RTB I MEĐUNARODNA MAFIJA

(Otvoreno pismo Vladi I Predsedništvu DOS-a)

Krajem 1988. g. Jugotehna i Jugometal ponudili su RTB-u 10.000 tona koncentrata bakra, u kome je bilo mnogo veoma otrovne žive i direktori RTB-a su odbili da ga kupe. Kasnije je firma MARK RICH (preko Genex-a) ponudila RTB-u taj isti koncentrat. Dir. Marketinga u RTB-u (odnosno, dir. komercijalnih poslova), Milija Grujičić, odbio je da potpiše nalog, pa je ugovor sklopio Ninoslav Cvetanović.

Koncentrat je pristizao u Bor u periodu od 11.08 do 05.09.1989. g. Nakon obavljenog posla , firma Mark Rič, koja je pre toga bila pred bankrotom, odjednom je “procvetala”. Otvorili su nove firme: West Point, Rivieru I Glenkor u Njujorku, zatim East Point u Londonu, filijalu Glenkora u Londonu I Švajcarskoj, Ju-Point u SRJ itd.

Što se RTB-ovih direktora i ostalih učesnika u tome tiče:

–          Ninoslav Cvetanović je ubrzo postao gen. dir. RTB-a.

–          Mr Nikola Šainović je otišao na mesto ministra. Kasnije, 1997. godine postao je preds. Savezne komisije za radiološku zaštitu?!

–          Tomica Raičević je sve do bolesti promenio nekoliko funkcija, od privremenog direktora Politike do ministra vera u Vladi Srbije.

–          Kosta Prstić (kum prof. Kneževića imr Šainovića) postao je pom. Ministra za energetiku i rudarstvo u Vladi R. Srbije (i ostao na toj funkciji do pre pet meseci).

–          Mihailo Kilibarda je napustio Bor i zaposlio se kao predstavnik RTB-a u firmi Mark Rič u Londonu.

–          Prof. dr Rade Čolić dobio je mesto šefa predstavništva RTB-a u Londonu.

–          Zoran Mladenović postao je novi dir. Marketinga u RTB-u, a kasnije predstavnik RTB-a u Londonu i Cirihu.

–          Dr Filimonović iz Zaječara, koji je javno opravdavao kupovinu takvog koncentrata, postao je ministar zdravlja u Vladi R. Srbije.

–          Tadašnji dir. Jugoinspekta u Beogradu, mr Miroslav Jakovljević se i dalje, sve do danas, zadržao na toj odlično plaćenoj funkciji.

–          Bivši rektor, prof. dr Rajko Vračar i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije, Radmilo Bogdanović ostvarili su ogromna mesečna primanja kao članovi Upr. Odbora Jugoinspekta (bez odluke Skupštine Jugoinspekta).

–          Stanoje Barlov (kum prof. Kneževića) napustio je Genex i zaposlio se u East Pointu u Londonu.

–          Miloš (Miša) Perović napustio je Genex i zaposlio se u Mark Rič-u u Njujorku.

JEDINO BORSKO GROBLJE RADI TROSTRUKIM KAPACITETOM

–          Direktor Instituta Vinča, dr Perović proterao je g-đu Nadu Ajdačić sa mesta veoma cenjenog i poštovanog šefa laboratorije u Vinči u prevremenu penziju.

–          M. Grujičić je smenjen sa mesta dir. Marketinga. Zbog toga je uskoro podneo krivične prijave, ali mu još nisu odgovorili?!

–          Novinar Miša Lazarević iz Bora, koji je objavio nekoliko članaka u Večernjim novostima o koncentratu sa živom, izložen strahovitom pritisku zbog toga, ubrzo je umro u 45. godini života. Ovo je ujedno i moj pomen prijatelju, jer smo zajedno igrali košarku za ekipu Bora.

–          Dragutin Milanović (20 godina radnog staža, završio je srednju geološku školu, Višu rudarsku i Metalurški fakultet) smenjen je sa mesta šefa filijale Jugoinspekta u Boru i dobio je rešenje za platu, istovetno onom koje su imali i radnici sa osnovnom školom. Čak im ni to nije bilo dovoljno, pa je po kazni primao svega 20-40 % i od tako niskog starta. Godinama je gubio 60-80 % plate i gladovao, ali je “zaradio” anginu pektoris.

–          Borsko groblje je jedina firma u Timočkoj krajini koja radi trostrukim kapacitetom. Prosečna starost umrlih je oko 50 godina, a oni od 40-50 godina već su “stali u red”.

MILOŠEVIĆ, ŠAINOVIĆ I “YU POINT”

–          Osnovana je filijala East Point-a u Beogradu, pod imenom Yu Point (u Boru se priča da su je osnovali bračni par Milošević – Marković, uz pomoć Šainovića).

–          Neki veoma važni i uticajni ljudi iz Bora i Srbije kupili su rudnik i flotaciju bakra u Kazahstanu. Spominju se Šainović, Manzalović (do penzije, predstavnik RTB-a u Moskvi), porodica Milošević.

–          Mytilineos iz Grčke, koji je pre nekoliko godina imao samo tašnu, mašnu, mobilni I malu firmu pod svojim imenom, takođe je odjednom “procvetao”, uz pomoć srpskih i borskih para i postao većinski vlasnik Trepče.

–          Mytilineos i Glenkor su postali vlasnici rudnika olova i cinka i flotacije u Zajači i Srebrenici i sada šalju koncentrat u “Zorku” iz Šapca na preradu, pri čemu oni odlično zarađuju, a “Zorka” pravi gubitke i raubuje opremu.

–          RTB duguje Yu Point-u 26 miliona dolara?!

–          RTB duguje Glenkor-u iz Švajcarske 4.000 tona bakra (oko 6.5 miliona dolara)?!

–          RTB duguje Mytilineos-u bakar, srebro i zlato u vrednosti od preko osam miliona dolara?!

–          Mytilineos I Glenkor vode pregovore da zakupe jednu liniju u Topionici i kupe neke pogone prerade.

Sve ovo što sam nabrojao samo su deo posledica kupovine koncentrata sa živom u toku 1989. godine. Međutim, očigledno je da nije bilo u pitanju samo to. Deset hiljada tona tog koncentrata vredeli su oko tri miliona dolara. Čak i da su oni taj koncentrat dobili na poklon od pravih vlasnika i prodali ga nama, tri miliona dolara su male pare da se toliko poslova ostvari, pogotovo u firmi koja je pre toga bila pred bankrotom.

KOJA NAIVNOST?!

Neki prirodni izotopi žive su radioaktivni. Na žalost, to nije bilo poznato tadašnjem dir. Instituta u Boru i red. Prof. fakulteta, Čedi Kneževiću i tadašnjem pom. Gen. dir. RTB-a, mr Šainoviću (bivšem asistentu, i kumu prof. Knećevića), pa su za fabrički list RTB-a (“Kolektiv”) izjavili da živa nije opasna. To takođe nije bilo poznato nikome iz Jugometala, Jugotehne, Genexa, Jugoinspekta, Privredne komore Srbije I SFRJ I barske luke?!

I ako sam ja običan dipl. Ing. Metalurgije, u mojoj skripti pod nazivom Hemijska toksikološka enciklopedija (koja trenutno ima preko 1000 strana, a još radim na njoj), o živi sam napisao malo drugojačije. Prirodni izotopi Hg-197; Hg-199 I Hg-205 su prirodno radioaktivni izotopi.

U tih preko 500 kilograma žive (ako uopšte smemo da verujemo da je samo toliko žive bilo), blizu 24 %, odnosno preko 116 kg žive bilo je u obliku nabrojanih radioaktivnih izotopa (u neprekidnom radioaktivnom raspadanju i u stvaranju novih radioaktivnih I stabilnih izotopa), i to pod uslovom da nije bilo i drugih radioaktivnih minerala, koji često prate minerale žive.

Već sam napisao da firma Mark Rič, ipak nije mogla da zaradi više od tri miliona dolara. Međutim, taj posao im je svima njima dao ideju. Pošto su se uverili da se na graničnim prelazima i u celoj SFRJ ne vrši kontrola radioaktivnosti, dobili su “zeleno svetlo” za uvoz radioaktivnog otpada i koncentrata sa prirodnim radioaktivnim mineralima.

P.S. Bilo je kasnije nekoliko reklamacija iz inostranstva na kvalitet bakra I srebra po pitanju radioaktivnosti (što je maksimalno zataškavano), ali je najveći deo proizvedenog radioaktivnog bakra “nezapaženo” završio u kućnoj tehnici (kable I elektromotori), u auto i vojnoj industriji, zlata i srebra u nakitu i solima, sumporne kiseline u veštačkom đubrivu (odnosno, kasnije u hrani), pri čemu niko nije ni kontrolisao te proizvode u SFRJ na radioaktivnost. Sama živa je uglavnom završila u borskoj opštini (u obliku praha iz topioničkih gasova) I u slivu Borske reke i Timoka.

Kasnije je pukla bruka, jer je mr Nada Ajdačić pronašla ogromnu koncentraciju prirodnih i veštačkih nukleida na ušću Timoka u Dunav i “zaradila” prevremenu penziju.

Kao što vidite, firma Mark Rič je vlasnik još nekoliko velikih firmi u Americi, Engleskoj, Švajcarskoj, Republici Srpskoj i Jugoslaviji. Sam vlasnik firme je dobro poznat kao trgovac prljavim koncentratima i oružjem. To je mafijaš, vrlo lošeg poslovnog ugleda, a ko sa takvim čovekom “tikve sadi” nije ništa bolji.

Poštovana gospodo iz Vlade i DOS-a, nabrojao sam nekoliko svetskih firmi i molim Vas da berzanski i finansijski stručnjaci iz obe Vlade prouče njihovo poslovanje i tako utvrde gde su srpske i borske “krvave” milijarde maraka. “Pritegnite” malo jače Šainovića i prof. Kneževića i sami će Vam reći. Nemojte ih žaliti, nisu ni oni nas Borane I ostale u Srbiji žalili.

Učinite to što pre, jer se u Boru, Majdanpeku, Negotinu i Prahovu pronosi glas da namerno dozvoljavate da RTB –om i dalje komanduju Milošević i Šainović, preko novih direktora, koje je marta DOS postavio. Ovo poslednje sam Vam napisao kao poštovaoc i prijatelj, jer da to nisam i ja bih ćutao (i pomagao im), kao i mnogi drugi najvažniji članovi borskih stranaka DOS-a.

Što pre krenite u obračun sa tim lopovima i zločincima i pružiću Vam maksimalnu pomoć. Do duše, javiće se problem kako da ih nakon toga zaštitimo od naroda da ih ne linčuju, a jedini odgovarajući način je zatvor.

S` poštovanjem,

Boža Bogdanović

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informisanja: Specijalno izdanje „Borske novine“ od 20.09.2001. godine „Biti il ne biti“