Svecani cin

Recept je vrlo prost. Treba se ugledati na neke zapadne zemlje, a radi bržeg prilagođavanja treba anganžovati što veći broj stranih savetnika.

Najveću grešku Srbija čini što Gej zajednicu smatra nastranom, ali u zapadnim demokratijama je homoseksualna populacija lokomotiva razvoja. Umesto da se naša država ugleda na napredne svetske države gubi se vreme u osudi nekakvog protivprirodnog bluda. Neki se na tu temu čak i šegače – kažu da za kriminalca koji je homoseksualac kazna zatvora nije kazna nego nagrada. Međutim, nameće se pitanje – ko je nadležan da oceni šta je prirodno u odnosima gej populacije? Logika nameće zaključak da je valjda prirodna gej veza ona u kojoj njeni akteri ne koriste ništa veštačko, mada i to nije pouzdana definicija, jer ako neko koristi veštačku vilicu niko mu ne prigovara da to nije prirodno.
Priroda najbolje može da proceni šta je prirodno. Ona se za neprirodna zajedništva pobrinula da budu i nemoguća. Tako npr. neprirodna je ljubav između pingvina i čovečje ribice. I priroda je to sredila tako što je pingvine smestila na Južni pol, a čovečju ribicu u Postojnsku jamu. Nema mešanja – nema seksa! Tutori su suvišni i zato neka svako za sebe odluči svojom glavom i svojom zadnjicom šta je njemu prirodno.
Mnogo toga kod nas se ne shvata na pravi način, pa je netrpeljivost prema gej parovima često način da se sakrije sopstvena neprosvećenost. Pre nekoliko godina u prestonici, prilikom gej parade, došlo je do fizičkog napada na njene učesnike. A oni nisu provocirali. Jednostavno, hteli su da slobodno i demokratski iskažu svoja napredna opredeljenja na zadnji pogon.
Danas je ta netrpeljivost nešto manja jer su mnogi od onih koji nisu imali opreza prilikom zaključivanja, te loše mislili o homoseksualcima, puni kajanja. Ipak, odnosi među ljudima i danas su daleko od onih kakve bi gej populacija želela. Još uvek je prisutno nepoverenje, tako da većina muške populacije gleda da pederima, kako ih zovu, ne okreće leđa, a neki se drže zida kao pijan plota. Zbog svoje neprosvećenosti ne mogu sebi da utuve u glavu da to što se radi otpozadi može da bude napredno.
Pod izgovorom da su zbog pedera nehumani zatvorski uslovi mnogi kontraverzni biznismeni odbijaju da idu u zatvor kad prekrše zakon, a ako ih policija tamo smesti protiv njihove volje, Država na Međunarodnom sudu gubi sporove i mora takvima da plaća visoke odštete. Zbog toga se policija ustručava da hapsi one prekršioce zakona, koji ne pripadaju gej populaciji, a one koji su se tako javno opredelili ne sme da hapsi da im ne bi ugrozila ljudska prava. Ovu vrstu zbrke i zabune u policiji mnogi kontraverzni bisnismeni su finansijski iskoristili da dobiju titulu: bogati kontraverzni biznismeni.
Kod nas su na udaru kritike i biseksualci, koji bi u svakoj normalnoj zemlji, zbog svoje svestranosti i pregnuća, bili istaknuti kao primer za ugled.
Biseksualac je, za pametnog čoveka, kao auto koji može da plovi po moru. Neprobirljiv i svestran. Takav je bio Erol Flin, zvezda avanturističkih filmova. Samo je večernja slučajnost određivala hoće li te noći biti muškarac ili devojčica. Na njega treba da se ugledamo.
Odnos prema gej brakovima više nego išta drugo pokazuje koliko Srbija zaostaje za evroatlantskim integracijama. Taj odnos je i najpouzdaniji test demokratičnosti zemlje i njene privredne snage. Kada u komšiluku čujem i vidim da su se venčali dvojica muškaraca, znaću da smo krizi zalupili vrata.
Na žalost, kod nas u strukturi stanovnika procenat registrovanih pedera je još uvek jednocifren, a potrošnja vazelina po glavi stanovnika najniža je u Evropi. Čak tolika da kada je jedan naš seksolog davao intervju stranom listu, da izbegne sramotu, bio je neiskren, te je višestruko povećao količine. A i s tako naduvanim ciframa mi smo opet poslednji!
Naša Država je u pogledu propagiranja gej brakova vrlo pasivna, zbog čega rizikuje da nam EU to postavi kao novi uslov u procesu pridruživanja. Ako bismo bez emocija, hladne glave, pogledali atlas, zaključak bi bio da su najveći stepen industrijskog razvoja i bogatstva ostvarile zemlje u kojima je odnos prema homoseksualcima najtolerantniji.
Logičan je zaključak da gej momci odlučujuće doprinose privrednom razvoju. Na Zapadu se to zna, te kada neko kaže da je gej, otvaraju mu se sva vrata. Nismo mi glupi, moglo bi i kod nas tako, ali nema političke volje za prosvećivanje stanovništva, jer u prosvetnom budžetu nije predviđena stavka za homoseksualno, već samo za seksualno vaspitanje. Zbog toga među našom populacijom ima dosta nebrazovanih, koji misle da zadnjica služi samo za sedenje i veliku nuždu!
Malo se zna da su u inostranstvu prvi gej brakovi dali izvanredne rezultate. Preko svih očekivanja! U takvom braku produktivnost je udvostručena jer nema podele na muške i ženske poslove. Ko šta uhvati, to i radi. Ovi brakovi su pošteniji, jer nastaju iz ljubavi, a ne zbog gravidnosti jednog od supružnika, što je čest uzrok kod zaključivanja bračnih zajednica polno heterogenih učesnika.
U tradicionalnom braku muž kod žene nikada nema razumevanja za sport i kladionice koliko bi imao kad bi mu žena bila muško.
Vernost u gej brakovima je veća, jer dok vode ljubav, partner koji je „devojčica“ ne vidi svog ljubljenog, te nema razloga da ga menja, dok su u klasičnom braku neverstva česta, kao način bega od zasićenja i monotonije. Pošto u gej brakovima supružnici često ne nailaze na razumevanje okoline, više su naslonjeni jedan na drugog. Sa aspekta racionalnosti gej brak je racionalniji, jer ako svaki od supružnika ima po dva para odela, to je kao da imaju po četiri zato što mogu da se menjaju. U gej braku nema rasprave da li da se gleda prenos utakmice ili latinoamerička serija.
U gej brakovima nema opasnosti od neželjene trudnoće, te se partneri lagodno i potpuno prepuštaju uživanju. Iz ovih brakova se još nije rodilo dete, ali je potpuno izvesno da ta jalovost neće još dugo, jer za naučnike nije pitanje da li će, već kada će se i u ovim jednojajčanim brakovima zanjihati kolevke. Kada se to desi, procene su, stvorila bi se nova, braon rasa, sa perspektivom da postane najbrojnija na svetu.
Sa pravnog aspekta u naprednim zemljama već su u pripremi zakonski propisi kojima će se regulisati odrastanje deteta u gej brakovima. Procurila je informacija da će zakonom biti predviđeno da jedan od supruga obavezno nosi brkove, da bi dete lakše uočilo ko mu je otac. Onaj što preostane je majka, jer trećeg nema.
Sa aspekta bezbednosti gej brakovi su bezbedniji, jer će se siledžije ustručavati da maltretiraju dete koje ima dva muška roditelja.
Uz sve navedene prednosti i gej brakovi, ma koliko savremeni, doživljavaju evoluciju u vidu stalnih poboljšanja, te se očekuje da uskoro probije led brak trojice muškaraca. Najveća prednost takve zajednice je u slučaju kada je jedan član bračne zajednice gripozan. I tada preostala dvojica ne moraju da budu nervozni zbog uzdržavanja od prohteva. Od trojice članova samo je jedan pod apstinencijom.
Naša Država, ako ima ozbiljne namere u pridruživanju EU, umesto verbalne podrške, treba da podstiče sklapanje gej brakova izmenom zakona o braku. Da se supružnici, pre sklapanja klasičnog braka, obavežu i na sklapanje po jednog gej braka. To bi bilo delotvorno, jer bi zemlja brzo izašla iz krize i izolacije.

Slobodan Radulović

Advertisements

Poštovani posetioci,

Zahvaljujem se svima na poseti ovom blogu, dobronamernim, smislenim i tematskim komentarima.

Obaveštavam Vas da sam pri ovom blogu otvorio drugi blog koji je tematski vezan za vlasnička i stanarska prava ali u perspektivi i sva druga vlasnička i svojinska prava. Zainteresovani za takvu tematiku mogu je pratiti preko sledećeg linka:

SAČUVAJMO SVOJE VLASNIŠTVO

Kontakt i komentari u vezi tematike bloga preko G-maila:

skupstinastanaranjegoseva5a@gmail.com

S` poštovanjem i zahvalnošću:

Slobodan Radulović

Skoro da ne prođe dan da u nekom sredstvu informisanja  u Srbiji ne osvane neki naslov u stilu:

Psi lutalice rastrgli novorođenče (Blic),

Psi lutalice izujedali devojku na Adi Ciganliji (Politika),

Pobesneli psi lutalice po Beogradu u čoporima! (Krstarica-Forum),

Psi lutalice u Nišu (My City),

Psi lutalice izujedali devojku u Petrovaradinu (Tv Novi Sad),

Psi lutalice zaklali 60 ovaca (www.pressonline.rs,),

U Kaoni kod Guče psi lutalice rastrgli 20 ovaca (Glas javnosti),

Psi lutalice glavni predatori vojvođanskih lovišta (www.dnevnik.rs),

Psi lutalice u akciji grizu i vlastodržce (snagasrbije.blogspot.com),

Psi lutalice caruju ulicama (infodesk.subotica.co),

Psi lutalice vrebaju na putu do škole (http://www.mondo.rs),

Psi lutalice masakrirali 155 fazana (http://www.dnevnik.rs),

Psi lutalice napadaju decu (www.vesti.rs/).

I tako iz dana u dan ovaj problem postaje sve veći i veći a nadležne lokalne i republička vlast ne nude efikasna rešenja. Javnost negoduje jer joj takvi psi smetaju. A nisu oni, jadni, ništa krivi. Problem su u stvari ljudi koji su neodgovorni prema njima. Nije svako sposoban i zaslužan da ima kućnog ljubimca, ali mnogi i pored toga žele da ih imaju. I tako nabave psa (ili mačku), drže ih tako u stanu ili dvorištu neko vreme a onda im dojade – postanu im teret za kućni budžet ili im dosadi da o njima vode računa već im je najlakše da jadnu životinju izbace na ulicu.

I tako svake godine, eto nama na ulicama novih, mladih psećih naraštaja napuštenih od svojih bivših „dobrotvora“. To je glavni izvor obnavljanja broja pasa lutalica, jer inače, bi nadležne službe do sada sigurno pohvatale i sterilisale postojeći broj pasa lutalica da nema novih napuštenih generacija od nesavesnih vlasnika.

Zato je neophodno da društvo stvori mehanizam gde će čoveka koji želi da ima kućnog ljubimca zakonski obavezati da se o njemu stara. Neophodno je da se obezbedi da vlasnici pasa, pod pretnjom rigorozne materijalne i krivične odgovornosti postanu savesni vlasnici ovih kućnih čuvara i ljubimaca.

Pre svega, svaka odgajivačnica treba da bude obavezna da pse registruje (pse danas nije ni teško ni skupo označiti) i da se samo registrovani psi mogu poklanjati i prodavati.

Tako bi se za svakog psa znalo ko mu je vlasnik, a kada je neko jednom postao registrovan vlasnik psa, ne može više tek tako da ga se otarasi. Ako vlasnik otera svog psa na ulicu, šinteri će vrlo lako da utvrde čiji je pas i eto mu ga nazad, uz drakonsku kaznu.

Kazne treba da budu drakonske, ne samo za napuštanje ili gubljenje psa nego i za posedovanje neregistrovanog psa, pa čak i za šetanja psa bez povodnika i zaštitne korpe. Iz visokih kazni je lako finansirati potrebne službe za hvatanje i zbrinjavanje napuštenih pasa.

Pored svega, vlasnike pasa i odgajivačnice takođe treba naterati da sve životinje koje nisu namenjene za uzgoj ili su ispunile svoju bilošku svrhu – sterilišu.

Ukratko, treba obezbediti da kada neko odluči da drži psa, preuzima za njega pred zakonom punu materijalnu i krivičnu odgovornost koje se može osloboditi samo ako pas ugine ili ako legalno (registrovano) prenese vlasništvo nad njim na nekog drugog (kada se prenosi i odgovornost).

Ako pas nestane odgovornost ne sme da prestane. Vlasnik nestalog psa mora da svoju odgovonost namiruje tako što će plaćati određeni iznos u fond za zbrinjavanje pasa lutalica i tako treba da bude sve dok se ne utvrdi šta se sa psom desilo. Ako je pas uginuo, vlasnik više nema odogovornost prema njemu, ako se izgubio pa je nađen, vlasnik može da ga uzme nazad, ili nalazač može da preuzme odgovornost za psa, ili, ako vlasnik ne može da se brine o psu, odgovornost se prenosi na neku organizaciju koja se brine o takvim psima, a vlasnik toj organizaciji isplaćuje nadoknadu sve dok je pas živ ili ga neko ne usvoji.

Ovako, da svako može da ima psa bez posebnih zakonskih i materijalnih posledica , da ga pušta da se nekontrolisano pari, pa onda da štenad strpa u džak, odveze kolima podalje od kuće i prosto ih izruči pored nekog kontejnera, ili još gore, da detetu kupi psa kao poklon koji posle nekog vremena više nije zanimljiv, ili preraste držanje u stanu, ili postane skup za održavanje, pa ga samo izbaci napolje, to je nedopustivo.

Kada bi se jednom rešio problem stvaranja pasa lutalica, lakše bi se rešavao problem postojećih. Sada, kakve god mere preduzeli, vrlo brzo se broj napuštenih pasa obnavlja prilivom novih.

U međuvremenu postojeće pse lutalice treba hvatati i zbrinjavati. Najpre lečiti a onda uz primenu zakonske procedure (uredne registracije) dati nekome ko želi da ih prihvati. One koji preostanu ili držati u nekom prihvatilištu, ili – neizbežno – uspavljivati.

Primenom navedenih rešenja psi lutalice bi bile veliki problem samo u jednom početnom periodu dok se ne sredi stanje. Verujam da većina može da se udomi a da preostali veovatno ne bi ni morali da budu uspavani jer bi od rigoroznog kažnjavanja nesavesnih vlasnika bilo dovoljno prihoda da budu zbrinuti u prihvatilištima.

Takođe, društva za zaštitu životinja bi morala ozbiljno da promene svoj način delovanja tako što bi neke interesne grupacije ovih „fiktivnih zaštitnika“ umesto histerije i zgražavaja nad sudbinom pasa lutalica ponudili konkretne mere i sredstva da životinje budu adekvatno zbrinute a oni koji u celoj toj priči nalaze ličnu korist za tu korist plate adekvatnu naknadu.

Tako bi se prekinulo da jedni samo kukaju, zapomažu i traže da neko drugi nešto učini ne pomišljajući na to da bi trebalo da i sami nešto urade, a drugi da trljaju ruke i broje pare.

Organizacije za zaštitu životinja su danas po pravilu zainteresovane samo za bolesne životinje, jer za tu svrhu od raznih međunarodnih fondova dobijaju novac za lečenje takvih životinja. Tu se za jednu lečenu životinju namaknu pare za još tri i tako se lepo pravi zarada. Ove organizacije uopšte nisu zainteresovane za zdrave pse lutalice jer od njih nemaju nikakve koristi. Tako u stvari samo produbljuju problem jer sprečavaju smanjenje broja pasa lutalica prirodnim putem, te se njihov broj još i povećava.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U prilici sam da zainteresovanima za dešavanja u oblasti ekologije skrenem pažnju da su u mogućnosti da redovno, preko automatskih stanica za praćenje kvaliteta vazduha instaliranih u Beogradu, Pančevu, Beočinu, Smederevu i Boru, prate informacije o sledećim vrednostima:

-sumpor dioksidu,

-suspendovanim česticama,

-meteorološkim parametrima (pravcu i brzini vetra, temperaturi vazduha, relativnoj vlažnosti vazduha i atmosferskom pritisku)

Svi navedeni podaci su u realnom vremenu dostupni na sledećem sajtu: www.sepa.gov.rs

Pored navedenog, dostupni su i podaci o katastrima zagađivača, vodama, vazduhu, zemljištu, promeni klime, otpadu, biodiverzitetu, hemikalijama i polenu.

Na sajtu se mogu naći i podaci o raznim formularima, zakonskim propisima, raznim publikacijama, radovima, prezentacijama, projektima, raznim aktivnostima i sastancima.

Mora se priznati da je ovo važan korak ka ekološkoj modernizaciji Srbije i uspostavljanju reda i kontrole u oblasti ekologije. Mogućnost uvida šireg sloja građanstva u ekološke aktivnosti pruža mogućnost većeg uticaja javnog mnjenja na suzbijanju neodgovornog i nezakonitog ekološkog ponašanja zagađivača.

Ovo je posebno važno za građane koji žive u tradicionalno zagađenim ekološkim sredinama kao što su Bor i Pančevo.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Biti moćan u nečemu, negde i nekada oduvek je privlačilo pažnju javnosti.

Kriterijumi za izbor na listi najmoćnijh su:
– lakoća ostvarivanja ciljeva
– prepoznatljivost u javnosti
– lični autoritet i ugled institucije koju predstavljaju
– finansijski i politički uticaj
– lična harizma

1. Milka Forcan
Potpredsednica „Delte“, najveće kompanije u regionu, istovremeno i najvećeg centra moći u Srbiji. U „Delti“ je već punih 15 godina. Predlog za njeno postavljenje na mesto predsednice Saveta za brendiranje Srbije nije prošao zbog odbijanja pojedinih članova Saveta da se nađu pod njenom dirigentskom palicom. Takav razvoj događaja mnogi tumače kao prvi ozbiljan poraz Milke Forcan i kompanije čija je ona potpredsednica. Svojevremeno je izjavila: „Ako bilo ko u Srbiji smatra da je ‘Delta’ najveći centar moći po uspehu u poslovanju, organizovanosti kompanije, regionalnim ambicijama i ugledu, onda je sasvim u pravu. To s ponosom priznajemo“. Rođena je 1969. godine, završila je Ekonomski fakultet, udata je i majka dvoje dece. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja iz oblasti marketinga.
2. Lepa Brena
Lepa Brena, odnosno Fahreta Živojinović, godinama se sa velikim uspehom podjednako dobro snalazi na dva polja – poslovnom i estradnom. Bez sumnje je i jedna od retkih osoba koju rado pozivaju na gotovo sve značajnije skupove, manifestacije i proslave. Još 1998. godine sa Sašom Popovićem je osnovala diskografsku kuću „Grand prodakšn“, koja je izrasla u daleko najuspešniju kuću koja se u Srbiji bavi folk muzikom i pronalaženjem novih talenata. Paralelno s tim poslom, Lepa Brena sa suprugom Slobodanom Živojinovićem poseduje nekoliko firmi i predstavništava. Fahreta, devojačko Jahić, rođena je u Brčkom 1960. godine. Sa pesmom „Čačak“ 1982. godine je uskočila na muzičku scenu ostavši na pijedestalu sve do danas. Sa Slobodanom Živojinovićem ima sinove Viktora i Stefana.
3. Karolin Junger
Iako je već pune tri godine zaredom među deset najmoćnijih žena „Blicove“ liste, o šefici kancelarije Svetske banke u Beogradu u javnosti se malo zna. Karolin Junger izbegava pojavljivanje u javnosti, ali je i te kako važna i uticajna osoba u našoj zemlji. U kratkoj zvaničnoj biografiji piše da je na ovu dužnost postavljena u martu 2005. godine i da je pre toga bila savetnik potpredsednika Svetske banke. U toj međunarodnoj finansijskoj organizaciji je od 1995. U Beogradu je već bila angažovana 2001. baveći se otpisivanjem dugova Srbije i Crne Gore. Saradnici je opisuju kao istrajnu i jaku, a naši ministri koji su pregovarali s njom kažu da zna da nije lak pregovarač. Karolin Junger kaže da u Srbiji nema opuštanja i da se u budućnosti moraju postići „zapanjujući rezultati“.
4.Ružica Đinđić
Premijerka ženske vlade Srbije koju su izabrali čitaoci „Blica“ samo povremeno se uključuje u aktivni politički život Srbije, pre svega kroz podršku koju pruža političkoj opciji za koju veruje da je najpribližnija politici koju je vodio Zoran Đinđić. Ružica Đinđić je prva žena koja je dobila mesto broj 1 na izbornoj listi Demokratske stranke i član je Predsedništva DS. Osnivač je i predsednica Udruženja „Prvo deca“ i predsednica UO Fonda „Dr Zoran Đinđić“, koji je u poslednje četiri godine najtalentovanije studente iz Srbije slao na praksu u nemačka preduzeća. Aktivna je i u organizacijama koje se bave problemima autistične dece. Počasni je predsednik Univerziteta u Novom Pazaru. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i radila u Književnoj zajednici Novog Sada. Rođena je 1960. u Valjevu, majka je Jovane i Luke.
5. Nata Mesarović
Sudija koja je izrekla najteže kazne organizatorima i izvršiocima ubistva premijera Srbije dr Zorana činđića. U obrazloženju presude koju je izrekla nije štedela optužene jer im je krivica nedvosmisleno dokazana, ali nije imala milosti ni prema svedocima koji su u međuvremenu menjali iskaze. Legijini saborci iz JSO dolazili su na suđenje koje je vodila obučeni u bele majice s crvenom ružom, ali se ona nije dala zaplašiti. Nata Mesarović bila je duže od deset godina sudija za prekršaje, zatim sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, a u Okružni sud došla je krajem devedesetih. Pred prelazak u Specijalni sud radila je u većima prvog stepena Okružnog suda. Konkurisala je za Vrhovni sud skoro istovremeno kada i za Specijalni sud. Izabrana je za Vrhovni sud, odakle je delegirana za sudiju Posebnog odeljenja.
6. Madlen Janković Cepter
Najveća mecena umetnika u Beogradu i Srbiji u poslednje vreme je više angažovana u inostranstvu. Madlen Cepter je osnivač i finansijer jedinog privatnog operskog teatra u Srbiji, Kamerne opere „Madlenijanum“. Supruga biznismena Filipa Ceptera je veliki ljubitelj srpske umetnosti, a posredstvom svog fonda donator je mnogih umetnika i manifestacija. Njena omiljena izreka glasi: „Ko želi nešto da napravi, nađe načina, ko ne želi ništa da učini – pronađe izgovor“. Od 2003. dodeljuje evropsku književnu nagradu „Madlen Cepter“ za roman pisca iz EU preveden i objavljen na francuskom jeziku. U vili „Madlena“, nekadašnjoj rezidenciji kneza Pavla i kneginje Olge Karađorđević, organizuje večeri srpsko-francuskog prijateljstva. Sa Filipom Cepterom ima ćerku Emu.
7. Verica Barać
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije i oštar kritičar Vlade Srbije. Jedina osoba u državi koja već godinama bez ustezanja upozorava na konstantan i katastrofalan problem korupcije u Srbiji, zbog čega joj čak i članovi Vlade Srbije, koja je i osnovala ovo telo, upućuju kritike, pa i neumesne poruke „da je bolje da ide kući“. Kada je ukazala na monopolski položaj „Delte“ krenula je prava lavina kritika, čak i pretnja pomenute kompanije da će protiv nje podneti krivičnu prijavu. Baraćeva je uspela da animira ozbiljne medije kako bi se bavili ovom temom, „nateravši“ pojedine članove Vlade Srbije da s njom lično razgovaraju i preispitaju pojavljivanje na proslavama velikih kompanija u Srbiji. Rođena u Čačku, završila je Pravni fakultet. Radila je u PKB-u, a kasnije kao javni pravobranilac u Čačku.
8. Tanja Miščević
Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU i jedina žena članica Saveta za evropske integracije u kojem su premijer Vojislav Koštunica, vicepremijer Božidar čelić i, po funkciji, ministri Vlade Srbije. Miščevićeva, stručnjak za pitanje evropskih integracija, uspela je da sa svojim stručnim timom stvori preduslove da Srbija po ubrzanoj proceduri potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, obavivši ogroman tehnički posao kako bi Srbija išla brže ka tom cilju. „Zbog obimnog posla u vezi s prevođenjem dokumenta, svaka zemlja je bar četiri do šest meseci posle parafiranja sporazuma čekala na njegovo potpisivanje, rekla je ona, dodajući da bi u slučaju Srbije procedura mogla da se ubrza. Obistine li se želje da u januaru potpiše ovaj sporazum, Srbija bi krajem 2008. mogla da dobije status kandidata za EU.
9. Ana Ivanović
Devojka kojoj na rođendansku žurku dolaze predsednik države, najpoznatiji glumci, sportisti, operski pevači i biznismeni … Ana Ivanović je 6. novembra napunila 20 godina, trenutno je četvrta teniserka sveta, a njen cilj je da bude „broj 1“. U 2007. osvojila je turnire u Berlinu, Los Anđelesu i Luksemburgu, ali kako ona kaže, najvažnije joj je bilo polufinale u Parizu. Internet adresa „anaivanovic.com“ zvanično je najposećeniji ženski sportski sajt na svetu. Od septembra je nacionalni ambasador UNICEF-a. U oktobru je učestvovala u humanitarnom meču koji su organizovali bivši svetski šampioni Andre Agasi i Štefi Graf. Ana nema dečka. David Nalbandijan je priznao da je zaljubljen u nju. Sujeverna je, lopticu pre servisa lupi samo jednom i ne hoda po linijama terena.
10. Maja Gojković
Prva gradonačelnica u istoriji Novog Sada, diplomirani pravnik i advokat porodične advokatske kancelarije Gojković. Jedan je od osnivača Srpske radikalne stranke. U poslednje vreme se, zbog javnih nastupa netipičnih za radikalski manir, našla u nemilosti čelnika stranke, zbog čega se u javnosti sve češće govori o „sporazumnom razvodu“. Uočljivo je njeno „neprisustvovanje“ skupovima radikala. Otkako je postala gradonačelnica Novog Sada, ne propušta proslave Nove godine na Trgu slobode, pa je sugrađani pamte i po novogodišnjim valcerima sa Željkom Joksimovićem i Vladom Georgijevim. Da je previše liberalna pokazala je još kada je organizovala izložbu Endija Vorhola, a u potpunosti je podržala i izuzetno uspešan festival „Egzit“, koji radikalima nije po ukusu.

Izvor informacija:

http://www.poslovnazena.biz/stil-zivota/100-najmocnijih-zena-u-srbiji-2-803

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

GoogleBooks 1 Google planira da sve knjige u svetu objavi na internetu

Ukoliko ste prvi put na ovom sajtu, predlažem vam da se prijavite na RSS izvor kako bi uvek bili u toku sa ovom tematikom.

Gigantska internet kompanija Google planira da sve knjige u svetu stavi na internet i omogući im pristup preko njenog pretraživača.

Ta inicijativa stavila bi sve ljudsko znanje svima na uvid, ali je već pokrenula pitanja o tome ko bi imao koristi od toga. Neke od rivalskih kompanija već su najavile tužbe protiv Googlea.

Kamion kompanije Google stigao je do biblioteke Univerziteta Stanford, nedaleko od San Franciska, pun pozajmljenih knjiga koje se vraćaju biblioteci. Sve te knjige već su digitalizovane i prebačene u kompjuter, a kamion će biti napunjen novim knjigama za skeniranje.

Direktor kompanije Google Books, Danijel Klensi, kaže da će biti skenirano do 40 miliona knjiga. “Gugl želi da organizuje sve informacije u svetu,” kaže Klensi.

Pored Stenforda, Univerzitet države Kalifornije i Univerzitet države Mičigen takođe su dozvolili skeniranje njihovih knjiga. Bibliotekar Stenforda, Majkl Keler, kaže da će time retke knjige postati svima dostupne. “Kada digitalizujete te knjige i omogućite im pristup, njihova upotreba znatno poraste. One se lakše pronalaze i deset puta više se koriste,” kaže Keler.

Mnogi podržavaju najnoviji potez Gugla

Advokat iz Silikonske doline, Geri Ribek, koji zastupa Savez otvorena knjiga, čiji članovi su Majkrosoft i Amazon.com, kaže da Gugl u početku možda neće naplaćivati pristup digitalizovanim knjigama, ali da bi kasnije to mogao da učini.

“To neće biti javna već privatna biblioteka, osnovana radi sticanja velike zarade. Google će naplaćivati pristup njoj ne samo naučnicima već i običnim ljudima, pa i učenicima,” kaže Ribek.

Digitalizovanje knjiga čiji vlasnici autorskih prava su poznati nije sporno, a isto važi za knjige čija autorska prava su istekla. Problematično je skeniranje knjiga koje više nisu u štampi i čija autorska prava još važe, ali su vlasnici tih prava nepoznati. Prodaja digitalizovanih kopija takvih knjiga mogla bi da bude unosna, ali je pitanje ko bi imao pravo na zaradu.

Google insistira da novac nije najvažniji

“Google vidi korist u poboljšanju mogućnosti pretraživanja i očekuje izvestan profit od prodaje tih knjiga, ali glavni motiv nije u zaradi od te prodaje,” kaže predstavnik kompanije Google Books, Danijel Klensi. U međuvremenu, Google nastavlja da skenira čitave kamione knjiga, dok je rasprava o zakonskim pitanjima u vezi sa tim zakazana je za februar. (voa)

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović