Vremenom se neke stvari zaborave. Ovaj Blog je upravo otvoren da nas povremeno podseti na neke događaje iz prethodnog perioda koje ne bi trebalo zaboraviti zato što su od bitnog uticaja na kasnija događanja.

Naravno , ne misle svi tako, jer pojedincima upravo odgovara da se neki događaji zaborave kako bi legalizovali svoj novi poslovno-moralni kredibilitet i svoje novo imovno stanje kao svoj miran i spokojan NOVI ŽIVOT.

Ali zapitajmo se kakva je sudbina one većine koji su zarad takvog NOVOG ŽIVOTA pojedinaca ispali njihove žrtve jer su mnogi od njih ostali bez posla, bez penzija, bez stana, bez porodica, izgubili fizičko i psihičko zdravlje, pa čak i živote.

Koliko su događaji iz ovog naslova uticali na pojedinačne ljudske sudbine verovatno se nikada neće saznati ali ova tema potvrđuje narodnu izreku: “OTETO JE PROKLETO” a naročito zlato.

„Glas“ je došao u posed dokumentacije koja dokazuje da je od 1996. do 1999. godine iz RTB „Bor“ u inostranstvo netragom otišlo više od 27 tona zlata i plemenitog metala

Niko od nadležnih ne govori o isporučenom zlatu, a mnogi učesnici su poginuli ili “ućutkani”.

Svojevremeno je zataškana afera o 173 kilograma zlata koje je bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, navodno u strogoj tajnosti, prebacio u inostranstvo i kasnije knjižio na svoje tajne kiparske račune. Švajcarski finansijski policajci, u saradnji sa našim Javnim tužilaštvom ustanovili su da sporno zlato potiče iz Rudarsko topioničarskog basena u Boru kao i da je čitava operacija „pranja zlata“ od septembra do novembra 2000. godine izvršena bez znanja NBJ, a u tesnoj saradnji sa libanskim trgovcem Marvanom Šakarhijem „teškim“ više od milijardu franaka. Prema tvrdnjama neimenovanih švajcarskih eksperata u čitavu aferu direktno su umešani i visoki funkcioneri SPS Dušan Matković i Nikola Šainović. Na ovim tvrdnjama sve se nekako i završilo, a čitava „zlatna afera“ je pomalo zaboravljena.

Glas“ je međutim, u prilici da javnosti predoči transportnu dokumentaciju koja nedvosmisleno dokazuje da je od početka marta 1996. do kraja juna 1999. godine iz RTB „Bor“ u inostranstvo prevezeno više od 27 tona zlata i drugog plemenitog metala. Firma „ABC Transport – Bor“ u ovom periodu u ukupno 27 navrata prevozila je dragoceni tovar. Ukupno je, prema nalogu RTB Bor do beogradskog aerodroma kamionom registracije BG 240-801 prevezen 471 sanduk što je ukupno 27.881 kilogram i 366 grama „zlata i ostalih plemenitih metala“. Primalac dragocenih tovara bili su „Jugošped“ i „Tranšped“ filijale na aerodromu, koje su, kako smo saznali, vršili špediterske usluge, a zlato je avionima JAT-a i drugih svetskih avio kompanija odlazilo uglavnom put Švajcarske gde mu se gubi svaki trag. Najveća pošiljka prevezena je 2. jula 1997. godine kada je po putnom nalogu u inostranstvo u 26 sanduka i 4 koleta prebačeno više od 1500 kilograma zlata i plemenitog metala. Poslednju pošiljku „ABC Transport“ je prevezao 23. juna 1999. godine posle koje je bez ikakvog objašnjenja RTB Bor prekinuo dalje poslovne aranžmane.

Treba reći da su ove količine čiji je prevoz organizovao „ABC Transport“ samo manji deo zlata koji je poslednjih godina u strogoj tajnosti iz Bora netragom nestajao. Prema pouzdanim informacijama najveći deo zlata do beogradskog aerodroma je prebacivan službenim kamionom MUP-a čije je kretanje kontrolisao lično načelnik policije u Boru.

Naši sagovornici iz RTB „Bor“ ne isključuju mogućnost da je u ovim isporukama bilo i zlata koje je nelegalno prebacivano u inostranstvo, ali napominju da je najveća količina zlata u inostranstvo izvožena po osnovu prerade koncentracije bakra:

– Poslovnim partnerima u inostranstvo RTB Bor uz bakar vraća i zlato koje se nalazi u dobijenom koncentratu. To je naprosto uobičajena procedura koja se primenjuje godinama unazad bez ikakvih problema – kazao je za „Glas“ Miroslav Prvulović, direktor marketinga borskog RTB.

Upućeni sagovornici iz ovog kombinata kažu da se sve činjenice mogu utvrditi prostim upoređivanjem podataka o količini dobijenog koncentrata i zlata i drugog plemenitog metala vraćenog u inostranstvo. – Tako je najlakše utvrditi bilo kakve mućke kojih je sasvim izvesno i bilo – kaže za naš list jedan od inženjera koji insistira na anonimnosti.

U beogradskim centralama špediterskih firmi „Tranšped i „Jugošped“ kažu da su oni po nalogu RTB-a samo obavljali špediterske poslove koje vrše i za račun drugih klijenata i napominju da na osnovu svoje dokumentacije oni ne mogu da utvrde postojanje bilo kakvog krivičnog dela.

Direktor Savezne uprave Carina Vladan Begović svojevremeno je izjavio da su njegovi službenici na beogradskom aerodromu početkom godine zaustavili jednu pošiljku zlata iz RTB Bor od 50 kilograma. Posle rutinske provere dokumentacije utvrđeno je da nema nikakvih nepravilnosti, da je reč o sasvim legalnom poslu pa je zlato isporučeno korisniku u inostranstvu. Begović isključuje mogućnost da je za njegovog mandata bilo nekakvih „mutnih radnji“ sa izvozom zlata i napominje da se sve to moglo desiti samo u vreme vladavine bivšeg režima.

Sasvim čudne slučajnosti

Transport borskog zlata o kojem pišemo prati i niz sasvim čudnih slučajnosti koje mogu, ali i ne moraju ništa da znače:

– vozač kamiona „ABC Transport“ kojim su prevoženi „zlatni tovari“ iznenada i bez ikakvog razloga, kako tvrdi porodica, se obesio;

– u saobraćajnoj nesreći teško je povređen poverljiv čovek MUP-a zadužen za robni transport na beogradskom aerodromu Slobodan Grahovac, inače bivši muž pevačice Ekstra Nene;

– ubistvo direktora JAT-a Žike Petrovića februara prošle godine.

U srpskoj policiji nisu želeli da komentarišu naša saznanja i dokumentaciju koju posedujemo, ali jedan visoki funkcioner republičkog MUP-a kaže da je istraga o švercu državnog zlata u toku i da će sve biti podvrgnuto „temeljnoj proveri“.

D. J. V. – S. T.

Tekst editovao Slobodan Radulović

Izvor informacije: arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2001/05/15/srpski/R01051404.shtml