Nije ništa neobično da se za vreme rata dešava da strada i civilno stanovništvo. Uobičajen izraz za to je kolateralna šteta. U takvim prilikama je uobičajeno da se sahrana vrši u zajedničkim grobnicama.

Ali ako jedna od sukobljenih strana preduzima aktivnosti da postradale odveze više stotina kilometara van ratne zone i sahrani ih pod neuobičajenim okolnostima nameće se pitanje: ZAŠTO?

Na ovo pitanje u Srbiji još nema pravih odgovora. ZAŠTO?

U traganju za ovim odgovorima podsećam da je svojevremeno Dragan Vitomirović vlasnik Timočke krimi revije objavio vest da je u Dunavu kod Kladova pronađena hladnjača puna leševa sa Kosova.

Dragan Vitomirović je inače bio radnik službe državne bezbednosti i nakon objavljivanja teksta o pronađenoj hladnjači sa leševima sa Kosova pronađen je mrtav u svom automobilu nedaleko od Zaječara, navodno kao žrtva saobraćajnog udesa. Kažu da su njegove smrtovnice bile poskidane sa mesta na kojima su bile postavljene.

ZAŠTO?

dragan vitomirovic

Radi podsećanja na ove događaje u prilogu se nude inserti o pomenutom događaju. Tekst počinje ovako:

U Đerdapu, nedaleko od Kladova, 6. aprila 1999. godine, iz reke je izvučena hladnjača puna leševa. Toga dana ribari iz Tekije primetili su da iz vode Dunava viri ćošak nekakvog sanduka. Odmah su obavestili policiju, koja je na lice mesta poslala kriminalističkog tehničara Boška Rajkovića i profesionalnog ronioca iz Kladova Živojina Žiku Đorđevića.

Policija i istražni organi nisu davali informacije, a o samom događaju, dve godine kasnije – 01. maja 2001. godine, javnost je upoznao list „Timočka krimi revija“ iz Zaječara čiji je osnivač i vlasnik Dragan Vitomirović, u tekstu pod naslovom: Kada smo otvorili frigo-sanduk iz njega su počeli da ispadaju leševi. Bilo ih je pedeset. A onda su informacije zatvorene i slučaj proglašen državnom tajnom.

Kada smo došli na lice mesta– ispričao je Đorđević za „Timočku krimi reviju“- i ugledali predmet čiji jedan deo viri iz vode, ja sam zaronio. Ubrzo sam, nedaleko od obale pronašao veliki kamion hladnjaču, koja se svojim prednjim delom oslanjala na dno, jer je prednji deo bio težak zbog motora, a zadnji deo, tačnije frigo sanduk, bio je izaolovan stiroporom i zato je bio lakši, pa je bio okrenut prema površini. Ustanovio sam da se radi o hladnjači marke „Mercedes“, sa kabinom zelene boje i frigo sandukom bele boje, na čijim stranicama je na albanskom pisalo da je ona vlasništvo neke firme iz Peći, koja se bavi preradom i transportom mesa, a bio je upisan i broj telefona firme 029/22997. Imala je pećke registarske tablice. Nedostajala je šofer šajbna, koja je najverovatnije ispala kada je kamion sleteo u Dunav, prilikom dodira sa vodom.Inače, kamion je izgledao kao nov, nije bio nigde oštećen, čak ni farovi nisu bili polomljeni. Rutinski sam ušao u kabinu. U „boš bravi“ se nalazio ključ. Na papučici gasa ležao je oveći kamen, što je govorilo u prilog tome da je neko namerno to stavio i pustio kamion da sleti u vodu…

O onome što su pronašli kriminalistički tehničar i ronilac, odmah su obavestili SUP Kladovo, odnosno: Vukašina Sperlića, načelnika, i Milana Stevanovića, rukovodioca kriminalističke službe u SUP Kladovu, a potom i Mirka Petkovića, zamenika Opštinskog javnog tužioca i Tomislava Milojkovića, istražnog sudiju Optinskog suda u Kladovu. Nakon kraćih konsultacija u SUP-u, obavešteni su i Okružno javno tužilaštvo i Okružni sud u Negotinu, odakle je dobijen nalog da se pripreme uslovi za uviđaj.

Uviđaja međutim nije bilo. Po sistemu subordinacije, policija u Kladovu obavestila je SUP u Boru, a oni MUP Srbije. Ubrzo je stiglo naređenje da se uviđaj ne vrši i da se sve informacije o hladnjači zatvore. Mesto na kome se nalazila je blokirano, a radoznalci po kratkom postupku udaljeni. (“Timočka krimi revija“ 01. maj 2001. godine)

Okružni javni tužilac u Negotinu Miroslav Srzendić, izjavio je da je preduzeo prve korake u istrazi povodom slučaja hladnjače sa 50 tela koja je pre 2 godine pronađena u Dunavu kod Kladova: Sticajem okolnosti, SUP Kladovo je obavešten da je pronađena hladnjača s telima, o tome me je obavestio šef policije Milan Stevanović i zamenik Opštinskog tužioca Kladova Mirko Petković. Naložio sam da se na licu mesta obezbedi ta hladnjača, insistirao sam na tome da se o tome obavesti Okružni javni tužilac gospodin Majstorović, koji je sada u penziji, ion je o tomeobavešten. Sutradan mi je rečeno da od obdukcije neće biti ništa, jer se slučaj nije ni desio, da je to tajna. (B92 04. maj 2001. godine)

Krsta Majstorović nam je rekao da uviđaja neće biti. Na moje pitanje zašto, odgovorio je: Zato što se ništa nije dogodilo– rekao je Srzendić. (“Danas“ 05. maj 2001. godine)

Bio sam iznenađen, ali s obzirom na ratno stanje, na situaciju koja je vladala u to vreme, morao sam da poštujem naređenje tužioca i smatrao sam da tako treba da se postupi, kaže Srzendić. Na pitanje da li je poznato odakle je hladnjača stigla, Srzendić kaže da zna samo da mu je rečeno da je hladnjača puna leševa…U njoj su deca, starci, žene. Sećam se da je pomenut detalj da se broj šasije i broj motora hladnjače ne slažu izjavio je Srzendić.(B92 04. maj 2001. godine)

Bivši Okružni javni tužilac iz Negotina, Krsta Majstorović, izjavio je da se sva dokumentacija u vezi pronađene hladnjače u Dunavu sa 50 leševa, nalazi u Borskom SUP-u. Majstorović, koji je sada u penziji, potvrdio je da je 1999. godine u vreme NATO napada na SR Jugoslaviju, kod Kladova iz Dunava izvađena hladnjača i da je o tome bilo upoznato tužilaštvo u Kladovu i Negotinu kao i policija u Kladovu i Boru.

Svi smo u tužilaštvu bili upoznati sa pokretanjem istrage ali je iz SUP-a i tužilaštva naređeno da se slučaj proglasi državnom tajnom, rekao je Majstorović ne želeći da precizira koja je osoba izdala takvu naredbu.(“Glas“ 08. maj 2001. godine)

Istražni sudija Opštinskog suda Tomislav Milojković, koji je 6. aprila 1999. godine bio na licu mesta, izjavio je:

Kladovom je prostrujala vest da je u Dunavu primećena neka hladnjača. O tome su me obavestili i iz dežurne službe OUP Kladovo, pa sam sa Mirkom Petkovićem, zamenikom Opštinskog javnog tužioca, otišao na lice mesta. Tamo je već bila u toku akcija izvlačenja, u kojoj je učestvovao i Živojin Žika Đorđević, ronilac iz Kladova. Ta akcija je trajala četiri-pet sati. Na licu mesta bili su još Vukašin Sperlić, načelnik OUP Kladovo, Milan Stevanović, načelnik kriminalističke službe i Boško Rajković, kriminalistički tehničar OUP Kladovo. Na udaljenosti od 30-ak metara bila je grupa radoznalaca iz Tekije. Kad je hladnjača privučena zadnjim delom do obale i otvorena, ugledali smo jeziv prizor. Unutra je bila gomila leševa oba pola i svih uzrasta. Neki su bili poluodeveni. Hladnjača je odmah zatvorena, a ja sam, shvativši da taj slučaj nije u mojoj nadležnosti, obavestio nadležne u Negotinu. (“Danas“ 09. maj 2001. godine)

Četvorica radnika pogrebne službe preduzeća „Komunalac“ iz Kladova, koji su želeli da ostanu anonimni, izjavili su novinarima da su oni pretovarili tela iz hladnjače koja je izvađena iz Dunava kod Tekije 6. aprila 1999. godine:

Radili smo dve noći. Posao smo počinjali posle 22 sata i radili smo pod svetlom baterijskih lampi. Prve noći leševe smo iznosili iz hladnjače, koja je bila privučena do obale i otvorena. Nosili smo ih u ćebadima i čaršavima. Osećao se strašan zadah. Sledećeg dana hladnjača je bila izvučena iz reke na obalu. Tovarili smo ih u kamion „Fap“, bez cirade, koji je imao obične tablice, ali se ne sećam čije. Ne znam gde su ih odvozili, jer smo mi odlazili pre nego što bi kamion krenuo. Sagovornik lista „Danas“, dodao je, da su njih četvorica na lice mesta stigli u toku dana, ali da do noći ništa nisu radili. Rečeno im je da su u hladnjači neke izbeglice ili Turci, koji su sleteli u reku. Među leševima, koji su bili na gomili, video je muškarce, žene, starce i decu. Neki su bili raskomadani. Na hladnjači nije bilo registarskih tablica, a natpisi na frigo-sanduku bili su prefarbani. Kad je na posao došao drugog dana video je da je hladnjača natovarena na vučni voz, ali ne zna čiji, niti kuda je odvezena.(“Danas“ 11. maj 2001. godine)

Sreten Savović, direktor Javnog preduzeća „Komunalac“ u Kladovu, čiji su radnici pogrebne službe, dve noći, kraj obale i na magistralnom putu, pretovarali raskomadana ljudska tela, kaže: Na zahtev Odeljenja MUP-a u Kladovu, na lice mesta moji radnici su, najpre, otišči po danu, pred kraj radnog vremena. Tamo smo odvezli dva mrtvačka sanduka koja su ubrzo zatim zajedno sa radnicima vraćena za Kladovo. Kamion hladnjača se nalazio u vodi. Bio je mnogo teži nego što se pretpostavljalo, pa dizalica od 20 tona nije odmh mogla da ga izvuče na obalu. Tokom noći usledio je novi poziv, pa su četvorica radnika otišla na pretovar izvađenih leševa.

Ljubiša Branković, direktor Društvenog preduzeća „Gradnja“, koje ima jedini vučni voz u Kladovu, ne odbacuje mogućnost da je odeljenje MUP-a, u proleće pre dve godine, tražilo da njihov vučni voz ode za Tekiju kako bi se na njega utovario iz Dunava izvađeni kamion hladnjača. (“Politika“ 15. maj 2001. godine)

Bio sam u velikom metalnom čamcu sa jakim „Džonsonovim“ motorom i čekao ortakov signal sa rumunske strane Dunava da krenem po još jednu turu benzina. Na tridesetak metara od obale u martovskoj tihoj noći mogao sam da čujem svaki šum. Sećam se da je bilo oko dva sata i 15 minuta iza ponoći, u noći bez mesečine.

Ovako o kamionu hladnjači započinje svoju priču bivči švercer benzina iz Tekije, koji sve dok se o ovom slučaju ne otvori i zvanična istraga, želi da za javnost ostane anoniman.

Najpre sam ugledao neka svetla. Pomislio sam da da su došli mene da uhapse. Znaš kako je kada švercuješ preko Dunava, sa rumunske na našu obalu. Samo sam farove od kamiona mogao da vidim. Ispred i iza nalazila su se još dva vozila. Kroz glavu mi je proletelo i da je reč o udesu. Čuo sam kako se otvaraju vrata kamiona okrenutog prema Dunavu. Onda su se zatvorila. Začuo se tresak i pad u vodu. Kamionu je, čini mi se, trebalo pet-šest minuta da potone. (“Politika“ 14. maj 2001. godine)

Kapetan u penziji i ribar iz Tekije Najdan Mladenović je ispod Trajanove Table, gde iz čamca vadi svoje mreže, video tovar koji je matica nosila sredinom Dunava.

Moja žena Mica mi reče: „Gledaj neki šator pliva Dunavom.“ Rekao sam joj: „Šta te briga, mi lovimo ribu.“ Kamion se u vodi nije video. Sve je podsećalo na neku piramidu. Kada smo se uveče vratili kući, moj sin Saša reče mi: „Tata našli su nešto na obali.“

Ja sam kapetan. Dobro poznajem Dunav i njegovu snagu. U kazanima i klisuri sve može da ode na dno reke. Kamion hladnjača nikako. Ona je hermetički zatvorena. U njoj ima vazduha toliko mnogo da su oni koji su na Đerdapu želeli da potope i prikriju trag sve neprofesionalno uradili. – ubeđen je Najdan Mladenović. – Da je kamion bio otvoren sve bi odmah otišlo na dno Dunava.( „Politika“ 15. maj 2001. godine)

Povodom događaja o pronalasku kamiona-hladnjače punog leševa, oglasio se i Fond za Humanitarno Pravo i zatražio od policije RS, Tužilaštva i svih drugih nadležnih organa da, posle dve godine od događaja, istraže čitav slučaj i o tome obaveste javnost.

Prema informacijama radija B92, načelnik Resora javne bezbednosti formirao je 07. maja 2001. godine operativnu grupu sa zadatkom da utvrdi sve relevantne činjenice i na osnovu rezultata istrage preduzme odgovarajuće zakonske mere.

Operativna grupa-Komisija razgovarala je sa Miroslavom Srzendićem, Okružnim javnim tužiocem u Negotinu, dva puta, i on je potvrdio da je tužilaštvo bilo obavešteno o vađenju hladnjače istog dana. Komisija je stupila u kontakt i sa Krstom Majstorovićem, bivšim Okružnim javnim tužiocem u Negotinu, koji je prema nekim izvorima izjavio da mu je Časlav Golubović, bivši načelnik SUP-a Bor, naložio da uviđaja ne bude i da se slučaj tretira kao državna tajna.

Komisija MUP-a Srbije u Kladovu, razgovarala je i sa: Mirkom Petrovićem, zamenikom Opštinskog javnog tužioca, Boškom Rajkovićem, kriminalističkim tehničarem, Milanom Stevanovićem, načelnikom službe i Vukašinom Sperlićem, načelnikom OUP Kladovo. (“Danas“ 17. maj 2001. godine)

Ministar pravde Srbije Vladan Batić, zatražio je od predsednika Vrhovnog suda Srbije i vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca, da preko nadležnih organa preduzmu mere za rasvetljavanje „misterioznog slučaja“ leševa pronađenih u hladnjači potopljenoj u Dunavu. (B92 19. maj 2001. godine)

Do danas, javnost nije obaveštena o rezultatima istrage.

ZAŠTO?

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović