Na ulazu u kancelariju Bože Prelevića, advokata i izvršnog direktora Lige eksperata Lex, bivšeg ministra policije i savetnika Dušana Mihajlovića, stoji uramljena naslovna strana Dnevnog Telegrafa koja je svojevremeno zabranjena. Centralna najava – partijske sudije! Sagovornik – Božo Prelević.

Posle najnovijeg izveštaja Evropske komisije, čini se da stvari od pre 10 godina nisu makle ni za pedalj. U izveštaju u kom je Srbija ocenjena najbolje do sada, kao tamna mrlja opet se pominje pravosuđe. Sporo, neefikasno, sklono korupciji…
Izveštaj Evropske komisije manjim delom baziran je na proceni koju je uradila grupa stručnjaka među kojima je i sam Prelević (uz Marka Segala, prof. Sinišu Rodina, prof. Stevana Lilića).

– Da je Evropska komisija radila procenu pravosuđa pre 2000. godine, ocene bi bile iste – kaže Prelević. – Dok je država bila jednopartijska, imala je svoj način izbora sudija i kako utiče na sud. Ali siguran sam da su bili kvalitetniji ljudi. Prvih 10 godina višestranačja ništa se nije menjalo jer smo imali jednu stranku na vlasti. Moje razočaranje počinje 5. oktobra 2000, kad sam mislio da su se stekli uslovi da se sudstvo kadrovski poboljša. Ali ne tako što će neke prozivati da su Miloševićeve sudije. Članovi tadašnjeg Društva sudija Srbije, koje je odigralo veliku ulogu u objašnjavanju narodu da Milošević krši zakone, bili su tu i pre njega i mnogi su, kao ja, izbačeni 1999. i 2000. Većina sudija izabrana za vreme Miloševića sudila je časno i pošteno. Naravno, bilo je onih koji su za račun režima pristali da čine krivična dela, pre svega mislim na krađu izbora, ali i zataškavanje zločina. Očekivao sam da će oni biti udaljeni. To se nikad nije desilo.

Zašto se Vi niste vratili u pravosuđe?

– Ostavku na mesto savetnika ministra policije podneo sam 5. oktobra 2002, duboko razočaran promenama. Tu sam opisao genezu zla koja se ne raščišćava, i tako sebe udaljio od mogućnosti da se vratim u sud. Onda su mi ponudili da budem sudija Petog opštinskog suda. Nisam hteo da se vratim, između ostalog i zato što je jedan broj sudija otvarao viski, likujući kad su me izbacili. Drugi deo je bio potresen.

Da li su oni koji su likovali u međuvremenu napredovali?

– Naravno! Vlast ne voli talasanje, ona nije volela ni mene, ni Slobodana Vučetića, ni Zorana Ivoševića, ni Vidu Škero, ni Leposavu Karamarković, ni Jelisavetu Vasilić… Zanimljivo je zašto Jelisaveta Vasilić nije mogla da bude predsednik Višeg trgovinskog suda…

Zašto?

– Zato što je najurila dvojicu koja su došla da razgovaraju sa njom da, ako prihvati da bude predsednik suda, mora da uzme u obzir državni interes. Pitala je ko određuje šta je državni interes, na šta su se pokupili i otišli. Sloba Vučetić je mogao još dve godine da bude sudija, da mu produže radni vek, što se često dešavalo, ali u njegovom slučaju to nije dolazilo u obzir jer nije bio poslušnik. Od 20 sudija koji su bili u Upravnom odboru Društva sudija, nijedan nije ušao u političku stranku, niko se nije polakomio za parama i privilegijama, i nijedan više nije ni na jednom bitnom mestu u pravosuđu. Ali ako biste pogledali ko je u drugom stepenu potvrđivao odluke Miloševićevih sudija, našli biste neke današnje kandidate za najviše funkcije.

Koga?

– Pogledajte predmete, treba videti ko je krao izbore pa posle napredovao, ko je pod pretnjom učlanjivao sudije u SPS… Bivša opozicija, a sadašnja vlast nema ništa protiv poslušnih sudija, već samo protiv onih koji još rade za one stare, ne za nju. Zbog takvih stvari nije bilo reformi pravosuđa od 5. oktobra do danas.

Da li nedemontirani delovi tajnih službi još vršljaju po pravosuđu?

– Rade Marković je na saslušanju hteo da izdiktira imena sudija i tužilaca koje je izabrala direktno DB, ali sudija nije hteo da unese to u zapisnik jer nije predmet postupka, i zato što se pretpostavljalo da će imenovati svoje protivnike. Naravno da ima vršljanja tajnih službi. Zanimljivo je, na kraju krajeva, ko od sudija dolazi na proslave BIA. Da vam kažem, neke sudije su se baš obrukale. Ako oni prođu reizbor – džabe im krečenje! Niko onda neće oprati Visoki savet sudstva da su na telefonskoj vezi sa nekim veoma značajnim akterima. Generalno, uticaj službi se vezuje samo za određen broj predmeta i taj odnos je danas mnogo normalniji.

Kako sprečiti uticaj bivših sudija, sada advokata, na sudije?

– Kao bivši sudija mogu da kažem da postoje korumpirane sudije koje imaju dobre veze sa advokatima, policijom, sa BIA, pa verovatno i sa mafijom. To nema nikakve veze sa tim da li je branilac bivši sudija. Govorimo o krivičnom delu, a time treba da se bavi policija. Ona treba da primeti: „Svaki put kad ovaj advokat dovede okrivljenog kod ovog sudije, on bude pušten iz pritvora“. S druge strane i advokati mogu da kažu: „Jeste, ali je zanimljivo da policija uvek dovodi okrivljenog kada je taj sudija dežuran“. Nadam se da će u okretanju Srbije sebi i to doći na red.

Zašto je pravosuđe toliko neefikasno?

– Problem je mnogo veći od organizacije i kadrova. To je i pitanje zakona, ali i činjenice da ni građani, ni državne institucije ne doživljavaju sud kao bitnu kariku u sistemu. Važni politički akteri se po pet godina ne odazivaju na suđenja. Posle 5. oktobra bilo je puno lošeg izbora sudija, a veliki broj kvalitetnih je otišao. Primat je imala ekonomija, a pravosuđe je „idilu“ i slavnu policiju u njenom velikom zamahu da očisti Srbiju od kriminala. To nasleđeno stanje ova Vlada pokušava da promeni, pritisnuta ne samo Evropskom komisijom, već i prostom činjenicom da vam ovde treba mnogo više vremena da okončate postupak nego u Evropi.

Apsurdno je da postupci koji imaju oznaku hitnosti, kao što su radni sporovi, traju mesecima, pa i godinama!?

– To je jedna od serija gluposti činjenih posle 5. oktobra: sve postupke su proglasili hitnim! Ako sudija ima 500-600 predmeta, i ako ročišta mora da zakazuje na četiri meseca, kada da stigne da zakaže hitne predmete? Imali smo neefikasne i spore procesne zakone. Problem je i što mlade sudije više nemaju od koga da uče. U poslednjih sedam-osam godina najviše je podbacilo skupštinsko telo koje prati rad pravosuđa, jer je izbor ljudi bio pogrešan. Oni nisu hteli da razrešavaju nedostojne. Reforma pravosuđa je zamišljena da stvari postavi na mesto i obezbedi vladavinu prava.

Ali je zamišljeno i da jedan broj sudija ode. A sami ste rekli da su sudije već zatrpane predmetima?

– Ovo je najopsežnija reforma sudstva koja je u zemlji napravljena. Niko ne može da kaže da li će uspeti. Ako bude dobro organizaciono postavljena i ako bude dovoljan broj sudija, ljudi iz Ministarstva zasluživaće svaku pohvalu. Za kvalitet izabranih sudija biće odgovoran Visoki savet sudstva, ali i parlament ako ne izabere one koji su predloženi. Naravno da će nezadovoljni pričati da nisu prošli iz političkih razloga i ja ne znam da li će to tako biti. Ljudi u Ministarstvu imaju veliku energiju i pokazali su do sada nezabeleženu brzinu reagovanja na probleme. Neverovatno brzo su menjali zakone. Ne nedostaje im mladost, hrabrost i energija, ali nedostaje iskustvo. S druge strane, u Srbiji nema nikog iskusnog za tu vrstu reforme jer ona nikad nije ni napravljena.

Šta bi moglo da pođe naopako?

– Ako se ispostavi da broj sudija ni izbliza ne može da reši broj predmeta koje će dobiti. Mislim da je to dosta analizirano i u Ministarstvu veruju da je broj sudija dovoljan. Ne znam, ali razmišljam: ako Trgovinski sud danas ima 60 sudija i ove godine je dobio 50 odsto više predmeta nego prošle, teško mi je da zamislim kako on sa 20 sudija manje može da reši više predmeta! A sudije koje ne prođu nećete moći da držite u karantinu. Znači, ako se ispostavi da je broj sudija nedovoljan, moraćete da birate nekog novog, bez iskustva. To neće u prvom periodu doprineti efikasnosti. Ipak, najveći rizik je nespremnost ljudi na reforme. Oni vole status kvo.

Da li su se zbog toga sudije toliko bunile?

– Bunile su se zato što ne veruju u pošten reizbor sudija i da sa malim brojem može da se postigne efikasnost. Sa manjim brojem sudija postiže se bolje pravosuđe ako uklonite neefikasne. I EU i mnogi drugi se plaše da li će biti izabrani najbolji. Ako bude tako, reforma ima šanse da uspe. Ako budu izabrani loši, reforma propada. A ako ne uspe, to će se vlasti vratiti kao bumerang. Pokazaće se nesposobnom da reformiše bilo šta. Biću zadovoljan ako novi sistem sudstva ne bude funkcionisao dva-tri meseca. Ali procene su da bi mogao da ne funkcioniše šest meseci do dve godine. To je previše!

Fali telo za upravljanje krizama

Kako Vam se čini nova piramida sudova?

– Prvog januara biće izabrane nove sudije koje će imati nove stručne saradnike, referente, sud, sudnicu, daktilografa, i dobiće 400 novih predmeta. U jednoj zgradi biće krivični sud, u drugoj parnični, sve overe će biti u Četvrtom sudu… Može se pokazati da je to jako dobro, ali možda ispadne i loše. Nisam siguran da će Četvrti sud sa zakrčenim mostovima ka Novom Beogradu svima omogućiti da u razumnom roku overe ono što su hteli. Reforma bi mogla da bude bolja ako neko zna da upravlja krizama. Na njihovom mestu formirao bih stručna tela koja otklanjaju uska grla.
Huliganstvo pod zaštitom

Čini se da je policija nikad efikasnija, a da sve koči pravosuđe?

– Kad o tome pričamo, interesantan je predmet ubistva braće Bitići. Tužilac je imao postavke koje se kose sa zdravom pameću. Policija je maltretirala članove familija svedoka, hapsila svedoke pre davanja iskaza na glavnom pretresu. Odbrana i okrivljeni su imali sreću da u istrazi i na glavnom pretresu sudi prvo sudija pojedinac, pa veće, koji su štitili dostojanstvo suda poštujući zakon.

– Ili uzmite ovo sa navijačima. U klubovima su bivši policajci i vojnici, uglavnom nemate osuđivanost. Kad je Srbija izašla iz ratova, po prirodi stvari počela je da se okreće sebi. Prvo je bila zaprepašćena da u njoj ima incesta i ludaka, pa nasilnika i onih koji tuku strance, jer su bili opsednuti pričom o zemlji širokog srca. A istina je da živimo u zemlji u kojoj malo koji restoran nije reketiran. Mnogi se bave reketiranjem i ništa im ne fali. Interesantan je i broj kriminogenih lica okupljen oko klubova, nekih političkih stranaka, uticajnih privrednih klubova. Kao ministar policije izdao sam naređenje da se jedan fudbalski klub procesuira na bazi dokumentacije koja je stigla. Bilo je kristalno jasno da se bave reketiranjem u vidu sponzorstva. Tadašnji načelnik UBPOK to nije uradio.

Uz obrazloženje?

– Uz obrazloženje da rade. U stvari, čekali su da mi vide leđa. Reč je o jednom zanimljivom klubu usred Beograda, gde je bio premijer Mirko Marjanović, dosta policajaca, generala, u namicanju para za klub zanimljivu ulogu imao je bivši savezni ministar za trgovinu. I kad su udarili po Zvezdi, mislio sam – doći će do komšiluka, ali ništa.

– Huliganstvo nastaje tako što ga tolerišete i štitite 25 godina. I kad oni pomisle da su svemoćni, nađete nekog malog huligana i date mu 10 godina. A u formiranju tog huligana aktivno je učestvovala država time što ih je činila nedodirljivim. Kad pogledate da niko od huligana sem Mišića nije osuđen, vidite tu vrstu zaštite o kojoj vam pričam. Oni su aktivno pozivali ljude na proteste po Beogradu, pa su ovi mislili da rade koristan posao za državu i da će im biti progledano kroz prste.

Setimo se paljenja skupštine?

– I paljenja skupštine, i paljenja džamija i ambasada. Naš problem je mnogo dublji od jedne sudske presude. Nad navijačkim grupama i huliganima treba napraviti takav presing da za svako nedelo odgovaraju.
Odgovorni i tužioci

Kada se pominje neefikasnost pravosuđa svi se pozivaju na mnogo zastarelih predmeta…

– Kada bi neko analizirao zastarele predmete, video bi ko je kriv – negde je to sud, negde tužilac, negde policija, a negde umešnost okrivljenog i njegovog branioca. Ako tužilac postavi glupu i nenormalnu optužnicu…

Koliko je to često?

– Dosta često. Sećate se optužnice protiv osumnjičenih za ubistvo Zorana Đinđića. Pre nego što sam ušao u taj predmet, više puta sam rekao da je to optužnica po kojoj nikad neće doći do presude. Srećom, podelili su je, razdvojili i presudili. Ako napravite nenormalno glomazne optužnice i stavite unutra i dela koja ne možete da dokažete, pa terate sud da se iscrpljuje dokazivanjem besmislenog, onda snosite veliki deo odgovornosti za zastarelost. Novim izmenama ZKP uloga tužilaca i branilaca mora da bude aktivnija, onaj ko je predložio svedoka treba i da ga ispituje. To se dešava u Specijalnom sudu i kod jednog broja sudija, a sudije uglavnom i dalje ispituju svedoke. Tužioci imaju lagodnu ulogu – napišu optužnicu i kukaju na sud. Zanimljivo je da se neki tužioci bave i pretnjama, a vidim i da neki znaju da je Mladić u Srbiji, samo ne znaju gde je. Svima nama nedostaje pošten monitoring. EU radi monitoring i predlaže rešenja, i to je dobro da se sve ne bi svelo, po našem dobrom maniru, na politikantstvo.

Vojislava Crnjanski Spasojević

Izvor: www.nedeljnitelegraf.co.rs

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović