Kada je Milošević tokom 1996 godine uhvaćen u izbornim krađama i pošto je pod pritiskom masovnih demonstracija i međunarodnih faktora bio prinuđen da uz pomoć tzv. „Lex specialisa“ vrati pokradene mandate u nekim gradovima Srbije, u Socijalističkoj partiji Srbije pristupilo se razradi taktike za osvajanje i čuvanje vlasti po svaku cenu bez obzira kako ubuduće narod bude glasao na izborima.

Suština ove taktike sastoji se u činjenici da je građanima dozvoljeno da glasaju za stranke koje će nakon izbora u zavisnosti od procenta osvojenih glasova organizovati funkcionisanje vlasti. Da bi prevarili i nadmudrili birače Centralni izborni štab Socijalističke partije Srbije je razradio strogo poverljivo uputstvo br. 02-234 od 04.03.1997. za svoje opštinske odbore, po kome im je naloženo da u sve druge stranke, sindikate, preduzeća i udruženja građana infiltriraju svoje poverljive i obučene kadrove putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja sa zadatkom preuzimanja uticaja u njihovom organizacionom delovanju i funkcionisanju. Posledice toga su stvaranja postizbornih koalicija pod kontrolom SPS-a uz pomoć struktura državne bezbednosti i policije.

Kao rezultat toga je konstituisanje skupština na lokalu i republičkom nivou od, stranačkom vrhu odanih stranačkih poslušnika, koji svoju vernost potvrđuju blanko potpisanim ostavkama, koje njihov politički vrh može uvek aktivirati za slučaj da ne ispune neki stranački nalog.

Preko tako konstituisanog skupštinskog sastava partijski moćnici iz senke organizuju rad svih ostalih državnih struktura (izbor članova vlade, organizovanje pravosudnih institucija, upravnih odbora i direktora javnih preduzeća, sabotiranje pravnog poretka uz pomoć sprege politike, kriminala i pravosuđa, donošenje zakona za potrebe stranačkih elita, zapošljavanje podobnih partijskih kadrova i otpuštanja nepodobnih itd.).

Navedeno uputstvo Centralnog izbornog štaba SPS-a br. 02-234 od 04.03.1997. objavljeno je u listu Demokratija 16. jula 1997. godine u sledećem obliku:

DEMOKRATIJA    DOKUMENTI SREDA    16.JUL 1997.

EKSKLUZIVNO:  Strogo poverljivo uputstvo Centralnog izbornog štaba Socijalističke partije Srbije opštinskim odborima ove stranke o prioritetnim zadacima

Socijalistička partija Srbije
Centralni izborni štab
Strogo poverljivo
Broj 02-234
Primerak
04.03.1997.
Beograd

RASTURITE I UNIŠTITE  KOALICIJU ZAJEDNO!

Uputstvo predsednicima odbora

Krajem 1996. i početkom1997. godine, koalicija Zajedno uspela je da iskoristi ekonomsko i socijalno nezadovoljstvo širih slojeva građana, pretvori ga u akciju i izvuče za sebe zavidnu političku korist. Njen politički rejting vidno je porastao, u nekim opštinama uspela je čak da uzme lokalnu vlast i, što je najopasnije, postala je prava politička alternativa SPS. Ako se još uzme u obzir i njen veoma agresivan politički nastup, ideološka nepomirljivost, populistički metod rada, stalna težnja ka nasilju i pomoć iz inostranstva, može se slobodno reći da smo dobili veoma opasnog neprijatelja.

Iz tog razloga jasno se nameće da je prioritetan cilj budućeg delovanja SPS rasturanje i uništenje koalicije Zajedno. Pored priprema za predstojeće predsedničke, republičke i lokalne izbore, taj posao će obeležiti celokupnu aktivnost SPS tokom 1997. godine.
Borba protiv koalicije Zajedno mora postatiu prioritetna i stalna aktivnost svih organizacionih nivoa SPS, mora uključiti sve naše kadrovske, materijalne i informativne resurse i mora biti zasnovana na adekvatnim strateškim principima.
Strateški principi borbe protiv koalicije Zajedno bili bi sledeći:

– maksimalno iskorišćenje svih potencijala prednosti SPS kao najjače i vladajuće partije u Srbiji;
– minimizovanje potencijalnih slabosti SPS (nasleđe komunizma, kompromitovani kadrovi, povezivanje sa ekonomskim i socijalnim teškoćama u zemlji, povezivanje sa ratom u bivšoj Jugoslaviji; lični sukobi);
– maksimalno iskorišćenje svih potencijalnih slabosti koalicije (liderstvo: realna vlast u opštinama i njena iskušenja; ideološka pojednostavljenost, ostrašljenost i zaslepljenost, slaba programska izgrađenost, nejasnost i nedoslednost; unutarpartijski sukobi i rivalitet; lični sukobi; političko neiskustvo; neobučenost, nesposobnost i neiskustvo kadrova; idejni stereotipi o osveti i revanšizmu; stereotip o nepatriotizmu i izdajstvu i sl.);
– minimiziranje potencijalnih prednosti koalicije (ideja okupljanja i sloge; nekompromitovani kadrovi; povezivanje sa Zapadom, demokratijom i ekonomskim prosperitetom; ideja promena i smenjivosti; realna vlast u opštinama i njeni potencijali; fanatizam pristalica);
– minimizovanje uticaja potencijalnih saveznika koalicije (zapadnoevropske države, pre svega SAD i Nemačka; tzv. Nezavisni mediji, nevladine organizacije u zemlji i inostranstvu; nezavisni sindikati; poznati i afirmisani pojedinci u zemlji, RS i inostranstvu):
– maksimiziranje uticaja potencijalnih neprijatelja koalicije (ostale veće političke stranke, pre svega SRS; razne lokalne političke organizacije; patriotska udruženja: SUBNOR i boračke organizacije, rezervne vojne starešine; Samostalni sindikat; provladine organizacije i sl.).

Rutinske partijske aktivnosti SPS:


1. organizovan politički rad partijskih organa i članstva;
2. skupštinski rad poslanika i odbornika SPS;
3. organizovan rad članstva preko državnih, javnih i društvenih preduzeća i ustanova;
4. organizovan rad članstva preko državnih organa.

Nova metodologija rada nameće se kao nužnost iz više razloga: veoma specifičan i opasan politički neprijatelj; teška ekonomska i socijalna kriza u zemlji, bez većih izgleda da će se popraviti u sledećih pet do deset godina; veći broj nerešenih političkih problema; separatizam na Kosovu; prava međunarodna izolacija uslovljena političkim razlozima; neprijateljske vojne grupe NATO, skoro u čitavom okruženju; strateški krajnje nepovoljna politička klima po SPS. Ovi specifični razlozi nameću i specifične metode i mere.

Spektar parapolitičkih metoda i mera veoma je bogat. Primenom parapolitičke metodologije dobija se skoro neiscrpno bogatstvo veoma raznolikih aktivnosti. Njih je praktično nemoguće sve opisati, ali je nužno da kadrovi SPS dobro upoznaju same metode i načela njihove primene.

Najvažnije parapolitičke metode i mere bile bi sledeće:

1. prikupljanje informacija,
2. propaganda,
3. akciona kontrola,
4. agresivne akcije, i
5. zaštitne akcije.

U primeni ove nove metodologije nužno je držati se određenih organizacionih načela:
– načela rukovođenja: rukovođenje od strane najvišeg funkcionera određenog nivoa; odvojenost od rada organa stranke određenih nivoa; potpun princip subordinacije;
– načela izvođenja: provereni, odani i stručni kadrovi; po mogućnosti nepolitički kadrovi; princip malih grupa; nepoznavanje drugih grupa i njihovih akcija.

1. Prikupljanje informacija

Objekti prikupljanja informacija

1. Koalicija Zajedno kao organizacija i njene posebne članice (SPO, DS, GSS, negde DSS i neke druge, obično lokalne stranke)
2. skupštine opština u kojima vlada koalicija
3. sve ostale organizacije naklonjene ili pod kontrolom koalicije
4. tzv. Nezavisni mediji.

Izvori sa kojih se prikupljaju informacije

Teoretski, izvori informacija su svi članovi i pristalice pomenutih organizacija, ali posebnu vrednost imaju funkcioneri, zaposleni i aktivisti, kao svi ljudi do kojih stižu verodostojne informacije o koaliciji, po raznim osnovama (rođaci, prijatelji i sl.)

Metode prikupljanja informacija

1. Ubacivanje obučenih kadrova u organizacije putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja.
2. Vrbovanje zaposlenih i funkcionera spremnih da iz različitih razloga (materijalna korist, povređena sujeta, razočaranost, ideološka i lična različitost, lične ambicije, ucena i sl.) daju informacije.
3. Izviđačka mesta. Postavljanje obučenih ljudi na važna mesta odakle će lako i neprimetno prikupljati važne informacije (pomoćno osoblje u kancelarijama, objekti ispred stranačkih i drugih prostorija, čuvari objekata i sl.)
4. Lični kontakti. Održavanje prijateljskih i neformalnih veza sa važnim pojedincima, kako bi se u običnom razgovoru nametnule interesantne teme i dobili važni podaci.

Važne informacije

– podaci o strateškim, operativnim i taktičkim namerama i odlukama protivnika
– podaci o stanju u organizaciji protivnika, naročito: stvarni hijerarhijski odnosi, međuljudski odnosi, ekonomski podaci…
– podaci o važnim ljudima organizacija – biografski podaci, lične osobine (ubeđenja, karakter, tendencije), ponašanje, finansijska situacija, porodični odnosi i sl.
– Podaci o protivniku i njegovim organizacijama iz javnih izvora
– Podaci o naporima protivnika da se informiše o nama ili zaštiti od našeg informativnog rada.
2. Propaganda

Metode propagandnog rada

1. Bela propaganda – Bela propaganda predstavlja otvoreno propagandno delovanje preko medija koje direktno i otvoreno kontroliše SPS.RTS, TANJUG, Politika, V. Novosti, Borba Preko tih medijskih sredstava potrebno je delovati otvoreno protiv koalicije i njenih saveznika. Pored državne i mreže na nivou Republike, nužno je aktivirati i osvežiti rad već postojećih lokalnih mreža (lokalne TV i radio stanice, lokalne novine). Ne treba zaboraviti i druga  propagandna sredstva, plakate, letke, korisne predmete i sl.
2. Siva propaganda – Siva propaganda je prikriveno propagandno delovanje preko medija koji nisu direktno i otvoreno kontrolisani od SPS. Kao prvo, potrebno je uvek rad državnih i javnih medija predstavljati kao sivu propagandu. Kao drugo, ostvariti prodor u tzv. Nezavisne medijske kuće (Naša borba, Demokratija, Studio B, B92, neki lokalni mediji) i preko naklonjenih kadrova sprovesti propagandni rad koji se ne može direktno vezati za SPS.
3. Crna propaganda – Crna propaganda predstavlja prikriveno propagandno delovanje kome se ne zna izvor. Čini je veći broj mera: organizovano širenje glasina, rasturanje štampanog materijala nepoznatog ili lažnog izvora, poturanje informacija, grafita i sl.

3. Akciona kontrola

Metode akcione kontrole

Suština ovih metoda je u potpunoj ili delimičnoj kontroli rada neke organizacije ili nekog njenog dela. Kontrola se može ostvariti ili potpunim infiltriranjem organizacije kadrova SPS, ili, što je znatno lakše infiltriranjem u rukovodstvo organizacije. Sa organizacionog i praktičnog aspekta, moguće su tri varijante:
1. ciljano i namensko osnivanje i organizovanje novih organizacija od kadrova SPS, ali bez predznaka i direktne veze sa SPS;
2. infiltriranje i ovladavanje već postojećim organizacijama koje nisu neprijateljski nastrojene prema SPS;
3. infiltriranje i ovladavanje već postojećim organizacijama koje su neprijateljski nastrojene prema SPS.

Ove metode su dosta teške za izvođenje, zahtevaju dugotrajan i sistematičan rad, dosta su politički i bezbedonosno osetljive, ali daju i inzvanredne rezultate. S obzirom na dobra iskustva u prošlosti, tamo gde su već obavljene pripremne radnje infiltracije, nužno je odmah odrediti akcionu kontrolu nad organizacijom ili njenim delom. Tamo gde pripremne radnje nisu obavljene ili su obavljene u manjem obimu, ne rizikovati i ostati na nivou prikupljanja informacija.

Objekti akcione kontrole

a) Organizacije različite po odnosu prema SPS – prijateljske i neprijateljske
b) Organizacije različite prirode – političke, omladinske i studentske, radničke i sindikalne, profesionalne, kulturne, boračke, patriotske, udruženja građana i dr.
c) Organizacije različite po nastanku – nove i postojeće.

4. Agresivne akcije

Metode agresivnih akcija

Postoje brojne agresivne akcije:

1. prisluškivanje prostorija i komunikacija,
2. praćenje lica,
3. fotografisanje i videotehnika,
4. praćenje pošiljki i pisama,
5. ekonomski pritisak,
6. uznemiravanja,
7. tajna ubacivanja u objekte i pretresi,
8. sabotaže,
9. uvežbavanje i pomaganje malih agresivnih grupa i dr.

– Agresivne akcije zahtevaju posebnu obučenost, potpunu tajnost, zaštitu izvršilaca i rukovodilaca akcije, a često i saradnju sa drugim organima, organizacijama i pojedincima.
– Rukovođenje i izvođenje adresivnih akcija biće regulisano posebnim uputstvom i obukom. Takođe, primena ovih metoda mora biti odobrena u posebnom postupku. Po pravilu, nalaze se u nadležnosti najviših funkcionera određenih organizacionih nivoa.

5. Zaštitne akcije

– zaštitne akcije predstavljaju vid sprečavanja i borbe protiv patriotskih aktivnosti protivnika. Sadašnji društveni i politički trenutak zahteva da im se posveti puna pažnja. Postoje mnogobrojni razlozi za to:
– do sada je SPS, zbog svoje dominantne pozicije u potpunosti zapostavljala ovaj rad, sem na najvišim političkim i državnim nivoima, i to pre svega u oblasti fizičke zaštite objekata i lica kao i kriptozaštite.
– Malo praktičnog iskustva u organizacijama SPS, a bogato iskustvo u neprijateljskim organizacijama;
– agresivni, populistički i često improvizatorski stil rada koalicije Zajedno;
– mogućnost snažne reakcije na naše parapolitičke akcije,
– podaci o intenzivnoj obuci kadrova koalicije,
– disperzija njenih pristalica u raznim slojevima društva.

Objekti zaštitnih akcija

1. same organizacije, pre svega političke (SPS, JUL, ND, SRS), ali i državni organi, državna, javna i društvena preduzeća i ustanove;
2. lica u organizacijama (funkcioneri i rukovodioci; članovi; zaposleni);
3. objekti i oprema organizacija.

Vrste zaštitnih akcija

1. Prikupljanje svih podataka sa potencijalnom zaštitnom vrednošću;
2. Zaštita objekata i opreme od parapolitičkog rada,
3. Zaštita kadrova SPS od parapolitičkog rada.

Beograd, mart 1997. godine

Centralni izborni štab Socijalističke partije Srbije

Gradski odbor SPS Kragujevac
Broj 01-119
12.03.1997.
Kragujevac

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović