Kako se reformiše bakar iz starog režima

Ovo sam nasao na jednom sajtu,da ga ne reklamiram sad,i mislim da bi trebalo da procita sto vise ljudi.Ja zivim u Boru,tako da je za mene ovo veoma vazno.Procitajte da vidite sta je genocid i lopovluk.

…Nikola Šainović, kao eksponirani čovek br. 2 u Srbiji, ne samo da je mnogo unapred znao za datum sukoba sa NATO-paktom, već je u Račku imao uticaj na određivanje datuma. Zato je i pre i sve vreme sankcija forsirao što veću proizvodnju u RTB-u (nekoliko puta veću od sadašnje) i 99,99% nastavio raniju preradu nuklearnog otpada, da bi obezbedili milijarde dolara „crnih“ fondova za kupovinu najvažnijih ljudi iz pojedinih stranaka DOS-a, otvaranje privatnih banaka na Kipru, u Moskvi, Atini, Solunu, Klagenfurtu, Trstu, Cirihu i Srbiji i otkup preduzeća. RTB je za sve vreme sankcija proizvodio mnogo bakra, po onom principu da „bure drži vodu dok majstori odu“, pa je DOS oktobra 2000. zatekao skoro uništeno rudarstvo i RTB na izdisaju.

Što se nuklearnog otpada tiče, nije slučajno baš Šainović pre nekoliko godina postao predsednik Savezne komisije za radiološku zaštitu. Iako je u Hagu, i dalje je zvanično na toj funkciji (?!), a smeniće ga tek onda kada DOS ukine 29. novembar, kao praznik (nepostojeće) države. Uostalom, svedoci smo da je neuporedivo manje problema bilo sa izručenjem Miloševića nego Šainovića, koje se odužilo na preko godinu dana, i da našoj vlasti ni na kraj pameti nije bilo da ga pre toga uhapsi zbog privrednog kriminala i organizovane inflacije. Čak i sada naši ministri daju garancije za njega, da se vrati kući do početka suđenja.

FIRMA „MARK RIČ“ JE „PROCVETALA“

Da bih celu ovu priču dokumentovao, navešću jedan tipičan primer. Krajem 1988. g. Jugotehna i Jugometal ponudili su RTB-u 10.000 tona koncentrata bakra, u kome je bilo preko 500 kilograma veoma otrovne žive i direktori RTB-a su odbili da ga kupe. Kasnije je firma MARK RIČ (preko Geneksa) ponudila RTB-u taj isti koncentrat. Direktor marketinga u RTB-u (odnosno direktor komercijalnih poslova) Milija Grujičić odbio je da potpiše nalog, pa je ugovor sklopio Ninoslav Cvetanović sredinom 1989.

Nakon obavljenog posla firma Mark Rič, koja je pre toga bila pred bankrotom, odjednom je „procvetala“. Otvorili su nove filijale: Vest Point, Rivieru i Glenkor u Njujorku, Ist Point u Londonu, filijale Glenkora u Londonu i Švajcarskoj, filijale Ist Pointa na Kipru i Jugoslaviji, Ju-Point u Beogradu itd. Što se RTB-ovih direktora i ostalih učesnika u tome tiče:

1. Generalni direktor Jova Milošević otišao je kao predstavnik RTB-a u Bukurešt;

2. Ninoslav Cvetanović ga je zamenio (u vreme DOS-a postao je savetnik novog generalnog direktora);

3. Nikola Šainović je meteorskom brzinom napredovao do čoveka br. 2 u Srbiji;

4. Tomica Raičević je sve do bolesti promenio nekoliko funkcija, od privremenog direktora Politike do ministra vera u Vladi Srbije;

5. Kosta Prstić (kum prof. Kneževića i Šainovića) napustio je Majdanpek i postao pomoćnik ministra za energetiku i rudarstvo u Vladi SR Srbije (i ostao na toj funkciji do početka 2001);

6. Mihailo Kilibarda je postao predstavnik RTB-a u firmi Mark Rič u Londonu; 7. Prof. dr Rade Čolić dobio je mesto šefa predstavništva RTB-a u Londonu;

8. Zoran Mladenović (u Boru poznat pod nadimkom „Zoki Munđaroš“) postao je novi direktor marketinga u RTB-u, a kasnije predstavnik RTB-a u Londonu i Cirihu;

9. Prof. dr Čeda Knežević je postao prvi DOS-ov predsednik Upravnog odbora RTB-a?! Njegov rođeni brat Raka Knežević (tast bivšeg ministra zdravlja, dr Obrena Joksimovića), svojevremeno je bio načelnik SUP-a u Boru;

10. Dr Filimonović iz Zaječara, koji je javno opravdavao kupovinu takvog koncentrata, postao je ministar zdravlja u Vladi SR Srbije;

11. Tadašnji direktor Jugoinspekta u Beogradu, mr Miroslav Jakovljević, i dalje se, sve do danas, zadržao na toj odlično plaćenoj funkciji. Bivši rektor, prof. dr Rajko Vračar, i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije, Radmilo Bogdanović, ostvarivali su visoka primanja kao članovi Upravnog odbora Jugoinspekta (bez odluke Skupštine Jugoinspekta). Kada su se ove godine zbog toga pobunili neki njihovi radnici iz Bora (članovi Sindikata Nezavisnost) dobili su otkaz.

12. Geneks su ubrzo napustili Stanoje Barlov (kum prof. Čede Kneževića iz RTB-a), Miloš (Miša) Perović i Zoran Drakulić i sva trojica su dobili posao u filijalama firme Mark Rič.

13. Tadašnji generalni direktor Geneksa Miki Savićević (koji je sredinom 80-tih ugovorio izvoz Juga u Ameriku) u vreme DOS-a postao je potpredsednik DHSS i predsednik Upravnog odbora Zastave. Sada se ponovo obraća starom partneru (Birklinu) iz Amerike, da se izvoz automobila obnovi i da ta firma otkupi Zastavu. Za divno čudo, njegov šef partije, g. Vladan Batić, ministar pravde u Vladi, uopšte se ne pita kako je Zoran Drakulić (za svega jednu deceniju) postao jedan od najbogatijih Srba („za dlaku“ siromašniji od braće Karić) i sponzor nekoliko levih i desnih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori (baš iz tih razloga je letos savezni ministar zdravlja izvršio samoubistvo u Madridu).

KAZAHASTANCI I RTB

Srbi su prošle decenije kupili rudnike i flotaciju bakra u Kazahastanu (u njoj sada radi bivši upravnik borske flotacije). Ta firma je prošlog meseca dala ponudu da otkupi ceo RTB, ili bar pogone za preradu bakra. Kao njeni vlasnici, ovde se spominju Bora i Marko Milošević, Šainović, Miki Manzalović (do penzije, predstavnik RTB-a u Moskvi). Verovatno je Marko (čisto slučajno) našao utočište baš u Kazahastanu.

Ti isti ljudi, plus Borka Vučić i direktori Jugobanke (među kojima i sadašnji generalni direktor RTB-a Bora Stojadinović) odigrali su odlučujuću ulogu u osnivanju Veksim banke u Moskvi, preko koje su u vreme sankcija prošle stotine miliona dolara RTB-ovih i ostalih para.

Seka Manzalović, supruga Mikija Manzalovića, ima banku na Kipru, koja je u DOS-ovo vreme dala bankarske garancije Mitilineosu iz Grčke u trgovini sa RTB-om. Uzgred, ona je predložila da otkupi veliki hotel na Borskom jezeru (koji je svojevremeno projektovala).

Mitilineos je takođe odjednom „procvetao“, uz pomoć srpskih i borskih para i postao većinski vlasnik Trepče.

Mitilineos i Glenkor su postali vlasnici rudnika olova i cinka i flotacije u Zajači i Srebrenici i sada šalju koncentrat u „Zorku“ iz Šapca na preradu, pri čemu oni odlično zarađuju, a „Zorka“ raubuje opremu i truje grad.

Osnovana je filijala Drakulićevog Ist Pointa u Beogradu, pod imenom Ju Point.

RTB duguje Ju Pointu 26 miliona dolara (i dan danas se ne zna po kojoj osnovi?!).

RTB duguje Glenkoru iz Švajcarske 4.000 tona bakra (oko 6,5 miliona dolara)?!

RTB duguje Mitilineosu bakar, srebro i zlato u vrednosti od preko osam miliona dolara?!

Mitilineos, Ist Point (Zorana Drakulića) i Glenkor vode pregovore da uzmu RTB-ove rudnike bakra pod koncesiju (kada se usvoji zakon o koncesijama), zakupe bar jednu liniju u Topionici i kupe neke pogone prerade bakra.

Debis (deo koncerna Mercedes-Krajsler) je u završnoj fazi pregovora da zakupi borsku Topionicu i obezbedi preko 100 miliona dolara kredita za novu tehnologiju. Do sada je davao RTB-u koncentrat bakra na preradu, kao „treća ruka“, posle Glenkora i Ist Pointa.

Ukratko, „skromni“ Zoran Drakulić stavlja „šapu“ na celu obojenu metalurgiju, od Đevđelije do Banja Luke.

Kao što vidite, firma Mark Rič je vlasnik još nekoliko velikih firmi u Americi, Engleskoj, Švajcarskoj, na Kipru, u Makedoniji, Republici Srpskoj i SRJ. Sam vlasnik firme (Mark Rič) je dobro poznat kao trgovac prljavim koncentratima i oružjem.

Sve ovo što sam nabrojao samo su deo posledica kupovine koncentrata sa živom u toku 1989. godine. Međutim, očigledno je da nije bila u pitanju samo živa. Deset hiljada tona tog koncentrata vredelo je oko tri miliona dolara. Čak i da su oni taj koncentrat dobili na poklon od pravih vlasnika i prodali ga nama, tri miliona dolara su male pare da se toliko poslova ostvari, pogotovo u firmi koja je pre toga bila pred bankrotom. Ostale pare (milijarde dolara) verovatno su nasledili od tetke iz Amerike, pa ih zato niko iz Srbije ne proziva.
Glupaci i TV-patriote godinama pričaju da su zapad i NATO-pakt najveći neprijatelji srpskog naroda, a ja sam već nekoliko puta napisao u Borskim novinama, i od toga ne odustajem: „Srbi su najveći neprijatelji srpskog naroda“. Za sada sam 100% siguran da u grupu takvih ljudi spadaju Milošević, Šainović i najvažniji članovi SPS-a, JUL-a i SRS, a uskoro će se saznati ko im se sve iz DOS-a pridružio (bar u Boru ima puno takvih ljudi, a najviše među „reformistima“)

Boža BOGDANOVIĆ

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović