Kako u Srbiji funkcioniše sprega politike, kriminala i pravosuđa može se videti na primeru zatvaranja srpskih banaka a posebno Borske banke AD Bor.

Naime, pre zatvaranja Borska banka AD Bor sve banke pa i ova su pljačkane na razne načine, uglavnom preko službenih lica – vidi

KAKO SU LETILI MILIONI IZMEĐU MOSKVE I BEOGRADA: MILIJARDE DOLARA U „DIPLOMATSKOJ POŠTI“

KAKO SU PROPALE SRPSKE BANKE

KAKO SU PROPALI BORSKA BANKA AD I RTB BOR

O pljačkanju Borske banke izveštavala su i druga sredstva javnog informisanja -vidi


Banku pljačkali i akcionari

Da bi se zataškale navedene pljačke Borske banke AD Bor (bivša Jugobanka Bor) pristupilo se njenom naprasnom stečaju. Tim povodom moja supruga Ljiljana Radulović na sastanku sindikata dala je izjavu koju je prenela i TV Bor – vidi


Govor na zajedničkoj sednici sindikata

Zbog iznetih argumenata o zatvaranju Borske banke AD Bor moja supruga se tim povodom bezuspešno obraćala gospodinu Mlađanu Dinkiću ali je umesto njegovog odgovora dobila otkaz ugovora o radu od Stečajnog upravnika Dragane Stojanović, koja je ovu banku i uvela u stečaj – vidi


Pismo Dinkiću od 18.02.2004.

Rešenje o otkazu ugovora o radu od 05.03.2004.

Zbog davanja otkaza ugovora o radu mojoj suprugi bez isplate zaostalih zarada Poverenik Agencije za stečaj i likvidaciju banaka joj je izdao potvrdu o iznosu priznatih dugovanja a u banci su je uputili da ova potraživanja ostvari preko Trgovinskog suda u Zaječaru koji je doneo odluku o uvođenju stečaja nad ovom bankom – vidi

Obračun neisplaćenih zarada

Dopis sudu od 30.03.2004. sa obrazloženjem o potraživanjima



Zbog razvlačenja sudskog postupka u kome je sud zakazivao rasprave bez pozivanja moje supruge ona se nakon dve bezuspešne pritužbe Trgovinskom sudu obratila posebnom pritužbom Narodnoj kancelariji predsednika republike Srbije – vidi


Ponovljena urgencija za donošenje odluke Trgovinskog suda Zaječar

Odgovor Narodnoj kancelariji u vezi odugovlačenja isplate

Kao što se vidi u odgovoru Trgovinskog suda Narodnoj kancelariji predsednika Republike umesto odgovora samog predsednika tog suda Branislava Nikodijevića daje se Izveštaj Stečajnog upravnika Borske banke AD u stečaju Dragane Stojanović u kome se kaže da su potraživanja moje supruge priznata u celosti ali da će joj deo u visini minimalnih zarada biti isplaćen na osnovu rešenja Trgovinskog suda od 18.02.2005. godine pa radnicima treba od priznatih dugovanja po osnovu zakonskog prioriteta odmah isplatiti iznose u visini minimalnih zarada pre uvođenja stečaja sa zakonskom zateznom kamatom i izvršiti uplatu poreza i doprinosa a ostatak će im biti isplaćen po formiranju stečajne mase u zavisnosti od toga koliko su ukupna potraživanja ostalih poverilaca. Nakon toga moja supruga je od Borske banke AD dobila Rešenje St-124/04 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2005. godine i obračun isplaćenih minimalnih zarada koje pre stečaja nisu bile uvedene nikakvim pravnim aktom niti su kao takve utvrđene navedenim sudskim rešenjem – vidi


Rešenje  St-124/04 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2005. godine

Obaveštenje br. 1216 Borske banke AD Bor od 06.06.2005.

Rešenje Trgovinskog suda iz Zaječara od 18.02.2005. godine na koje se u svom izveštaju pozvala Stečajni upravnik Borske banke AD Bor Dragana Stojanović, moja supruga nije dobila, jer da je mojoj suprugi bilo uručeno takvo rešenje Trgovinskog suda od 18.02.2004. godine po kome je Borska banka AD Bor mogla da postupi tako kako je postupila, moja supruga bi se sigurno žalila na takvo rešenje zato što isto nije moglo biti zasnovano na tadašnjim zakonskim propisima.
Po prijemu Rešenja St-124/04 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2004. godine, pošto u zakonskom roku nije bilo uloženih žalbi moja supruga je pokušala u Trgovinskom sudu u Zaječaru da joj se na to rešenje overi klauzula pravosnažnosti ali joj je pisarnica tog suda šest meseci po donošenju tog rečenja, tj. 26.07. 2005. godine izdala dokument o svojoj nenadležnosti za to – vidi


Potvrda o izbegavanju overe pravosnažnosti

Obzirom na sva navedena dešavanja postalo nam je jasno da sa stečajem Borske banke AD nisu čista posla. U to smo se uverili kada je Trgovinski sud iz Zaječara tek nakon velikih muka i višestrukih protesta pristao da na svom rešenju St-124/04 overi pravosnažnost.

Po overi pravosnažnosti Rešenja St-124/04 od 08.02.2004. godine moja supruga je tom sudu podnela predlog za prinudno izvršenje ali je taj sud to odbio Rešenjem I-2183/06 predsednika tog suda Branislava Nikodijevića od 25.12.2006. godine – vidi


Rešenje I-2183/06 Trgovinskog suda iz Zaječara od 25.12.2006.

Na Rešenje I-2183/04 predsednika Trgovinskog suda od 25.12.2006. godine uložena je žalba višem Trgovinskom sudu u Beogradu ali je ista odbijena Rešenjem II-Iž-102/07 tog suda od 24.01.2007. godine uz obrazloženje da je za prinudno izvršenje pravosnažnog Rešenja St-124/05 Trgovinskog suda iz Zaječara nadležan Opštinski sud u Boru kome su po službenoj dužnosti bile upućene spise predmeta za izvršenje od strane Trgovinskog suda iz Zaječara -vidi


Rešenje II Iž-102/07 Višeg Trgovinskog suda iz Beograda od 24.01.2007.

Pošto je Zakonom o izvršnom postupku definisano da je nadležni sud za prinudno izvršenje u obavezi da u roku od tri dana donese svoje rešenje o izvršenju a Opštinski sud je namerno i bez ikakvog uporišta u zakonu odbijao to da učini, moja supruga je morala da uloži pritužbu vršiocu dužnosti predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorici Jovanović – vidi


Pritužba vd predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorici Jovanović od 30.03.2007.

Obaveštenje vršioca dužnosti predsednika Opštinskog suda Bor Zorice Jovanović od 03.04.2007.

Kako izvršni sudija Opštinskog suda Bor Zoran Nešković nije ispoštovao ni Zakon o izvršnom postupku ni obećanje dato vršiocu dužnosti predsednika suda Zorici Jovanović da će do 15 aprila 2007. godine doneti rešenje o izvršenju, jer isto nije doneo ni do 10.05.2007. godine, moja supruga je vršiocu dužnosti predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorici Jovanović 14.05.2007. godine uputila Ponovljenu pritužbu – vidi


Ponovljena pritužba vd predsednika Opštinskog suda Bor od 14.05.2007.

Pošto su izvršni sudija Opštinskog suda Bor Zoran Nešković i vršilac dužnosti predsednika opštinskog suda Bor Zorica Jovanović do 30.06.2007. godine nastavili da ignorišu zakonom i ustavom utvrđeni pravni poredak republike Srbije, moja supruga je 01.06.2007. godine preko pisarnice Ministarstva pravde u Beogradu predala Žalba na postupanje sudova i Predlog za naknadu štete zbog nezakonitog odugovlačenja postupka – vidi


Žalba Ministarstvu pravde na postupanje sudova od 01.06.2007.

Neko je iz Ministarstva pravde o predatoj žalbi odmah obavestio nadležne iz Opštinskog suda Bor i oni su u hitnom postupku mojoj suprugi uručili Rešenje I-109/07 Opštinskog suda iz Bora sa retroaktivnim datumom donošenja, navodno od 07.05.2007. godine, a to se potvrđuje kroz Obaveštenje VI Su 37/07 vršioca dužnosti predsednika Opštinskog suda Bor od 13.07.2007. godine u kome se kaže da će prema obaveštenju sudije Zorana Neškovića predmeti u vezi izvršenja brzo biti stavljeni u rad (i drugi su tražili izvršenje po Rešenju St-124/05)-vidi


Rešenje I-109/07 Opštinskog suda Bor od 07.05.2007.

Odgovor vd predsednika Opštinskog suda Bor na Ponovljenu pritužbu

Na primljeno Rešenje I-109/07 sa retroaktivnim datumom donošenja moja je supruga uložila žalbu Okružnom sudu iz Zaječara -vidi Žalba na Rešenje I-109/07 od 07.05.2007.

Pošto je moja supruga predala Ministarstvu pravde žalbu na rad Opštinskog suda iz Bora Obaveštenjem VI Su 37/07-39 vršioca dužnosti predsednika Opštinskog suda iz Bora Zorice Jovanović od 03.07.2007. obaveštena je da je tim povodom sudija Zoran Nešković napisao svoju izjavu koju je dostavila u prilogu – vidi


Obaveštenje VI Su 37/07-39 vd predsednika Opštinskog suda Bor Zorice Jovanović od 03.07.2007.

Izjava sudije Opštinskog suda Bor Zorana Neškovića od 02.07.2007.

Kao što se vidi iz navedene izjave sudije Zorana Neškovića on je odugovlačio sa donošenjem rešenja zato što mu je bilo potrebno vreme da se sa višim sudovima dogovori kako da postupi. Ustvari radi se o dogovoru kako da se krši zakon na štetu poverilaca jer je Borska banka AD Bor otišla u stečaj u mesecu februaru 2004. godine kada je važio Zakon o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka (Sl. List SFRJ br.84/89i 63/90 i sl. List SRJ br. 37/93, 26/95, 28/96, 44/99 i 53/01), te su potraživanja moje supruge dospela na naplatu po osnovu člana 18. stav 1. tačka 4. u vezi člana 19. stav 1. tačka 2. navedenog zakona (ČLAN 18. STAV 1. TAČKA 4: Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka i sastoje se u sledećem: 4) potraživanja poverilaca prema banci,izuzev potraživanja inostranih kreditora koja su obezbeđena garancijama Narodne banke Jugoslavije i Federacije, smatraju se dospelim. ČLAN 19. STAV 19. TAČKA 2: Potraživanja poverilaca isplaćuju se iz stečajne mase po sledećem redosledu: 2) potraživanja poverilaca koji nisu osnivači banke ).

U ovom slučaju postoji očigledno nepoštovanje Zakona od strane Stečajnog dužnika Borske banke AD Bor, koje se sastoji iz činjenice da ta banka raspolaže ogromnom nepokretnom imovinom, da je u proteklom periodu vršila prodaju i iznajmljivanje te imovine, ali postoji osnovana sumnja da sredstva od prodate i iznajmljivane imovine nisu korišćena za formiranje stečajne mase radi solidarne isplate poverilaca već se koriste u nenamenske i nezakonite svrhe, zbog čega je učesnicima u takvim nezakonitim postupcima bilo potrebno vreme da se po principu sprege politike i kriminala povežu sa pravnim institucijama republike Srbije, da se ne bi sudilo po zakonu, jer da je Borska banka AD Bor za proteklih pet godina formirala stečajnu masu po zakonu ne bi smela onda da oprosti ogromna dugovanja svojim komintentima i sa njima povezanim licima (Dafini Milanović 365 čekova bez pokrića, Jenić Kranjecu 600.000 maraka i nešto šilinga, preduzeću JUGOLD – neobjavljen iznos, RTB-u Bor ne objavljen iznos, itd.).

Da je tačna napred navedena pretpostavka dokazuje i činjenica da nakon uložene pritužbe Ministarstvu pravde republike Srbije, to ministarstvo nije preduzelo nikakve konkretne mere na suzbijanju navedenih nezakonitosti već se i ono upustilo u praksu zamajavanja pritužioca što se vidi iz teksta Obaveštenja br. 071-00-1073/2007-02 od 13.06.2007. godine, kojim uz citiranje zakonskih odredbi obaveštava moju suprugu da će od predsednika Opštinskog suda zatražiti izveštaj – vidi


Obaveštenje br. 071-00-1073/07 Ministarstva pravde od 13.06.2007.

Međutim, i pored činjenice da je sudija Zoran Nešković Ministarstvu pravde poslao Izveštaj u kome se praktično pravda da je kršio zakon zato što mu je trebalo vremena da se sa višim sudovima dogovori kako da zajedno krše zakon, Ministarstvo pravde na to nije reagovalo u skladu sa svojim nadležnostima!!??

U namerno kršenje zakona neosnovanim odugovlačenjem postupka izvršenja uključio se i Okružni sud nakon podnošenja žalbe na Rešenje I-109/07 Opštinskog suda iz Bora od 07.05.2007. godine zbog čega je moja supruga 28.01.2008. godine podnela pritužbu predsedniku Okružnog suda iz Zaječara – vidi


Pritužba predsedniku Okružnog suda Zaječar od 28.01.2008. zbog odugovlačenja rešavanja žalbe na Rešenje I-109/07 Opštinskog suda iz Bora

Nakon uložene pritužbe i pri Okružnom sudu iz Zaječara pristupilo se retroaktivnom donošenju odluke što se vidi iz Obaveštenja VI Su 37/08-16 predsednika Okružnog suda Zaječar Slobodana Mitića od 14.02.2008. godine u kome se tvrdi da je taj sud navodno odlučio po žalbi još 23.11.2007. godine a da je svoju odluku poslao Opštinskom sudu Bor tek 05.02.2008. godine – vidi


Obaveštenje br. VI Su 37/08-16 predsednika Okružnog suda Zaječar Slobodana Mitića od 14.02.2008.

Rešenje Gž-2139/07 Okružnog suda Zaječar od 23.11.2007

Donetim Rešenjem Gž-2139/07 sa retroaktivnim datumom donošenja od 23.11.2007. godine Okružni sud je podržao sudiju Opštinskog suda iz Bora Zorana Neškovića da Rešenje St-124/05 Trgovinskog suda iz Zaječara od 08.02.2005. godine nije podobno za sudsko izvršenje jer je njime utvrđena samo visina potraživanja a ne i obaveza dužnika da istu izvrši, čime se potpuno obesmišljuje uloga suda jer je navedenim Rešenjima Opštinskog i Okružnog suda zanemarena odredba iz člana 34. stav 2. Zakona o izvršnom postupku koja predviđa da u slučaju da u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok se određuje rešenjem o izvršenju.

Dakle radi se o osnovanoj sumnji da je Borska banka AD Bor zatvorena radi otpisivanja dugova fizičkim i pravnim licima koja su je prethodno pljačkali na razne načine (vidi ovde)

a što je za posledicu imalo da mi supruga bude otpuštena bez isplate punog iznosa zaostalih zarada, što je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, međunarodnim pravom i Zakonom o radu, zbog čega je moja supruga protiv navedenih odluka Opštinskog i Okružnog suda podnela Ustavnu žalbu – vidi


Ustavna žalba na Rešenje Gž-2139 Okružnog suda Zaječar od 23.11.2007.

Nije tačna ni tvrdnja Opštinskog suda iz Bora ni Okružnog suda iz Zaječara da ne postoji utvrđena obaveza izvršnog dužnika na isplatu duga izvršnom poveriocu, jer čin priznanja duga od strane dužnika i započeto izvršenje samo po sebi podrazumeva i obavezu dužnika da taj dug do kraja isplati izvršnom poveriocu, a ako to ne učini dobrovoljno u razumnom roku sasvim je razumljivo da će se rok za takvu isplatu odrediti rešenjem o izvršenju na osnovu člana 34. stav 2. u vezi člana 32. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, koju su obavezu Opštinski sud iz Bora i Okružni sud iz Zaječara, na osnovu pravosnažne izvršne isprave St-124/04 propustili da utvrde po službenoj dužnosti.

Na osnovu svega iznetog a obzirom da su u zatvaranje Borske banke AD Bor očigledno umešana lica sa visokim političkim i državnim funkcijama, mala je verovatnoća da oni u uslovima sprege politike, kriminala i pravosuđa neće ostvariti uticaj i na Ustavni sud Srbije i taj se uticaj već nazire iz same činjenice da se i pri tom sudu već više od godinu ipo dana odugovlači sa donošenjem odluke.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović