O BORSKOM ZLATU-šesti deo

Novac i zlato otuđeni iz zemlje nestaju bez traga

Kargo u jednom pravcu

Novac samo u toku jednog dana može promeniti desetak racuna. Potom se može upotrebiti za uvoz neke robe, onda za izvoz neke druge, moguce je kupovati akcije raznih banaka i preduzeća po svetu, pa čak i nekretnine. Kad se okrene nekoliko krugova, onog inicijalnog novca zapravo i nema

Stiče se utisak da bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević stvarno nije mogao da preživi od plate. Kad su se računi nagomilali, morao je da posegne za „kućnim“ zlatom. Kako je celu državu čitavu deceniju tretirao kao svoju kuću, zlato je uzeto iz državnog rudnika i, sad se otkriva, preneto u Švajcarsku. Kako je sada obelodanjeno, u Švajcarsku su, izmedu 21. septembra i 2. novembra prošle godine, dopremljena 173 kilograma zlata iz Bora.

Ovo zlato kupila je jedna švajcarska firma, a novac je uplaćen na „nečije“ račune u Grčkoj i na Kipru.

Nesaradnja: Nije bilo malo zlobnika (sa svih politickih strana) koji su se smejali sadašnjem guverneru Mlađanu Dinkiću, koji je odnekud dočuo da neko zlato poleće sa aerodroma u Surčinu, pa krenuo da ga zaustavi. Uzalud je sa pratnjom tumarao aerodromom – zlato nije pronađeno, pa je ispalo da se on brzopleto i naivno istrčao. Sad izgleda da je dojava bila verodostojna, ali su to zlato (kao i silne devize prethodnih godina) iznosili maheri. Uspešno i neopaženo poluge su izneli iz zemlje. Sad Okružno javno tužilaštvo od MUP-a Srbije zahteva da „prikupi obaveštenja“ o ovom slučaju. Mlađan Dinkić tvrdio je, još davno, u svojoj knjizi „Ekonomija destrukcije“ da je iz zemlje izneto i na tajne račune sklonjeno oko šest milijardi maraka. Sada, kao guverner centralne banke, Dinkić sasvim neuvijeno optužuje vlade nekih zapadnih zemalja, apostrofirajuci Grčku i Kipar ali i Švajcarsku, da ne saraduju dovoljno u otkrivanju tajnih računa Miloševića, njegove porodice i saradnika. Grčka centralna banka odbila je ovu optužbu – njena kontrola pokazuje da tamo Miloševićevih para jednostavno nema. Isti je slučaj i sa Kiprom.

Službe“: Jedan od srpskih bankara koji se, nipošto, ne bi u ovom pitanju javno eksponirao (pogotovo što i sam ima razgranate poslove u ovim zemljama) u razgovoru za Reporter kaže da je sasvim moguće, čak je i izvesno, da Milošević, pod svojim imenom, nema račune u ovim zemljama. Čak, ide i dalje – tvrdi da je novac, koji je zaista iznošen najviše preko navedenih zemalja, odavno otuda uklonjen: „Van pameti je da finansijski maheri, što predstavnici bivšeg režima svakako jesu, usred ovolike halabuke i međunarodne kontrole koju sprovodi čak i Karla del Ponte, drže novac na tako otvorenim mestima. On je odavno uklonjen na sigurno, ako je još uvek u novčanom obliku“, kaže naš sagovornik. Ovaj bankar objašnjava da novac samo u toku jednog dana može promeniti desetak računa, kako bi mu se trag zametnuo. Potom se može upotrebiti za uvoz neke robe, onda za izvoz neke druge, moguće je kupovati akcije raznih banaka i preduzeća po svetu, pa čak i nekretnine. Na kraju, kad se okrene nekoliko krugova, onog inicijalnog novca zapravo i nema – nešto je potrošeno, nešto novo zarađeno, novac je promenio ne samo mesto nego i „oblik“. Kad se kanali razgranaju po celom svetu (kao što rade i svetske multinacionalne kompanije) težak je i komplikovan posao da se uđe u trag početno iznetim parama. Treba imati u vidu, skrece pažnju ovaj bankar, da su to sve radili profesionalci, kako domaći tako i strani. Kad bi se strane službe ozbiljno angažovale na ovom poslu, još bi se nešto i moglo uraditi. Ako to moraju da rade domaći organi, šanse su skoro nikakve.

Uzimala-zajmila: Upravo zbog sumnje da su strana imena (i to zvučna) duboko upletena u Miloševićeve finansijske transakcije (slučaj kupovine Telekoma samo donekle otvara ovaj problem), jasnije je zašto će otkrivanje tajnih računa ići još teže. Kad je reč o švajcarskim bankama, jedan ovdašnji biznismen izražava duboku sumnju da će tamo išta biti otkriveno i to zato što švajcarske banke, kako tvrdi, „nisu spremne da svoju dugo sticanu reputaciju najsigurnijih banaka na svetu sada stavljaju na kocku otkrivajuci Miloševićeve račune“. Pokojni guverner Narodne banke Jugoslavije Dragoslav Avramović smenjen je 1996. godine, kad je pokušao da uđe u trag i pohvata konce baratanja deviznim sredstvima. Kasnije je izjavio da ga je zbunjivao otkup našeg duga i zašto su te pare držane na Kipru. „Ono što nije valjalo i gde sam počeo da se uplićem, bilo je funkcionisanje naših mešovitih banaka, na primer one Francusko-jugoslovenske banke u Parizu. Devizne rezerve NBJ od nekoliko milijardi dolara, prebačene su iz nekih vrlo uglednih banaka u te mešovite banke u Parizu, Njujorku i na Kipru, a te su pare onda bile upotrebljene za zajmove jugoslovenskim preduzećima, pa su onda nestale“, rekao je jednom prilikom guverner Avramović. Na pitanja novinara gde su te pare završavale, Avramović je jednom prilikom lakonski odgovorio „pitajte Borku Vučić i Miodraga Zečevića“. Srpski bankari, pak, tvrde da su upravo ovo dvoje ključni Miloševićevi poverenici i saradnici kako u iznošenju novca, tako i u zametanju tragova po svetu. Sa jednom razlikom – Zečević je to radio uz debeli lični interes, dok je Borka Vučić bila i ostala „skojevka“, verni vojnik svoga komandanta. Treći, ruski kanal o kome je Reporter pisao, postao je, potom, i tema svetske štampe, pa je direktor moskovske Veksim banke Miloš Mirković morao da doleti u Beograd da objasni kako oni ne samo da nisu učestvovali u iznošenju i pranju novca iz Jugoslavije, nego nisu ni jugoslovenska, već čisto ruska banka. Potom je priznao da, doduše, ovu banku jesu osnovale srpske banke i preduzeća, ali je morala, zbog sankcija, biti registrovana kao ruska. Na kraju je pozivao srpske novinare (etapno i pojedinačno) da im u Moskvi, na licu mesta, objasni kako je ova banka pošteno i na patriotskoj osnovi, tokom ljutih sankcija, pomagala uvoz nafte, gasa i ostalih strateških proizvoda. On se čudi što novine pišu da se novac nosio diplomatskom poštom u koferima, kad je platni promet normalno funkcionisao.

Teretnjaci“: Ima, međutim, i među novinarima svedoka koji su na surčinskom aerodromu videli, negde sredinom devedesetih, vozila u pratnji jakog policijskog obezbeđenja kako nešto utovaruju u avione za Larnaku. Tamo su, taj prtljag, čekali neki ugledni srpski bankari. Kako vreme odmiče, sve su rasprostranjenije špekulacije da je to došlo glave direktoru JAT-a Žiki Petroviću. Znao je mnogo, verovatno je, po naređenju, neke od specijalnih letova i organizovao, pa je trebalo isključiti mogućnost da novim vlastima dostavi spisak destinacija, imena putnika i takozvanih nalogodavaca. Sada se u stranoj štampi pominje da je 60 osoba iz bivšeg režima kontrolisalo sve važnije finansijske tokove. Svima njima, naravno, pripao je procenat i svako od njih se sigurno potrudio da toj svojoj crkavici zametne trag. Nešto od novca, tvrdi jedan ovdašnji pripadnik bivšeg režima sa izraženom željom da „opere“ biografiju, vraćano je i u zemlju. Recimo, dugogodišnji spoljnotrgovinski deficit, za koji se domaći ekonomisti uzalud godinama pitaju kako je pokrivan, sigurno je, delom, pokrivan novcem iznetim iz zemlje. Drugo, misteriozni „kredit“ od 300 miliona dolara, koji su nam, navodno, pod, do danas, nepoznatim uslovima, odobrili Kinezi, takode je pod sumnjom – smatra se da je to, zapravo, naš novac, po Miloševicevoj naredbi unet u zemlju da bi se njime finansirale tekuće potrebe i pripremao teren za izbore. Tadašnji savezni ministar za spoljnu trgovinu Boriša Vuković odbijao je da iznese bilo koji detalj o tom aranžmanu – nije otkrio čak ni to da li je u pitanju kredit ili poklon velikodušnih Kineza.

Nasledstvo: Sad se postavlja i pitanje gde je završila glavnica od milijardu dolara koja je inkasirana od prodaje 49 odsto „Telekoma Srbije“. Zna se da je otprilike trećina potrošena na isplatu penzija i na kredite preduzećima (koji naravno nisu vraćeni) ali se ne zna ni šta je sa tim kreditima, ni šta je sa ostatkom novca. Dalje, nije poznato ni to gde je završila glavnica novca koji su prikupili (i dobrim delom državi predali) čuveni Dafina i Jezda. Ovaj potonji se vratio da Dinkiću objasni svoj slučaj ali Dinkić nema živaca da ga sluša. Zato će morati da ga saslušaju istražni organi. Dafinin slucaj odavno je poprimio odlike groteske, ali mu ona, ovih dana, dodaje nove elemente: u svom pismu, poslatom iz Nemačke guverneru Dinkiću, tvrdi (pošto je, kaže, dobila pasoš i dozvolu za izlazak od Radeta Markovica i generala policije Branka Ðurica) da je „prošla vlast imala podatke o velikom kapitalu-nasledstvu mog muža koji je poreklom Jevrejin – vanbračni sin nemačkog političara jevrejskog porekla“. Otuda joj, kaže, novac. Pojedinci koji su poznavali Dafinu i njenog pokojnog muža iz perioda pre Dafiment banke, zaklinju se da im se udžerica u kojoj su stanovali svakog časa mogla sručiti na glavu. Ono što je najgore, iznošenje novca ili bar pokušaji da se to uradi , traju i danas. Guverner Dinkić nedavno je rekao da, od sada, banke snose odgovornost i prateće konsekvence ako se utvrdi da su preduzeća kojima daju garancije sklapala fiktivne uvozne poslove, odnosno, da su iznosila devize za uvoz robe koja nikad ne ulazi u zemlju. Ovim bi trebalo da se spreči dalji odliv deviza iz zemlje.

Evica Spasić

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informisanja: sorabia. – News & Views about Serbia and Balkans

 

KAKO SU PROPALI BORSKA BANKA AD I RTB BOR

Milijarde iz Bora završile na Kipru

Iako je mnogo puta otvarana tema o propadanju nekadašnjeg Eldorada, Rudarsko-topioničarskog basena Bor, i nepoznatim putevima bakra i zlata, priča niti je završena niti su potvrđene mnoge tvrdnje ljudi koji su istraživali sunovrat najjačeg srpskog kombinata bakra. Nekadašnji finansijski rukovodilac Rudarsko-topioničarskog basena Bor Milija Grujičić tvrdi da ogromna količina novca iz borskih rudnika nikada nije vraćena u zemlju:

“Preko milijardu dolara je ostalo na Kipru koji nisu uneti u zemlju, na šta upućuje količina bakra, izvozne carinske deklaracije, nalozi za instrukcije za plaćanja i svega ostalog.”

RSE: Na koji način je oštećen Rudarsko-topioničarski basen Bor i kako su uopšte obavljene takve transakcije?

GRUJIČIĆ: Bor je proizvodio i u vreme blokade zemlje. Bakar je, uglavnom preko Makedonije i Dunavom, odlazio i stizao do kupaca. O tome postoje zvanične izvozne carinske deklaracije, postoje dokazi o instrukcijama kojima je novac, po osnovu izvoza, uplaćivan i usmeravan na Kipar, najviše na Beobanku. Postoje nalozi Jugobanke Bor preko kojih je, umesto da se novac usmeri na račun Jugobanke Bor i račun RTB-a, novac usmeravan na račune banaka u Švajcarskoj, Engleskoj i na mnogo drugih mesta.

RSE: Kako se kao jedan od glavnih posrednika pominje Jugobanka Bor, koja je ne tako davno likvidirana, navode bivšeg rukovodioca proveramo kod nekadašnjeg šefa Unutrašnje kontrole borske banke, Sime Mastilovića.

MASTILOVIĆ: Mnogo je pričano u to vrijeme da su pare išle preko platnog prometa banke na ime nepokrivenih akreditiva. Znači, otvori se nepokriveni akreditiv, pare se prenesu a roba se ne vrati. Ali, argumentovano to ne mogu da vam potvrdim ja niti bilo ko, jer jednostavno ni jedna detaljna kontrola na tu temu nije radjena .

RSE: Ako je Rudarsko-topioničarski basen Bor progutao Jugobanku Bor, gde su onda otišle devize, tolike pare koje ste vi njima davali?

MASTILOVIĆ: E, pa to je to. Može da se desi da su otišle, na žalost, da su izašle vani, da je nešto kao plaćeno, a u suštini da nije bilo ništa; ili jednostavno su se utopile u nekim drugim poslovima u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, koji je totalno propao.
Znači, em je propala banka, jer jednostavno dajete nekom kredite, a on vam ih ne vraća, em propao Rudarsko-topioničarski basen Bor.

Jedan od bivših direktora Jugobanke Bor, ali i jedan od poslednjih direktora borskog holdinga, Borivoje Stojadinović demantuje da je za njegovog mandata bilo sumnjivih poslova u Jugobanci i u borskom basenu:

“Nije tačno da su pare Rudarsko-topioničarskog basena Bor negde napolju, zato što postoji dokumentacija i dokazi da svaki izvoz koji nije mogao biti plaćen redovnim kanalima, opravdan je uvozom robe i prijemom te robe u pogonima Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Miomir Minić, ekonomski referent u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor tvrdi da je ovaj Holding progutao Jugobanku, uzimajući velike kredite koji nikada nisu vraćeni ali naglašava da je novcu teško ući u trag:

“Kada ste imali Kerteza na carini, Borku Vučić na Kipru i Vlatkovića za guvernera, vi ste mogli da legalizujete pljačku, ne postoji pisani trag. Mi smo uzimali kredite na konto izvozne carinske deklaracije o izvozu bakra i te devize se nisu vratile u zemlju, kod Jugobanke Bor.

Nekadašnji inženjer borske topionice Božidar Bogdanović drugačijeg je mišljenja. On kaže da su poznati ljudi koji su raspolagali novcem:

“Rudarsko-topioničarski basen Bor je, preko predstavništva u Cirihu, izdao stotine miliona dolara, koji su išli na relaciju Bor-Jugobanka-Cirih-grčkih banaka ili Kipar. Predstavnik u Cirihu bio je Edo Alibegović, koji takođe ima banku na Kipru. On je bio zadužen za prebacivanje desetina miliona dolara iz banke u banku, da im se zatre trag. Za svoj rad je odgovarao direktno Šainoviću. jedna devojka iz Bora je nekoliko meseci radila u vili jednog boravljina na Kipru, u takozvanom „Srpskom naselju“. Naša Bezbednosno-informativna agencija pojma nema da te vile postoje, kao da je u pitanju igla u plastu senu.”

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, organizacije koja se bavi pitanjima korupcije, kaže da postoje svi elementi kako bi reagovale nadležne institucije:

“Ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg bi istražni organi, pre svega, nadležno Javno tužilaštvo i policija, čekali da obave svoj deo posla i da provere sve ove sumnje.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informisanja: Radio Slobodna Evropa

<!– <<<<

 

ZAŠTO JE RTB DOVEDEN DO RUBA PROPASTI-treći deo

RTB I MEĐUNARODNA MAFIJA

(Otvoreno pismo Vladi I Predsedništvu DOS-a)

Krajem 1988. g. Jugotehna i Jugometal ponudili su RTB-u 10.000 tona koncentrata bakra, u kome je bilo mnogo veoma otrovne žive i direktori RTB-a su odbili da ga kupe. Kasnije je firma MARK RICH (preko Genex-a) ponudila RTB-u taj isti koncentrat. Dir. Marketinga u RTB-u (odnosno, dir. komercijalnih poslova), Milija Grujičić, odbio je da potpiše nalog, pa je ugovor sklopio Ninoslav Cvetanović.

Koncentrat je pristizao u Bor u periodu od 11.08 do 05.09.1989. g. Nakon obavljenog posla , firma Mark Rič, koja je pre toga bila pred bankrotom, odjednom je “procvetala”. Otvorili su nove firme: West Point, Rivieru I Glenkor u Njujorku, zatim East Point u Londonu, filijalu Glenkora u Londonu I Švajcarskoj, Ju-Point u SRJ itd.

Što se RTB-ovih direktora i ostalih učesnika u tome tiče:

–          Ninoslav Cvetanović je ubrzo postao gen. dir. RTB-a.

–          Mr Nikola Šainović je otišao na mesto ministra. Kasnije, 1997. godine postao je preds. Savezne komisije za radiološku zaštitu?!

–          Tomica Raičević je sve do bolesti promenio nekoliko funkcija, od privremenog direktora Politike do ministra vera u Vladi Srbije.

–          Kosta Prstić (kum prof. Kneževića imr Šainovića) postao je pom. Ministra za energetiku i rudarstvo u Vladi R. Srbije (i ostao na toj funkciji do pre pet meseci).

–          Mihailo Kilibarda je napustio Bor i zaposlio se kao predstavnik RTB-a u firmi Mark Rič u Londonu.

–          Prof. dr Rade Čolić dobio je mesto šefa predstavništva RTB-a u Londonu.

–          Zoran Mladenović postao je novi dir. Marketinga u RTB-u, a kasnije predstavnik RTB-a u Londonu i Cirihu.

–          Dr Filimonović iz Zaječara, koji je javno opravdavao kupovinu takvog koncentrata, postao je ministar zdravlja u Vladi R. Srbije.

–          Tadašnji dir. Jugoinspekta u Beogradu, mr Miroslav Jakovljević se i dalje, sve do danas, zadržao na toj odlično plaćenoj funkciji.

–          Bivši rektor, prof. dr Rajko Vračar i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije, Radmilo Bogdanović ostvarili su ogromna mesečna primanja kao članovi Upr. Odbora Jugoinspekta (bez odluke Skupštine Jugoinspekta).

–          Stanoje Barlov (kum prof. Kneževića) napustio je Genex i zaposlio se u East Pointu u Londonu.

–          Miloš (Miša) Perović napustio je Genex i zaposlio se u Mark Rič-u u Njujorku.

JEDINO BORSKO GROBLJE RADI TROSTRUKIM KAPACITETOM

–          Direktor Instituta Vinča, dr Perović proterao je g-đu Nadu Ajdačić sa mesta veoma cenjenog i poštovanog šefa laboratorije u Vinči u prevremenu penziju.

–          M. Grujičić je smenjen sa mesta dir. Marketinga. Zbog toga je uskoro podneo krivične prijave, ali mu još nisu odgovorili?!

–          Novinar Miša Lazarević iz Bora, koji je objavio nekoliko članaka u Večernjim novostima o koncentratu sa živom, izložen strahovitom pritisku zbog toga, ubrzo je umro u 45. godini života. Ovo je ujedno i moj pomen prijatelju, jer smo zajedno igrali košarku za ekipu Bora.

–          Dragutin Milanović (20 godina radnog staža, završio je srednju geološku školu, Višu rudarsku i Metalurški fakultet) smenjen je sa mesta šefa filijale Jugoinspekta u Boru i dobio je rešenje za platu, istovetno onom koje su imali i radnici sa osnovnom školom. Čak im ni to nije bilo dovoljno, pa je po kazni primao svega 20-40 % i od tako niskog starta. Godinama je gubio 60-80 % plate i gladovao, ali je “zaradio” anginu pektoris.

–          Borsko groblje je jedina firma u Timočkoj krajini koja radi trostrukim kapacitetom. Prosečna starost umrlih je oko 50 godina, a oni od 40-50 godina već su “stali u red”.

MILOŠEVIĆ, ŠAINOVIĆ I “YU POINT”

–          Osnovana je filijala East Point-a u Beogradu, pod imenom Yu Point (u Boru se priča da su je osnovali bračni par Milošević – Marković, uz pomoć Šainovića).

–          Neki veoma važni i uticajni ljudi iz Bora i Srbije kupili su rudnik i flotaciju bakra u Kazahstanu. Spominju se Šainović, Manzalović (do penzije, predstavnik RTB-a u Moskvi), porodica Milošević.

–          Mytilineos iz Grčke, koji je pre nekoliko godina imao samo tašnu, mašnu, mobilni I malu firmu pod svojim imenom, takođe je odjednom “procvetao”, uz pomoć srpskih i borskih para i postao većinski vlasnik Trepče.

–          Mytilineos i Glenkor su postali vlasnici rudnika olova i cinka i flotacije u Zajači i Srebrenici i sada šalju koncentrat u “Zorku” iz Šapca na preradu, pri čemu oni odlično zarađuju, a “Zorka” pravi gubitke i raubuje opremu.

–          RTB duguje Yu Point-u 26 miliona dolara?!

–          RTB duguje Glenkor-u iz Švajcarske 4.000 tona bakra (oko 6.5 miliona dolara)?!

–          RTB duguje Mytilineos-u bakar, srebro i zlato u vrednosti od preko osam miliona dolara?!

–          Mytilineos I Glenkor vode pregovore da zakupe jednu liniju u Topionici i kupe neke pogone prerade.

Sve ovo što sam nabrojao samo su deo posledica kupovine koncentrata sa živom u toku 1989. godine. Međutim, očigledno je da nije bilo u pitanju samo to. Deset hiljada tona tog koncentrata vredeli su oko tri miliona dolara. Čak i da su oni taj koncentrat dobili na poklon od pravih vlasnika i prodali ga nama, tri miliona dolara su male pare da se toliko poslova ostvari, pogotovo u firmi koja je pre toga bila pred bankrotom.

KOJA NAIVNOST?!

Neki prirodni izotopi žive su radioaktivni. Na žalost, to nije bilo poznato tadašnjem dir. Instituta u Boru i red. Prof. fakulteta, Čedi Kneževiću i tadašnjem pom. Gen. dir. RTB-a, mr Šainoviću (bivšem asistentu, i kumu prof. Knećevića), pa su za fabrički list RTB-a (“Kolektiv”) izjavili da živa nije opasna. To takođe nije bilo poznato nikome iz Jugometala, Jugotehne, Genexa, Jugoinspekta, Privredne komore Srbije I SFRJ I barske luke?!

I ako sam ja običan dipl. Ing. Metalurgije, u mojoj skripti pod nazivom Hemijska toksikološka enciklopedija (koja trenutno ima preko 1000 strana, a još radim na njoj), o živi sam napisao malo drugojačije. Prirodni izotopi Hg-197; Hg-199 I Hg-205 su prirodno radioaktivni izotopi.

U tih preko 500 kilograma žive (ako uopšte smemo da verujemo da je samo toliko žive bilo), blizu 24 %, odnosno preko 116 kg žive bilo je u obliku nabrojanih radioaktivnih izotopa (u neprekidnom radioaktivnom raspadanju i u stvaranju novih radioaktivnih I stabilnih izotopa), i to pod uslovom da nije bilo i drugih radioaktivnih minerala, koji često prate minerale žive.

Već sam napisao da firma Mark Rič, ipak nije mogla da zaradi više od tri miliona dolara. Međutim, taj posao im je svima njima dao ideju. Pošto su se uverili da se na graničnim prelazima i u celoj SFRJ ne vrši kontrola radioaktivnosti, dobili su “zeleno svetlo” za uvoz radioaktivnog otpada i koncentrata sa prirodnim radioaktivnim mineralima.

P.S. Bilo je kasnije nekoliko reklamacija iz inostranstva na kvalitet bakra I srebra po pitanju radioaktivnosti (što je maksimalno zataškavano), ali je najveći deo proizvedenog radioaktivnog bakra “nezapaženo” završio u kućnoj tehnici (kable I elektromotori), u auto i vojnoj industriji, zlata i srebra u nakitu i solima, sumporne kiseline u veštačkom đubrivu (odnosno, kasnije u hrani), pri čemu niko nije ni kontrolisao te proizvode u SFRJ na radioaktivnost. Sama živa je uglavnom završila u borskoj opštini (u obliku praha iz topioničkih gasova) I u slivu Borske reke i Timoka.

Kasnije je pukla bruka, jer je mr Nada Ajdačić pronašla ogromnu koncentraciju prirodnih i veštačkih nukleida na ušću Timoka u Dunav i “zaradila” prevremenu penziju.

Kao što vidite, firma Mark Rič je vlasnik još nekoliko velikih firmi u Americi, Engleskoj, Švajcarskoj, Republici Srpskoj i Jugoslaviji. Sam vlasnik firme je dobro poznat kao trgovac prljavim koncentratima i oružjem. To je mafijaš, vrlo lošeg poslovnog ugleda, a ko sa takvim čovekom “tikve sadi” nije ništa bolji.

Poštovana gospodo iz Vlade i DOS-a, nabrojao sam nekoliko svetskih firmi i molim Vas da berzanski i finansijski stručnjaci iz obe Vlade prouče njihovo poslovanje i tako utvrde gde su srpske i borske “krvave” milijarde maraka. “Pritegnite” malo jače Šainovića i prof. Kneževića i sami će Vam reći. Nemojte ih žaliti, nisu ni oni nas Borane I ostale u Srbiji žalili.

Učinite to što pre, jer se u Boru, Majdanpeku, Negotinu i Prahovu pronosi glas da namerno dozvoljavate da RTB –om i dalje komanduju Milošević i Šainović, preko novih direktora, koje je marta DOS postavio. Ovo poslednje sam Vam napisao kao poštovaoc i prijatelj, jer da to nisam i ja bih ćutao (i pomagao im), kao i mnogi drugi najvažniji članovi borskih stranaka DOS-a.

Što pre krenite u obračun sa tim lopovima i zločincima i pružiću Vam maksimalnu pomoć. Do duše, javiće se problem kako da ih nakon toga zaštitimo od naroda da ih ne linčuju, a jedini odgovarajući način je zatvor.

S` poštovanjem,

Boža Bogdanović

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informisanja: Specijalno izdanje „Borske novine“ od 20.09.2001. godine „Biti il ne biti“

 

ZAŠTO JE RTB BOR DOVEDEN DO RUBA PROPASTI-drugi deo

RTB JE U KANDŽAMA MAFIJE

Sedmog avgusta javno sam na štrajku upozorenja zaposlenih u RTB-u, pred oko hiljadu prisutnih radnika, predao koverat g. Vojislavu Krstiću, pom. Ministra za energetiku. U kovertu su se nalazile kopije faktura i ostala dokumenta koja dokazuju povezanost pređašnjeg (i novog) rukovodstva RTB-a sa međunarodnom i domaćom mafijom. To su objavili mnogi domaći mediji (osim borskih?!). I pored moja dva faksa, niko iz Vlade me nije pozvao na razgovor?!

U kovertu su se nalazile i dve kopije faktura. RTB je preko borske Jugobanke i Veksim banke iz Moskve uplatio ukupno 800.000 dolara, na ime “kamate po avansu” firmi “POLESTAR INTEPRISSE inc” iz Atine. Zvanični vlasnik te firme bio je jedan od najvećih srpskih mafijaša Vladimir Bokan, koji je dva meseca kasnije (7. oktobra) ubijen u Atini. Postaviću nekoliko pitanja Ministarstvu pravde, MUP-u I Vladi:

– Da li je kažnjiva po Zakonu saradnja društvenog preduzeća sa mafijašem? Zna se da je on bio mafijaš i da su glavni šverceri cigareta bili: Subotić, Bokan, Marko Milošević (sin bivšeg preds. SRJ) itd.

– Da li je uplaćivanje 800.000 dolara na ime kamate neposredno pre izbora “pranje novca” i namerno dovođenje RTB-a u još težu materijalnu situaciju?

– Kolika je bila ukupna kamata i provizija? Da li su bile na zakonskom nivou i zašto RTB nije ubrzao isplatu da bi smanjio kamatu?

– Da li je RTB toj firmi prodavao robu isključivo za devize, ili je deo u doba inflacije prodao u dinarima?

– Da li je tačno da RTB i dalje toj firmi duguje 5,5 miliona dolara i šta će biti sa rečnom flotom iz Prahova, koja je data kao hipoteka?

– Pošto je Bokan poginuo, ko od mafijaša (ili rođaka najvažnijih ljudi prethodne vlasti) vodi tu firmu?

– Poslednje pitanje: Kako se zovu ljudi koji su “poslovno” sarađivali sa mafijom, ili nastavljaju saradnju sa mafijim, ako ne mafijašima?

P.S. O međunarodnoj mafiji možete pročitati u drugim člancima.

KO JE SVE SARAĐIVAO SA MAFIJOM

Da odmah pojasnim koji su to ljudi:

Gen. dir. RTB-a bio je Ninoslav Cvetanović. Sada je savetnik novog gen. dir.

Dir. Borske Jugobanke bio je Bora Stojadinović (jedan od ranijih potpresednika OO SPS-a). Sada je pom. Gen dir. RTB-a, pošto je guverner Dinkić zabranio da on radi u bankarstvu?!

Dir. Marketinga bio je Zoran Mladenović. Ovih dana odlazi u penziju. 1998. g. odležao je nekoliko dana u zatvoru, dok nije obustavljen postupak po nalogu Sokolovića I Šainovića. i ako se vidljivo obogatio, nije sproveden novi krivični postupak, niti nastavljen stari?

Dir. TIR-a bio je prof. dr Veselin Savović, a sada je prof. na fakultetu u Crnoj Gori. Ako bi umesto metalurških, predavao dva nova predmeta: “Kako napraviti promašene investicije od nekoliko stotina miliona maraka i svo vreme napredovati u službi” i “Kako se maksimalno obogatiti na račun RTB-a i ne odgovarati”, uskoro bi dobio titulu najstručnijeg profesora na balkanu.

Pom. Dir. Marketinga bio je Mića Prvulović (i sada je). Imam kopiju fakture koja dokazuje da su on I g-đa Žunić (bivša rođaka Šainovića) po nalogu RTB-a otputovali na Kipar nekoliko dana pre septembarskih izbora?! Zašto, baš tada?! Na drugoj kopiji fakture (koju je on potpisao) vidi se da je RTB isplatio 428.542 dolara firmi FERŠPED A.D. iz Skoplja, “na ime usluga”. Kojih usluga?! Da li neko iz Srbije I Bora ima kapital u toj firmi?

Savest mi ne dozvoljava da mirno posmatram pripremu da se RTB (ili najvažniji njegovi delovi) rasprodaju bud-zašto međunarodnoj i domaćoj mafiji, ili daju u vidu koncesija, I trudiću se svim snagama da to sprečim. Jasno je da to može odgovarati samo kupcima (lopovima i mafiji) i nekim ljudima koji mogu dobiti ogroman mito, ako dozvole da se ostvari, a nikako Srbiji i Timočkoj krajini.

NAMERNO SU OBEZVREDILI RTB

Prethodno rukovodstvo RTB-a je, uz pomoć Šainovića, Prstića, Raičevića I mafije, idealno “pripremili teren” da se RTB rasproda.

Od nekadašnjih 15.000 tona, sveli su mesečnu proizvodnju na svega 2-3.000 tona bakra (oko 50% koncentrata proizvodi se u RTB-u, a ostatak dobijamo na preradu iz uvoza). RTB svakog meseca ima preko dva miliona dolara negative, a nekada je ostvarivao značajan ostatak dohotka i ispunjavao sve obaveze. Na primer, RTB je  1990 g. dao državi oko 150 miliona dolara u vidu poreza na plate, plus ostale poreze I carinu.

Namerno su provocirali NATO pakt u vreme bombardovanja. Sva je sreća da su u NATO paktu bili veći prijatelji RTB-a od naših Srba, pa su naredili da se u RTB-u samo trafo stanica uništi, a mogli su da sravne pola preduzeća, nanesu ogromnu materijalnu štetu i prourokuju prestanak rada.

Namerno nisu ulagali u otvaranje novih rudnih nalazišta, a i ono što su ulagali često je bilo pogrešno (Cerovo, kolektor itd). Poslovodni odbor RTB-a je uložio desetine miliona dolara u nedovršeni hotel na Srnom Vrhu, koji je trebao da posluži vrhu prethodne vlasti da se u njemu zabarikadira (kad Karadžić u Bosni), a Majdanpek je postao “mrtav grad”, jer RTB “nije imao para” za raskrivku. U taj spomenik ljudske gluposti treba uložiti još oko 50 miliona dolara da proradi, a posle ga svake godine dotirati sa po nekoliko miliona dolara.

Blagoje Spaskovski (dir. RBB-a ) I Dragan Dumitrašković (pom. Dir. RBB-a) uništili su borsko rudarstvo I dozvolili da se kolektor za otpadne vode oslabi prilikom izgradnje. Sada je potrebno preko 10 miliona dolara za saniranje tog kolektora.

“ZATURILI” SU TRI MILIJARDE MARAKA

Očigledno je da je RTB u poslednjih 10 godina negde “zaturio” skoro tri milijarde maraka. Pored već spomenute provizije, RTB je prodavao svoje proizvode u dinarima u vreme najveće inflacije, ugovarao visoke kamate i namerno odugovlačio sa vraćanjem dugova, gubio ogromne pare na iskorišćenju na bakru zbog (namernog) lošeg uzorkovanja uvoznih koncentrata i bakarnog skrapa, uzimao koncentrat na preradu (do katode), umesto da ga mnogo jeftinije kupi i preradi do finalnih proizvoda, trgovao skoro isključivo uz pomoć posrednika I na domaćem tržištu, dotirao SPS I JUL.

Do današnjeg dana nisu upoređeni metal bilansi bakra i plemenitih metala u Topionici i Elektrolizi sa knjigovodstvenim stanjem u direkciji, a moće se pojaviti ogromna razlika, zato što u poslednjoj deceniji RTB proizveo oko milion tona bakra I preko 20 tona zlata. Hiljade finansijskih eksperata nema dovoljno posla širom zemlje i Vlada mora pronaći nekoliko desetina njih, koji će za svega mesec dana rada veoma precizno dokazati sve ovo što pišem. Povremeno, dođu jedan ili dvojica I od jutarnje kafe do ručka pogledaju nešto dokumentacije, ali se uglavnom veruje “savesnim rukovodiocima” iz RTB-a.

OSNOVATI EKOLOŠKI MEĐUNARODNI SUD U BORU

Očigledno je da je mnogo tona radioaktivnog otpada, prirodnih nukleida i najotrovnijih elemenata i jedinjenja prošlo kroz borsku Topionicu, jer Borani žive tri decenije kraće od Japanaca, koji proizvode 50 puta više bakra? I u krvi najmanje dece ima teških metala, od kojih mnogi spadaju u kancerogene supstance. Zato javno predlažem Ministarstvu zdravlja I mešunarodnim humanitarnim I ekološkim organizacijama:

–          Izvršiti uzorkovanje i analiziranje zemljišta u borskoj opštini.

–          – Izvršiti ispitivanje rečnog mulja Borske reke i Timoka, sve do ušća Timoka u Dunav.

–          Izvršiti ispitivanje zdravlja svih stanovnika opštine i priobalja Borske reke i Timoka. I za najteže bolesti možda postoji lek, ako se blagovremeno primeni. Taj posao prepustiti isključivo međunarodnim organizacijama, jer je trenutno nivo korumpiranosti u Boru ogroman (pogotovo, ako uzorkovanje vrši borski Jugoinspekt, a analiziranje borski Institut).

–          – Kada se utvrtdi prisustvo prirodnih i veštačkih nukleida, osnovati Međunarodni Ekološki sud (poput onog u Hagu), sa sedištem u Boru, da nam on bude bar mala satisfakcija što smo mi i naši potomci osuđeni da živimo skoro tri decenije kraće od ostalih ljudi.

Boža Bogdanović

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informisanja: Specijalno izdanje „Borske novine“ od 20.09.2001. godine

 

O BORSKOM ZLATU-peti deo

Kako se reformiše bakar iz starog režima

Ovo sam nasao na jednom sajtu,da ga ne reklamiram sad,i mislim da bi trebalo da procita sto vise ljudi.Ja zivim u Boru,tako da je za mene ovo veoma vazno.Procitajte da vidite sta je genocid i lopovluk.

…Nikola Šainović, kao eksponirani čovek br. 2 u Srbiji, ne samo da je mnogo unapred znao za datum sukoba sa NATO-paktom, već je u Račku imao uticaj na određivanje datuma. Zato je i pre i sve vreme sankcija forsirao što veću proizvodnju u RTB-u (nekoliko puta veću od sadašnje) i 99,99% nastavio raniju preradu nuklearnog otpada, da bi obezbedili milijarde dolara „crnih“ fondova za kupovinu najvažnijih ljudi iz pojedinih stranaka DOS-a, otvaranje privatnih banaka na Kipru, u Moskvi, Atini, Solunu, Klagenfurtu, Trstu, Cirihu i Srbiji i otkup preduzeća. RTB je za sve vreme sankcija proizvodio mnogo bakra, po onom principu da „bure drži vodu dok majstori odu“, pa je DOS oktobra 2000. zatekao skoro uništeno rudarstvo i RTB na izdisaju.

Što se nuklearnog otpada tiče, nije slučajno baš Šainović pre nekoliko godina postao predsednik Savezne komisije za radiološku zaštitu. Iako je u Hagu, i dalje je zvanično na toj funkciji (?!), a smeniće ga tek onda kada DOS ukine 29. novembar, kao praznik (nepostojeće) države. Uostalom, svedoci smo da je neuporedivo manje problema bilo sa izručenjem Miloševića nego Šainovića, koje se odužilo na preko godinu dana, i da našoj vlasti ni na kraj pameti nije bilo da ga pre toga uhapsi zbog privrednog kriminala i organizovane inflacije. Čak i sada naši ministri daju garancije za njega, da se vrati kući do početka suđenja.

FIRMA „MARK RIČ“ JE „PROCVETALA“

Da bih celu ovu priču dokumentovao, navešću jedan tipičan primer. Krajem 1988. g. Jugotehna i Jugometal ponudili su RTB-u 10.000 tona koncentrata bakra, u kome je bilo preko 500 kilograma veoma otrovne žive i direktori RTB-a su odbili da ga kupe. Kasnije je firma MARK RIČ (preko Geneksa) ponudila RTB-u taj isti koncentrat. Direktor marketinga u RTB-u (odnosno direktor komercijalnih poslova) Milija Grujičić odbio je da potpiše nalog, pa je ugovor sklopio Ninoslav Cvetanović sredinom 1989.

Nakon obavljenog posla firma Mark Rič, koja je pre toga bila pred bankrotom, odjednom je „procvetala“. Otvorili su nove filijale: Vest Point, Rivieru i Glenkor u Njujorku, Ist Point u Londonu, filijale Glenkora u Londonu i Švajcarskoj, filijale Ist Pointa na Kipru i Jugoslaviji, Ju-Point u Beogradu itd. Što se RTB-ovih direktora i ostalih učesnika u tome tiče:

1. Generalni direktor Jova Milošević otišao je kao predstavnik RTB-a u Bukurešt;

2. Ninoslav Cvetanović ga je zamenio (u vreme DOS-a postao je savetnik novog generalnog direktora);

3. Nikola Šainović je meteorskom brzinom napredovao do čoveka br. 2 u Srbiji;

4. Tomica Raičević je sve do bolesti promenio nekoliko funkcija, od privremenog direktora Politike do ministra vera u Vladi Srbije;

5. Kosta Prstić (kum prof. Kneževića i Šainovića) napustio je Majdanpek i postao pomoćnik ministra za energetiku i rudarstvo u Vladi SR Srbije (i ostao na toj funkciji do početka 2001);

6. Mihailo Kilibarda je postao predstavnik RTB-a u firmi Mark Rič u Londonu; 7. Prof. dr Rade Čolić dobio je mesto šefa predstavništva RTB-a u Londonu;

8. Zoran Mladenović (u Boru poznat pod nadimkom „Zoki Munđaroš“) postao je novi direktor marketinga u RTB-u, a kasnije predstavnik RTB-a u Londonu i Cirihu;

9. Prof. dr Čeda Knežević je postao prvi DOS-ov predsednik Upravnog odbora RTB-a?! Njegov rođeni brat Raka Knežević (tast bivšeg ministra zdravlja, dr Obrena Joksimovića), svojevremeno je bio načelnik SUP-a u Boru;

10. Dr Filimonović iz Zaječara, koji je javno opravdavao kupovinu takvog koncentrata, postao je ministar zdravlja u Vladi SR Srbije;

11. Tadašnji direktor Jugoinspekta u Beogradu, mr Miroslav Jakovljević, i dalje se, sve do danas, zadržao na toj odlično plaćenoj funkciji. Bivši rektor, prof. dr Rajko Vračar, i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije, Radmilo Bogdanović, ostvarivali su visoka primanja kao članovi Upravnog odbora Jugoinspekta (bez odluke Skupštine Jugoinspekta). Kada su se ove godine zbog toga pobunili neki njihovi radnici iz Bora (članovi Sindikata Nezavisnost) dobili su otkaz.

12. Geneks su ubrzo napustili Stanoje Barlov (kum prof. Čede Kneževića iz RTB-a), Miloš (Miša) Perović i Zoran Drakulić i sva trojica su dobili posao u filijalama firme Mark Rič.

13. Tadašnji generalni direktor Geneksa Miki Savićević (koji je sredinom 80-tih ugovorio izvoz Juga u Ameriku) u vreme DOS-a postao je potpredsednik DHSS i predsednik Upravnog odbora Zastave. Sada se ponovo obraća starom partneru (Birklinu) iz Amerike, da se izvoz automobila obnovi i da ta firma otkupi Zastavu. Za divno čudo, njegov šef partije, g. Vladan Batić, ministar pravde u Vladi, uopšte se ne pita kako je Zoran Drakulić (za svega jednu deceniju) postao jedan od najbogatijih Srba („za dlaku“ siromašniji od braće Karić) i sponzor nekoliko levih i desnih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori (baš iz tih razloga je letos savezni ministar zdravlja izvršio samoubistvo u Madridu).

KAZAHASTANCI I RTB

Srbi su prošle decenije kupili rudnike i flotaciju bakra u Kazahastanu (u njoj sada radi bivši upravnik borske flotacije). Ta firma je prošlog meseca dala ponudu da otkupi ceo RTB, ili bar pogone za preradu bakra. Kao njeni vlasnici, ovde se spominju Bora i Marko Milošević, Šainović, Miki Manzalović (do penzije, predstavnik RTB-a u Moskvi). Verovatno je Marko (čisto slučajno) našao utočište baš u Kazahastanu.

Ti isti ljudi, plus Borka Vučić i direktori Jugobanke (među kojima i sadašnji generalni direktor RTB-a Bora Stojadinović) odigrali su odlučujuću ulogu u osnivanju Veksim banke u Moskvi, preko koje su u vreme sankcija prošle stotine miliona dolara RTB-ovih i ostalih para.

Seka Manzalović, supruga Mikija Manzalovića, ima banku na Kipru, koja je u DOS-ovo vreme dala bankarske garancije Mitilineosu iz Grčke u trgovini sa RTB-om. Uzgred, ona je predložila da otkupi veliki hotel na Borskom jezeru (koji je svojevremeno projektovala).

Mitilineos je takođe odjednom „procvetao“, uz pomoć srpskih i borskih para i postao većinski vlasnik Trepče.

Mitilineos i Glenkor su postali vlasnici rudnika olova i cinka i flotacije u Zajači i Srebrenici i sada šalju koncentrat u „Zorku“ iz Šapca na preradu, pri čemu oni odlično zarađuju, a „Zorka“ raubuje opremu i truje grad.

Osnovana je filijala Drakulićevog Ist Pointa u Beogradu, pod imenom Ju Point.

RTB duguje Ju Pointu 26 miliona dolara (i dan danas se ne zna po kojoj osnovi?!).

RTB duguje Glenkoru iz Švajcarske 4.000 tona bakra (oko 6,5 miliona dolara)?!

RTB duguje Mitilineosu bakar, srebro i zlato u vrednosti od preko osam miliona dolara?!

Mitilineos, Ist Point (Zorana Drakulića) i Glenkor vode pregovore da uzmu RTB-ove rudnike bakra pod koncesiju (kada se usvoji zakon o koncesijama), zakupe bar jednu liniju u Topionici i kupe neke pogone prerade bakra.

Debis (deo koncerna Mercedes-Krajsler) je u završnoj fazi pregovora da zakupi borsku Topionicu i obezbedi preko 100 miliona dolara kredita za novu tehnologiju. Do sada je davao RTB-u koncentrat bakra na preradu, kao „treća ruka“, posle Glenkora i Ist Pointa.

Ukratko, „skromni“ Zoran Drakulić stavlja „šapu“ na celu obojenu metalurgiju, od Đevđelije do Banja Luke.

Kao što vidite, firma Mark Rič je vlasnik još nekoliko velikih firmi u Americi, Engleskoj, Švajcarskoj, na Kipru, u Makedoniji, Republici Srpskoj i SRJ. Sam vlasnik firme (Mark Rič) je dobro poznat kao trgovac prljavim koncentratima i oružjem.

Sve ovo što sam nabrojao samo su deo posledica kupovine koncentrata sa živom u toku 1989. godine. Međutim, očigledno je da nije bila u pitanju samo živa. Deset hiljada tona tog koncentrata vredelo je oko tri miliona dolara. Čak i da su oni taj koncentrat dobili na poklon od pravih vlasnika i prodali ga nama, tri miliona dolara su male pare da se toliko poslova ostvari, pogotovo u firmi koja je pre toga bila pred bankrotom. Ostale pare (milijarde dolara) verovatno su nasledili od tetke iz Amerike, pa ih zato niko iz Srbije ne proziva.
Glupaci i TV-patriote godinama pričaju da su zapad i NATO-pakt najveći neprijatelji srpskog naroda, a ja sam već nekoliko puta napisao u Borskim novinama, i od toga ne odustajem: „Srbi su najveći neprijatelji srpskog naroda“. Za sada sam 100% siguran da u grupu takvih ljudi spadaju Milošević, Šainović i najvažniji članovi SPS-a, JUL-a i SRS, a uskoro će se saznati ko im se sve iz DOS-a pridružio (bar u Boru ima puno takvih ljudi, a najviše među „reformistima“)

Boža BOGDANOVIĆ

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

 

ZAŠTO JE RTB BOR DOVEDEN DO RUBA PROPASTI-prvi deo

Eksploatacija rudnih i mineralnih bogatstava jedne zemlje je uvek u kompetentnosti jedne države i njenih organa.

Kroz sistem davanja koncesija, država upravlja prirodnim bogatstvima težeći da ih maksimalno valorizuje u interesu sopstvenog naroda.

Na žalost, upravljanje prirodnim resursima na našem području bilo je povereno nekompetentnim i vrlo često nemoralnim ljudima. Naravno, bilo je i onih koji su na ovom području činili pozitivne pomake, no njihove karijere su se brzo završavale.

Dakle, negativna kadrovska selekcija i potpuna gotovo diktatorska arogancija ljudi na ključnim položajima u RTB-u Bor koja je onemogućila bilo kakvu širu raspravu o različitim stručnim mišljenjimas i pogledima i pozitivnih dijaloga, osnovni je razlog bezbroj poslovnih promašaja. Tako je ogroman novac potrošen na projekte kao:

-izrada projekta i prototipa kamiona B-40

-izrada projekta i realizacija pržionice pirita koja nikada nije proradila.

-Fabrika upaljača; Fabrika klemica u Zlotu; Fabrika silikatnih opeka; Skladište uglja u Topionici; Prerada koncentrata preko konvertora.

Navedeni projekti nisu dali efekte pri čemu niko nije odgovarao zbog toga. Na ovo se nadovezuju brojne krađe koje se odnose na još uvek nerazjašnjene slučajeve ataka na imovinu RTB-a Bor.

1)      Afera „Trgokop-Skoplje“. U ovoj aferi RTB Bor izgubio je imovinu u vrednosti od 10.000 t katodnog bakra.

2)      Afera „Burma“ i „slučajni požar“ upravne zgrade FOD-a.

3)      Afera sa našim katodnim bakrom uskladištenim u lukama u Solunu i Kostanci.

4)      Afera prerade zlatonosnog mulja u Institutu za bakar u Boru.

5)      Afera „Febosa“ vezana za nenaplaćenu isporuku bakarnih cevi na tržište Južnoafričke republike.

6)      Afera krađe zlata i srebra iz zlatare.

Osnovni razlozi koji su doveli RTB do ruba propasti su:

1)       Zatvaranje površinskog kopa rudnika bakra Bor zbog pogrešnog načina eksploatacije nekoliko godina ranije od predviđenog i optimalnog roka.

2)       Skraćen eksploatacioni vek rudnika Veliki Krivelj i rudnika Majdanpek izazvan zastojem u uklanjanju raskrivke kao i nesprovođenjem zahvata predviđenih projektnom dokumentacijom.

3)       Raubovanje rudnih ležišta.

4)       Pogrešno planiranje jamske eksploatacije i smanjenje proizvodnje u jamskoj eksploataciji na najniži mogući nivo.

5)       Nizak nivo iskorišćenja na bakru i zlatu u flotacijama i troškovi flotiranja koji su znatno viši od svetski poznatih.

6)       Tehnički zastareli i gotovo potpuno amortizovani topionički kapaciteti koji daju skoro maksimalno iskorišćenje na bakru od 95.5 %. Upoređenja radi trenutno najmasovnije primenjena tehnologija fleš-smetlinga daje 98-99 %. Na žalost kada je RTB Bor raspolagao dovoljno velikim finansijskim sredstvima da wse izvrši izmena u tehnologiji topljenja – to nije urađeno. Ilustracije radi, ako analiziramo period od 1990-2000 god. kada je proizvedeno oko 1.000 000 t bakra zbog toga što nije uvedena nova tehnologija topljenja izgubljeno je 50.000 t bakra, 1.500 kg. Zlata, 7.000 kg. Srebra kao i drugih plemenitih metala. Ukupna vrednost svih zahvata na uvođenju nove tehnologije možda je za par miliona dolara veća od vrednosti gubitaka učinjenih u ovom periodu.

7)       Najveći deo izvezenog bakra je realizovan u obliku katodnog bakra što je pravi zločin kada su u pitanju interesi naše zemlje.

8)       Postoje osnovane sumnje da jedan deo deviznog priliva nije nikada vraćen u zemlju i da je ostao na ino-računima.

9)       Veliki deo proizvodnje RTB Bor realizovan je često i na domaćem tržištu pod sumnjivim uslovima i uz velike iznose odobrenog diskonta. Poseban problem u ovom domenu predstavlja prodaja katodnog bakra i proizvodnja prerade u vreme inflacije kao i naplata po deplasiranim cenama usled inflacije.

10)   Prerada ino-koncentrata je često ugovarana na štetu RTB Bor tako da je RTB Bor delom finansirao preradu a gubitke na iskorišćenju kompenzirao vlastitim katodnim bakrom.

11)   Fabrike u oblasti prerade konstantno su dugovale baznom delu hiljade tona katodnog bakra pri čemu je bazni deo zbog nedostatka finansijskih sredstava uzimao kratkoročne devizne i dinarske kredite i uvećavao svoje obaveze po kreditima i kamatama na kredite.

12)   Nepostojanjew sistema kontrole u samoj kompaniji.

RAZLOZI ZBOG KOJIH JE NASTAVLJEN PROCES PROPADANJA RTB-a BOR POSLE 5. OKTOBRA 2000.

1. Posle 5. oktobra 2000 god. Na većinu najvažnijih mesta u hijerarhiji upravljačkih i rukovodećih funkcija došli su nekompetentni – odnosno nestručni kadrovi uz potpuno odsustvo primene postulata dobre kadrovske politike. Većinu ovih kadrova doveo je na rukovodeće funkcije lobi koji čine ljudi iz bivših rukovodećih struktura i vlasti. Osnovni razlozi zbog kojih su postavljeni ovi kadrovi bili su da se zaštiti i ukloni dokumentacija koja je optuživala ranije rukovodstvo za brojne malverzacije i promašaje koje su učinili u poslovanju, zatim da se obezbedi kontinuitet u upravljanju i rukovođenju uz opstrukcije aktivnosti nove vlasti. Tako sada imamo istovremeno tri osnovne grupe kadrova koje su u upravljačkim rukovodećim strukturama RTB-a Bor. Prvu strukturu čine stručnjaci verni idejama promena i orijentisani ka profesionalizmu i ona je malobrojna. Drugu pretežnu strukturu čine ljudi koji su sve vreme bili deo upravljačkog i rukovodećeg aparata RTB-a Bor u proteklih 10-20 godina i koji su lojalni bivšem rukovodstvu RTB-a Bor i svim idejama koje su nas dovele do katastrofe. Treću strukturu čine ljudi koji su maksimalno iskoristili 5. oktobar za vlastitu promociju ostvarivši maksimalni proboj u karijerama. Ovi ljudi nemaju profesionalne kvalitete i uglavnom se bave time da se održe na funkcijama. Naravno, zbog svega ovoga gotovo je nemoguće harmonizovati ove strukture jer su njihovi interesi krajnje divergentni.
2. Problem je nastao zbog toga što posle 5. oktobra nije napravljen presek stanja u svim delovima i segmentima kompanije. Dobra analiza stanja („Skening“) trebala je biti osnova za sve važne poslovne odluke u budućnosti.
3. Osnovna aktivnost koja je trebala biti sprovedena bila je izrada naučno fundirane strategije oporavka RTB-a Bor. Tako bi svi programi revitalizacije delova RTB-a Bor bili savršeno usklađeni jedinstvenom strategijom.
4. Nije urađen celovit program revitalizacije proizvodnje i poslovanja RTB-a Bor koji bi obuhvatio na nivou celog sistema: -resurse i istraživanja;

-proizvodnu oblast;

-tehnološke aspekte;

-komercijalnu problematiku;

-ekološke zahteve;

-socijalnu problematiku;

Program koji je ovih dana prezentiran i promovisan i urađen je u formi „Biznis-plana“ i pokriva samo bazni deo RTB-a Bor. Prezentirani program je urađen krajnje neprofesionalno i argumentovano je kritikovan od nekoliko članova UO RTB-a Bor uz zaključak da mora proći kroz dodatne provere i izmene. Lično mislim da su male šanse da tako loš polazni materijal može da se transformiše u program sa tako ambicioznim nazivom. Program nije usvopjen od strane UO RTB-a Bor.

1. Razlog je hronični nedostatak obrtnih sredstava i velike obaveze iz ranijih perioda. Svakodnevno pristižu veliki iznosi obaveza po osnovu kamata kao i obaveze po osnovu ranijih kupovina sirovina, repromaterijala i rezervnih delova. Iz ovih razloga za servisiranje tekućih finansijskih obaveza uzimaju se kratkoročni krediti gde su i kamate najveće. Na žalost i ovako limitirana sredstva se ne koriste najefikasnije.
2. Na žalost još nisu određeni prioriteti u finansiranju u smislu da se finansijski podržavaju samo profitabilni delovi – segmenti kompanije – odnosno proizvodnja koja daje profit.
3. Razlog je izuzetno nizak nivo korišćenja proizvodnih kapaciteta u svim delovima RTB-a Bor što zbog povećanog učešća fiksnih troškova po jedinici proizvoda dovodi do toga da su proizvodne cene daleko više od tržišnih. Tako gubici na nivou RTB-a Bor rastu iz meseca u mesec.
4. Nastavljena je eksploatacija rudnih ležišta bakra koja pri ovim nivoima eksploatacije produkuje ogromne gubitke.
5. Prerada ino – koncentrata bakra u topionici i rafinaciji bakra a vlasništvo su inostranih kompanija je u jednom dobrom delu potpuno nerentabilna i produkuje takođe velike gubitke.

10.  Razlog su gubici zbog velikog broja havarija koje su se dogodile kao što su:

-potapanje 17. horizonta u Jami i opreme koja nije na vreme izvučena (šteta nije procenjena)

-uništenje 750 m transportne trake na transportnom sistemu za transport jalovine sa površinskog kopa Veliki Krivelj (šteta procenjena na oko 180.000 USD)

-izgoreo je kamion velike nosivosti „Euklid“ na površinskom kopu „Cerovo“ (šteta procenjena na 520.000 $)

-Požar na transportnom sistemu za transport jalovine u RBN-u (šteta procenjena na 1.100 000 $)

11.  Razlog je nastavak prakse izvoznog bakra. Neshvatljivo je da naši kapaciteti u preradi ostaju neuposleni dok i dalje izvozimo katodni bakar.

12.  U samoj kompanij još uvek nisu prečišćeni dužničko – poverilački odnosi koji postoje između delova sistema i njihovi iznosi su ogromni.

13.  Nije postavljena savremena osnova za savremenu organizaciju poslovanja u svim delovima RTB-a Bor.

14.  Nefunkcionalnost Upravnog odbora, predsednika UO i Skupštine RTB-a Bor (koja uzgred rečeno posle 5. oktobra nije smenjena bez obzira na brojne odluke da se sprovedu izbori za novu Skupštinu RTB-a Bor)

15.  Nepostojanje javnosti i transparentnosti u radu upravljačkih i rukovodećih struktura kao i istinitog i pravovremenog informisanja.

16.  Odsustvo odgovornosti za katastrofalno loše poslovne poteze koji su doveli do ogromnih gubitaka u poslovanju RTB-a Bor.

17.  Razlog je nastavak prakse iz ranijeg perioda koja se ogleda u brojnim krađama i drugim oblicima ataka na imovinu preduzeća kroz zloupotrebu službenog položaja i neracionalnog upravljanja imovinom RTB-a Bor.

18.  Delovanje raznih interesnih grupa kao što su: ino – kompanije kojima RTB Bor duguje značajne neisporučene količine bakra i novca po osnovu kreditiranja, firme isporučioci sirovina, repromaterijala i rezervnih delova koje su značajno profitirale kroz saradnju sa RTB-om Bor i kojima se takođe duguje, zajedno sa ljudima koji su im lojalni a zanemaruju značajne funkcije u RTB-u svesno vode poslovanje RTB-a Bor ka totalnoj poslovnoj nesposobnosti želeći da zaustavljanjem RTB-a Bor svoje dugove čija je vrednost na tržištu opala na ¼ od nominalnog duga pretvore u značajno učešće u kapitalu RTB-a Bor – odnosno postanu vlasnici RTB-a Bor u celosti u daleko većem delu od onoga što im pripada.

19.  Ne treba isključiti ni delovanje mafije koja u Srbiji ima u svojim rukama 99% od ukupnog kapitala i koja je značajno profitirala na bakru i ostalim proizvodima  RTB-a Bor kao i na isporuci repromaterijala RTB-u.

KAKO SPASITI RTB BOR OD ČIJEG OPSTANKA ZAVISI I OPSTANAK GRADA BOR

Nakon svega iznetog, jasno je da je spašavanje RTB-a Bor, jedan vrlo složen zadatak koji podrazumeva preduzimanje brojnih zahvata koji moraju biti precizno definisani i međusobno dobro usklađeni. Ovakav zadatak podrazumeva anganžovanje celokupnog kadrovskog potencijala RTB-a Bor, Rudarsko – metalurškog fakulteta u Boru kao i anganžovanje stručnog potencijala naših najpoznatijih visokoškolskih institucija i instituta.

U osnovi neophodno je učiniti sledeće:

1.Napraviti dobar program baziran na realnim podlogama čiji konačni cilj mora biti profit. Osnovu ovog programa, u prvoj fazi, mora činiti oslonac na metalurške kapacitete RTB-a Bor i kupovina koncentrata u vlasništvo. Proizvedeni katodni bakar u količini od 5 – 7.000 t/mesec, bio bi prerađen u našim kapacitetima do finalnih proizvoda u asortimanu koji se može brzo plasirati na tržište i koji daje maksimalne finansijske efekte. Nakon tri ciklusa prerade koncentrata kupljenog u vlasništvo (trajanje jednog ciklusa je 50 – 60 dana) RTB Bor bio bi sposoban da se samostalno pojavljuje na tržištima koncentrata bakra i samostalno finansira buduće kupovine i pri tome pozajmljena sredstva nakon trećeg ciklusa vrati. U ovom trenutku samo vlada Srbije može biti garant za dobijanje kredita u ove svrhe jer je RTB Bor zahvaljujući lošoj poslovnoj politici davno izgubio poverenje domaćih i stranih institucija. U našim metalurškim kapacitetima bi se nastavila i prerada koncentrata iz Rumunije, Bučima i ostalih koncentrata za čiju preradu su sklopljeni povoljni aranžmani za RTB Bor. Veliki oslonac ovakvom programu bila bi i realizacija projekta proizvodnje bakra iz reflotirane topioničke šljake u količini od 500 t katodnog bakra mesečno. Programi proizvodnje fungicida, proširenje kapaciteta za proizvodnju bakarnog praha, plavog kamena, soli za galvanizaciju, auto – kozmetike dodatno mogu finansijski ojačati poziciju RTB-a Bor. U drugoj fazi bi se pokrenula eksploatacija naših rudnih ležišta, proizvodnja vlastitog koncentrata bakra na ekonomski zdravim osnovama uz primenu tehnologija i nastavak istraživanja novih rudnih ležišta.

2. Realizaciju programa isključivo poveriti stručnim i moralnim ljudima, bilo da su u pitanju menadžeri ili stručni timovi, koji su u svom dosadašnjem radu ostvarili rezultate koji su nesporni.

3. Obezbediti adekvatan iznos potrebnih sredstava za finansiranje programa pod najpovoljnijim uslovima.

4. Zatražiti reprogramiranje i otpis dela dugova koje RTB Bor ima iz ranijih perioda.

5. Obezbediti podršku Vlade Srbije i nadležnih ministarstava da bi se program uspešno realizovao.

6. Naravno, uz sve ovo, ne treba zaboraviti da treba sprovesti revitalizaciju RTB-a Bor na najoptimalniji način i uz najveće efekte po kompaniju i zaposlene u RTB-u Bor.

7. Poslovni uslovi imaju opštinski organi uprave koji moraju stvoriti sve preduslove za razvoj malih i srednjih preduzeća i razvoj poljoprivrede i turizma. Tako bi se omogućilo da višak zaposlenih u RTB-u Bor nađe svoje mesto u novootvorenim preduzećima čime bi opšti standard mogao biti podignut na viši nivo.

8. Vremena za gubljenje više nemamo pa u realizaciju projekta treba krenuti odmah!

Rade Spasovski, dipl. ecc.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informisanja: Specijalno izdanje „Borske novine“ od 20.09.2001. godine „Biti il ne biti“

 

O BORSKOM ZLATU-četvrti deo

Otkriveno kako je zlato iz Bora stiglo na Bliski istok

Novac završio na Kipru i u Libanu

Guverner Narodne banke Mađarske ponovo pokrenuo istragu o kreditima datim „Miloševiću bliskim firmama“

(Tanjug) – Odluka nedavno izabranog guvernera Narodne banke Mađarske Žigmonda Jaraija da ponovo otvori „dosije CW“ pokrenula je, između ostalog, istragu oko kredita svojevremeno datih „Miloševiću bliskim firmama“, a ušlo se i u trag zlatu koje je iz Bora preko Švajcarske dospelo na Bliski istok i tu unovčeno.

Tim povodom je u najnovijem broju budimpeštanskog nedeljnika „HVG“ objavljen opširan članak o poslovanju komercijalne filijale MNB u Beču „Centralno-kreditne banke“ (CW), koja je posle gubitaka od skoro 100 milijardi forinti (ili blizu 800 miliona maraka) pala pod stečaj. Ogromni deficit su, kako ističe uticajni privredni list, prouzrokovali poslovi sa „sumnjivim firmama“ u koje su ubrojana i preduzeća „Miloševićevog klana“.

„HVG“ podseća da je „CW“ aprila 1996. godine odobrila kredit od 10 miliona dolara „Metalkem internešnelu“ , registrovanom u Londonu, ali iza kojeg su stajala dva giganta srpske privrede: „Sartid-Jugometal“ iz Smedereva i Rudarsko-topioničarski basen Bor. List ukazuje da se radi o nekada jedinstvenom kolektivu, Metalurškom kombinatu Smederevo, koje se tokom privatizacije 1990. godine podelilo na dva preduzeća.

Zaposleni u „CW“ su autoru teksta rekli da je „Metalkem“ kasnije prodao svoj dug, a firma se našla na „crnoj listi“ 360 preduzeća koju je Evropska unija sačinila početkom 1999. godine. Tom novom embargu se maja iste godine pridružila i Švajcarska, ali je klijentima ostavila mesec i po dana da izvuku novac. Kako piše „HVG“ u to vreme je švajcarski nedeljnik „Fakts“ u sudskom registru pronašao „Metalkemovog“ „brata blizanca“, firmu „RTB Koper“, koja se takođe bavila prometom obojenih i plemenitih metala. Registrovana je u Cirihu na ime jednog trgovca iz Libana, izvesnog Marvana Šakarčija, za kojeg je dokazano da je preprodavao zlato pristiglo iz Bora.

Novac skrenuo na privatne račune

„Prema nalazu švajcarskih agenata novac dobijen od prodaje poluga plemenitog metala nije upućivan u Beograd, već na bankarske račune Miloševićeve klijenture na Kipru i u Libanu. Nije slučajno da je potpisnik na računima kiparskih banaka i ciriškog RTB-a ista ličnost: jugoslovenski državljanin Edo Alibegović“, zaključuje „HVG“ u broju od 26. maja.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informacije: Glas javnosti 25.05.2001.

 

O BORSKOM ZLATU-treći deo

Direktor RTB povodom zlatne afere tvrdi

Novac nije išao na privatne račune

BOR– Komercijalni direktor RTB-a Miroslav Prvulović kategorički je odbacio svaku mogućnost da je novac od podaje zlata išao na bilo čiji privatni račun.

„Postoji mogućnost da se u Švajcarskoj pojavilo zlato napravljeno u Boru što ne znači da je ono borsko, već da se prethodno pojavilo u prodaji na berzi. Do sada su u RTB-u kontrolu dokumentacije izvršile sve nadležne službe koje su ustanovile da nije bilo nikakvih nepravilnosti”, rekao je Prvulović i dodao da su takve priče načinjene samo da bi se napravila šteta ovom preduzeću.

On je rekao da se sav novac od prerade bakra pa i sa Kipra i Grčke uplaćuje RTB-u, a da se transakcija obavlja preko banaka u Americi ili Nemačkoj u zavisnosti od valute koja je uplaćena.

Prema Prvulovićevim rečima, svo zlato koje RTB isporuči NBJ naplati se i ne postoje nikakva potraživanja zlata, a da nije vezano za obavezu po preradi.

O transportu zlata iz Kombinata bakra dobili smo informaciju da se ono uglavnom isporučuje u Švajcarsku. Prevoz zlata do aerodroma Surčin pod strogim velom tajni obavlja transportna služba RTB-a. Zlato se pakuje u specijalne sanduke i na aerodromu uručuje poverljivoj osobi u zavisnosti ko snosi troškove prevoza.

Novi Upravni odbor

Skupštini RTB-a koja je u petak održana izabran je novi Upravni odbor. Za predsednika je izabran Čedomir Knežević koji se u obraćanju delegatima pozvao na razgovore sa republičkim premijerom Zoranom Đinđićem. Knežević je bivši direktor Instituta za bakar u Boru, a sa te funkcije sklonjen pre nekoliko godina zbog sumnji za posedovanje privatnih firmi u Beogradu i inostranstvu.

S. Trifunović

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

 

O BORSKOM ZLATU-drugi deo

Ponovo o transferu zlata iz Bora

Švajcarci otkrili još 100 kilograma

Edo Alibegović ključni čovek u prodaji zlata

Švajcarski magazin Fakts jedan je od mnogih časopisa koji se poslednjih meseci pozabavio otkrivanjem pravca kretanja borskog zlata. Prema pisanju ovog lista, koji se pozvao na otkriće švajcarskih vlasti, u ovoj zemlji je otkriveno još oko 100 kilograma zlata, a pretpostavke su da ta količina, kao i 173 kilograma zlata otkrivenih prošlog meseca, potiče iz Rudarsko topioničarskog basena Bor.

Prema pisanju ovog lista, čiji tekst prenosi agencija Beta, navodi se da je deo od novootkrivenih 100 kilograma jugoslovenskog zlata bio „lažno deklarisan kao bakar“. Ovaj deo pošiljke u Švajcarsku je stigao i tamo prodat polovinom 1999. godine. Fakts piše da su se prodajom jugoslovenskog zlata bavili švajcarski trgovac Marvan Šakarči, vlasnik firme MKS Finance.

Novac od prodaje zlata u Švajcarskoj prosleđen je na Kipar, a vlasti u Švajcarskoj pokušavaju da pronađu vezu u transferu novca od prodatog zlata. Pod lupu stavljena firma „MCC oversiz“ sa Kipra koja, kako se saznaje, nikada nije bila upisana u registar kiparskih preduzeća.

Kako saznajemo, na adresu firme MKS Finance u oktobru je poslato oko 52 kilograma zlata sa naznakom da je taj proizvod iz prerade, a otpremu je potpisao tadašnji direktor marketinga Zoran Mladenović. Izvor u RTB-u nam je kazao da je ta količina zlata poslata sa duplim papirima. Jednima, u kojima je navedeno da je zlato iz prerade i koji je poslužio da plemeniti metal bez smetnji napusti našu zemlju i drugima u kojima je naznačeno da je zlato za prodaju kako bi se plasiralo na berzi. Ovo je nedavno konstatovao i guverner NBJ Mlađen Dinkić, a da se radilo sa duplim papirima čime je načinjen prekršaj potvrdilo je i sadašnje rukovodstvo RTB-a.

Predsednik Upravnog odbora RTB-a Čedomir Knežević je kazao da su u ranijem periodu dupli papiri rađeni kako bi se izbegla prodaja zlata NBJ, jer bi sa tadašnjim kursom marke ovo preduzeće bilo na gubitku.

Sumnje koje navodi švajcarski list da postoji veza između firme MCC i predstavništva RTB Bor u Cirihu (RTB COPPER GMBH) je nesporna. Tim pre što je opšte poznato da je bivši direktor kiparske firme Edo Alibegović još i danas angažovan u RTB-ovoj firmi u Cirihu. Prema informacijama koje smo dobili Alibegović trenutno ima ulogu „menadžera“ i direktor je kancelarije Borskih rudnika u Cirihu.

Pouzdano se zna da je Alibegović u poslednjih desetak godina nekoliko puta posećivao RTB i tom prilikom se sastajao sa tadašnjim generalnim direktorom borskog basena Ninoslavom Cvetanovićem. Alibegović je posle više izbegavanja da govori sa novinarima na kraju rekao za Vašington post da je firma MCC imala zanemarljivo učešće u izvozu zlata i da nema ničeg ilegalnog u vezi sa aktivnostima tog preduzeća.

On ne vidi nikakav problem u vođenju javne i privatne firme koje imaju zajedničke poslove, jer je njegov jedini cilj bio da poveća produktivnost Bora. „Prihod koji ostvaruje MCC je dovoljan tek da pokrije njegove troškove u kompaniji koja nema ni poslovni prostor ni osoblje“, rekao je Alibegović. U napisu Vašington posta takođe se naznačava da su zlatne poluge u izvoznim dokumentima zavedene kao bakar.

Potraga

Ova istraga je, prema pisanju Vašington posta, samo deo ogromnog svetskog lova na jugoslovensko blago koji je pokrenut u oktobru 2000. posle Miloševićevog pada. Potragu vode istražitelji nove demokratske vlade u Jugoslaviji, američko ministarstvo finansija, zapadne obaveštajne službe i glavni tužilac Ujedinjenih nacija za ratne zločine. Sumnja pada i na najbližeg Miloševićevog saradnika Nikolu Šainovića, koji je bio „samo član“ Upravnog odbora RTB-a, ali koji je vukao sve konce u poslovanju kombinata bakra. Činjenica da je Šainović Direkciju RTB-a posećivao uglavnom vikendom u najmanju ruku je sumnjiva.

Saša Trifunović

Tekst editovao Slobodan Radulović

Izvor informacije: arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2001/03/23/srpski/E01032201.shtml

 

O BORSKOM ZLATU-prvi deo

Vremenom se neke stvari zaborave. Ovaj Blog je upravo otvoren da nas povremeno podseti na neke događaje iz prethodnog perioda koje ne bi trebalo zaboraviti zato što su od bitnog uticaja na kasnija događanja.

Naravno , ne misle svi tako, jer pojedincima upravo odgovara da se neki događaji zaborave kako bi legalizovali svoj novi poslovno-moralni kredibilitet i svoje novo imovno stanje kao svoj miran i spokojan NOVI ŽIVOT.

Ali zapitajmo se kakva je sudbina one većine koji su zarad takvog NOVOG ŽIVOTA pojedinaca ispali njihove žrtve jer su mnogi od njih ostali bez posla, bez penzija, bez stana, bez porodica, izgubili fizičko i psihičko zdravlje, pa čak i živote.

Koliko su događaji iz ovog naslova uticali na pojedinačne ljudske sudbine verovatno se nikada neće saznati ali ova tema potvrđuje narodnu izreku: “OTETO JE PROKLETO” a naročito zlato.

„Glas“ je došao u posed dokumentacije koja dokazuje da je od 1996. do 1999. godine iz RTB „Bor“ u inostranstvo netragom otišlo više od 27 tona zlata i plemenitog metala

Niko od nadležnih ne govori o isporučenom zlatu, a mnogi učesnici su poginuli ili “ućutkani”.

Svojevremeno je zataškana afera o 173 kilograma zlata koje je bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, navodno u strogoj tajnosti, prebacio u inostranstvo i kasnije knjižio na svoje tajne kiparske račune. Švajcarski finansijski policajci, u saradnji sa našim Javnim tužilaštvom ustanovili su da sporno zlato potiče iz Rudarsko topioničarskog basena u Boru kao i da je čitava operacija „pranja zlata“ od septembra do novembra 2000. godine izvršena bez znanja NBJ, a u tesnoj saradnji sa libanskim trgovcem Marvanom Šakarhijem „teškim“ više od milijardu franaka. Prema tvrdnjama neimenovanih švajcarskih eksperata u čitavu aferu direktno su umešani i visoki funkcioneri SPS Dušan Matković i Nikola Šainović. Na ovim tvrdnjama sve se nekako i završilo, a čitava „zlatna afera“ je pomalo zaboravljena.

„Glas“ je međutim, u prilici da javnosti predoči transportnu dokumentaciju koja nedvosmisleno dokazuje da je od početka marta 1996. do kraja juna 1999. godine iz RTB „Bor“ u inostranstvo prevezeno više od 27 tona zlata i drugog plemenitog metala. Firma „ABC Transport – Bor“ u ovom periodu u ukupno 27 navrata prevozila je dragoceni tovar. Ukupno je, prema nalogu RTB Bor do beogradskog aerodroma kamionom registracije BG 240-801 prevezen 471 sanduk što je ukupno 27.881 kilogram i 366 grama „zlata i ostalih plemenitih metala“. Primalac dragocenih tovara bili su „Jugošped“ i „Tranšped“ filijale na aerodromu, koje su, kako smo saznali, vršili špediterske usluge, a zlato je avionima JAT-a i drugih svetskih avio kompanija odlazilo uglavnom put Švajcarske gde mu se gubi svaki trag. Najveća pošiljka prevezena je 2. jula 1997. godine kada je po putnom nalogu u inostranstvo u 26 sanduka i 4 koleta prebačeno više od 1500 kilograma zlata i plemenitog metala. Poslednju pošiljku „ABC Transport“ je prevezao 23. juna 1999. godine posle koje je bez ikakvog objašnjenja RTB Bor prekinuo dalje poslovne aranžmane.

Treba reći da su ove količine čiji je prevoz organizovao „ABC Transport“ samo manji deo zlata koji je poslednjih godina u strogoj tajnosti iz Bora netragom nestajao. Prema pouzdanim informacijama najveći deo zlata do beogradskog aerodroma je prebacivan službenim kamionom MUP-a čije je kretanje kontrolisao lično načelnik policije u Boru.

Naši sagovornici iz RTB „Bor“ ne isključuju mogućnost da je u ovim isporukama bilo i zlata koje je nelegalno prebacivano u inostranstvo, ali napominju da je najveća količina zlata u inostranstvo izvožena po osnovu prerade koncentracije bakra:

– Poslovnim partnerima u inostranstvo RTB Bor uz bakar vraća i zlato koje se nalazi u dobijenom koncentratu. To je naprosto uobičajena procedura koja se primenjuje godinama unazad bez ikakvih problema – kazao je za „Glas“ Miroslav Prvulović, direktor marketinga borskog RTB.

Upućeni sagovornici iz ovog kombinata kažu da se sve činjenice mogu utvrditi prostim upoređivanjem podataka o količini dobijenog koncentrata i zlata i drugog plemenitog metala vraćenog u inostranstvo. – Tako je najlakše utvrditi bilo kakve mućke kojih je sasvim izvesno i bilo – kaže za naš list jedan od inženjera koji insistira na anonimnosti.

U beogradskim centralama špediterskih firmi „Tranšped i „Jugošped“ kažu da su oni po nalogu RTB-a samo obavljali špediterske poslove koje vrše i za račun drugih klijenata i napominju da na osnovu svoje dokumentacije oni ne mogu da utvrde postojanje bilo kakvog krivičnog dela.

Direktor Savezne uprave Carina Vladan Begović svojevremeno je izjavio da su njegovi službenici na beogradskom aerodromu početkom godine zaustavili jednu pošiljku zlata iz RTB Bor od 50 kilograma. Posle rutinske provere dokumentacije utvrđeno je da nema nikakvih nepravilnosti, da je reč o sasvim legalnom poslu pa je zlato isporučeno korisniku u inostranstvu. Begović isključuje mogućnost da je za njegovog mandata bilo nekakvih „mutnih radnji“ sa izvozom zlata i napominje da se sve to moglo desiti samo u vreme vladavine bivšeg režima.

Sasvim čudne slučajnosti

Transport borskog zlata o kojem pišemo prati i niz sasvim čudnih slučajnosti koje mogu, ali i ne moraju ništa da znače:

– vozač kamiona „ABC Transport“ kojim su prevoženi „zlatni tovari“ iznenada i bez ikakvog razloga, kako tvrdi porodica, se obesio;

– u saobraćajnoj nesreći teško je povređen poverljiv čovek MUP-a zadužen za robni transport na beogradskom aerodromu Slobodan Grahovac, inače bivši muž pevačice Ekstra Nene;

– ubistvo direktora JAT-a Žike Petrovića februara prošle godine.

U srpskoj policiji nisu želeli da komentarišu naša saznanja i dokumentaciju koju posedujemo, ali jedan visoki funkcioner republičkog MUP-a kaže da je istraga o švercu državnog zlata u toku i da će sve biti podvrgnuto „temeljnoj proveri“.

D. J. V. – S. T.

Tekst editovao Slobodan Radulović

Izvor informacije: arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2001/05/15/srpski/R01051404.shtml