakažu termin saslušanja u prisustvu advokata lažnom tvrdnjom o navodnom usmenom dogovoru sa advokatom, koji advokat navodno nije ispoštovao, već su moj propratni dopis uz  priloženo punomoćje tretirali kao izjavu u vezi optužbe iz disciplinske prijave i na osnovu toga je direktor pre pravosnažnosti postupka o raspoređivanju doneo Odluku br. 1109 od 11.06.2004. godine o povredi radne discipline odbijanja zaposlenog da obavlja poslove radnog mesta.

Odmah po donošenju Odluke br. 1109 o povredi radne discipline od 11.06.2004. godine direktor Vlastimir Trujić je od Nezavisnog sindikata Zahtevom br. 1110 od 11.06.2004. godine zatražio mišljenje o svojoj nameri da mi otkaže ugovor o radu.

Nezavisni sindikat je u zakonskom roku podneskom br. 24-06/04 od 15.06.2004. godine dostavio svoje mišljenje direktoru Vlastimiru Trujiću i ovaj je podnesak primljen u Institu za bakar preko pisarnice pod br. 1110/2 od 16.06.2004. godine.

U Mišljenju br. 24-06/04 Nezavisnog sindikata od 15.06.2004. godine navedene su odredbe domaćeg i međunarodnog prava koje bi po mišljenju sindikata bile prekršene u slučaju da mi direktor otkaže ugovor o radu. Pored toga priložena je dokumentacija o mojoj zdravstvenoj nemogućnodti obavljanja navedenih poslova, kao i dokaz o utuženju.

Direktor Vlastimir Trujić nije uvažio Mišljenje br. 24-06/04 Nezavisnog sindikata od 15.06.2004. godine i nije sačekao utvrđivanje zakonitosti mog smenjivanja sa radnog mesta Koordinatora voznog parka i unutrašnjeg obezbeđenja radi mog raspoređivanja da sa utvrđenim zdravstvenim smetnjama obavljam poslove uzorkivača na terenu I u zagađenoj radnoj sredini, već mi je odmah otkazao ugovor o radu Rešenjem br. 1185 od 21.06.2004. godine i otpustio me sa posla kao jedinog hranioca porodice bez isplate zaostalih zarada i bez uplate zaostaslih poreza i doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje.

U vezi Rešenja br. 1185 direktora Vlastimira Trujića od 21.06.2004. godine o otkazu ugovora o radu pred Opštinskim sudom u Boru pokrenuo sam radni spor koji je okončan pravosnažnom i izvršnom presudom P1-311/06 Opštinskog suda iz Bora kojom je poništeno Rešenje br. 1185 direktora Vlastimira Trujića od 21.06.2004. godine.

Zbog višednevnih stresnih tegoba izazvanih nezakonitim smenjivanjem i nezakonitim otpuštanjem sa posla, kao jedinog hranioca porodice i to bez isplate zaostalih zarada i bez uplate zaostalih poreza i doprinosa obratio sam se za pomoć Domu zdravlja u Boru.

Nalazom Zdravstvenog centra Bor broj 3191 od 25.06.2004. godine, zbog navedenih stresnih situacija utvrđena mi je permanenta progresija bolesti u vidu nesigurnog hoda, pada mentalne efikasnosti sa siptomatskom depresijom zbog čega sam postao radno i socijalno neefikasan.

Nalazom Zdravstvenog centra Bor broj 4146 od 28.06.2004. godine potvrđeno utvrđeno je da sam zbog depresije  i dalje nesposoban za posao.

Po podnošenju tužbe radi poništaja Odluke o otkazu ugovora o radu, Inspekciji rada sam 28.06.2004. godine podneo Zahtev za vraćanje na rad do odluke suda, što je usvojeno izdavanjem Konačnog Rešenja br. 164-03-1059/2004-04 Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije od 10.12.2004. godine, kojim sam vraćen na rad do pravosnažnosti sudske odluke.

Prilikom traženja usmenih informacija o razlozima zbog kojih mi nisu bila isplaćenja sva zaostala primanja, dobio sam Izjavu br. 1203 referenta obračuna Jerine Mijajlović od 21.06.2004. godine i Izjavu br. 1296 Nejkov Ljiljane od 28.06.2004. godine.

Na osnovu navedenih izjava, pošto mi prilikom otkaza ugovora o radu nisu bila isplaćena sva zaostala primanja i nije bila izvršena uplata poreza i doprinosa, nije mi bila uručena radna knjižica niti mi je u vezi toga bilo dostavljeno odgovarajuće rešenje sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, direktoru Vlasimiru Trujiću podneo sam Zahtev br. 1239 od 25.06.2004. godine kojim sam zahtevao izmirenje dugovanja i uručenje pisanih isprava.

U vezi mog zahteva br. 1239 od 25.06.2004. godine, Institut za bakar mi je dostavio traženu dokumentaciju.

Među dostavljenom dokumentacijom nalazile su se moje platne liste za mart, april, maj i juni, kao i retroaktivno overene evidencije od strane Mirka Vukmirovića da sam od 17.03.2004. godine do 21.06.2004. godine umesto šihti imao neopravdane izostanke.

Zbog osnovane sumnje da mi je radi odbijanja isplate zaostalih primanja i uplate poreza i doprinosa falsifikovana prisutnost u firmi u periodu nakon nezakonitog raspoređivanja do perioda nezakonitog otkazivanja ugovora o radu, ovlastio sam advokatsku kancelariju da protiv odgovornih lica podnese krivičnu prijavu.

Tokom predistražnih radnji i krivične istrage u predmetu Ki-417/04 postavio sam odštetni zahtev, obzirom da su bili prikupljeni dokazi da je Mirko Vukmirović, po nalogu direktora Trujić Vlastimira, retroaktivnim prepravljanjem evidencije o mojoj prisutnosti u firmi izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ RS, zbog čega mu je Opštinsko Javno tužilaštvo iz Bora po službenoj dužnosti podiglo Optužnicu br. Kt-345/05 od 11.05.2005. godine.

U međuvremenu zbog zakidanja zaostalih primanja i uplate poreza i doprinosa nakon otkaza ugovora o radu, po osnovu člana 106. Zakona o radu (Sl. Gl. RS br. 70/01 „Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja.„), ovlastio sam advokata Mileta Petkovića iz Bora da preko Opštinskog suda Bor u moje ime traži isplatu zaostalih primanja i uplatu poreza i doprinosa, na osnovu čega je početak suđenja bilo zakazano za 07.09.2004. godine u predmetu P1-835/04 Opštinskog suda Bor.

Zbog nastavka zdravstvenih tegoba izazvanih nezakonitim otkazom ugovora o radsu ponovo sam se obratio Domu zdravlja Bor nakon čega je Nalazom broj 1578 od 31.08.2004. godine bio utvrđen nastavak opadanja mentalnog tonusa, teškoće u integraciji, gubitak mentalne elastičnosti (u padu opšti IQ nivo), nefleksibilnost mišljenja, itd.

Takođe, iz Nalaza Zdravstvenog centra Bor broj 5901 od 14.09.2004. godine utvrđeno je da mi se pri aktivnoj inervaciji usta pomeraju u desno, da mi se leva platizma slabije kontrahuje, da mi jezik pri protruziji vrhom skreće u levo, da mi leva ruka ponire a snaga stiska šake je oslabljena itd.

Radi što hitnijeg određivanja ispravne terapije morao sam da izvršim precizno snimanje glave metodom magnetne rezonance u nekoj privatnoj klinici zato što sam na osnovu usmenih informacija telefonom obavešten da se za takvo snimanje u državnim ustanovama čeka red i do 6 meseci.

Iz Nalaza privatne ordinacije Dragoslava Srejovića iz Kragujevca – snimak mozga metodom Magnetne rezonance broj 541 od 17.09.2004. godine vidi se da infratentorijalno, u levoj malomoždanoj hemisferi, levom srednjem cerebelarnom pedunklu i vermisu uočava se nekoliko fokalnih lakunarnih ishemijskih lezija starijeg datuma, dijametra od 6 mm do 15 mm. Leva hemisfera malog mozga je atrofična, sa proširenim cerebelarnim fisurama i redukovanim cerebelarnim folijama.

Iz Nalaza broj 6078 Zdravstvenog centra Bor od 21.09.2004. godine ponovo je utvrđeno da pri aktivnoj inervaciji usta se pomeraju u desno, da se leva platizma slabije kontrahuje, da jezik pri protruziji vrhom skreće u levo, da mi leva ruka pronire,da mi je stisak šake levo oslabljen, da mi je kičmeni stub deformisan sa izraženijom torakalnom kifozom, plićom lumbalnom lordozom, da mi je paravertbralna muskulatura napeta da mi leva noga pri izvoženju Mingassinijeve probe pada PR + D = L, da mi je Ach Lazarević obostrano suspektan, levi plantarni odgovor u vidu lepeze.

Zbog serije zdravstvenih tegoba nakon nezakonitog otkaza ugovora o radu morao sam da budem podvrgnut terapiji u bolnici Doma zdravlja u Boru.

Iz Otpusne liste Medicinskog centra Bor – Služba za neurologiju broj 6043 od 01.10.2004. godine vidi se da sam upućen na odeljenje zbog poremećaja govora i desnostrane utrnulosti, da je prilikom prijema utvrđena Parastezija desne polovine tela, vrlo diskretan desnostrani piramidni deficit (slabost fiksacije ruke i noge), disfazičan.

Na osnovu svih navedenih nalaza Lekarska komisija Zdravstvenog centra Bor za utvrđenje invalidnosti u Nalazu br. 66095od 11.10.2004. godine dala je svoju saglasnost za utvrđivanje moje invalidnosti.

Pošto je Konačnim rešenjem br. 164-03-1059/2004-04 Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije od 10.12.2004. godine utvrđena povreda postupka raspoređivanja na poslove uzorkovanja na terenu i u zagađenoj sredini i otkaza ugovora o radu vraćen sam na rad do pravosnažnosti sudskih postupaka (videti prilog 21).

Po povratku na rad direktor Trujić Vlastimir je odbio da me vrati na poslove sa kojih sam nezakonito smenjen, već mi je izdao istovetno nezakonito Rešenje br. 2757 od 23.12.2004. godine kojim me ponovo raspoređuje na iste polukvalifikovane poslove uzorkovanja na terenu i u zagađenoj radnoj sredini, uz ponovljeno ne uvažavanje moje zdravstvene dokumentacije izdate od ovlašćene zdravstvene ustanove i uz neuvažavanje činjenice da pred Opštinskim sudom nije još bio pravosnažno okončan postupak u vezi takvog mog prethodnog raspoređivanja Aneksom II ugovora o radu br. 457 od 17.03.2004. godine.

Pošto mi je u međuvremenu bila data saglasnost Doma zdravlja iz Bora za utvrđivanje invalidnosti obratio sam se direktoru dopisom br. 2758 od 24.12.2004. godine u kome sam priložio Uput br. 56/94 Doma zdravlja iz Bora sa preporukom za privremeno raspoređivanje i Predlog br. 66095 Zdravstvenog centra Bor od 11.10.2004. godine za utvrđivanje moje invalidnosti.

Direktor Trujić Vlastimir ponovo nije uvažio moju zdravstvenu dokumentaciju, već mi je nakon prijema mog dopisa br. 2758 od 24.12.2004. godine izdao Aneks III ugovora o radu br. 2773 od 24.12.2004. godine, koji sam ponovo morao da potpišem pod prinudom da ne bih odmah dobio otkaz ugovora o radu.

Zbog nepriznavanja moje zdravstvene dokumentacije kao smetnje za obavljanje poslova na terenu i u zagađenoj radnoj sredini u zakonskom roku ponovo zatražio sam zaštitu svojih prava pred Opštinskim sudom u Boru, što je okončano pravosnažnom i izvršnom presudom P1-14/05 Opštinskog suda iz Bora, tako što su poništeni: Rešenje 2757 Instituta za bakar Bor od 23.12.2004. godine i Aneks III Ugovora o radu br. 2773 Instituta za baker Bo rod 24.12.2004. godine.

Po predaji tužbenog zahteva Opštinskom sudu Bor, obratio sam se Inspekciji rada sa zahtevom da do pravosnažnosti odluke suda odloži izvršenje rešenja br. 2757 Instituta za bakar od 23.12.2004. godine, što je prihvaćeno Rešenjem br. 380-117-1332/04-04 od 31.01.2004. godine.

Na Rešenje br. 380-117-1332/04-04 Inspekcije rada od 31.01.2004. godine Institut za bakar je uložio žalbu Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, uz neuvažavanje činjenice da žalba ne zadžava izvršenje ožalbenog rešenja, ali je Ministarstvo rada tu žalbu odbilo svojim Konačnim rešenjem br. 164-03-378/2005-04 od 19.04.2005. godine.

Na osnovu saglasnosti Lekarske komisije Zdravstvenog centra Bor za utvrđenje invalidnosti iz Nalaza br. 66095od 11.10.2004. godine 20.01.2005. godine Rešenjem br. 020483 Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 22.03.2005. godine utvrđen mi je potpuni gubitak radne sposobnosti. Zbog neutvrđenog staža za period primene odluka o nezakonitim raspoređivanjima i nezakonite odluke o otkazu ugovora o radu primam umanjeni iznos penzije kao privremeno što će trajati sve do pravosnažnosti sudskih odluka u vezi mojih zahteva za naknadu štete od Instituta za bakar.

Svo vreme od ponovljenog raspoređivanja na izmišljene poslove uzorkovanja na terenu i u zagađenoj radnoj sredini, zbog odbijanja direktora Vlastimira Trujića da prizna moju medicinsku dokumentaciju, da uvaži Rešenje br. 380-117-1332/04-04 Inspekcije rada od 31.01.2004. godine, da uvaži Konačno rešenje br. 164-03-378/2005-04 Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike od 19.04.2005. godine, kao i da uvaži Rešenje br. 020483 Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 22.03.2005. godine o mom penzionisanju, radi moje zdravstvene zaštite Zdravstveni centar Bor je bio prinuđen da me drži na bolovanju.

Eto tako prolaze oni koji veruju da u Srbiji ne funkcioniše  sprega politike, kriminala i pravosuđa u organizaciji pravne mafije.

Svedok: Slobodan Radulović MB 2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o zataškavanju provalne krađe uz logistiku nadležnih državnih institucija dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

Svedočenje o zataškavanju provalne krađe uz logistiku nadležnih državnih institucija počinjem sa događajem koji se desio tokom maja meseca 2002. godine kada sam načelniku zaječarskog MUP-a Iliji Matiću preporučenom poštanskom pošiljkom br.4134169 od 11.05.2002. godine prijavio provalnu krađu u mom objektu u okolini Zaječara, kojom prilikom su mi odneti razni predmeti u vrednosti od preko 200.000 dinara (uz krivičnu prijavu dat je i spisak pokradenih stvari).

Pošto načelnik zaječarskog SUP-a  nije hteo da postupi po pravilima službe i pošalje kriminalističku ekipu da snimi vidljive tragove provale niti sam od MUP-a Zaječar dobio bilo kakvu informaciju o toku istrage, preporučenom poštanskom pošiljkom br. 0214 113 od 05.08.2002. godine od načelnika zaječarskog MUP-a tražio sam da me informiše o toku postupka.

Zbog ignorisanja moje krivične prijave i zahteva za informisanje o preduzetim merama , kao i na osnovu ličnih negativnih saznanja o moralnom liku načelnika Ilije Matića, osnovano sam posumnjao da je provalna krađa u mom objektu izvršena uz logistiku nekih službenih lica iz zaječarskog MUP-a kao naručeni akt odmazde „borskog političkog podzemlja“ prema meni zbog toga što sam kroz svoje sindikalno i političko delovanje davao doprinos na raskrinkavanju krivičnih dela koja su vršili neki tadašnji i prethodni politički akteri.

Iz navedenih razloga preporučenom poštanskom pošiljkom br. 423837 od 07.08.2003. godine državnom tužilaštvu Republike Srbije podneo sam krivičnu prijavu protiv načelnika MUP-a Zaječar (zbog: povrede ravnopravnosti građana, zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada u službi i pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela) i nepoznatih izvršilaca (zbog: teške krađe). Ova krivična prijava primljena je u Republičkom javnom tužilaštvu 08.08.2003. godine o čemu sam obavešten uredno potpisanom i overenom povratnicom.

Republičko javno tužilaštvo je moju krivičnu prijavu protiv načelnika MUP-a Zaječar i nepoznatih izvršilaca prepustilo u nadležnost vršiocu dužnosti Opštinskog javnog tužioca iz Zaječara Miodragu Canoviću.

Vršilac dužnosti Opštinskog javnog tužioca iz Zaječara, Miodrag Canović je Rešenjem Kt-329/03 od 01.10.2003. godine odbacio moju krivičnu prijavu protiv načelnika zaječarskog MUP-a i nepoznatih izvršilaca tvrdnjom (bez ikakve argumentacije) da su neka službena lica MUP-a Zaječar (nije navedeno ni jedno lice) obavili više informativnih razgovora (ne kaže se kada i sa kojim licima) i izvršili operativnu proveru (notorna laž jer tzv operativna provera – odnosi se na obezbeđivanje dokaza na mestu izvršenja krivičnog dela – snimanje tragova provale nije uopšte vršena), uz lažnu tvrdnju da je rad po mojoj prijavi nastavljen. Na kraju me gospodin Miodrag Canović upućuje da u svojstvu oštećenog u roku od osam dana mogu sam da preuzmem gonjenje protiv prijavljenih!!!???

Povodom ovakvog rada Opštinskog javnog tužioca u predmetu Kt-329/03 od 01.10.2003. godine uložio sam prigovor Republičkom javnom tužilaštvu ali je isti odbijen Rešenjem br. Ktr-1587/03 od 30.03.2004. godine uz lažne navode da službena lica SUP-a Zaječar postupaju po mojoj krivičnoj prijavi protiv nn učinilaca krivičnog dela teške krađe a da je Opštinsko javno tužilaštvo iz Zaječara svojim aktom od 22.08.2003. godine naložilo SUP-u Zaječar da radi na prikupljanju potrebnih obaveštenja i preduzme druge mere radi otkrivanja učinilaca navedenog krivičnog dela ali to očigledno za proteklih sedam godina nije činjeno, iz čega zaključujem da je ovaj slučaj namerno sabotiran kako se ne bi otkrila povezanost sa licima iz MUP-a Zaječar.

Eto tako prolaze oni koji veruju da u Srbiji ne funkcioniše  sprega politike, kriminala i pravosuđa u organizaciji pravne mafije.

Svedok: Slobodan Radulović MB 2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o zataškavanju nezakonitog mešanja državnih pravosudnih institucija u sprečavanju učešća sindikalnog predstavnika u predizbornoj kampanji na strani DOS-a 2000. godine dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

Svedočenje o zataškavanju nezakonitog mešanja državnih pravosudnih institucija u sprečavanju učešća sindikalnog predstavnika u predizbornoj kampanji na strani DOS-a 2000. godine počinjem sa događajem koji se desio dana 20.09.2000. godine u 2040 časova na putu Bor-Slatina.

Naime, 20.09.2000. godine u 2040 časova na putu Bor-Slatina radnik MUP-a Bor, Petar Gergić je u uniformi policije Republike Srbije zajedno sa još jednim uniformisanim licem zaustavio moje vozilo registarske oznake BO-131-66 radi navodne rutinske kontrole ispravnosti vozila.

Nakon izvršene kontrole ispravnosti vozila i vozačkih isprava, pošto nije našao nikakvu neispravnost vozila i vozača, zatražio mi je da otvorim gepek radi pretresa za koji nije imao nikakvu pisanu ispravu već je to učinio na usmeni nalog svog pretpostavljenog sa kojim je za vreme “akcije” održavao radio vezu.

Nakon pretresa gepeka i moje  aktovke naredio mi je da zajedno sa putnicima (predsednik Opštinskog odbora DHSS-a, Zagorka Stanković, članovi Opštinskog odbora DHSS-a Mića Anđelić, Slavica Papludis i Svetislav Kostić) vozilo o svom trošku odvezem nazad u Bor i parkiram ispred sedišta MUP-a Bor odakle smo svi privedeni na saslušanje a aktovka sa sindikalnom dokumentacijom i kesa sa propagandnim izbornim materjalom su mi privremeno bili oduzeti. Okrivljeni Petar Gergić je odbio da mi izda kopiju zapisnika ili potvrdu o privođenju i oduzimanju stvari.

Dežurno lice je uzelo izjave od svih privedenih nakon čega smo pušteni uz povraćaj oduzetih stvari ali bez izdavanja zapisnika ili potvrde o saslušanju.

Naravno da posle ovakvog policijskog učešća u predizbornoj kampanji na strani režimske koalicije SPS-JUL-Slobodan Milošević-Dragoslav Pavlović (finansijski direktor Instituta za bakar i kandidat režimske koalicije na lokalnim izborima Opštine Bor) niko od nas nije više smeo da učestvuje u kampanji protiv režimskih kandidata.

Umesto toga 22.09.2000. godine, u svojstvu ovlašćenog predstavnika sindikata “Nezavisnost” Instituta za bakar Bor, protiv Petra Gergića podneo sam krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da je učinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i prekoračenja ovlašćenja radi protivpravnog ograničenja slobode kretanja ovlašćenog predstavnika sindikata “Nezavisnost” Instituta za bakar radi sprečavanja učešća u predizbornoj kampanji, u savezništvu sa DOS-om, radi demokratskih promena putem legalno raspisanih lokalnih izbora za 24.09.2000. godine, a sve sa namerom zastrašivanja i zaštite Dragoslava Pavlovića za koga su postojale indicije da je zloupotrebljavao svoj službeni položaj radi sprečavanja i gušenja sindikalnog funkcionisanja sindikata “Nezavisnost” u Institutu za bakar Bor, uz istovremeno aktivno učešće u radnom vremenu sa sredstvima firme uz slanje radnika pod radnom obavezom u radno vreme na promotivne skupove režimske koalicije (naprimer u Kusjak kod Negotina).

Krivična prijava protiv Petra Gergića dobila je službenu oznaku Kt-279/00 i stajala je u fijoci Javnog tužilaštva u Boru bez ažuriranja sve do smene u Opštinskom javnom tužilaštvu Bor (javni tužilac bio je Momčilo Dimitrijevič), nakon čega sam dopisom novog tužioca br. Kt-279/00 od 22.08.2002. godine uz prilaganje zastarelog poziva pozvan da u vezi podnete prijave tom tužilaštvu dam svoju Izjavu. Tekst te moje izjave glasi:

REPUBLIKA SRBIJA

OPŠTINSKO JAVNO TUŽILAŠTVO BOR

Državnom tužiocu Marini Ćirič

Okrivljeni: Petar Gergić, radnik MUP-a, Odeljenje u Boru.

Oštećeni: Sindikat “Nezavisnost” Institut za bakar Bor.

IZJAVA PODNOSIOCA PRIJAVE

Povodom poziva državnog tužioca br. Kt-279/00 od 28.08.2002. godine da dođem u prostorije Opštinskog javnog tužilaštva u Boru, III sprat zgrade Opštine , soba br. 30, radi davanja podataka u vezi “moje” krivične prijave podnete protiv Petra Gergića radnika MUP-a, Odeljenja u Boru, izjavljujem sledeće:

I

Poziv državnog tužioca br. Kt-279/00 od 20.08.2002. godine dobio sam 21.08.2002. godine oko 13 sati u zatvorenoj plavoj koverti i isti mi je pred svedocima uručen i pred njima sam otvorio koverat a sadržaj njima stavio na uvid. Ovu činjenicu mogu dokazati a iznosim je kao opravdanje što nisam bio u mogučnosti da se pozivu odazovem u zakazanom terminu, odnosno nisam bio u mogućnosti da blagovremeno opravdam svoj izostanak pre zakazanog termina (poziv mi je važio za 30.04.2002. godine a uručen mi je 21.08.2002. godine).

Koristim ovu priliku da opravdam moje neodazivanje prethodnom sličnom pozivu (koji mi je takođe bio dostavljen posle datuma za koji je bio zakazan). Naime, obaveštavam državnog tužioca da sam ja zbog moždanog udara doživeo trajan gubitak zdravstvene sposobnosti i nakon otpusta iz bolnice nalazim se pod terapijom koja mi zbog opasnosti po život zabranjuje bilo kakva uznemirenja, a ovakve postupke smatram dodatnim faktorom nepotrebnog rizika, pogotovu što ovo nije postupak lične prirode, jer protiv Petra Gergića ja nisam podneo krivičnu prijavu u svoje ime već u ime sindikata “Nezavisnost” Instituta za bakar, u ime koga sam u to vreme obavljao sindikalna zaduženja, kao njegov zakonski zastupnik, te sam po tom osnovu u to vreme potpisao ovu krivičnu prijavu. Sada je zakonski zastupnik tog sindikata Dragan Štrbac.

DOKAZ: Potvrda od 05.08.2002. god-prilog br. 1.

Predlažem da, po osnovu kontinuiteta i po službenoj dužnosti, u vođenje ovog postupka državni tužilac uključi sadašnjeg zastupnika sindikata „Nezavisnost“.

II

U pogledu same prijave obaveštavam državnog tužioca o saznanjima koja sam stekao u vreme obavljanja funkcije zakonskog zastupnika sindikata “Nezavisnost” Instituta za bakar Bor.

U to vreme je Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“ sa većinom stranaka Koalicije DOS-a imao potpisan Ugovor za demokratsku, socijalno pravednu Srbiju.

DOKAZ: Bilten „Nezavisnost“ br. 09 od 15.05.2000. god. Str. 6 i 7-prilog br. 2

Prema čl. 9. ovog Ugovora, sve stranke koje su se obavezale da će posle izbora sprovoditi socijalno-ekonomske ciljeve imale su podršku sindikata „Nezavisnost“ u predizbornoj i izbornoj kampanji. Po ovom osnovu ja sam u ime sindikata „Nezavisnost“ u to vreme, sa predstavnicima DOS-a, učestvovao u predizbornoj kampanji u selu Slatina u korist kandidata DOS-a Petra Manojlovića.

DOKAZ: Letak DOS-a za kandidata Petra Manojlovića-prilog  br. 3.

Tog dana je radnik MUP-a nezakonito ometao mene, kao zakonskog zastupnika sindikata „Nezavisnost“ u obavljanju ove kampanje tako što je na putu Bor-Slatina zaustavio moje privatno vozilo, navodno zbog rutinske saobraćajne kontrole (govorim samo u svoje ime, jer ostali oštećeni nisu smeli da podnesu prijavu a njihova imena i ostali potrebni podaci, ukoliko su potrebni za vođenje ovog postupka, nalaze se u službenom zapisniku policije).

DOKAZ: Lično nemam primerak tog zapisnika jer mi nije ni dat a policija nema dokaz da mi je isti uručen.

Nakon uobičajene procedure sa pregledom vozačkih isprava i kontrole ispravnosti vozača i vozila radnik policije mi je usmeno naredio da otvorim gepek radi pretresa iako za pretres nije imao pismeni službeni nalog.

DOKAZ: Protiv mene nije podneta nikakva krivična ili prekršajna prijava niti mi je tog dana izrečena bilo kakva novčana kazna na licu mesta, pošto nije utvrđena nikakva neispravnost ni vozila, ni isprava, ni vozača a policija nema dokaz da mi je pokazan službeni nalog za pretres vozila.

Kada sam otvorio gepek radnik policije je u njemu pronašao propagandni stranački i sindikalni materijal u vezi predizborne kampanje, koji nije predstavljao nikakav zakonski prekršaj.

DOKAZ: Protiv mene nije bila podneta ni prekršajna ni krivična prijava za kršenje bilo kog zakona.

Videvši navedeni propagandni materjal radnik policije je pozvao nekoga službenim sredstvom veze a nakon tog razgovora naredio mi je da vozilo zajedno sa putnicima i propagandnim materijalom o svom trošku odvezem pred zgradu MUP-a gde smo svi iz vozila bili privedeni na saslušanje a propagandni materijal mi je bio oduzet.

Izjavljujem da ja protiv Petra Gergića nemam lično nikakvih privatnih razloga da vođenjem ovog postupka on bude maltretiran, ali je činjenica da je on nezakonito obavljao svoju dužnost maltretirajući mene verovatno iz razloga da ne bi imao ličnih problema sa svojim nalogodavcem ako ne bi izvršio njegove naredbe.

Lična je stvar okrivljenog da li će on u ovom postupku prihvatiti celokupnu odgovornost za učinjenu nezakonitost ili će odgovornost svaliti na svoga nalogodavca. U vreme podnošenja ove prijave, da je ista bila blagovremeno uzeta u postupak, imao sam samo nameru da ga kroz vođenje ovog postupka ubedim da kaže ko mu je naredio da uradi to što je uradio, da bih posle toga protiv njega povukao, a protiv njegovog nalogodavca podneo krivičnu prijavu.

Iznosim osnovanu sumnju da ova prijava nije blagovremeno realizovana zato što je u to vreme državni tužilac, Momčilo Dimitrijević bio predsednik Izborne komisije Opštine Bor.

DOKAZ: Obrazac br. 10-prilog br. 4.

Sada, zbog kadrovske promene zakonskog zastupnika sindikata „Nezavisnost“ više nije u mojoj nadležnosti bilo kakvo postupanje kao oštećene strane, već je to u nadležnosti aktuelnog zakonskog zastupnika sindikata „Nezavisnost“ i državnog tužioca, koje smatram oštećenim stranama po službenoj dužnosti, te predlažem da se u nastavku ovog postupka okrivljenom radniku policije omogući da odgovornost za kršenje Zakona prebaci na svog nalogodavca ukoliko želi, jer smatram da je to pravno opravdano (pustiti manjeg krivca da bi se uhvatio veći). Ujedno predlažem da se ovaj postupak na isti način proširi i na lice koje me je neosnovano privremeno lišilo slobode radi saslušanja i vršenja pregleda propagandnog materijala (ne znam mu ime jer mi nije izdat nikakav dokument u vezi ovog događaja).

Strašan je osećaj da u svojoj državi, kao ispravan građanin, budem podvrgavan ovakvom nezakonitom maltretiranju, radi tobožnje zaštite interesa države pod neformalnom sumnjom da sam ja nekakav „strani plaćenik“ ili „izdajnik“ nacionalnih interesa (ovo nije bilo moje prvo „iskustvo“ takve vrste sa policijom iz Bora u vezi mojih sindikalnih aktivnosti.).

DOKAZ: Za političke protivnike tadašnjeg režima takve izjave su davane preko državnih informativnih glasila – notorna činjenica-ne treba prilog.

U to vreme radnici policije i tužilaštva su, kao i sada, primali platu na treret svih nas poreskih obveznika radi zaštite države i naroda od kriminala, koji su uglavnom činili upravo oni zbog kojih sam se tada anganžovao u toj predizbornoj kampanji, ali protiv njih nije preduzimano ništa konkretno i uspešno za zaštitu moje lične imovine i mog ličnog integriteteta, kao građanina ove države, samo zato što su takvi bili članovi ili simpatizeri vladajuće partije i po tom osnovu zauzimali važne državne funkcije, te su mene, kao svog političkog protivnika, bez dokaza i bez zakonskog postupka, nezvanično proglasili za „državnog neprijatelja“, čime su svakome dali neformalnu dozvolu da mene i moju porodicu maltretira po svom izboru.

DOKAZ: Ovu tvrdnju iznosim sasvim argumentovano, jer raspolažem bogatom kolekcijom zahteva za sprečavanje raznih vrsta nezakonitosti od strane nadlećnih državnih organa ali se ti državni organi na takvim poslovima nikada nisu pošteno i do kraja anganžovali u moju korist, već je sve to ignorisano na moju štetu tada a to se čini i sada, jer je u državnoj strukturi skoro na svim nivoima, uz retke izuzetke, zadržan kontinuitet rada i ponašanja (zbog obimnosti dokaznog materijala ovu činjenicu smatram za notornu, te zato ne dajem priloge, ali u slučaju potrebe, na zahtev državnog tužioca ili sindikata „Nezavisnost“ mogu dostaviti i taj materijal).

Inače koristim ovu priliku da iznesem osnovanu sumnju da je tada, sudeći po motivu i načinu izvršenja ovog dela, formalno još uvek bilo na snazi uputstvo Centralnog izbornog štaba SPS-a br. 02-234 od 04.03.1997. god. Objavljeno u listu „Demokratija“ od 16.07.1997. god. na strani 8.

DOKAZ: Kopija teksta-prilog br. 5.

To znači da postoji osnovana sumnja da su u to vreme Policija, Javno tužilaštvo i ostali državni organi korišćeni za politički obračun sa političkim protivnicimatadašnjeg režima a ovaj slučaj, po mom mišljenju i ličnom doživljavanju, predstavlja klasičan primer takvog delovanja i zloupotrebe Policije i Javnog tužilaštva u političke svrhe.

Ukoliko postoji volja kod ovog tužilaštva, kroz ovaj postupak moglo bi da se dođe do samog vrha „komandne“ odgovornosti za sprečavanje političkih protivnika u slobodnom i zakonom dozvoljenom postupku predizborne političke kampanje za legalno raspisane izbore.

Kao što se može videti iz navedenog uputstva pod naslovom „Rutinske partijske aktivnosti SPS-a“ pod tačkom 4, i uopšte kroz ceo tekst daje se uputstvo za „organizovan rad“ članstva preko zaposlenih u državnim organima, čak bez obzira na njihovu partijsku odnosno političku opredeljenost. To znači da je svaki policajac imao službeni zadatak da, bez opasnosti od odgovornosti, neosnovano maltretira svakog građanina, jer je to mogao da „pravda“ da mu se učinilo da taj građanin „ne voli dovoljno“ svoj narod i svoju državu i da takvi predstavljaju neke potplaćene ili ucenjene ništarije, jer ne vole čelne ljude vladajućeg režima.

DOKAZ: Propagandni letak Koalicije SPS-JUL-Slobodan Milošević za izbornu jedinicu br. 18 str. 2 ispod slike i naslova „Za Jugoslaviju“ (citat izjave predsednika SRJ iz govora na IV Kongresu SPS-a, u ovom slučaju nosioca liste Koalicije SPS-JUL)-prilog br. 6.

U to vreme je moje anganžovanje u predizbornoj kampanji bilo na strani DOS-a u izbornoj jedinici br. 39-Slatina. U ovoj izbornoj jedinici je kandidat „levice“ za odbornika u Skupštini opštine Bor bio Dragoslav Pavlović.

DOKAZ: Propagandni letak za izbornu jedinicu br. 39-prilog br. 7.

Na osnovu činjenice da sam bio nezakonito ometan u obavljanju uspešnog anganžovanja u predizbornoj kampanji na strani DOS-a, iznosim osnovanu sumnju da su Policija i Javno tužilaštvo iz Bora sprovođenjem uputstva Centralnog izbornog štaba SPS-a br. 02-234 od 04.03.1997. god. takvim činom na direktan način omogućili da kandidat sa liste Koalicije SPS-JUL-Slobodan Milošević, Dragoslav Pavlović u izbornoj jedinici br. 39, bude nezakonito izabran za odbornika u Skupštini opštine Bor.

Tokom vođenja ovog postupka predlažem da Javno tužilaštvo ispita okolnosti da li je ovaj kandidat „levice“ u svojoj promociji ili propagandnoj kampanji, pored propagandnog materijala koristio materijalna i finansijska sredstva Instituta za bakar Bor u kome je Pavlović obavljao funkciju pomoćnika direktora za finansijske, komercijalne i pravne poslove a direktor je bio Nedeljko Magdalinović, zbog čega postoji osnovana sumnja da su u tom slučaju njih dvojica izvršili krivična dela nesavestan rad u službi i zloupotrebe službenih položaja. U tu svrhu predlažem da imenovani, za početak, budu uključeni u ovaj postupak u svojstvu svedoka.

U interesu iskorenjivanja ovakvih događaja u budućnosti, kao građanin predlažem da se ovaj postupak od strane državnog tužioca i sindikata „Nezavisnost“ dovede do kraja po službenoj obavezi u skladu sa Zakonom, jer ovakve stvari, zbog budućnosti države, naroda i članstva sindikata „Nezavisnost“ nisu i ne bi smele biti svedene i tretirane kao privatan međuljudski faktor nesporazuma ili lične netrpeljivosti među učesnicima, već kao loš primer odnosa jedne otuđene političke oligarhije, zbog čijeg su delovanja narod, država i sindikat „Nezavisnost“ pretrpeli nenadoknadivu materijalnu i moralnu štetu.

Prilozi: Kako je navedeno u ovoj izjavi.

Podnosilac izjave:

Slobodan Radulović

NAPOMENA:

Prijem ove Izjave zaveden je u Opštinskom javnom tužilaštvu u Boru sa datumom 29.08.2002. godine od strane S. Kovačević.

Postupak po krivičnoj prijavi br. Kt-279/00 od 22.09.2009. godine u vezi ometanja učešća u predizbornoj kampanji na strani DOS-a od strane policije iz Bora odugovlačen je u Javnom tužilaštvu Bor do zastarevanja a onda je krivična prijava odbačena Rešenjem Kt-279/00 od 28.07.2003. godine sa obrazloženjem da nema dokaza da je Gergić Petar izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz čl. 242. st. 1. KZ RS za koje se goni po službenoj dužnosti.

Povodom odbacivanja krivične prijave u predmetu Kt-279/00 od 22.09.2009. godine uputio sam žalbu i zahtev za izuzeće Javnog tužioca iz Bora Marine Čirić. Žalbu sam u zakonskom roku predao Okružnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, ali je to tužilaštvo odbacilo taj moj zahtev Rešenjem Ktr-210/03 vršioca dužnosti Okružnog javnog tužioca Miodraga Stojanovića od 24.09.2003. godine.

Na Rešenje Ktr-210/03 Okružnog javnog tužilaštva od 24.09.2003. godine blagovremeno sam uložio žalbu Republičkom javnom tužilaštvu Srbije ali je ista odbijena Rešenjem Ktr-1587/03 zamenika Republičkog javnog tužioca Evice Mijatović tako što je rešenje doneto u vezi preimenovanog broja predmeta moje krivične prijave tako što se Rešenje o odbijanju žalbe  odnosi na broj predmeta Kt-278/00 a ne Kt-279/00 Opštinskog tužilaštva Bor, koji je takođe u vezi Petra Gergića.

Eto kako u Srbiji prolaze oni koji se nadaju da u ovakvoj državi ne funkcioniše  sprega politike, kriminala i pravosuđa u organizaciji pravne mafije.

Svedok: Slobodan Radulović MB 2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o DOS-ovom jednostranom raskidu Ugovora za demokratsku, socijalno pravednu Srbiju dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju o DOS-ovom jednostranom raskidu Ugovora za demokratsku, socijalno pravednu Srbiju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja nakon što je sindikat “Nezavisnost” ispunio svoje obaveze iz Ugovora i preko svog članstva pomogao DOS-u da sruši režim Slobodana Miloševića.

Navedenim Ugovorom bilo je predviđeno da sindikat “Nezavisnost” pomogne DOS-u u obaranju režima Slobodana Miloševića a za uzvrat stranke potpisnice ugovora obavezale su se na ostvarivanje sledećih ekonomsko – socijalnih ciljeva:

1. Programi razvoja I restruktuiranja privrede Srbije

1.1. U Skupštini Srbije u novom sazivu usvojiće se celovita strategija ekonomskog i socijalnog razvoja. U ovoj strategiji poseban naglasak biće na pokretanju razvojnih programa i restruktuiranju privrednih kapaciteta.

1.2. U procesu odlučivanja o programima razvoja, restruktuiranja, promenama proizvodnih programa, stečajevima obezbediće se učešće predstavnika svih reprezentativnih sindikata.

2. Privatizacija

2.1 Izvršiće se brza, ekonomski efikasna i socijalno pravična privatizacija.

2.2. U kupoprodajne ugovore obavezno će se uključiti socijalna klauzula, kao i komponente privrednog razvoja i zapošljavanja.

2.3. U proces privatizacije javnih i svih drugih preduzeča uključiće se predstavnici svih reprezentativnih sindikata.

2.4. Izvršiće se revizija i kontrola procesa privatizacije u svim slučajevima gde postoje indicije o kriminalnim radnjama, kao i u slučajevima neizvršavanja ugovornih obaveza o zadržavanju broja zaposlenih i drugih radnih i ekonomskih prava zaposlenih..

3. Politika plata

3.1. Politika plata uređivaće se kroz sistem kolektivnog pregovaranja u kome će učestvovati predstavnici vlasti, sindikata i poslodavaca.

3.2. Zarade radnika moraju obezbeđivati pristojan život radnika i njegove porodice.

3.3 Najniža plata mora pokrivati troškove egzistencijalnog minimuma polazeći od ostvarivanja bruto društvenog proizvoda, nivoa zarada i troškova života.

4. Reforma poreskog sistema

4.1. Izvršiće se celovita reforma poreskog sistema, koji će biti u funkciji tržišne privrede i socijalne pravde.

4.2 Poreski sistem mora biti podsticajan

5. Reforma sistema zapošljavanja

5.1. Ukinuće se institucija tzv. “prinudnih odmora” i svi drugi vidovi prikrivanja stvarnog nivoa nezaposlenosti.

5.2. Osiguraće se trajni izvori sredstava za vođenje aktivne politike zapošljavanja.

5.3. Postojeće službe za zapošljavanje reorganizovaće sde u aktivne posrednike u zapošljavanju. U sistem će se uvesti i privatne službe za zapošljavanje.

5.4. Uvešće se tripartitno odlučivanje na svim nivoima sistema zapošljavanja.

5.5. Uvešće se poreske olakšice koje će podsticati zapošljavanje kategorija koje se teže zapošljavaju.

5.6. Na nacionalnom nivou utvrdiće se socijalni minimum kao osnova za naknadu za vreme nezaposlenosti.

6. Socijalna I zdravstvena sigurnost

6.1. Svim građanima mora se obezbediti besplatna osnovna zdravstvena zaštita i nivo zdravstvenih usluga na nivou dostignuća savremene medicine.

6.2. Mora se obezbediti redovna isplata naknada za bolovanje, porodiljsko odsustvo i druga socijalna davanja, na nivou koji omogućuje zadovoljavanje osnovnih potreba korisnika ovih prava.

6.3. Svim građanima mora se obezbediti besplatno osnovno obrazovanje. Sistem obrazovanja mora se zasnivati na savremenim potrebama društva, a sticanje najvišeg stepena obrazovanja mora zavisiti, pre svega, od sposobnosti pojedinca, a ne od materijalnih mogućnosti porodice.

6.4. Mora se izgraditi takav model stambene politike koji će omogućiti prosečnoj porodici, a posebno mladima da u dogledno vreme mogu doći do krova nad glavom.

6.5. Sistem socijalne zaštite mora obezbediti minimum socijalne sigurnosti i dostojanstveno življenje svim osobama. Merama socijalne zaštite posebno moraju biti obuhvaćene starije osobe I druge socijalno najugroženije kategorije stanovništva.

7. Reforma penzijskog sistema

7.1. Izvršiće se revizija penzijskog sistema tako da se obezbedi redovni priliv sredstava I jačanje finansijske snage penzionih fondova.

7.2. Nivo penzija mora da obezbedi socijalnu sigurnost i pristojan život penzionera.

7.3. Svim penzionerima moraju se isplatiti sve zaostale penzije.

7.4. Moraju se stvoriti zakonski i drugi uslovi za formiranje dodatnih penzijsko-osiguravajućih fondova, u čijem upravljanju će učestvovati predstavnici sindikata i penzionera.

8. Novo radno I socijalno zakonodavstvo

8.1. Odmah će se ukinuti svi restriktivni zakoni I podzakonski akti, suprotni Ustavu i međunarodnim dokumentima, koji ograničavaju sindikalne slobode i prava.

8.2. Doneće se novo radno i socijalno zakonodavstvo u skladu sa najvišim međunarodnim standardima i praksom razvijenih demokratskih zemalja tržišne privrede.

8.3. Uvešće se načelo reprezentativnosti sindikata.

8.4. U zakonodavstvu i praktičnom ponašanju vlasti mora se obezbediti puna autonomija sindikata, a poslodavci I država ne smeju se mešati u njihov rad.

8.5. Uvešće se autonomni sistem za posredovanje i mirenje, odnosno mirno razrešavanje kolektivnih radnih sporova.

8.6. Uspostaviće se optimalni mehanizmi za isplatu minimalnih plata, za one radnike koji neredovno primaju plate.

8.7. Biće pokrenut procez za skraćivanje radne sedmice, a uvešće se modeli fleksibilnog radnog vremena.

8.8. U sudski sistem uvešće se posebna odeljenja ili sudovi za radne sporove, a zakonom će se ograničiti rok u kome je sud dužan da donese presudu u radnom sporu.

8.9. Na svim nivoima društvenog organizovanja formiraće se tripartitna tela sastavljena od predstavnika političkih vlasti, poslodavaca I sindikata, koji će voditi socijalni dijalog o svim pitanjima strategije društvenog razvoja, posebno o onim koja utiču na materijalni I socijalni položaj zaposlenih.

8.10. Vlast se obavezuje da kroz redovno obaveštavanje, konsultovanje, instituciju tzv. “prazne stolice” u skupštinama i druge mehanizme omogući svim reprezentativnim sindikatima da aktivno učestvuju u zastupanju interesa zaposlenih u procesu političkog odlučivanja.

8.11. Obezbediće se mesto predstavnika sindikata u organu upravljanja RTS.

8.12. Ratifikovaće se sve relevantne konvencije MOR-a i drugi međunarodni dokumenti, koji se odnose na radna i sindikalna prava, i obezbediće se njihova dosledna primena.

9. Sve političke stranke koje se potpisivanjem ovog Ugovora obavežu da će posle izbora sprovoditi iznete socijalno – ekonomske ciljeve, dobiće političku podršku UGS “Nezavisnost” I drugih sindikata koji potpišu ovaj Ugovor, I oni Će pozvati svoje članove I radnike da glasaju za ove političke stranke.

Političke stranke koje potpišu ovaj Ugovor obavezuju se da .Će zajedno sa UGS “Nezavisnost” I drugim sindikatima potpisnicima utvrditi mehanizme dogovaranja I praćenja izvršavanja obaveza iz ovog Ugovora, kao I način razrešavanja eventualnih sporova.

ŠTA SE USTVARI DOGODILO?

Odmah po preuzimanju vlasti STRANKE vladajuće koalicije DOS-a su zaboravile na svoje ugovorom utvrđene obaveze i na onu drugu stranu iz tog ugovora koja im je nesebično i požrtvovano pomogla da osvoje vlast.

Naime, umesto ispunjenja preuzetih obaveza iz potpisanog ugovora stranke vladajuće koalicije DOS-a su sindikat UGS “nezavisnost” izbacile iz socijalnog dijaloga i konsultacija prilikom priprema za donošenje zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva, već su takav dijalog ostvarili sa “poslušnim” sindikatom koji je prilikom promene vlasti bio na strani prethodnog režima. Verovatno se računalo da, od strane tog sindikata, baš zbog njegove prethodne uloge, neće biti pravog otpora u donošenju paketa zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva na štetu radnika.

Paralelno sa ovakvim postupanjem nove vlasti prema sindikatu UGS “nezavisnost” u nekim preduzećima u srbiji (naprimer u institutu za bakar bor koji je kasnije postao državno vlasništvo) uz pomoć sindikalnih izdajnika iz centrale GSM “Nezavisnost” sprovođena je aktivnost DOS-ovih direktora protiv sindikata, njegovog rukovodstva i članstva u celini, što je bio očigledan dokaz da ni vlada, ni pojedina DOS-ova rukovodstva u preduzećima nisu želeli sistemske već samo kozmetićke promene.

Tipičan primer za prethodnu tvrdnju je “ortačko ponašanje” vlasti i nekih rukovodećih struktura u pojedinim firmama (naprimer RTB Bor) u pogledu izostalih promena u skupštinama preduzeća pre primene Zakona o privatizaciji, što je dovelo do masovnih otpuštanja radnika.

Naime, od strane DOS-a izbegnuto je da skupštine preduzeća budu podvrgnute reviziji, i umesto toga su od strane DOS-a na direktan ili posredan način u tim preduzećima, zaobilaskom nadležnosti skupština, izvršena postavljenja partijskih kadrova na rukovodeće i upravljačke pozicije, čime je izbegnuto pokretanje odgovornosti prethodnih rukovodećih i upravljačkih struktura za dovođenje tih preduzeća u katastrofalna stanja. Umesto pokretanja odgovornosti za opljačkanu i pokradenu imovinu tih preduzeća, DOS je inicirao donošenje Zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenih iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, koji nije doživeo širu praktičnu primenu.

Takođe ni Vlada DOS-a ni nove rukovodeće i upravljačke strukture u preduzećima nisu, sem možda malog broja pojedinačnih izuzetaka, pokrenuli pitanja materijalne odgovornosti (zaplena nezakonito stečene dobiti) na račun upropašćenih firmi (privreda) i finansijskih institucija (banke), a u slučajevima gde je to učinjeno dozvoljeno je da zbog sprege politike, kriminala i pravosuđa nadležni državni organi pravno sabotiraju ishod postupaka.

Postoji osnovana sumnja da su se navedene stvari dešavale zbog toga što je SPS još tokom 1997. godine nakon neuspešne krađe na izborima tokom 1996. godine, kada je bilo jasno da narod više neće da SPS bude na vlasti, razradila strategiju kako da na posredan način prevari narod i zadrži vlast bez obzira kako narod ubuduće bude glasao na izborima.

Navedena strategija razrađena je u obliku Uputstva br. 02-234 Centralnog izbornog štaba SPS-a od 04.03.1997. godine pod radnim naslovom “Rasturite i uništite Koaliciju Zajedno”. Demokratska stranka je uspela da dođe do ovog dokumenta i isti je objavljen u listu “Demokratija” od 16.07.1997. godine na strani 8.

Prema navedenom dokumentu – vidi OVDE

Opštinskim odborima SPS-a je naloženo da u sve druge stranke, sindikate, preduzeća i udruženja građana infiltriraju svoje poverljive i obučene kadrove putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja sa zadatkom preuzimanja uticaja u njihovom organizacionom delovanju i funkcionisanju. radi stvaranja postizbornih koalicija pod kontrolom SPS-a uz pomoć struktura državne bezbednosti i policije.

Iznosim osnovanu sumnju da se DOS raspao i sabotirao primenu potpisanog Ugovora za demokratsku, socijalno pravednu Srbiju zbog uspešne praktične primmene navedenog Uputstva SPS-a br. 02-234, po kome su se Socijalisti vratili na vlast u Srbiji uz pomoć svojih poverljivih i obučenih kadrova koji su bili infiltrirani u stranke DOS-a i nekih policijskih i bezbednosnih struktura.

Svedok: Slobodan Radulović MB 2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o nenamenskom trošenju humanitarnih sredstava u MZ Novo Selište u Boru dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju o nenamenskom trošenju humanitarnih sredstava u MZ Novo Selište u Boru iznosim svoja direktna i indirektna saznanja nakon što je SPS u dva navrata ubedljivo izgubio izbore za Savet mesne zajednice Novo Selište u Boru a zatim radi sprečavanja rada legalno izabranog Saveta MZ Novo Selište sastavljenog od predstavnika opozicionih stranaka vršio smetanje poseda i opstrukcije rada tog Saveta, a razlog za to između ostalog bio je i pokušaj prikrivanja zloupotreba-pljačke dela humanitarnih sredstava prikupljenih od građana za pojedine humanitarne potrebe.

Naime, za vreme mandata prethodnih saziva organa MZ Novo Selište (pre 1997. godine) Javno pravobranilaštvo Opštine Bor i Boljevac utvrdilo je dokumentom br JP-8/87 od 27.01.1987. godine nenamensko trošenje sredstava samodoprinosa, što je takođe argumentovano i dokumentovano bilo potvrđeno u Izveštaju Komisije Saveta MZ Novo Selište br. 372 od 04.10.1998. godine. Taj Izveštaj je bio službeno dostavljen predsedniku Opštine Bor, Iliji Tanikiću ali on tim povodom nije ništa preduzeo.

U navedenom Izveštaju br. 372 od 04.10.1998. godine na strani 2 navedeno je da je Komisija prilikom pregleda pribavljene dokumentacije pronašla veliku sumu nevažećeg novca za koji se pretpostavlja da je bio prikupljen od građana kroz razne humanitarne aktivnosti na teritoriji MZ Novo Selište nakon čega je bio predat rukovodećim strukturama MZ koje ga nisu blagovremeno uplatile na žiro račun MZ niti su ga distribuirale za prikupljene humanitarne potrebe.

U Izveštaju br. 367 Komisije Saveta MZ Novo Selište od 24.11.1998. godine na strani 16 navedeno je sledeće:

Činjenica da novac nije bio uplaćen na žiro račune stvara realnu pretpostavku o nenamenskom korišćenju i zloupotrebama prikupljene pomoći. Postoji realna pretpostavka da je prikupljena a neuplaćena pomoć na odgovarajuće žiro račune jednostavno bila naknadno zamenjena nevažećim novcem iz vremena visoke inflacije. Nije isključena ni pretpostavka da je bar deo novca od navedenih aktivnosti za vreme trajanja akcije prikupljanja, uplaćivan na štedne knjižice pojedinih aktivista a da je kasnije tek sa ovih knjižica uplaćivan na odgovarajuće žiro račune. Ova pretpostavka ima svoje uporište u činjenici da su postojale slične vrste zloupotreba sa sredstvima samodoprinosa prikupljenim preko uplatnica u mesnoj zajednici u istom periodu kada su vođene navedene aktivnosti.

Na strani 14 Izveštaja br. 367 Komisije Saveta MZ Novo Selište od 24.11.1998. godine navedeno je:

“Uz popisane priznanice pronađen je novac u gotovini u ukupnom iznosu od 506.160 din. Podaci o vrsti apoena, serijskim brojevima navčanica, periodu izdavanja i ukupnom broju novčanica prikazani su tabelarno u tabeli 11.

Tabela br. 11

Apoeni od din.                          Period izdavanja                       Serijski broj    novč.

20 komada od 5.000                maj 1985. god.                         BM 8881139,

BZ 8377452

AP 9228465

BT 9189466

BH 0435225

BA 9553147

CN 9213011

BV 4154136

BT 2581665

CO 7000471

CA 0635541

BU 5907521

BT 9234297

BS 8558089

BZ 6862511

BV 5946272

AO 0196569

AE 2271514

1 komad od 100 din.                mart 1990. god.                        AC 1064917

1 komad od 10 din.                  Septembar 1990. god.             AD 9638829

1 komad od 50 din.                  Juni 1990. god.             AE 9321252

15 komada od 500.000 din.     Iz 1993. god.                            AA 3959540

AA 0925160

AA 3683365

AA 9659760

AA 2749115

AA 7778369

AA 4190277

AA 9180921

AC 5787713

AC 4502521

AC 6705321

AB 7161761

AB 6406529

AB 1207832

AB 1720495

_______________________________________________________

Ukupno 505.160 dinara                                    Ukupno 38 novčanica”

NAPOMENA:

Izveštaj br. 397 Komisije MZ Novo Selište od 24.11.1998. godine službenom procedurom je bio dostavljen predsedniku SO Bor Iliji Tanikiću ali on u vezi toga nije ništa preduzeo. U vreme sprovedenih humanitarnih aktivnosti u MZ Novo Selište sekretar MZ bio je Aleksandar Bosić zvani Cane a predsednik Saveta MZ bio je Radojko Petrović zvani Kapetan.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB: 2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o nenamenskom trošenju sredstava u MZ Novo Selište u Boru dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju o nenamenskom trošenju sredstava samodoprinosa u MZ Novo Selište u Boru iznosim svoja direktna i indirektna saznanja nakon što je SPS u dva navrata ubedljivo izgubio izbore za Savet mesne zajednice Novo Selište u Boru a zatim radi sprečavanja rada legalno izabranog Saveta MZ Novo Selište sastavljenog od predstavnika opozicionih stranaka vršio smetanje poseda i opstrukcije rada tog Saveta, a razlog za to između ostalog bio je i pokušaj prikrivanja zloupotreba-pljačke dela sredstava samodoprinosa građana raspisanog za pojedine komunalne potrebe.

Naime, za vreme mandata Nikole Šainovića na funkciji predsednika Skupštine Op[tine Bor na sednici Veća mesnih zajednica održanoj 07.05.1985. godine, nakon pribavljenog pismenog izjašnjenja građana, doneta je Odluka br. 43-17/85-01 o uvođenju samodoprinosa za deo Mesne zajednice “Novo Selište” za period od 01.05.1985 godine do 30.04.1987. godine.

Samodoprinos je raspisan namenski radi obezbeđivanja sredstava za izgradnju vodovodne mreže, kanalizacione mreže, rekonstrukciju niskonaponske mreže i komunalnog uređenja naselja “Kučajna”. Samodoprinos je raspisan u novcu i radnoj snazi. Samodoprinos u novcu je iznosio 2% na neto lični dohodak, penzije i zanatske delatnosti a u radnoj snazi po tri radna dana godišnje za radno sposobne građane od 18 do 55 godina starosti (za žene), odnosno 60 godina starosti (za muškarce). Neizmirene obaveze u radu mogle su da se zamene novčanim iznosom od po 2.000 dinara za jedan radni dan.

O izvršenju odluke o raspisanom samodoprinosu bila je zadužena Skupština MZ Novo Selište, koja je to poverila svojim službenim licima – predsedniku Saveta MZ Radojku Petroviću, sekretaru MZ Aleksandru Bosiću i članovima Režijskog odbora (predsednik Duško Trailović).

Odluka o ovom samodoprinosu bila je objavljena u Službenom listu opština Boljevac, Bor, Zaječar, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Negotin i Sokobanja br. 6 od 29.05.1985. godine na strani 247.

Od planiranih radova urađeni su vodovod, rekonstrukcija nisko naponske mreže i deo kanalizacije, pošto je ostatak nabavljenih kanalizacionih cevi tajanstveno nestao i preko noći ugrađen u prethodno pripremljene kanale mesne zajednice „Brezonik“, koja nije imala raspisan samodoprinos za ovu namenu ali je imala dobre veze sa rukovodstvima MZ Novo Selište, Opštinom Bor i rukovodstvom JP Vodovod.

Ostatak sredstava samodoprinosa nije mogao biti realizovan namenski zbog nepravilnog rada rukovodeće strukture MZ Novo Selište na relaciji predsednik Saveta – sekretar MZ, što je zvanično utvrđeno dokumentom br. JP-8/87 Opštinskog javnog pravobranilaštva od 27.01.1987. godine u kome je konstantovano da:

  1. Organi MZ nisu usvojili finansijske planove za sredstva samodoprinosa.
  2. Sredstva iz mesnog samodoprinosa trošena su suprotno nameni za koju su predviđena.
  3. Sredstva samodoprinosa su isplaćivana i trošena bez odgovarajućih odluka organa MZ a isplata računa je vršena bez propisne naredbe za isplatu od ovlašćenog lica.
  4. Bilo je slučaja da je MZ na kraju godine imala negativnu finansijsku razliku, odnosno poslovala sa gubitkom i vršena je raspodela viška prihoda po završnom računu.
  5. Sredstva samodoprinosa za javne radove nisu bila prijavljena službi SDK kao investiciona sredstva.
  6. Postojale su zloupotrebe u pogledu razdvajanja funkcije naredbodavca i računopolagača, jer postoje indicije da naredbodavac nije imao deponovan potpis kod SDK pa se funkcija sekretara i naredbodavca u nekim situacijama nalazila u ingerenciji jednog istog lica (Aleksandra Bosića – kasnije uspešnog vlasnika lanca privatnih trgovinskih objekata u Boru).
  7. Ima izgleda da su se sredstva samodoprinosa zajmila za nenamenske potrebe i da kasnije ista nisu bila nadoknađena. Nije vođena ažurna evidencija o kupovini materijala za izgradnju objekata predviđenih odlukom o samodoprinosu zbog čega se ne zna koliko je sredstava samodoprinosa stvarno namenski utrošeno a koliko je otišlo na druge namene.
  8. Nije vođena evidencija o sredstvima koja su tokom godine trošena za nabavku materijala za izgradnju objekta, tako da se ne zna gde je utrošen taj materijal, a ni objekat koji je izgrađen nije evidentiran.
  9. Poslovanje sa gotovim novcem vršeno je suprotno zakonskim propisima, jer je deo novca na ime samodoprinosa priman na ruke a ne preko žiro računa i nije odmah uplaćivan na žiro račun MZ.

Na osnovu pronađene dokumentacije, Komisija Saveta MZ Novo Selište sačinila je Izveštaj br. 372 od 04.10.1998. godine u kome su argumentovano potvrđene zloupotrebe utvrđene u dokumentu JP-8/87 Opštinskog javnog pravobranilaštva od 27.01.1987. godine.

Ovaj izveštaj je službenim dopisima bio dostavljen: predsedniku SO Bor Iliji Tanikiću i predsedniku odborničke grupe Koalicije “Zajedno” i ujedno predsednik OO DS-a Siniši Ivaškoviću ali niko od njih nije ništa preduzeo povodom toga.

Jagnjeća brigada

U navedenom Izveštaju Komisije Saveta MZ br 372 od 04.10.1998. godine na strani 28 navedeno je da je pronađena narudžbenica za klanicu od 17.10.1988. godine za svinjske polutke radi neke proslave. Takođe navodi se da je bilo uobičajeno da se na takve proslave poziva preko 50 vrlo uticajnih osoba sa statusom rukovodilaca borskih preduzeća, rukovodstava Opština i društvenih organizacija, čime je praktično dokazano da je deo sredstava samodoprinosa građana potrošen na potrebe tzv. „borske elite“ koja je zbog ovakvih načina zastupanja interesa radnika i građana Bora u narodu dobila popularni naziv “Jagnjeća brigada”.

U nastavku izveštaja navodi se spisak samo nekih opšte poznatih pozvanih lica za učešće na navedenoj proslavi (neki od njih su imali blanko pozivnice za još po 1-3 osoba po svom izboru):

Stanojević Stojadin predsednik SO Bor.

Popović Miodrag direktor JKP Vodovod.

Terzić Radoslav direktor ŠRIF-a i predsednik SPS-a.

Jojić Vladimir, Pešić Dragan, Marinković Miodrag, Protić Sevdalinka I Jovanović Dragan svi iz Borinženjeringa.

Jovanovski Sanko direktor JKP Direkcija za izgradnju Bora.

Srbinovski Stanimir rukovodilac JKP za stambene usluge.

Dunjić Bratislav,Savović Veselin, Savić Stanoje, Živulović Milana, Petrović Živorad, Petrović Milan, Živković Nikola, Apostolidis Panajotis, Ilić Dušan, Jovanović Nikola I Šumarac Dragan svi iz TIR-a.

Gačić Nenad I Simić Miodrag iz OK SSRN-a.

Bojić Bora iz SUBNOR-a.

Milošević Jova i Ranđelović Mirko iz RBB-a.

Ilić Branko iz SO Bor.

Rodić Milan iz Šumske sekcije.

Janjić Branko iz štaba TO.

Spaskovski Blagoje, Jankucić Borislav i Đurić Dimitrije svi iz RTB-a.

Đokić Živojin iz Komiteta.

Čolebić Slavica, Kajgana Slavoljub, Godicelj Rudi, Ugrenović Radoslava, Miletič Nebojša, Prvanović Slaviša, Božinović Miroslav svi iz FOD-a.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB: 2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o o ometanju funkcionisanja lokalne samouprave u MZ Novo Selište u Boru dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju o ometanju funkcionisanja lokalne samouprave u MZ Novo Selište u Boru iznosim svoja direktna i indirektna saznanja nakon što je SPS u dva navrata ubedljivo izgubio izbore za savet mesne zajednice Novo Selište.

Svedočenje o ometanju funkcionisanja lokalne samouprave u MZ Novo Selište u Boru počinjem na osnovu Zahteva za poštovanje ustavnosti i zakonitosti u vezi izbora i funkcionisanja Saveta Mesne zajednice „Novo Selište“ u Boru sa navođenjem dokaznih pisanih isprava, koji je bio upućen 21.04.1997. godine predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloševiću preporučenom poštanskom pošiljkom sa uredno potpisanom, overenom i vraćenom povratnicom.

Nakon navedenog zahteva predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloševiću, u vezi koga se nisu odazvale ni jedna od državnih institucija kojima je bio poslat, kao odgovor na navedene nezakonitosti usledile su, u skladu sa uputstvom Centralnog izbornog štaba SPS-a br. 02-234 od 04.03.1997. godine objavljenog u listu “Demokratija” od 16.07.1997. godine na strani 8 pod naslovom “Rasturite  i uništite Koaliciju Zajedno!”, aktivnosti lokalnog SPS-a (predsednik Radoslav Terzić) na sprečavanju rada „opozicionog“ Saveta MZ

Naime, predsednik Opštinskog odbora SPS-a Radoslav Terzić, radi sprečavanja i ometanja procesa rada Saveta MZ Novo Selište, preko članova SPS-a na radu i zaduženjima u organima lokalne samouprave u Opštini Bor i javnim preduzećima opštinske lokalne samouprave Bor organizovao je i logistički pomagao ometanje normalnog funkcionisanja procesa rada Saveta MZ Novo Selište.

Ometanje normalnog funkcionisanja procesa rada Saveta MZ Novo Selište vršeno je na sledeći način:

Predsednik SO Bor Ilija Tanikić i Sekretar SO Bor Miroslav Ćiprijanović (članovi SPS-a) organizovali su preko članova SPS-a iz JP za stambene usluge Bor, koje je bilo fiktivni vlasnik poslovnog prostora MZ Novo Selište, da ovaj poslovni prostor bude bez naknade poklonjen Opštini Bor.

Nakon toga su Ilija Tanikić i Miroslav Ćiprijanović dali zadatak bivšem sekretaru MZ iz Zlota Iliji Zlatareviću (član SPS-a) da uz pomoć bravara Opštinske uprave obije brave na poslovnim prostorijama MZ Novo Selište u ul. Njegoševa 5A i nakon toga montira nove brave a sve ključeve preda Iliji Zlatareviću.

Zbog ovog vandalskog postupka Savet MZ Novo Selište doneo je odluku o utuženju Opštine Bor zbog smetanja poseda, a za vođenje sudskog postupka ovlastio je mene, kao predsednika Saveta sa svojstvom zakonskog zastupnika uz uredno deponovan potpis za zastupanje kod Opštinskog suda u Boru i službe SDK u Boru.

Nakon predaje tužbe za smetanje poseda preko podneska Opštinskom sudu Bor ovlastio sam Slobodana Miloševića kao sudskog zastupnika protiv Opštinske uprave pošto je Opštinsko pravobranilaštvo (činili su ga članovi SPS-a) odbilo da zastupa MZ u ovom sporu jer je prethodno prihvatilo da zastupa Opštinsku upravu.

Zbog podneska u kome je navedeno da MZ Novo Selište u sporu protiv Opštne Bor zbog smetanja poseda zastupa Slobodan Milošević sudije Opštinskog suda iz Bora nisu smele da donesu presudu u korist Opštine već u korist MZ.

Presuda je delimično izvršena tako što je Opštinska uprava bila primorana da preda po jedan ključ meni kao zakonskom zastupniku MZ Novo Selište od svih poslovnih prostorija.

Paralelno sa predajom ključeva Opštinsko pravobranilaštvo je u ime Opštine Bor izjavilo žalbu Okružnom sudu iz Zaječara ali im to nije pomoglo jer ni sudije tog suda nisu smele da sude protiv Slobodana Miloševića imenovanog u spisima predmeta kao sudskog zastupnika MZ Novo Selište, pa je tako potvrđena prvostepena presuda i tako postala pravosnažna.

Međutim, Socijalisti nisu nikako mogli da prihvate da u Boru, koji je važio za bastion komunizma može da funkcioniše neki Savet MZ sastavljen od predstavnika opozicionih stranaka iz Bora, niti su mogli da mirno prihvate pravni poraz kroz pravosnažnu sudsku odluku da su krivi za smetanje poseda MZ Novo Selište i da zbog toga moraju da poslovni prostor vrate na korišćenje Savetu MZ Novo Selište, zbog čega su vršili opstrukciju pravosnažne sudske presude.

Da bi imali kakvo takvo pokriće za ovu opstrukciju pravosnažne sudske presude organizovali su preko svojih članova iz opštinskih vojnih struktura, pod naznakom „strogo poverljivo“ i „vojna tajna“, da uz pomoć falsifikovanih vojnih isprava (dokument br. 86-35/98-10/23 od 12.10.1998. godine i dokument br. 86-35/98-10/23 od 25.12.1998. godine – oba overena nevažecim pečatom opštinskog sekretarijata za narodnu odbranu) od Opštinske uprave (jedni članovi SPS-a od drugih članova SPS-a) zatraže oduzimanje poslovnog prostora mesne zajednice (atomsko sklonište u ul. Njegoševa br. 5) a Socijalisti iz Opštinske uprave (predsednik SO Bor Ilija Tanikić i sekretar SO Bor Miroslav Ćiprijanović) praveći se neupućenima naredili su da se Savetu MZ Novo Selište oduzmu oba poslovna prostora i ovaj u ul. Njegoševa br.5 i onaj gde je bilo sedište MZ Novo Selište u ul. Njegoševa br. 5A.

Pošto je ova mahinacija provaljena na Opštinskom sudu u predmetu P-1309/08 pred sudijom Sonjom Filipović i pošto je postojala opasnost da se protiv aktera podignute krivične prijave realizuju sudskim putem, mahinatori SPS-a su organizovali novu mahinaciju radi smenjivanja kompletnog saziva legalno izabranog opozicionog saveta MZ Novo Selište pre isteka mandata.

Zbog toga su organizovali partijski sastanak svog mesnog ogranka u MZ Novo Selište  a u falsifikovanom zapisniku koji su overili izrađenim falsifikovanim pečatom u organizaciji Opštinske uprave Bor, socijalisti su ovaj svoj partijski sastanak proglasili za vanredni Zbor građana na kome su „građani“ pre isteka mandata smenili kompletan Savet MZ.

Aktivnosti ove mahinacije u MZ Novo Selište vodili su sledeći članovi SPS-a: Pavle Panić (odbornik SPS-a u SO Bor), Vesna Radosavljević (odbornik SPS-a u SO Bor), Bojan Šuput (omladinski aktivista SPS-a). Protiv navedenih lica podnete su krivične prijave Opštinskom javnom tužilaštvu ali su iste zataškane preko člana SPS-a na funkciji opštinskog javnog tužioca u Boru Momčila-Moše Dimitrijevića i sudije Opštinskog suda iz Bora Sonje Filipović (predmet  P-1309/08).

Svedok:

Slobodan Radulović, MB:       2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, a svedočenje počinjem od mog pismenog obraćanja organizatorima građanskog protesta u Boru (13.01.1997. godine) protiv režima Slobodana Miloševića.

U tim protestima učestvovao sam zajedno sa članovima porodice i transparentom (naslov „Beskrupulozno opljačkani radnici“) tako što smo svakodnevno davali podršku ovom protestu od treće dekade decembra meseca 1986. godine sve do završetka protesta, nakon čega sam se učlanio u Demokratsku stranku, a u Institutu za bakar osnovao Nezavisni sindikat koji je prišao sindikalnoj centrali iz Beograda-GSM Nezavisnost.

U pismu, koje je pročitano 13.01.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice koje Slobodana Miloševića svrstavaju u diktatora koji je zloupotrebio institucije države radi očuvanja svoje vlasti po svaku cenu, pa i po cenu beskrupulozne krađe na izborima.

U svom drugom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 27.01.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o uvedenom embargu na informisanje od strane direktora TV Bor, inače predsednika SPS-a u Boru, Radoslava Terzića.

U svom trećem obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 28.01.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o pripremanju građanskog rata u Srbiji.

U svom četvrtom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 03.02.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o ljudima sa nedostatkom…

06.02.1977. godine podelio sam oko 50-tak primeraka Biltena slobodnih građana Bora, koji sam sam uradio i u kome sam objavio napis „Institucije sistema u lancima“ i preneo humoresku iz Ježa „Glupi tornik“ garniranom sopstvenim animacijama u vezi održanog kontramitinga u Beogradu sa pristalicama Slobodana Miloševića.

U svom petom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 03.02.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o ljudima sa nedostatkom…

U svom petom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 09.02.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o borskim simbolima režima Slobodana Miloševića.

U svom šestom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 19.02.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o reketiranju građana od strane direktora elektrodistribucije.

Kao što je poznato, pod pritiskom masovnih demonstracija građana i Međunarodne  zajednice režim Slobodana Miloševića je pravnom formom „Lex specialis“ vratio pokradene odborničke mandate u gradovima za koje je Opozicija raspolagala dokazima o krađi.

Međutim par meseci kasnije SPS režim Slobodana Miloševića je preko strogo poverljivog uputstva svog Centralnog izbornog štaba broj 02-234 od 04.03.1997.godine razradio taktiku kako da se zadrži vlast SPS-a na svim nivoima.

Do navedenog uputstva je uspela da dođe Demokratska stranka i isto je objavila u svom listu“Demokratija“ od 16.07.1997. godine na strani 8 pod naslovom „Rasturite i uništite Koaliciju Zajedno“.

Kao epilog navedenog uputstva pokušavana su i izvršena brojna ubistva političkih protivnika SPS-a (naprimer: pokušaj ubistva Vuka Draškovića, ubistva: Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, Zorana Đinđića a verovatno i mnoga druga koja se zvanično vode kao nesrećni slučajevi ili prirodna smrt).

Svedok:

Slobodan Radulović, MB:       2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o paralizi državnih institucija dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o paralizi državnih institucija dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o paralizi državnih institucija, a svedočenje o tome počinjem od mog Predloga br. 27713 od 22.11.1989. godine 14. Kongresu SKJ za raspuštanje SKJ i raspisivanje slobodnih i demokratskih izbora.

Zbog sabotaže ustavnosti i zakonitosti od strane dr Čedomira Kneževića u pogledu mog nezakonitog raspoređivanja na poslove sa nižom stručnom spremom Radničkom savetu Instituta za bakar, dopisom br. 2206 od 21.05.1990. godine, podneo sam Izjavu o nasilnom prihvatanju okupatorskog režima dr Čedomira Kneževića i njegove Mafije.

Okupatorski režim Čedomira Kneževića u Institutu za bakar i njegova mafija su mi ponovo izdali rešenje o raspoređivanju na poslove u rangu niže stručne spreme, nakon što je takvo prethodno rešenje za iste poslove pod br. 1325 od 30.09.1985. godine bilo formalno poništeno Odlukom III UR 596/86 Osnovnog suda udruženog rada od 26.08.1986. godine.

Pre ponovnog izdavanja rešenja za poslove sa nižom stručnom spremom okupatorski režim dr Čedomira Kneževića i njegova mafija su uspeli da zataškaju moju privatnu krivičnu tužbu podnetu 03.09.1989. godine Opštinskom sudu Bor tako što je ova tužba bačena u kantu za smeće bez puštanja u zakonsku sudsku proceduru davanjem broja predmeta i zakazivanjem ročišta, obzirom da je, očigledno u saradnji okupatorskog režima dr Kneževića i Opštinskog suda iz Bora bilo pripremljeno i donošenje Rešenja P-566/90 Opštinskog suda iz Bora od 31.05.1990. godine, kojim je odbačena moja tužba protiv države SR Srbije i SFRJ zbog sabotaže ustavnosti i zakonitosti

Opštinski sud iz Bora je bez obrazloženja propustio da po službenoj dužnosti zakaže pripremno ročište na kome se u skladu sa Zakonom o parničnom postupku otklanjaju eventualni nedostaci i proceduralne smetnje za zakazivanje Glavne rasprave.

Umesto zakazivanja pripremnog ročišta a zatim i Glavne rasprave Opštinski sud iz Bora je zatražio ispravku tužbe a nakon date ispravke odbacio je tužbu kao nerazumljivu Rešenjem P-566/90 od 31.05.1990. godine.

Izjavom o nasilnom prihvatanju okupatorskog režima dr Čedomira Kneževića i njegove Mafije u vezi nasilno nametnute okupacije obavestio sam i Predsedništvo SR Srbije preporučenom poštanskom dostavom br. 6797 od 21.05.1990. godine.

Pošto je u međuvremenu Skupština Republike Srbije usvojila Zakon o političkim organizacijama svim nadležnim strukturama Instituta za bakar 23.07.1990. godine podneo sam Zahtev br. 3485 za raspuštanje partijskih organizacija i zabranu formiranja Socijalističke partije Instituta.

Istovremeno, zbog ubacivanja u sve strukture vlasti članova novoformiorane Socijalističke partije Srbije, bez prethodnog učešća na izborima, od predsednika predsedništva SR Srbije, Slobodana Miloševića tražio sam da podnese ostavku, preporučenom poštanskom pošiljkom br. 0026009 od 23.07.1990. godine.

Obaveštenjem br. 07-607-1-3307-90 od 28.08.1990. godine od Predsedništva SR Srbije obavešten sam da je moja pretstavka (informacija predsedništvu SR Srbije o nasilnom prihvatanju okupacije od strane komunističkog režima) ustupljena u nadležnost Republičkom sekretarijatu za rad i socijalnu politiku.

Obzirom da sam, na osnovu dotadašnjeg iskustva sa državnim institucijama,  navedeno Obaveštenje br. 07-607-1-3307-90 od 28.08.1990. godine doživeo kao sprdnju i izrugivanje od strane predsedništva SR Srbije, u dopisu od 28.09.1990. pod naslovom „Gospodo usrećitelji srpskog naroda“ stavio sam im do znanja da su njihova dela i njihovi usrećiteljski radovi poznati narodu i da nema potrebe da se odriču ni svoga imena (mislilo se na izvršenu promenu naziva SKS u SPS) ni svojih dela, jer im narod i istorija neće zaboraviti ni jedno ni drugo.

Naravno, da nakon ovog mog dopisa predsedništvu Srbije nije padalo više napamet da me zamajava „vozanjem“ kroz institucije sistema, pogotovo zato što su bili zauzeti ratovima i ratnim profiterstvom.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB:       2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o nažinu upotrebe državnih institucija SR Srbije i SFRJ dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su zakonom dozvoljeni u neograničenom broju primeraka.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o načinu upotrebe državnih institucija SR Srbije i SFRJ dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o načinu upotrebe državnih institucija SR Srbije i SFRJ radi prikrivanja zloupotreba od strane kadrova na državnim, sudskim, privrednim ili političkim funkcijama.

Svedočenje o načinu upotrebe državnih institucija počinjem od donošenja Odluke broj III UR 596/86 Osnovnog suda udruženog rada iz Zaječara od 26.08.1986. godine, koja je u donetom obliku bila nepodobna za sudsko izvršenje, čime je izostao smisao sudske pravde garantovane ustavom SFRJ i Ustavom SR Srbije.

Zbog namernog donošenja sudskih odluka u nepodobnom obliku za izvršenje uputio sam žalbu u istovetnom tekstu Skupštini SFRJ, Centralnom komitetu SKJ i Sudu udruženog rada SR Srbije.

Pošto je Sud udruženog rada Srbije potvrdio Odluku br. III UR 596/86 Osnovnog suda udruženog rada iz Zaječara od 26.08.1986. godine, a Vrhovni sud Republike Srbije je, suprotno članu 233. stav 3. Ustava SFRJ odbio nadležnost za reviziju i zaštitu zakonitosti nad pravosnažnim odlukama sudova udruženog rada Republike Srbije, od Saveznog javnog tužilaštva SFRJ tražio sam da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti ali je to odbijeno Obaveštenjem Gt-58/87 od 13.02.1987. godine. Skupština SFRJ je ovu moju predstavku Obaveštenjem br. 086-680/88 od 01.03.1988. godine ustupila Skupštini Srbije. Centralni komitet SKJ se na ovu moju predstavku nije ni oglasio.

Takođe, povodom dodele ordena rada sa crvenom zastavom Institutu za bakar od strane predsedništva SFRJ obratio sam se protestnim zahtevom Skupštini SFRJ i Centralnom komitetu SKJ, kojima sam ponudio pisane isprave kao dokaz da prilikom dodele navedenog ordena nisu poštovani utvrđeni kriterijumi.

Ovu predstavku Skupština SFRJ nije razmatrala već je istu ustupila Skupštini Srbije – Službi za predstavke i predloge Beograd o čemu sam obavešten Obaveštenjem br. 086-1101/88 Skupštine SFRJ od 18.03.1988. godine. Pri Skupštini Srbije ova je predstavka zataškana bez rešavanja.

Takođe, ni Centralni komitet SKJ nije razmatrao ovu predstavku, već je istu ustupio Centralnom komitetu SK Srbije o čemu sam obavešten Obaveštenjem br. 21-391/2 od 02.02.1988. godine. Pri Centralnom komitetu SK Srbije ova je predstavka zataškana bez rešavanja.

Nakon dobijanja Obaveštenja br. 21-391/2 od 02.02.1988. godine Centralnom komitetu SKJ sam dostavio dopunu dokaza o nepoštovanju procedure i kriterijuma za dodelu odlikovanja Institutu za bakar, ali je i ova predstavka ustupljena Centralnom komitetu SK Srbije o čemu sam obavešten Obaveštenjem br. 21-391/4 od 03.03.1988. godine.

Zbog očiglednih sabotaža pravnog poretka države, preporučenom pošiljkom br. 95246 od 04.02.1988. godine Skupštini SFRJ sam podneo Zahtev za utvrđivanje odgovornosti pravnih subjekata SFRJ za sabotažu ustavnosti i zakonitosti, koji je zataškan bez rešavanja.

Pošto su sve moje predstavke na svim nivoima državnih institucija bile zataškane sabotažom pravnog poretka država SFRJ i Republike Srbije, zaštitu svojih prava zatražio sam pred Opštinskim sudom u Boru tako što sam protiv navedenih država podneo tužbu zbog nepoštovanja ustavnosti i zakonitosti od strane državnih organa.

Opštinski sud iz Bora je bez obrazloženja propustio da po službenoj dužnosti zakaže pripremno ročište na kome se u skladu sa Zakonom o parničnom postupku otklanjaju eventualni nedostaci i proceduralne smetnje za zakazivanje Glavne rasprave.

Umesto zakazivanja pripremnog ročišta a zatim i Glavne rasprave Opštinski sud iz Bora je zatražio ispravku tužbe a nakon date ispravke odbacio je tužbu kao nerazumljivu Rešenjem P-566/90 od 31.05.1990. godine.

Na Rešenje P-566/90 Opštinskog suda iz Bora od 31.05.1990. godine podneo sam žalbu Okružnom sudu u Zaječaru i Skupštini SFRJ.

Okružni sud iz Zaječara je potvrdio Rešenje P-566/90 Opštinskog suda iz Bora od 31.05.1990. godine svojim Rešenjem Gž-1292 od 28.06.1990. godine.

Skupština SFRJ je moju žalbu ustupila u nadležnost Skupštini Opštine Bor o čemu sam obavešten Obaveštenjem br. 086-2717/90 od 20.08.1990. godine.

Ova pretstavka je zataškana pri Skupštini Opštine Bor bez rešavanja jer Skupština Opštine Bor po ustavu i zakonu nije bila nadležna za rešavanje sabotaže sudskih odluka.

Nakon donošenja Rešenja Gž-1292 Okružnog suda iz Zaječara od 28.06.1990. godine Vrhovnom sudu Republike Srbije podneo sam Zahtev za Reviziju ovog rešenja Okružnog suda iz Zaječara.

Vrhovni sud Socijalističke Republike Srbije odbio je moj zahtev za reviziju Rešenjem Rev. 588/91 od 20.03.1991. godine.

Odbijanjem nadležnih državnih organa SR Srbije i SFRJ da na zakonit i ustavni način rešavaju moje predstavke, države SFRJ i SR Srbija su mi izdavanjem navedenih pisanih isprava zvanično potvrdile sabotažu pravnog poretka u SR Srbiji i SFRJ.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB:       2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o ekološkim događanjima dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o ekološkim događanjima dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o političkim zloupotrebama radi prikrivanja ekološkog genocida izazvanog radom nekih pogona RTB-a Bor radi sticanja nelegalnog profita za potrebe političkih struktura Republike Srbije na račun zdravlja stanovnika Bora pa i cele Srbije.

Na činjenicu da se u Boru godinama sprovodi ekološki genocid zarad profita vlade Republike Srbije ukazao je članak informativnog glasila „Građanin“ od 28.04.1987. godine u kome je objavljen tekst pod nazivom „Vlada uzima pare Boranima ostaje otrov“.

Nakon ovog članka u štampi su se vremenom pojavili i drugi članci u kojima su navođene činjenice da se u borskoj Topionici, koja godinama radi ilegalno bez upotrebne dozvole, prerađuju prljavi koncentrati bakra sa visokim sadržajem teških i toksičnih metala kao što su živa, kadmijum, nikl, arsen itd. Na osnovu serije ovih napisa izašlo je na videlo da je vršena i eksploatacija rudnog tela „H“ sa visokim sadržajem arsena, zbog čega se pretpostavlja da je prerada takvih sirovina u Boru uzrok da se u Boru deca rađaju sa tumorima, da je veliki broj regruta nesposoban za služenje vojnog roka itd.

Afera o ekološkom genocidu nastala je kada je vlada Republike Srbije stavila embargo na delegatsko pitanje poslanika Jelke Miljković iz Niša, koja je svoje pitanje o ekološkom genocidu bazirala na naučnom radu Nade Ajdačić, koja je, ispitujući radioaktivnost reke Timok nizvodno od zatvorenog rudnika uranijuma „Kalna“, utvrdila da se radioaktivnost nizvodno smanjuje do uliva Borske reke a zatim enormno povećava. Na osnovu toga je Nada Ajdačić krenula sa ispitivanjem radioaktivnosti uzvodno uz Borsku reku pri čemu je utvrdila da su izvor ove radioaktivnosti postrojenja Rudarsko topioničarskog basena Bor o čemu je sačinila Izveštaj, koji je delegatu Jelki Miljković bio povod za postavljanje delegatskog pitanja a vladi Republike Srbije da na sve informacije o tome stavi embargo a protiv svih onih koji o tome nešto znaju ili pričaju u javnosti, preko policije i službi državne bezbednosti pokrene mere praćenja, prisluškivanja, izolacije, zastrašivanja, privođenja na tzv. „informativne razgovore“, i sl. Međutim sve to je bilo kontraproduktivno za vlastodršce, jer su se u štampi i pored svega toga pojavili napisi o ekološkom genocidu.

Ovakvo izveštavanje javnih glasila o ekološkom genocidu u Boru, motivisali su me da zajedno sa Radmilom Petrović i Petrom Jovanović iniciramo stvaranje ekološkog društva, što je, kao i kasnija događanja opisano u mom dnevniku koji sam vodio u periodu od 23.10.1989. godine do 24.11.1989. godine pod nazivom „Dnevnik jednog disidenta“.

Zbog nasilnog zataškavanja istine o ekološkom genocidu od strane državnih organa Republike Srbije i poslovodstva RTB-a Bor i Instituta za bakar shvatio sam da se protiv takvih argumenata laži i sile ne može i ne vredi boriti istinom i silom argumentima zbog čega sam preko Socijalističkog Saveza Radnog naroda Skupštini Ekološkog pokreta „Dubašnica“ podneo obrazloženu pismenu ostavku preporučenom poštanskom pošiljkom br. 37792 od 06.12.1989. godine (objavljeno na ovom blogu pod naslovom „Radioaktivna Srbija-prvi deo“).

Nakon moje ostavke i ostali osnivači i inicijatori nastanka Ekološkog pokreta „Dubašnica“ prekinuli su svoja anganžovanja a rukovođenje Ekološkim pokretom su preuzeli prorežimski ljudi koji su sebe proglasili osnivačima ovog pokreta a istorijat i zasluge za  njegovo nastajanje vezali su za svoja imena.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB:       2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o načinu primene nauke dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o načinu primene nauke dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o političkim zloupotrebama nauke zbog forsiranja politički podobnih ali zato nedovoljno stručnih kadrova na račun onih stručnijih što je rezultiralo nanošenjem materijalne štete privredi i ugledu RTB-a Bor i Instituta za bakar Bor zbog izrade promašenih tehničko-tehnoloških investicionih projekata.

Povodom proslave dvadeset godina postojanja Instituta za bakar u organizaciji dr Čedomira Kneževića 1982. godine izdata je Monografija u kojoj su pobrojani svi tehnološko investicioni radovi Instituta za bakar od kojih su se mnogi, zbog loših finansijskih rezultata, u praksi pokazali kao  tehnološko-investicioni promašaji.

Na početku navedene Monografije naveden je spisak članova Odbora za obeležavanje 20 godina Radne organizacije Instituta za bakar i 25 godina naučnoistraživačkog rada u Basenu Bor.

Odbor je bio sastavljen od  32 lica sa najvišim političkim i rukovodećim funkcijama iz tog vremena, od kojih su većina bili dobitnici nekih nagrada u obliku zlatnih plaketa.

Kasnije se pokazalo da su neki od navedenih članova ovog Odbora imali i veliku ulogu u nekim aferama ili kriminalnim događanjima, u čemu je svakako najgoru ulogu imao mr Nikola Šainović, tadašnji predsednik Skupštine Opštine Bor, koji je svoju političku i radnu karijeru neslavno završio u Haškom tribunalu kao osuđenik za izvršenje nekih ratnih zločina.

U vezi načina upotrebe nauke u RTB-u Bor i Institutu za bakar postoje napisi u sredstvima javnog informisanja od kojih navodim samo nekoliko onih koje sam uspeo da sačuvam ali se u ovim tekstovima spominju i drugi objavljeni napisi na ovu temu:

članak u Politici ekspres pod naslovom „Prepisali projekat“ od 10.04.1986. godine

članak u NON-u pod naslovom „Diverzanti u Boru“ iz 1986. godine

Članak u NON-u pod naslovom „Drugovi akademski radnici“ iz 1986. godine

članak u NON-u pod naslovom „Biće tako dok ima budala koje plaćaju“ iz leta 1986. godine

Zbog zloupotrebe nauke u RTB-u Bor i Institutu za bakar nas troje građana Bora (Petar Jovanović, Radmila Petrović i ja Slobodan Radulović), nadležnim institucijama Republike Srbije (Skupštini, Predsedništvu Republike Srbije, Centralnom komitetu, Socijalističkom savezu, i Savezu sindikata) podneli smo Zahtev za sanaciju situacije u Boru.

Zahtev za sanaciju situacije u Boru je radi zataškanja na nivou Centralnog komiteteta Saveza komunista Srbije prosleđen na nadležnost upravo onima protiv čijeg je političkog uticaja na nauku u RTB-u i Institutu za bakar bio usmeren, o čemu sam obavešten Obaveštenjem broj 0213-389/1 Centralnog komiteta saveza komunista Republike Srbije od 17.04.1987. godine.

Pri Međuopštinskoj Konferenciji Saveza komunista Zaječar, u kome su organizatori zloupotreba nauke u RTB-u Bor i Institutu za bakar imali jako uporište i podršku zahvaljujući Nedeljku Magdalinoviću koji je bio predstavnik Bora u tom partijskom forumu, uz uskraćivanje našeg učešća i pružanja argumentacije blanko su negirani svi naši navodi iz predstavke „Zahtev za sanaciju situacije u Boru“ od 13.02.1987. godine, što je prihvaćeno i na Centralnom komitetu saveza komunista Srbije o čemu sam obavešten dopisom broj 021-744/2 Centralnog komiteta saveza komunista Republike Srbije od 01.04.1988. godine.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB: 2007945751012

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.“), ovaj zapis o načinu zbrinjavanja privilegovanih radnika Instituta za bakar iz Bora u Beogradu, dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti – da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o načinu zbrinjavanja privilegovanih radnika u Beogradu dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o načinu zbrinjavanja privilegovanih radnika Instituta za bakar iz Bora u Beogradu, po osnovu rešavanja stambenog i materijalnog statusa na teret Instituta za bakar uz pomoć mahinacija sa „deficitarnim kadrovima“ i „kadrovskim stanovima“.

Do ovakvog saznanja živeo sam u zabludi da u Beogradu niko iz provincije niti iz Beograda u oblasti nauke ne može postati deficitaran kadar i da dobije kadrovski stan ako nema neki priznati patent ili naučnu inovaciju.

Ova moja zabluda razbijena je Zaključkom br. XXII-3-2-2. Radničkog saveta Instituta za bakar od 04.10.1984. godine.

U zabludi da u Pravilniku o stambenim potrebama Instituta za bakar ne postoji pravni osnov iz Ustava i i zakona da direktor matične firme iz Bora istovremeno raspolaže sa dva kadrovska stana (jedan u Boru a drugi u Beogradu), podneo sam inicijativu Ustavnom sudu Republike Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti takvog pravnog akta ali je Ustavni sud Republike Srbije razbio ovu moju zabludu svojim Rešenjem broj U-750/84 od 06.02.1986. godine.

Za vreme dok je moja ustavna zabluda „proučavana“ u nekim strukturama Ustavnog suda Republike Srbije, a pošto predstavničko Odeljenje Inženjering u Beogradu nije zakonski postojalo, da bi sproveo Odluku Radničkog saveta Instituta za bakar u vezi nametnute obaveze da sebi obezbedi stan u Beogradu, direktor je morao da nađe posredničku firmu koja će mu izvršiti nabavku stana. Za taj težak zadatak, kao afirmisana firma u oblasti kupoprodaje sekundarnih sirovina anganžovana je Radna jedinica „Inos“ iz Beograda na osnovu Ugovora o nabavci stana br. 1117 od 18.03.1985. godine.

Pošto Institut za bakar u vreme ugovorene saradnje sa Radnom jedinicom Inos iz Beograda nije imao para za kupovinu predmetnog stana za potrebe direktora, organizovano je zatvaranje finansijske konstrukcije davanjem bankarske garancije Osnovne banke Bor (kasnije Jugobanka Bor) na osnovu Rešenja broj II/032-32 od 20.03.1985. godine.

Po saznanju za navedene Odluke Radničkog saveta Instituta za bakar u vezi sa kupovinom i dodelom stana u Beogradu direktoru dr Čedomiru Kneževiću, kao i u vezi sumnji o nenamenskom utrošku finansijskih sredstava od projekta u Iranu, od upravnih struktura Instituta za bakar smo Radmila Petrović i ja tražili odgovore Zahtevom br. 966 od 02.03.1988. godine ali odgovor nismo nikada dobili.

Pošto inovacija sa kupovinom i dodelom stana Čedomiru Kneževiću u Beogradu nije imala validnu zakonsku i moralnu podlogu zbog čega je pretila opasnost da pobudi interesovanje šire javnosti, pristupilo se registraciji ove inovacije tako što je naknadno izvršen upis u sudski registar predstavničkog Odeljenja Inženjering u Beogradu i bio obezbeđen i poslovni prostor.

Pošto je dr Čedomir Knežević u međuvremenu obavio vlasničku transformaciju nad navedenim stanom u Beogradu nije više postojala potreba da se plaćaju troškovi postojanja predstavničkog Odeljenja Inženjering u Beogradu pa je Privredni sud iz Zaječara, na osnovu zahteva Upravnog odbora Instituta za bakar, doneo Rešenje broj Fi-767/98 od 12.11.1998. godine o brisanju iz sudskog registra poslovne jedinice Instituta za bakar u Beogradu.

Da bi se zadržale obaveze da Čedomir Knežević i nekoliko drugih lica iz Beograda (supruga jednog od kasnijih direktora Instituta za bakar, Savović Veselina i još neki rođaci ili prijatelji), radi materijalne egzistencije u Beogradu i dalje budu na platnom spisku Instituta za bakar iz Bora, u nepostojećoj firmi za obavljanje nepostojećih poslova, nakon brisanja Odeljenja Inženjering u Beogradu iz sudskog registra, sa njima je organizovano potpisivanje ugovora o radu broj: 55, 56, 57 i 58 od 13.01.1999. godine i broj 85 od 19.01.1999. godine!!!???

Po saznanju za takve „inovacije radnog zakonodavstva“ sindikat Nezavisnost Instituta za bakar je 20.02.2001. godine Opštinskom Javnom Tužilaštvu u Boru podneo krivičnu prijavu protiv predsednika upravnog odbora Instituta za bakar Blagoja Spaskovskog i direktora Instituta za bakar Nedeljka Magdalinovića ali je taj postupak zataškan kao zastareo.

Navedene “inovacije radnog zakonodavstva” su u Institutu za bakar u Boru bile prikrivane kao poslovna tajna, što je u štampi zabeleženo pod naslovom „Čuvari poslovnih tajni“.

Po objavljivanju ovog članka, „čuvarima poslovnih tajni iz Beograda“ Institut za bakar iz Bora je otkazao ugovore o radu u zamenu za podeljene otpremnine ili dodeljene penzije.

Svedočio:

Slobodan Radulović, MB:2007945751012

NAPOMENA:

Dokazne isprave u vezi ovog svedočenja su objavljene na sajtu: http://www.borskainicijativa.com pod naslovom: „Kako obezbediti sebi stan na ekskluzivnoj lokaciji i lagodan život u Beogradu?“

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović