Otkriveno kako je zlato iz Bora stiglo na Bliski istok

Novac završio na Kipru i u Libanu

Guverner Narodne banke Mađarske ponovo pokrenuo istragu o kreditima datim „Miloševiću bliskim firmama“

(Tanjug) – Odluka nedavno izabranog guvernera Narodne banke Mađarske Žigmonda Jaraija da ponovo otvori „dosije CW“ pokrenula je, između ostalog, istragu oko kredita svojevremeno datih „Miloševiću bliskim firmama“, a ušlo se i u trag zlatu koje je iz Bora preko Švajcarske dospelo na Bliski istok i tu unovčeno.

Tim povodom je u najnovijem broju budimpeštanskog nedeljnika „HVG“ objavljen opširan članak o poslovanju komercijalne filijale MNB u Beču „Centralno-kreditne banke“ (CW), koja je posle gubitaka od skoro 100 milijardi forinti (ili blizu 800 miliona maraka) pala pod stečaj. Ogromni deficit su, kako ističe uticajni privredni list, prouzrokovali poslovi sa „sumnjivim firmama“ u koje su ubrojana i preduzeća „Miloševićevog klana“.

„HVG“ podseća da je „CW“ aprila 1996. godine odobrila kredit od 10 miliona dolara „Metalkem internešnelu“ , registrovanom u Londonu, ali iza kojeg su stajala dva giganta srpske privrede: „Sartid-Jugometal“ iz Smedereva i Rudarsko-topioničarski basen Bor. List ukazuje da se radi o nekada jedinstvenom kolektivu, Metalurškom kombinatu Smederevo, koje se tokom privatizacije 1990. godine podelilo na dva preduzeća.

Zaposleni u „CW“ su autoru teksta rekli da je „Metalkem“ kasnije prodao svoj dug, a firma se našla na „crnoj listi“ 360 preduzeća koju je Evropska unija sačinila početkom 1999. godine. Tom novom embargu se maja iste godine pridružila i Švajcarska, ali je klijentima ostavila mesec i po dana da izvuku novac. Kako piše „HVG“ u to vreme je švajcarski nedeljnik „Fakts“ u sudskom registru pronašao „Metalkemovog“ „brata blizanca“, firmu „RTB Koper“, koja se takođe bavila prometom obojenih i plemenitih metala. Registrovana je u Cirihu na ime jednog trgovca iz Libana, izvesnog Marvana Šakarčija, za kojeg je dokazano da je preprodavao zlato pristiglo iz Bora.

Novac skrenuo na privatne račune

„Prema nalazu švajcarskih agenata novac dobijen od prodaje poluga plemenitog metala nije upućivan u Beograd, već na bankarske račune Miloševićeve klijenture na Kipru i u Libanu. Nije slučajno da je potpisnik na računima kiparskih banaka i ciriškog RTB-a ista ličnost: jugoslovenski državljanin Edo Alibegović“, zaključuje „HVG“ u broju od 26. maja.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informacije: Glas javnosti 25.05.2001.