I ovaj primer, kao i bezbroj drugih pokazuju koliko neki ljudi drže do humanosti i sažaljenja prema životinjama samo  da bi sebi sa što manje rada i truda obezbedili neku korist.
SA MAČKOM IDU U KRAĐU
Taman kada su Borani pomislili da ih ništa više ne može iznenaditi i da su dobro upućeni u sve fazone i fore lokalnih lopova, gradom se ovih dana pronela vest o novoj opasnosti koja vreba – veš prostrt na terasi, a koji kradu, verovali ili ne – mačke!
Posle pažljivog kibicovanja „sadržaja na žici“, borski kradljivci će, kažu, iskoristiti svaku povoljnu priliku da ukradu i veš sa terase. Iako već dovoljno bizarno zvuči, to nije sve. U ovu „akciju“ kreću sa mačkom kojoj prethodno stave – povodac! Stanu ispod „tipovane“ terase koja je uglavnom na prizemlju ili na prvom spratu i mačku – bacaju na „plen“.

Sirotica ili sirotan (sasvim nebitno za priču), instiktivno (a, i kako bi drugačije), kandžama ščepa neki duks ili farmerke, a onda je „gazde“ povuku nadole. Sa njom, provereno, kreće i ono za šta se jadna životinja uhvatila.

– Mislio sam da sam do sada u životu sve video i čuo – rekao nam je jedan sredovečni gospodin koji je, ipak, želeo da ostane anoniman. – Ali, teško da bih poverovao u to da neko u krađu vodi mačku i muči siroticu zarad jednih farmerki, da nisam svojim očima video. I to u po’ bela dana. Jednostavno, došlo je vreme kada ljudi, bez imalo skrupula, posežu i za najmorbidnijim načinima da dođu do „zarade“. Opasno vreme, nema šta.

A, kada željeni komad garderobe dospe u ruke lopova, radnja se ponavlja. Koliko puta, nismo uspeli da saznamo. Verovatno zavisi od toga koliko je zanimljivih ili markiranih stvari na žici. Ali, oni sarkastični bi sigurno prokomentarisali da se ovaj „čin“ može ponoviti najviše devet puta…

Udica

„MALO humaniji“ način krađe veša sa borskih terasa je onaj kada se kao pomoćno sredstvo koristi „trokraka“ udica (ribolovci je koriste za lov na tostolobika). Princip je isti, sve su ostalo nijanse, rekao bi Đorđe Balašević – na kraju veš i na taj način biva „upecan“.

(Večernje novosti)
preuzeto sa bloga: www2.bor030.net
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović