Biti moćan u nečemu, negde i nekada oduvek je privlačilo pažnju javnosti.

Kriterijumi za izbor na listi najmoćnijh su:
– lakoća ostvarivanja ciljeva
– prepoznatljivost u javnosti
– lični autoritet i ugled institucije koju predstavljaju
– finansijski i politički uticaj
– lična harizma

1. Milka Forcan
Potpredsednica „Delte“, najveće kompanije u regionu, istovremeno i najvećeg centra moći u Srbiji. U „Delti“ je već punih 15 godina. Predlog za njeno postavljenje na mesto predsednice Saveta za brendiranje Srbije nije prošao zbog odbijanja pojedinih članova Saveta da se nađu pod njenom dirigentskom palicom. Takav razvoj događaja mnogi tumače kao prvi ozbiljan poraz Milke Forcan i kompanije čija je ona potpredsednica. Svojevremeno je izjavila: „Ako bilo ko u Srbiji smatra da je ‘Delta’ najveći centar moći po uspehu u poslovanju, organizovanosti kompanije, regionalnim ambicijama i ugledu, onda je sasvim u pravu. To s ponosom priznajemo“. Rođena je 1969. godine, završila je Ekonomski fakultet, udata je i majka dvoje dece. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja iz oblasti marketinga.
2. Lepa Brena
Lepa Brena, odnosno Fahreta Živojinović, godinama se sa velikim uspehom podjednako dobro snalazi na dva polja – poslovnom i estradnom. Bez sumnje je i jedna od retkih osoba koju rado pozivaju na gotovo sve značajnije skupove, manifestacije i proslave. Još 1998. godine sa Sašom Popovićem je osnovala diskografsku kuću „Grand prodakšn“, koja je izrasla u daleko najuspešniju kuću koja se u Srbiji bavi folk muzikom i pronalaženjem novih talenata. Paralelno s tim poslom, Lepa Brena sa suprugom Slobodanom Živojinovićem poseduje nekoliko firmi i predstavništava. Fahreta, devojačko Jahić, rođena je u Brčkom 1960. godine. Sa pesmom „Čačak“ 1982. godine je uskočila na muzičku scenu ostavši na pijedestalu sve do danas. Sa Slobodanom Živojinovićem ima sinove Viktora i Stefana.
3. Karolin Junger
Iako je već pune tri godine zaredom među deset najmoćnijih žena „Blicove“ liste, o šefici kancelarije Svetske banke u Beogradu u javnosti se malo zna. Karolin Junger izbegava pojavljivanje u javnosti, ali je i te kako važna i uticajna osoba u našoj zemlji. U kratkoj zvaničnoj biografiji piše da je na ovu dužnost postavljena u martu 2005. godine i da je pre toga bila savetnik potpredsednika Svetske banke. U toj međunarodnoj finansijskoj organizaciji je od 1995. U Beogradu je već bila angažovana 2001. baveći se otpisivanjem dugova Srbije i Crne Gore. Saradnici je opisuju kao istrajnu i jaku, a naši ministri koji su pregovarali s njom kažu da zna da nije lak pregovarač. Karolin Junger kaže da u Srbiji nema opuštanja i da se u budućnosti moraju postići „zapanjujući rezultati“.
4.Ružica Đinđić
Premijerka ženske vlade Srbije koju su izabrali čitaoci „Blica“ samo povremeno se uključuje u aktivni politički život Srbije, pre svega kroz podršku koju pruža političkoj opciji za koju veruje da je najpribližnija politici koju je vodio Zoran Đinđić. Ružica Đinđić je prva žena koja je dobila mesto broj 1 na izbornoj listi Demokratske stranke i član je Predsedništva DS. Osnivač je i predsednica Udruženja „Prvo deca“ i predsednica UO Fonda „Dr Zoran Đinđić“, koji je u poslednje četiri godine najtalentovanije studente iz Srbije slao na praksu u nemačka preduzeća. Aktivna je i u organizacijama koje se bave problemima autistične dece. Počasni je predsednik Univerziteta u Novom Pazaru. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i radila u Književnoj zajednici Novog Sada. Rođena je 1960. u Valjevu, majka je Jovane i Luke.
5. Nata Mesarović
Sudija koja je izrekla najteže kazne organizatorima i izvršiocima ubistva premijera Srbije dr Zorana činđića. U obrazloženju presude koju je izrekla nije štedela optužene jer im je krivica nedvosmisleno dokazana, ali nije imala milosti ni prema svedocima koji su u međuvremenu menjali iskaze. Legijini saborci iz JSO dolazili su na suđenje koje je vodila obučeni u bele majice s crvenom ružom, ali se ona nije dala zaplašiti. Nata Mesarović bila je duže od deset godina sudija za prekršaje, zatim sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, a u Okružni sud došla je krajem devedesetih. Pred prelazak u Specijalni sud radila je u većima prvog stepena Okružnog suda. Konkurisala je za Vrhovni sud skoro istovremeno kada i za Specijalni sud. Izabrana je za Vrhovni sud, odakle je delegirana za sudiju Posebnog odeljenja.
6. Madlen Janković Cepter
Najveća mecena umetnika u Beogradu i Srbiji u poslednje vreme je više angažovana u inostranstvu. Madlen Cepter je osnivač i finansijer jedinog privatnog operskog teatra u Srbiji, Kamerne opere „Madlenijanum“. Supruga biznismena Filipa Ceptera je veliki ljubitelj srpske umetnosti, a posredstvom svog fonda donator je mnogih umetnika i manifestacija. Njena omiljena izreka glasi: „Ko želi nešto da napravi, nađe načina, ko ne želi ništa da učini – pronađe izgovor“. Od 2003. dodeljuje evropsku književnu nagradu „Madlen Cepter“ za roman pisca iz EU preveden i objavljen na francuskom jeziku. U vili „Madlena“, nekadašnjoj rezidenciji kneza Pavla i kneginje Olge Karađorđević, organizuje večeri srpsko-francuskog prijateljstva. Sa Filipom Cepterom ima ćerku Emu.
7. Verica Barać
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije i oštar kritičar Vlade Srbije. Jedina osoba u državi koja već godinama bez ustezanja upozorava na konstantan i katastrofalan problem korupcije u Srbiji, zbog čega joj čak i članovi Vlade Srbije, koja je i osnovala ovo telo, upućuju kritike, pa i neumesne poruke „da je bolje da ide kući“. Kada je ukazala na monopolski položaj „Delte“ krenula je prava lavina kritika, čak i pretnja pomenute kompanije da će protiv nje podneti krivičnu prijavu. Baraćeva je uspela da animira ozbiljne medije kako bi se bavili ovom temom, „nateravši“ pojedine članove Vlade Srbije da s njom lično razgovaraju i preispitaju pojavljivanje na proslavama velikih kompanija u Srbiji. Rođena u Čačku, završila je Pravni fakultet. Radila je u PKB-u, a kasnije kao javni pravobranilac u Čačku.
8. Tanja Miščević
Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU i jedina žena članica Saveta za evropske integracije u kojem su premijer Vojislav Koštunica, vicepremijer Božidar čelić i, po funkciji, ministri Vlade Srbije. Miščevićeva, stručnjak za pitanje evropskih integracija, uspela je da sa svojim stručnim timom stvori preduslove da Srbija po ubrzanoj proceduri potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, obavivši ogroman tehnički posao kako bi Srbija išla brže ka tom cilju. „Zbog obimnog posla u vezi s prevođenjem dokumenta, svaka zemlja je bar četiri do šest meseci posle parafiranja sporazuma čekala na njegovo potpisivanje, rekla je ona, dodajući da bi u slučaju Srbije procedura mogla da se ubrza. Obistine li se želje da u januaru potpiše ovaj sporazum, Srbija bi krajem 2008. mogla da dobije status kandidata za EU.
9. Ana Ivanović
Devojka kojoj na rođendansku žurku dolaze predsednik države, najpoznatiji glumci, sportisti, operski pevači i biznismeni … Ana Ivanović je 6. novembra napunila 20 godina, trenutno je četvrta teniserka sveta, a njen cilj je da bude „broj 1“. U 2007. osvojila je turnire u Berlinu, Los Anđelesu i Luksemburgu, ali kako ona kaže, najvažnije joj je bilo polufinale u Parizu. Internet adresa „anaivanovic.com“ zvanično je najposećeniji ženski sportski sajt na svetu. Od septembra je nacionalni ambasador UNICEF-a. U oktobru je učestvovala u humanitarnom meču koji su organizovali bivši svetski šampioni Andre Agasi i Štefi Graf. Ana nema dečka. David Nalbandijan je priznao da je zaljubljen u nju. Sujeverna je, lopticu pre servisa lupi samo jednom i ne hoda po linijama terena.
10. Maja Gojković
Prva gradonačelnica u istoriji Novog Sada, diplomirani pravnik i advokat porodične advokatske kancelarije Gojković. Jedan je od osnivača Srpske radikalne stranke. U poslednje vreme se, zbog javnih nastupa netipičnih za radikalski manir, našla u nemilosti čelnika stranke, zbog čega se u javnosti sve češće govori o „sporazumnom razvodu“. Uočljivo je njeno „neprisustvovanje“ skupovima radikala. Otkako je postala gradonačelnica Novog Sada, ne propušta proslave Nove godine na Trgu slobode, pa je sugrađani pamte i po novogodišnjim valcerima sa Željkom Joksimovićem i Vladom Georgijevim. Da je previše liberalna pokazala je još kada je organizovala izložbu Endija Vorhola, a u potpunosti je podržala i izuzetno uspešan festival „Egzit“, koji radikalima nije po ukusu.

Izvor informacija:

http://www.poslovnazena.biz/stil-zivota/100-najmocnijih-zena-u-srbiji-2-803

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović