Državna banda Srbije instalirana je sa komunističkom vlašću nakon drugog svetskog rata u paketu sa ostalim republičkim komunističkim vlastima na celoj teritoriji tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije pod vrhovnom komandom Josipa Broza Tita, kao komunistička potreba za obračun sa protivnicima i nesimpatizerima komunističkog režima, protiv koga su u to vreme bili većina naroda, a naročito inteligencija, imućniji seljaci, pravoslavni ali i drugi sveštenici i vernici.
Tadašnju komunističku državnu bandu činile su strukture državne represije (službe državne bezbednosti, partijske strukture, sudstvo, tužilaštvo, vojska, policija). Metodi delovanja tadašnjih struktura Državne bande bili su brutalno represivni. Bilo je dovoljno da u neku od struktura Državne bande na bilo koji način stigne dojava da neko nije simpatizer Tita ili Komunista da bi u hitnom postupku (najčešće noću) dotični nesretnik, bez suđenja i prava na odbranu, bio likvidiran od strane Državne bande. Nakon likvidacija ili “procesuiranja” nesimpatizera komunističkih vlasti pristupalo se oduzimanju njihove imovine i njena dodela nekom od osvedočenih simpatizera i pristalica komunističkog režima.
Paralelno sa likvidacijama po kratkom postupku, Državna banda je sprovodila i druge vrste masovnih represalija od kojih su po zlu ostali upamćeni tzv. Dahauski procesi, Goli Otok, Obavezni otkup itd. Posebno su teške zločine nad narodom činile ekspoziture Državne bande u Srbiji i Crnoj Gori. Ostalo je zabeleženo da je Državna banda iz tog perioda vršila likvidacije, otmice, i druga zverstva i van granica tadašnje komunističke države.
Nakon smrti doživotnog vrhovnog komandanta Državne bande Josipa Broza Tita, među njegovim republičkim partijskim ulizicama došlo je do borbe za nasledstvo šefa Državne bande tadašnje Savezne države. Pošto nisu mogli da se dogovere i usaglase o načinu komandovanja nasleđenim strukturama Centralne Državne bande došlo je prvo do raspada Centralne komunističke partijske strukture na republičke i pokrajinske, a zatim i do međusobnih teritorijalnih odvajanja na države u tzv Avnojevskim granicama uz krvave međunacionalne obračune, koje su inicirale i logistički pomagale nacionalne vođe – mali Titići – pretendenti na nasleđe Titove doživotne komande nad Centralnom Državnom bandom.
Kao što je poznato, borba za Titovo nasleđe završila se tako što je svaki nacionalni Titić morao da se zadovolji samo vrhovnom komandom nad svojom nacionalnom Državnom bandom. Tako je komanda nad Državnom bandom Srbije pripala nacionalnom komunističkom vođi Slobodanu Miloševiću. Po uzoru na Tita i on je pred Državnu bandu Srbije kao prioritetni zadatak postavio jačanje i očuvanje njegove vlasti po svaku cenu.
Da bi učvrstila apsolutnu vlast svog Vrhovnog komandanta Državna banda Srbije je izvršila niz političkih ubistava i raznih drugih zločina nad onima sa kojima je došla u sukob po bilo kom osnovu. Ti zločini su do današnjih dana ostali neistraženi i nerasvetljeni. Kao najjeziviji primeri ostale su upamćene likvidacije novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, zatim sekretara JUL-a Zorana Todorovića – Kundaka, ministra odbrane Pavla Bulatovića, načelnika uprave kriminalističke policije Beograda Milorada Vlahovića, načelnika policijske stanice Savski Venac Dragana Simića, zamenika ministra policije Radovana Stojčić Badže, komandanta srpskih dobrovoljaca Željka Ražnatović – Arkana, kao i bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića. Ovom spisku pripadaju ko zna još koliko ljudi, čija se smrt vodi kao posledica nesrećnog slučaja ili bolesti. Na navedenom spisku bilo je planirano i ime predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, koji je imao sreće da preživi dvostruki pokušaj atentata.
U sklopu trasiranja puta za svoju doživotnu komunističku vladavinu Slobodan Milošević je izdao nalog Socijalističkoj partiji Srbije da uradi projekat po kome će vlast u Srbiji doživotno kontrolisati Milošević preko struktura svoje stranke, tako što će svoje poverljive kadrove instalirati u sve druge stranke, sindikate, nevladine i druge organizacije sa ciljem preuzimanja kontrole nad njima.
Ove instrukcije prenete su od strane Centralnog izbornog štaba Socijalističke partije Srbije u vidu “Strogo poverljivog uputstva” br. 02-234 od 04.03.1997. za opštinske odbore, po kome im je naloženo da u sve druge stranke, sindikate, preduzeća i udruženja građana infiltriraju svoje poverljive i obučene kadrove putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja sa zadatkom preuzimanja uticaja u njihovom organizacionom delovanju i funkcionisanju. Posledice toga su stvaranja postizbornih koalicija pod kontrolom SPS-a uz pomoć struktura državne bezbednosti i policije.
Kao rezultat toga je konstituisanje skupština na lokalu i republičkom nivou od, stranačkom vrhu odanih stranačkih poslušnika, koji svoju vernost potvrđuju blanko potpisanim ostavkama, koje njihov politički vrh može uvek aktivirati za slučaj da ne ispune neki stranački nalog.
Nakon svrgavanja vrhovnog komandanta Državne bande Srbije Slobodana Miloševića, Državna banda Srbije se osamostalila i odbila da prihvati komandu od strane bilo koje domaće državne institucije, najverovatnije zato što su komandu nad Državnom bandom Srbije preuzele neke od bezbednosnih institucija stranih sila, koje Državnu bandu Srbije nakon 2000. Godine koriste kao sredstvo za sabotažu i kompromitovanje državnih institucija Republike Srbije i njihovih zvaničnih predstavnika.
Ovu vrstu opasnosti od odmetništva Državne bande od institucija države uočio je bivši predsednik vlade Zoran Đinđić, koji je zbog toga hteo da nad Državnom bandom uspostavi državnu kontrolu, a saradnike Državne bande iz državnih institucija podvrgne procesu lustracije. Zbog ove namere Zorana Đinđića Državna banda Srbije je dobila nalog da ga likvidira – strelja pred vratima Vlade i tako svima pruži očigledan primer da državom ne komanduju državne institucije već Državna banda Srbije.
Naravno, nakon brutalnog ubistva predsednika Vlade nikome više od državnih zvaničnika nije palo na pamet da pokušava da izvrši pravu i korenitu reformu službi državne bezbednosti, vojske, policije, sudstva i tužilaštva, niti da primeni lustraciju. Doduše Novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić je dao neke nagoveštaje u tom smislu, ali od reči do rezultata je dug i težak put sa brojnim izazovima i opasnostima, jer Državna banda neće prezati ni od čega radi očuvanja svog nezavisnog statusa u odnosu na državne institucije Republike Srbije.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić, koji je očigledno i sam kompromitovana žrtva Državne bande Srbije, ostaće verovatno upamćen po tome što je imao hrabrosti da na Biznis forumu na Kopaoniku 2009. godine zvanično ukaže na činjenicu da Srbijom komanduje Državna banda. Doduše, on je ovu činjenicu morao da saopšti uvijenu u diplomatsku foliju, tako što je rekao da u Srbiji funkcioniše sprega politike, kriminala, tajkuna i pravosuđa. Ovu njegovu izjavu Državna banda mu nije oprostila, jer je nakon toga učinila sve da njega lično i sve njegove državničke poteze do kraja obesmisli i kompromituje i tako ga kazni da ostane upamćen kao jedan od predsednika sa najpogubnijim državnim rezultatima. Ovo nije moja namera da ga pravdam, jer je on svakako zaslužio da nosi epitet upropastitelja Srbije, zato što je iskazao neviđenu pohlepu i vlastoljublje propustivši brojne prilike da se distancira od saradnje sa Državnom bandom.
Državna banda Srbije sastavljena je od beskrupuloznih osoba – uglavnom od ambicioznih frustriranih, psihički nezrelih, iskompleksiranih osoba, odnosno osoba neostvarenih životnih ambicija u političkoj, naučnoj, porodičnoj ili društvenoj sferi. Terenski vršioci “poslova” Državne bande Srbije vrbuju se među osobama niskih moralnih, stručnih i ljudskih vrednosti, sklonih bespogovornoj poslušnosti u izvršavanju naloga svojih mentora, radi zaštite svog otetog bogatstva ili nemoralno i nezakonito stečenog društvenog statusa.
Zahvaljujući svom prljavom zanatu članovi Državne bande Srbije su postali veoma bogati pojedinci od kojih se mnogi u javnosti predstavljaju kao uspešni političari, direktori, biznismeni, naučnici, itd. Zbog svojih niskih ljudskih strasti, pohlepe i apstraktno visokih težnji ka sticanju što većeg bogatstva, članovi Državne bande Srbije često ratuju među sobom, pri čemu ne prezaju od upotrebe raznih zločinačkih metoda čak i na javnim mestima pri čemu ne vode računa o nedužnim žrtvama njihovih mafijaških obračuna.
Svakom iole pismenom čoveku nije potrebno da završi za pravnika da bi bio u stanju da, na osnovu zdravog razuma, razlikuje pravdu od nepravde, ali Državna banda, koja je od svog osnivanja vršila zločine i zlostavljanje građana nastavlja to da čini i dalje na razne perfidne načine, zbog čega je postala najveći saboter i rušilac pravnog poretka Republike Srbije, o čemu mnogi građani imaju svoja lična iskustva.
Iz navedenih razloga predlažem svim državljanima Srbije, ali i ostalima, kojima je Državna banda Srbije ili neke od bivših država Jugoslavije učinila neku nepravdu, da o ovoj temi iznesu svoja svedočenja o učinjenim nepravdama posle drugog svetskog rata, pod zakletvom da govore istinu i prilaganjem dokaznih pisanih isprava ili potpisanim izjavama svedoka.
Slobodan Radulović
Bokisingl's Blog 
31. jula 2012. at 09:06
I don’t get it
3. avgusta 2012. at 02:51
In the article „State gang of Serbia,“ discusses the fact that the Communists in Yugoslavia and Serbia, to strengthen his rule, modeled on Stalin, formed the service under the command of Josip Broz – Tito and later, Slobodan Milosevic, who commited murder and terror against all those who were not supporters of their government. Members of the „gang of Serbian state“ were recruited among employees of low moral values in public institutions, who have taught for a reward or fit to sabotage and abuse their official authority. „The state gang of Serbia“ was executed by a number of famous journalists, intellectuals, religious, military and political representatives, of which after 2000. The most brutally murdered journalists Dada Vujasinovic, Slavko Curuvija and Milojko Pantic, a politician of Ivan Stambolic and Zoran Djindjic. There are indications command of the „State gang of Serbia“ taken by the agency, by the fifth October 2000. The command Serbia, to discredit the official state institutions of the Republic of Serbia, carrying out terror against the citizens and looting public and private property.
I hope you are now a clear point of the above text.
28. jula 2012. at 07:33
Поштовани господине Радуловићу,
Бавити се СРПСКИМ ЖРТВАМА и СРПСКОМ ТРАГЕДИЈОМ на овим просторима на основу сазнања стечених из немачких таблоида, са позиција оснивача Еколошког покрета „ДУБАШНИЦА“ у Бору, оснивача и активног члана „НЕЗАВИСНОГ СИНДИКАТА“ у фирми Институт за Бакар у Бору, активног члана и функционера ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ у Бору, председника М.З.“НОВО СЕЛИШТЕ“ у Бору, председника кошаркашког клуба „БОР-РТБ“ и заменика председника Скупштине станара, није ни пожељно ни препоручљиво, јер, без увреде, количина незнања и површности коју испољавате у тој области вређа и не користи ни СРПСКОМ НАРОДУ ни ИСТИНИ, ни нашем даљем дијалогу.
И ако сам очигледно, навучена на тему о којој даље не желим да елаборирам, не могу а да не приметим следеће:
1. Да када говорите о злочинима над СРПСКИМ народом користите латинично писмо
2. Да се на тој листи о највећим светским политичким злочинцима 20-тог века, коју уважавате, АДОЛФ ХИТЛЕР налази тек на трећем месту, а да се на истој не налазе: АНТЕ СТАРЧЕВИЋ, АНТЕ ПАВЕЛИЋ , АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ, фра МИРОСЛАВ МАЈСТОРОВИЋ ФИЛИПОВИЋ звани фра ДИЈАВОЛО, ВИКТОР ГУТИЋ , САВКА ДАПЧЕВИЋ КУЧАР, ФРАЊО ТУЂМАН, МАРТИН ШПЕГЕЉ, ДОБРОСЛАВ ПАРАГА и многи други , који и те како, као србомрсци и крволоци СРПСКОГ НАРОДА, заслужују да на тој листи буду пре свих осталих. То врло добро знам ја, сведок МАС-ПОК-а у Хрварској, а који антисрпски покрет седамдесетих година прошлог века прескачете као да га никада није ни било, као што прескачете браћу Хркач и бомбашке напада по Београду, паљевине по Пељешцу и Козари, убиство амбасадора Роловића, осакаћеног Мартиновића, силовања Српкиња на Косову, нападе на војнике СРПСКЕ националности по касарнама ЈНА и др., лажно приказујући да је „све почело са Милошевићем“ .
3. Ви тврдите да је налогодавац Државне Банде Србије „неки спољни фактор из центра свтских моћника“ у што не сумњам , а истовремено, Ваши извори о највећим светским политичким злочинцима 20-тог века су НЕМАЧКА средства јавног информисања , у конкретном случају немачки таблоид „БИЛД“ за који ШПИГЛОВИ новинари – истраживачи кажу да је „запаљива“ публикација сумњивих „моралних стандарда и новинарских квалитета“ „која врши улогу десничарске народне партије“, чији су новинари оптужени за шпијунирање у Ирану, који води дуготрајну кампању против имиграције, чији новинари по центру Атине деле новчанице под насловом : „ БИЛД враћа сиромашним Грцима њихове драхме“ и за који је певачица једног од немачких најпопуларнијих бендова ( у пр.) „ МИ СМО ХЕРОЈИ“ написала: „ Да БИЛД НИЈЕ БЕЗОПАСАН ФЛЕРТ НЕГО ОПАСНО ПОЛИТИЧКО ОРУЂЕ -ТО НИЈЕ САМО УВЕЛИЧАВАЈУЋИ ТЕЛЕСКОП С ПОГЛЕДОМ У БЕЗДАН, НЕГО ЗЛА СТВАР“
Неспорно је да је злочин на Сремском фронту, Голом отоку, Дахауским и многим другим монтираним политичким процесима, Брозов геноцид над српском омладином и интелигенцијом. Али зар нису очеви Ваших лидера Ђинђића, Тадића и Вука, и они сами, колико до јуче били у служби и на јаслама Јосипа Броза Тита . И немојте ми речи да Хаг није монтирани политички судски поступак по вољи, за потребе и нтерес ватиканско-проусташког-наркодилерског лобија на челу са лидерима Ваше странке , одхрањеног и одшколованог у прошлом „скрнавом“ комунистичком систему.
Зар нису готово исти злочин 1993.г. починили Ђинђић, Вук, Лабус и други Ваши партијски истомишљеници када су уз печеног вола, гусле и нарко- србомрзи манир, убедили Радована Карађића да повуче свој потпис са већ потписаног мировног плана у Атини. Колико је српских младића због тога погинуло? Са колико се Српских глава након тога трговало? Колико непресуђених Срба труне данас по антисрпским казаматима? Ни један злочин не може да амнестира или умањује други. И зато, немојте, господине Радуловићу, само да „Верујете да ће недела данашње Државне банде Србије на челу које је била странка којој припадате, тек бити откривена“ и не остављајте за будућност санкционисање њихових недела, јер нити за то више има времена, нити то њихове жртве дозвољавају. Хајде да, на подлози преко 800.000 гладних уста у Србији данас, међу којима сам и ја и моја кћи као академски грађанин на тржишту рада, са истом жестином коју испољавате када говорите о „комуњарама“ као српским злочинцима, сада говоримо о Вашим партијским лидерима као издајницима, криминалцима, нарко-дилерима и крвницима који су докрајчили и опустошили ову напаћену Србију. Зар је само злочин преклати или метком докрајчити? Па и то је хуманије од овг геноцида на дуге стазе, где Вас под велом „транзиције“ и „светске економске кризе“остављају без егзистенцијалног минимума и присиљавају да живите живот недостојан човека.
Хоћу да кажем, господине Радуловићу, да је злочин појам који није ограничен ни временом ни простором, ни расом ни полом . Злочин је у функцији људске врсте, као највеће грешке на овој планети. Злочин као конкретно кривично дело има свог извршиоца по имену и презимену. Помагач у извршењу кривичног дела одговоран је за предузету радњу помагања у границама свог умишљаја и према оствареном степену рализације кривичног дела у објективном смислу, па и када саизвршиоци нису оглашени кривим за исто кривично дело. Наша је заједничка несрећа што, за разлику од држава у окружењу које имају своју мафију, у Србији МАФИЈА има своју државу па када се деси да једна банда хоће да стави под контролу другу банду падју главе БОСОВА Немојте да дозволимо да и даље, за потребе истих, будемо жртве обмабе и самообмане.
Срдачан поздрав из Н.Сада,
Бранка Милић
28. jula 2012. at 09:56
Moram da Vas demantujem u nekim iznetim informacijama. Pre svega nakon 2001. godine nemam niti vršim bilo koju od navedenih funkcija, niti sam član bilo koje stranke ili sindikata, što znači da ste u mom slučaju pomešali sadašnjost i prošlost u pogledu mog bilo kakvog političkog ili sindikalnog anganžovanja, tako da ja, hvala Bogu, nemam nikakve lidere, niti imam bilo kakve veze ili udela u njihovim pljačkama i zločinima nad narodom i državom.
Kao i Vi i ja imam nezaposlenog akademskog građanina bez nade na skoro zapošljenje. Sva svoja anganžovanja napustio sam pre 11 godina jer sam procenio da je 5.-to oktobarska „revolucija“ bila samo obična farsa tadašnjeg režima da zadrži vlast uz pomoć svojih agenata državne bezbednosti u redovima opozicije i o tome sam izneo veći broj činjenica i pisanih dokumenata na svom blogu. O zločinima tih lažnih demokrata – članova Državne bande Srbije sudiće buduće generacije kad se budu otvorile arhive državne bezbednosti i kada izađe na videlo da su većina pljačkaša Srbije bili aktivni članovi ili saradnici te službe, koja je nakon 1999. godine (nakon bombardovanja Srbije) pala pod komandu stranih agentura.
Što se tiče Vaših paušalnih navoda da sam o Titovim zločinima saznao iz nemačkih napisa, moram Vam reći da to nije tačno, jer su moja dva ujaka morali da pobegnu u inostranstvo da bi spasili svoje živote samo zato što nisu bili za Tita i Komuniste, a neki iz šire familije, koji su mislili da nije neki naročiti greh, ako ne vole Tita i Komuniste i slave svoje krsne slave, završili su kao žrtve noćnih čistki na brdu Kraljevica kod Zaječara. Kad govorim o Titovim zločinima, pre svega mislio sam upravo na takve njegove žrtve. Iz Vaših navoda vidim da Vam ta tema ili nije poznata ili ste podatke o toj temi naveli iz Titovih i partizanskih izvora. Ne čude me takvi Vaši nastupi, jer pretpostavljam da su Vam iz tog doba ostale samo lepe uspomene, nakon učvršćenja Titove i komunističke vladavine, kada se lepo živelo od uzetih i otpisanih kredita.
Važe navode da na listu najvećih svetskih zločinaca nisam stavio neke ustaške vođe neću da komentarišem, ali ne zato što oni nisu bili zločinci, već zato što je kriterijum za deset najvećih zločinaca bio: preko milion žrtava.
Kao što vidite, jedina delimično ispravna zamerka u mom slučaju je što koristim latinično pismo. Kažem delimično, jer se ja u rukopisu služim isključivo ćirilicom a članke na blogu pišem latinicom, čisto iz praktičnih razloga, kako ne bih morao svaki citat da prepisujem na ćirilicu.
25. jula 2012. at 11:32
У Вашим текстовима се издвајају две кљујучне речи – ДРЖАВА и БАНДА. Реч БАНДА потиче од талијанске речи „ банда“ и означава чету, одред, гомилу, дружину (лоповску), путујуће друштво свирача, глумаца, војну музику. Такође, појам БАНДА може се тумачити и на следећи начин:
• Примарна група младих људи,која настаје спонтано ради дружења,игре и других активности
• Група малолетних деликвената чија се култура разликује или је у сукобу са општом културом друштва
• Криминална група одраслих преступника
Дакако, Ви под БАНДОМ подразумевате лоповску дружину, односно, криминалну групу одраслих преступника.
У нововјековном схватању постанка и карактера ДРЖАВЕ превладава мисао да је држава ЉУДСКА ТВОРЕВИНА –ДЕЛО САМИХ ЉУДИ. Дакле, какви ЉУДИ таква им је и ДРЖАВА, или, што би се народски рекло :“КАКАВ НАРОД- ТАКВА ВЛАСТ“.
Говорити да је ДРЖАВНА БАНДА , па и ДРЖАВНА БАНДА СРБИЈЕ, „ инсталирана са комунистичком влашћу након Другог светског рата у пакету са осталим републичким комунистичким властима на целој територији тадашње ФНРЈ под врховном командом Јосипа Броза Тита, као комунистичка потреба за обрачун са противницима и несимпатизерима комунистичког режима, против кога су у то време били већина народа,а нарочито интелигенција,имућнији сељаци,православни али и други сештеници“, јесте у најмању руку смешно и неозбиљно и осликава Вас као једног острашћеног човека.Чудно,обзиром на Ваше искуство о коме пишете. Са тим у вези ћу Вас подсетити да су НЕБОЈША ЋИРИЋ, СЛОБОДАН ХОМЕН и СНЕЖАНА ЛУКИЋ-МАЛОВИЋ, каомлади људи и барјактари „НОВЕ ДЕМОКРАТСКЕ ВЛАСТИ У СРБИЈИ“ иницирали и успоставили један противуставан и дискриминаторски акт ,који за последицу има ОПСТРУКЦИЈУ РАДНО-ПРАВНИХ СПОРОВА У СРБИЈИ, што је резултирало хиљадама гладних уста , уништених живота и суицидних радњи. Једна од највећих пљачки и превара у Новом Саду – продаја одмаралишта „НОВИ САД“ у Игранима,Р.Хрватска по 550.000 еура и одмах затим препродаја истог за 12,5 мил.еура учињена од стране директора ЈП и ЈКП у Н.Саду као чланова СВИХ СТРАНАКА , десила се у време МАЈЕ ГОЈКОВИЋ као градоначелника Новог Сад и СРС чији су тада чланови били ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ и АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ.
Зато предлажем да се манете мртвих и осакаћених из Дахауских процеса , Голог отока и других стратишта и казамата, они су довољно мртви и осакаћени и без манипулација ЊИМА. Ово стратиште у коме данас живимо, као творевина „ДЕМОКРАТИЕ“ У СРБИЈИ, није ништа мање језиво, па предлажем да се сви заједно ЊИМЕ БАВИМО, ИМЕНОМ и ПРЕЗИМЕНОМ разоткривајући, јавно указујући и прстом упирући у конкретне чланове БАНДИ који данас сакате животе наше и наше деце. Ако Вам је то у опште циљ и намера. Што се Зорана Ђинђића тиче, о њему најверодостојније говори имовина његове удовице , па и ова у Новом Саду.
Са поштовањем,
Бранка Милић
25. jula 2012. at 21:26
Smatram da Vaše primedbe u vezi nastanka Državne bande nakon drugog svetskog rata sadrže dosta paušalnih ocena. Pretpostavljam da je to zato što ne znate kakve je sve nekažnjene zločine ta Banda počinila, naročito nad srpskim narodom. Upravo zbog tih nekažnjenih zločina Tito je svrstan kao deseti na listi najvećih svetskih zločinaca. Ali to nije bila poenta teksta o Državnoj bandi Srbije. Poenta je, kao što ste dobro primetili, da današnja Državna banda hara Srbijom i njenom ekonomijom sa sličnom bezobzirnošću i otsustvom bilo kakve ljudske mere i morala, kao što je to radila i Državna banda na početku titovog učvršćivanja svoje vladavine, jer i tada su pored ubistava vršene i otimačine i pljačke imovine. Verujem da će nedela današnje Državne bande Srbije tek biti otkrivena i da će oni u nekoj budućnosti naći svoja mesta na nekim listama najvećih svetskih ekonomskih zločinaca.
Što se tiče Vaše primedbe u vezi imovine Zorana Đinđića, tu svakako ima mesta za sumnju o njenoj legalnosti, ali ja nisam njega, kao i sva ostala imena, u tekstu o Državnoj bandi navodio kao neke svece (čast izuzecima ako ih je bilo), već kao primer pokušaja Z. Đinđića da Državnu bandu stavi pod kontrolu države i kako je Državna banda na taj pokušaj reagovala.
Na kraju želim da Vam kažem da sam tekstom o Državnoj bandi Srbije želeo da ukažem na činjenicu da tom Državnom bandom ne komanduju institucije Republike Srbije, već obrnuto, a da je nalogodavac Državne bande Srbije neki spoljni faktor iz centara svetskih moćnika, kojima Državna banda Srbije služi kao sredstvo za sabotažu ustavnog i pravnog poretka Republike Srbije.
18. oktobra 2012. at 01:06
Savaka cast g. Raduloviću na vašim kritiakam „elite“ koja je izvršila opstrukciju vlasti u Srbiji i time obesmilsila pojam pravne države, individualnih prava, ekonomske slobode…ali koliko god se trudio ne mogu da ne primetim da su vaši stavovi oprečni i da podležu dvostrukom moralu. Vi okrivljujete Srpske bande za svakojake zločine, što protiv nas, što protiv naroda iz okruženja a sa druge strane ne pominjete bezumne imperijalističke poteze zapada (bespravno bombardovanje Jugoslavije, Irak, Iran, Afganisatn, Sirija…da ne širimo, naprosto nema kraja) i čak štaviše posmatrate očiglednu nepravdu toliko jednostrano da se ja pitam da li ste vi plaćeni za to ili pak do te mere zaslepljeni mržnjom? Jer kako drugčije oceniti vašu odbranu Albanske secesije sa jedne strane a negiranje prava Srbima na sever Kosmeta po istom tom principu? Isto i sa Hrvatskom u koj su Srbi bili konstitutivni narod, isto i sa stvaranjem Crnogorske i Bosnjacke narodnosti na koje gledate blagonakolno ali koje prisvajaju Srpski jezik i njegovu gramatiku nazivajući ga svojim? Isto i sa optužbama da su Srbi narod robova i to izvodite iz Porfirogenitovog dela koji tako jednostavno diskreditovan od strane najvecih slavista koji su ziveli, poput Safarika. Vi kao Srbin zaista razočaravate stepenom istorijske građe koju posedujete i nedostatkom pravičnog rasuđivanja. Jer pomenuti kako je Srbija uspela da protiv sebe izazove savez Hriscanskih zemalja na način na koji ste vi to pomenuli u tekstu „zašto srbe niko ne voli“ nije ništa nego klasičan spin, jer da biste bili uvaženi kao nepristrasan intelektualac onda je potrebno reći i da je ta intervencija izvršena protivno medjunarodnom pravu, kao i da za kasnije zločine Albanaca, paljenje crkava i progon Srba, kriminal i užasan teror koji su njihovi feudalci-kriminalci uspostavli na toj teritoriji, niko ne odgovara, već dobija pohvale od tog istog zapada…Jedini zločin Srba je taj što zarad svoje slobode nisu velikim silama priznavali kolike su sile, i zato su ispaštali, dok su Hrvati, Muslimani, Siptari igrali protivno ljudskosti i moralu onako kako okupatori nalažu, prodali su dušu i profitirali. Ovo govorim poetski, simbolično, jer ste vi našli da Srbima koji su tu svoju borbu za opstanak, za pravdu a ne silu, za integritet, opevali u pesmama koje je čitao sam Gete, učeći Srpski kako bi im dublje ušao u srž. Smejete se Srpskom nacionalizmu, koji u našem javnom životu i medijima skoro i da ne postoji, pa nama se ispira mozak da ljudi počinju da se stide onoga što jesu, dok sa druge strane ne možete da uključite HRT ili RTCG a da vam se želudac ne okrene od antisrpskih parola, veličanja domovinskog rata, nezavisnosti itd…kojim vrše direktnu manipulaciju svojim narodom, nazivajući čak oluju slavnom pobedom? Dali je to škola zapada, goloruk i obespravljen narod proterati u kolonama i ubijati ih na putu i onda slaviti? To mogu samo Hrvati i vi koji ih podržavate. Na te bezumne izlive sovinizma i nacionalizma nemate primedbu? Nemate primedbu na Jasenovac i ustaške pokolje kojih su se gnušali i sami nacisti? Nemate primedbu na vađenje ljudskih organa i trgovinu ljudima i drogom na Kosmetu? Nemate primedbu na rad zapadnih tajnih službi, postavljanje marionetskih vlada po cenu najvećih žrtvi i okupiranje tuđih teritorija i bogatstava? Nemate primedbu na lažno optuživanje Sadama za hemijsko oružije koje nikad nisu našli? Nemate primedbu na divljačko ubistvo Gadafija? Nemate primedbu na Arapska proleća i silovanje Sirije… jedino ukoliko nemate pamet ili časti, pa vi birajte.
Podmetanje teze da Srbi nisu originalan narod je nebulozno u potpunosti. Srpski jezik usvojili su i Hrvati i Bosanci i Crnogorci pa i Bugari. Ali vi niste ni upoznati sa istorijskim izvorima i neporecivom naučnom logikom kojom se to dokazuje. Treba da se stidite svog neznanja i pristrasnosti. Ne pominjete Lepenski Vir, Vinču, besmislenost baziranja srpske istorije na Profirogenitu i kojekakvoj seobi naroda koja je opovrgnuta od strane brojnih naučnika kao prosto nemoguća. Pa pobogu Bugari nisu sloveni a govore slovenskim jezikom, i sad Srbi koji su sloveni uzeše nešto od Bugara!? Hrvati koliko ja znam nisu izmislili Vatikan niti Bosanci Meku? Pa vi Izbegavate da su do pre samo 100 godina Srbi u Jevropi oslovljavani Ilirima? Ja se zaista pitam da li vi lečite neke lične frustracije ovakvim ispadima, da li se svetite Srpskom narodu radi nekih vaših propusta u karijeri, radi nedostatka priznanja kome ste se nadali? A sve krijući se iza napada na sistem, komunizam , elite, koje nam sišu krv? Jer dragi moj, Srbin kao pojedinac, njegova kultura, duša, istorija, junaštvo, nacionalna svest su iznad svih vlada i strahovlada, svih sistema društvenog uređenja i koliko nas god oni kočili, zloupotrbljavali mi ćemo nastaviti da trajemo i da ih menjamo. Nijedan narod nije oslobođen toga, ali Srbe omalovažavati i nipodaštavati na način na koji vi to činite je licemerno i sramno. Mogu vam navesti još mnogo argumenata za svoje tvrdnje ali nije moguće bez dubljeg ulaženja u štivo da vam sve informacije plasiram. A na kraju krajeva verovatno nije ni pragmatično, jer vi da želite da znate istinu ne biste se služili dvostrukim standardima u zaključivanju, i prava koja drugima branite ne biste Srbima osporavali. Srbi moraju da oslobode svoju individualnu snagu, da oforme slobodno i transparentno društvo, da oslobode privredu stega države i interesnih grupa, ali to ništa neće biti u sukobu sa prirodom Srbina, kao domaćina, spsobnog i agilnog čoveka. A to se najbolje vidi kada naši ljudi odu u inostranstvo i tamo zasnovano na sopstvenoj sposobnosti i snalažljivosti jako brzo napreduju. Zato mi treba to da menjamo i menjaćemo. Ali isto tako okolni narodi i njihovi dušebrižnici treba da se zapitaju koliko će im reka ići na vodenicu i koliko će svoje interese ostvarivati na konto Srpskih, jer mnogim su se zločinima i plagijatima nagrdili i duguju Srbima više nego što imaju i da vrate. Jer da je Srbin osvetoljubiv kao Hrvat, Musliman ili Albanac on bi te države satro sa licem zemlje kao gubitnike u II svetskom ratu, ali nismo i sad nam se vraća, svaka škola se plaća, ali dobro tako je i pošteno. Sve će doći na svoje. Bez namere da branim veliko srpske ideje ili da dižem naš narod u nebesa, već jedino da govorimo sa tačke naučne objektivnosti i zdravog razuma morao sam da odreagujem na vaše pisanje i da mu se suprotstavim smatrajući ga ostrašćenim, navijačkim i neukim.
18. oktobra 2012. at 06:03
U pravu Ste da protiv Srbije i srpskog naroda deluju strane sile. Ne prihvatam Vašu kritiku da o tome nisam ništa pisao, jer poenta ovog serijala o Državnoj bandi Srbije je uloga nekih pripadnika državnih institucija Srbije u sabotaži i rušenju tih državnih institucija i maltretiranju i šikaniranju naroda kako bi se stvorio utisak da su kompletne državne institucije i svi njeni pripadnici neprijatelji države i naroda, što naravno nije tačno.
O delovanju stranih neprijatelja Srbije i srpskog naroda iznosio sam činjenice i dokaze u ostalim tekstovima na ovom blogu, pa Vam predlažem da se u to lično uverite, tako što pogledate tekstove iz kategorija: POLITIČKA MAFIJA, POLITIČKI ZLOČINI, PLJAČKE, FINANSIJSKE PREVARE, KRIVO OGLEDALO itd.
Voleo bih da se ponovo javite nakon pregleda tekstova o delovanju stranih neprijatelja Srbije i srpskog naroda, kako bismo razmenili mišljenja. Pozdrav.
24. jula 2012. at 05:28
Nadam se da će ovaj tekst o Državnoj bandi Srbije inspirisati bar neke od onih kojima je Državna banda Srbije nanela neku tešku nepravdu da o toj svojoj nepravde javno posvedoče.
Takođe, nadam se da će tekstovi ovog serijala stići i do Novog predsednika Republike Srbije, kao i do Nove Vlade Republike Srbije i da će oni, po službenoj dužnosti, a u skladu sa svojim obećanjima u vezi beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije, krenuti tragovima iznetih činjenica o delovanju Državne bande Srbije i otkloniti posledice učinjenih nepravdi.
Ako to ne budu učinili postaće i sami kandidati za članstvo u Državnoj bandi Srbije.