U prethodnim tekstovima serijala „KAKO DA SRBIJA IZAĐE IZ KRIZE“ videli smo da se navedena tematika u svih sedam tekstova koncepcijski oslanja isključivo na domaće resurse Srbije – vidi sledeće linkove:

KAKO DA SRBIJA IZAĐE IZ KRIZE?-prvi deo

KAKO DA SRBIJA IZAĐE IZ KRIZE-drugi deo

KAKO DA SRBIJA IZAĐE IZ KRIZE-treći deo

KAKO DA SRBIJA IZAĐE IZ KRIZE-četvrti deo

KAKO DA SRBIJA IZAĐE IZ KRIZE-peti deo

KAKO DA SRBIJA IZAĐE IZ KRIZE-šesti deo

KAKO DA SRBIJA IZAĐE IZ KRIZE? – sedmi deo

Na osnovu svega iznetog u prethodnim tekstovima jasno je da Srbija ima dovoljno svojih resursa za izlazak iz krize, ali pored korišćenja domaćih resursa potrebno je koristiti i domaću pamet. Kako se može izvesti takva kombinacija  – vidi ovde .

Slobodan Radulović

Za poslednjih par decenija iz godine u godinu Srbija doživljava sve veći sunovrat. Tradicionalne vrednosti građanskog društva Srbije zamenile su vrednosti tzv. “Novog svetskog poretka”, koje podrazumevaju sticanje što većeg bogatstva za što kraće vreme i sa što manje rada.

Takav sistem vrednosti uništio je privredu i pravni poredak Srbije stvorivši na jednoj strani ogroman broj sirotinje na ivici životne egzistencijie i mali broj ekstremno bogatih pojedinaca. Posledice takvog sistema vrednosti su pljačkaške privatizacije, koje su iznedrile veliki broj nezaposlenih građana, prezaduženost i države i njenih građana, spregu politike, kriminala i pravosuđa, porast beznađa, kriminala i samoubistava.

Opšte je poznato da se oblik vlasti može opravdati samo pred sudom ljudi kojima se vlada, odnosno oni treba da svojom voljom pristanu na to, prosudivši razumno o postupcima vlasti i društvenom uređenju. Normalno bi bilo da se vlast u Srbiji uspostavlja legalnim izbornim postupkom između najboljih kandidata sa najboljim programima, ali i na osnovu njihove uspešnosti u ostvarivanju tih programa.

Nažalost, u Srbiji je zadnjih decenijuipo uspostavljen nakaradni izborni sistem, koji više liči na tender za najvećeg lažova nego na utakmicu kandidata sa pozitivnim sistemom tradicionalnih građanskih vrednosti zasnovanih na razumu, znanju, časti, poštenju, humanosti, zakonitosti itd.

Zbog otuđenja političkih elita od tradicionalnih vrednosti građanskog društva potrebno je da građani Srbije, kao alternativu lošem vođenju države uspostave Ustavotvornu skupštinu, koja će, za period do legalnih izbora imenovati paralelne institucije vlasti, koje će umesto stvarnog vršenja vlasti, postojećim državnim institucijama davati javne besplatne savete kako bi te državne institucije trebale da budu uređene i kakva bi pojedina rešenja trebalo primenjivati umesto postojećih vladinih rešenja. Na taj način predstavnici Ustavotvorne Skupštine i Vlade u senci pokazali bi biračima da Srbija ima alternativu.

Slobodan Radulović

Činjenica je da zlato na svetskim berzama postaje sve skuplje i obara istorijske rekorde, a do kraja godine cena zlata mogla bi da premaši 1.500 dolara za uncu. Analitičari objašnjavaju da rast cene zlata podstiče više faktora – visoka cene nafte, niske realne kamatne stope i stalno prisutan strah od dužničke krize u Evropi.

Upravo zbog straha velikog broja država u svetu od dužničke krize Srbija ima realne šanse da, zahvaljujući svojim mineralnim resursima na području Istočne Srbije (Bor i Majdanpek), iskoristi takvu pogodnost i ulaganjem u proizvodnju bakra i zlata osigura solidan profit. Naime, zlato je od početka godine poskupelo gotovo 20 odsto, a dinamika tražnje i cena održava rastući značaj zlata za investitore, za koje je ovaj plemeniti metal sve sigurnije polje za ulaganja, naročito ako se zna da danas mnoge visoko razvijene zemlje svoje ekonomije zasnivaju na fiktivnoj vrednosti svojih valuta bez odgovarajuće podloge u zlatu.

Posle saopštenja Američkih federalnih rezervi da će kupiti još hartije od vrednosti, dostignut je novi rekord cene zlata od skoro 1.400 dolara za uncu. Najnoviji skok cena, međutim, nisu uzrokovali samo Federalne rezerve i slab dolar.

Prema ocenama analitičara, investitori se nisu poveli za prognozama o završetku recesije, pa i dalje kapital pretvaraju u zlato. U njihovom posedu je, prema procenama konsalting kompanije GFMS, oko 30.000 tona, odnosno šestina svetskih rezervi, što je više od zlatnih rezervi svih centralnih banaka zajedno. Analitičari britanskog investicionog fonda Hermitage Capital Managment idu i korak dalje i prognoziraju da bi kotacije zlata mogle i da premaše cifru od 2.000 dolara za uncu u narednih 18 meseci.

Eksperti nemačke „Komercbanke“ su mišljenja da će ove godine cene zlata nastaviti da rastu i da će premašiti 1.600 dolara za uncu, dok švajcarski analitičari ne isključuju mogućnost da bi njegova cena mogla da dostigne istorijski maksimum od 1.780 dolara.

Na povećanje cena zlata značajno utiču ekonomije u usponu iz jugoistične Azije. Indija je tako u 2010. godini uvezla čak 43 metričke tone zlata za proizvodnju nakita i relikvija, s obzirom da su u toj zemlji trenutno sezona različitih festivala. To je bilo dovoljno za novi rast  cena zlata, a i kinesko tržište juvelirskog zlata, drugo po veličini posle indijskog, takođe je u porastu.

U Kini je osnovan prvi fond za zlato -  Lion Global Gold Fund, koji je za samo nekoliko nedelja posle otvaranja privukao uloge vredne 500 miliona dolara Od početka 2011. godine Kina je uvećala rezerve zlata na 200 tona. Analitičari procenjuju da će Kina, koja je inače najveći kupac plemenitih metala posle Indije, ove godine udvostručiti ulaganja u zlato, zbog nepostojanja druge investicione alternative. Najveći problem kineske ekonomije je ubrzanje inflacije, koja je prošle godine dostigla 3,3 procenata premašivši planski pokazatelj od tri procenta. Početkom godine rast cena u Kini je ubrzan na 4,9 odsto.

Zlato je očigledno privlačna aktiva, jer što je tržište pod većim pritiskom inflacije ili nereda u Africi, sve veći broj investitora se okreće zlatu kao sigurnom utočištu. Prošle godine zlato je poskupelo za 30 procenata. Cene su rasle deset godina zaredom, što je i najduži period kontinuiranog poskupljenja ovog plemenitog metala.

Poskupljenje zlata poslednjih godina rezultat je rastuće nestabilnosti svetskog finansijskog sistema, ekomomske i dužničke krize u Evropi. U vreme ekonomske krize zlato dobija na popularnosti među investitorima, za koje taj plemeniti metal postaje sigurnija alternativa od nestabilnih valuta i nesigurnih akcija kompanija. Skoro 20 godina zlatom se trgovalo po cenama na nivou od 300 do 400 dolara za finu uncu, a u poslednjoj deceniji, kotacije su porasle na 400 dolara za uncu.

Zato neće biti ništa neobično ukoliko kotacije zlata od 2020. godine stignu i na 7.000 dolara za uncu. Zbog novog skoka cene zlata ali i velikih osiguranja u kursu evra i dolara sve više država, ali i pojedinaca, okreće se kupovini zlata i u tom pogledu ni Srbija nije izuzetak. Srbija drži zlato u okviru svojih deviznih rezervi, a povećala ga otkupom poluga iz domaće proizvodnje. Narodna banka Srbije raspolaže sa oko 13,1 tonom zlata.

Prema podacima sa liste „Bord gold kansila“, koja se kvartalno objavljuje, Srbija se u martu 2010. godine nalazila na 59 mestu u svetu po količini zlata, koja čuva u deviznim rezervama, objašnjavaju u NBS. Rast cene zlata pozitivno se održava na povećanje deviznih rezervni Centralne banke, koje su 9,7 milijardi evra.

Povećana atraktivnosti tržišta plemenitih metala u svetu podstakla je aktivnosti u tom sektoru i u Srbiji. U tek obnovljenom rudniku Lece, kod Medveđe, stiglo se do nalazišta u kome ima i do 250 grama zlata u toni olovnog koncentrata ili nekoliko puta više nego u svetskim rudnicima sa isplativom eksploatacijom.

To je i prilika za borsku topionicu bakra u izgradnji u kojoj bi, kako je planirano, već 2014. godine moglo da se proizvodi gotovo 70.000 tona bakra, 14 tona srebra i 2150 kilograma zlata iz rude u Boru i Majdanpeku. Ako se tome doda ruda i iz drugih ležišta u Timočkoj Krajini i Srbiji, zlata bi moglo da bude i dvostruko više. U isto vreme u Srbiji se iz mulja elektrolize bakra u Boru godišnje proizvodilo 3,5 tona zlata, a još trećina dobijala se iz drugih ležišta.

Stručnjaci poredviđaju da bi aktiviranjem i ostalih ležišta, bar desetak, proizvodnja zlata bi mogla da se uveća od tri do četiri puta. Naravno, pod uslovom da se dodatnim istaživanjima potvrde dosadašnje prognoze i nađe dovoljno novca za pokretanje proizvodnje. Sada je prava prilika za oba metala – zlato i bakar, jer je njihova cena veća nego ikada. Prilika je to i za ispiranje zlata u dolinama Peka i Timoka. Očekuje se i početak eksploatacije zlata u novom majdanpečkom rudniku Čoka Marin. Reč je o malom, ali zlatom veoma bogatom ležištu.

U Svetskim geološkim enciklopedijama piše kako u timočkom magmatskom kompleksu ima ukupno oko hiljadu tona zlata, što vredi oko 50 miliona tona bakra. Borski rudari planiraju ulazak i u najveće borsko rudno telo „Borsku reku“, u kojoj ima oko milijardu i 200 miliona tona rude bakra, s dobrim sadržajem bakra i zlata. Izvesno je da će biti otvorena i druga nova ležišta u Boru i Majdanpeku i da će Borski kombinat bakra imati dovoljno sirovina i u narednih sto godina.

Zahvaljujući navedenim činjenicama ovih dana se u Boru najavljuje svečani početak izgradnje Nove Topionice i Nove Fabrike sumporne kiseline, a početak radova treba da otvori predsednik Republike Boris Tadić. Ovakva vest trebala bi da obnovi nadu građana Srbije, ukoliko se to ne pretvori u običan predizborni politički marketing.

Ukoliko se u Boru budu zaista ugradila nova tehnološka postrojenja za veću i čistiju proizvodnju bakra i zlata, postoji realna šansa da se bakar proda na svetskom tržištu a dobijena sredstva počnu da se koriste namenski za oživljavanje srpske privrede, dok se zlato može iskoristiti za podlogu i jačanje domaće valute, što bi bio signal da Srbija konačno počinje da se oporavlja od višedecenijske ekonomske krize.

Nažalost, lepu perspektivu koja se Srbiji ukazuje kroz rast cena bakra i zlata umnogome ugrožavaju domaće političke prilike i loši maniri i običaji, kao i nedovoljna radno – tehnološka disciplina.

Naime, zbog velikih dugovanja dobavljačima (naprimer samo za struju dug dostiže 3,2 milijarde dinara), raznih tehničko – tehnoloških ekscesa (materjalne štete zbog krađa i havarija opreme i česte isplate šteta zbog zagađenja), RTB Bor je dospeo u nezavidnu situaciju – u predstečajno stanje.

Može li se RTB Bor izvući iz navedene situacije ostaje da se vidi.

Izvor: http://www.voanews.com/…/glas-amerike-inflation-worries-push-up-gold-silver-prices-04-25-2011

http://www.blic.rs/…/Cene-zlata-na-novom-istorijskom-rekordu

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U prethodnim člancima navedeni su podaci o nedovoljno iskorišćenim resursima Srbije. Takođe, u serijalu pod naslovom „KAD ZAIGRA MEČKA“ opisani su spoljni razlozi, koji su bili od uticaja da Srbija zapadne u veliku finansijsku krizu kroz pljačkašku privatizaciju sprovedenu uz pomoć srpskih struktura vlasti.

Upravo lakoća sa kojom strane državne strukture utiču na srpske strukture vlasti inspirisala me je da u ovom članku opišem osnovni unutrašnji razlog zbog koga je Srbija zapala u toliku krizu.

Dakle, kao osnovni razlog tolike srpske propasti vidim u nedovoljnoj prosvećenosti srpskog naroda.

A šta je to prosvećenost?

Prosvećenost je hrabrost da se služiš svojim razumom.

Naime, još tokom 18. veka ideje o razumu kao izvoru sposobnosti da samostalno znamo šta je istinito, postaju šire prihvaćene. Zahvaljujući tim idejama javlja se pokret koji je dobio naziv PROSVETITELJSTVO.

Kakva je to prosvetiteljska ideologija?

Prosvetitelji su videli da se nauka brzo razvija i da će, ukoliko joj ništa ne bude stajalo na putu, uskoro uslediti nova i nova saznanja o prirodi. Prepreka tom razvitku mogu biti samo ukorenjene predrasude, tj. sklonost ljudi da se, zatvorena duha, pridržavaju već usvojenih mišljenja čak i kada su ona pogrešna. Za prosvetitelje je glavni greh bio ne biti otvorena duha za nova saznanja.

Prosvetitelji su smatrali da bi napredak ljudskih znanja bio mnogo brži ako bi se ljudski rod oslobodio uverenja da na prirodu i ljude utiču transcendentne (natprirodne) sile i da Božija volja, a ne prirodni zakon i volja ljudi, određuje ljudski život do najsitnijih detalja. Ako je tačno da se Bog ne meša u ljudski život, kao što je mislio Spinoza ili da je znanje o njegovim namerama nemoguće, onda je pozivanje na božiju volju samo paravan za interese samozvanih božijih predstavnika na zemlji. Zbog toga Volter  veruje u deizam, tj. stanovište po kome je Bog stvorio zemlju, ali se posle toga ne meša u ljudski život koji je ostavljen samim ljudima da ga urede. Ljudi će mnogo manje biti podložni manipulaciji koja učvršćuje njihove predrasude i neprijateljstva, ako se potrude da upoznaju prirodu i sebe kao deo prirode, tumačeći je uvek iz nje same, preko zakona koji deluju u njoj.

U etici i politici, prosvetitelji su se snažno suprostavljali bilo kakvom obliku pravne nejednakosti među ljudima, a zalagali su se za slobodu mišljenja i štampe, kao i za versku toleranciju, i uopšte za sve ono što su smatrali da je “razumno”. Oblik vlasti se po njima može opravdati samo pred sudom ljudi kojima se vlada, odnosno oni treba da svojom voljom pristanu na to, prosudivši razumno o postupcima vlasti i društvenom uređenju. Tako je društvo, umesto trajnih i nepromenljivih osnova u tradiciji i veri, zasnovano na promenljivoj saglasnosti ljudi.

Na taj način je postavljena osnova za Francusku revoluciju, koja je bila veliki preokret u istoriji Evrope. Francuska revolucija imala je dvojnu prirodu. Sa jedne strane, ona je ostvarila neke prosvetiteljske ideje (npr. pravnu jednakost), ali je sa druge, na primer toleranciju, ugrozila krajnjom netolerancijom, koju je pokazala prema protivnicima revolucije.

Osnovne prosvetiteljske ideje Dositeja Obradovica bile su:

-Knjiga je pre i iznad svega. Pisao je:”Knjige razgone mrak,sujeverja i donose svetlost znanja; one caruju,vojuju i pobeđuju.”

-Knjige treba da budu štampane na narodnom jeziku, kako bi ih razumeli i prosti seljani, jer samo tako ljudi mogu “razum svoj prosvetiti,srce poboljšati a narav ukrasiti.”

-Uvek treba težiti novom-”samo prostota i glupost zadovoljava se svagda starim.”

-Čovek u čoveku treba da gleda sebi bliskog, bez obzira na veru i zakon.

-Nesporazum i mržnja među ljudima dolaze iz prostote i neprosvećenosti ljudske, a to se može jedino knjigom i prosvećenjem uma otkloniti.

-Biblioteke i čitaonice su izvor novih prosvećenja.

-Otvarati škole i školovati i mušku i žensku decu, što je preduslov da se jedan narod potpuno prosveti.

-Podizati bolnice koje će biti čiste, svetle u zelenilu i tišini.

-Izjednačuje dobro sa korisnim i zalaže se za ono što je u skladu sa razumom i interesom naroda.

Kada bi ljudi bili neiskvareni, kada bi svaki čovek nosio na sebi odgovornost za sopstvene postupke, tada ne bi postojala potreba za pravnim sistemom koji bi represivnim merama primoravao neodgovorne pojedince na odgovorno ponašanje. Sami ljudi traže autoritet kome će pokloniti političku moć zauzvrat obezbeđene građanske sigurnosti. Kada jedan čovek maltretira drugog čoveka, tada vlast ovog prvog šalje u zatvor a ovom drugom obezbeđuje da živi bezbedno i u miru. Kao što na lokalnom planu postoji potreba da država svojom vlašću obezbedi osnovna ljudska prava svakom pojedincu, tako i na globalnom planu postoji potreba da nekakva međunarodna vlast obezbedi mir među narodima.

Iz ovakvih prosvetiteljskih shvatanja proizišle su i ideje o konceptu državnog uređenja, koje podrazumeva da umesto političkih stranaka vlast treba da formiraju esnafska udruženja po demokratskim principima, jer malo ko bi se usudio da svoju profesiju, od koje žive i on i njegova porodica, rizikuje radi politike. To bi sprečilo razne političke mahinacije poput sprege politike, kriminala i pravosuđa, jer bi esnafska udruženja za Skupštinu Srbije, shodno broju dobijenih glasova na izborima, delegirali svoje najbolje esnafske predstavnike, a Vlada bi bila sastavljena tako što bi esnafska udruženja za pojedina ministarsva delegirali najbolje stručnjake na nivou tih esnafskih udruženja. To bi, na primer, u praksi omogućilo da najbolji vojni starešina bude ministar vojske, najbolji policijski starešina bude ministar unutrašnjih poslova, najbolji profesor bude ministar prosvete, najbolji trgovac bude ministar trgovine, najbolji poljoprivrednik bude ministar poljoprivrede, najbolji pravnik bude ministar pravde itd.

Da bi se u Srbiji postavio ovakav vid vladavine potrebno je da se iz srpskog naroda iskorene posledice višedecenijskog delovanja komunističke utopije da svakome treba dati prema njegovim potrebama, a od svakoga uzeti prema njegovim sposobnostima. Posledice takve nakazne ideologije je stvorio veliki broj onih kojima treba mnogo a od njih se ne može dobiti ništa ili vrlo malo. Radi promene evoluiranog komunističkog oblika vladavine u Srbiji potrebno je da se anganžuju svi prosvetiteljski kadrovi na nivou svojih esnafskih udruženja i da, mirnim putem, od svojih predstavnika obrazuju Ustavotvornu skupštinu, koja će, za period do legalnih izbora imenovati paralelne institucije vlasti, koje će umesto stvarnog vršenja vlasti, postojećim državnim institucijama davati javne besplatne savete kako bi te državne institucije trebale da budu uređene i kakva bi pojedina rešenja trebalo primenjivati umesto postojećih vladinih rešenja. Na taj način predstavnici Ustavotvorne Skupštine i Vlade u senci pokazali bi biračima da Srbija ima alternativu umesto evoluirane komunističke vladavine.

Eto, to bi, po mom viđenju, bio najbolji način da Srbija izađe iz krize.

Od zaborava sačuvao:

Slobodan Radulović

NEISKORIŠĆENI RESURSI SRBIJE

Na slici: Staklo-keramički materjali dobijeni preradom jalovinskih komponenata iz proizvodnje RTB-a Bor

 

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ne zarađuje od domaćih i inostranih kompanija koje koriste njeno prirodno bogatstvo. U tu grupu kompanija, koje su neplaćanjem naknade za korišćenje mineralnih sirovina ostvarivale i još uvek ostvaruju ekstra profit na račun građana Srbije, spadaju EPS, NIS, RTB Bor, proizvođači mineralnih voda, kamenolomi, cementare, industrija građevinskih materijala i drugi.

Srbiji nedostaje strategija upravljanja prirodnim resursima, (ugalj, minerali, vode, geotermalni izvori energije), a sve se to verovatno događa iz neznanja nadležnih.

Staklo – keramički materijali iz jalovine RTB-a Bor

U velika neiskorišćena bogatstva Srbije treba računati jalovinske komponente iz proizvodnje nekih metala, koje su izvanredna sirovina za proizvodnju staklo-keramičkih materijala. Nažalost, ova je oblast u Srbiji potpuno zanemarena i zapostavljena. Ovo tvrdim na osnovu činjenice da je u nekadašnjem Institutu za bakar u Boru g-dja Radmila Petrović diplomirani inženjer tehnologije, u čijem sam stručnom timu imao čast da sarađujem tokom osamdesetih godina, i pored patentiranja jeftinih staklo-keramičkih proizvoda od kombinacija jalovine iz proizvodnje RTB-a (slika gore), zbog političke nepodobnosti vlasnika patenta i njenog stručnog tima, ignorisana šansa za preporod i RTB-a i cele Srbije.

Naime, preradom 1 tone rude bakra tada se dobijalo oko 4 kg. tog metala, a to je po tadašnjoj ceni na svetskom tržištu imalo vrednost oko 10 dolara, što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje, pa je RTB otpočeo da dodatno prerađuje penalisane uvozne koncentrate zagađene teškim metalima i nukleidima prirodnog i veštačkog porekla ( za kupovinu takvih koncentrata na svetskom tržištu uvozniku  je davan popust od 6 dolara po toni i ko zna koliko lične provizije potpisniku ugovora).

Preradom 1 tone jalovine u proizvode od staklo keramike moglo se dobiti oko 600 – 800 kg raznih proizvoda (proizvodi za građevinske radove – podne i zidne pločice, staklena vuna, zidna i fasadna opeka, fasadne ploče, crep itd.; proizvodi za opremu stambenog prostora – kade, lavaboi, toaleti i drugi sitniji sanitarni delovi, posuđe i predmeti za domaćinstvo; proizvodi za antikorozionu zaštitu – zaštitne ploče i razne vrste premaza, liveni sklopovi, kućišta, itd; juvelirski materjali – nakit, ukrasni predmeti itd.) u ekvivalentnoj finansijskoj vrednosti od preko 100 kg. bakra po toni jalovine.

Prirodna bogatstva Srbije – na poklon

Srbija ne naplaćuje eksploataciju svojih prirodnih bogatstava zato što se Uredba o visini naknade za korišćenje mineralnih sirovina ne primenjuje već nekoliko godina – koliko je prošlo od njenog donošenja.To brojnim privatnim i državnim kompanijama omogućuje da, eksploatacijom mineralnih sirovina za koje nikome ne plaćaju naknadu, ostvaruju ekstraprofit.

Mineralne sirovine na koje se Uredba odnosi su, između ostalog, nafta i prirodni gas, ugalj za termoelektrane, ugalj za široku potrošnju, bakar, plemeniti metali, podzemne i geotermalne vode, glina, pesak, šljunak, kamen, … Do danas nije naplaćen ni dinar naknade.

Šteta nastala neprimenjivanjem Uredbe o visini naknade za korišćenje mineralnih sirovina premašuje 3,8 milijardi dinara (45 miliona evra), za koliko su budžetski prihodi Srbije, od donošenja Uredbe, bili umanjeni.

Ono što Srbiju razlikuje od ostalog dela sveta  je činjenica da se ovde istražna prava po pravilu dodeljuju nad već istraženim lokalitetima gde je dokazano postojanje određenih metala, pa je za domaće i strane privatne komanije, „istraživanje“ ovde „samo prečica, da bi se za male pare domogle željenih lokacija.

Ustupanjem istražnih prava, u cilju navodnog istraživanja, nad već dokazanim mineralnim i energetskim nalazištima, država je ostala kratkih rukava za nekoliko miliona evra.
Ustupanje domaćih ležišta po takvom osnovu je odraz odsustva nacionalne strategije i nehajnog odnosa države prema vlastitim prirodnim potencijalima. Samo su 4 od više desetine dokazanih mineralnih i energetskih nalazišta, prodata koncesijom. Ostala su data pod firmom tkz. „istraživačkih prava“, čime je država u startu ostala kratka za nekoliko miliona evra.

Sve istražene lokacije Vlada, odnosno resorno ministarstvo, bi moralo da ustupa isključivo koncesijom – tenderskom utakmicom najpovoljnijeg ponuđača. Ali to u Srbiji ne važi, jer su ovde unazad nekoliko godina strane kompanije preko svojih insajderskih kanala u Ministarstvu energetike i rudarstva , dolazile do podataka o nalazištima, i po sistemu istražnih prava, uzimale te lokacije za hiljadu evra. Imamo dokazana nalazišta cinka i olova recimo, na koja strane kompanije za neku mizernu sumu dolaze “na sigurno”.

Ušlo se u privatizaciju i rasprodaju strateških nalazišta, uz Zakon o geološkim istraživanjima iz 1995. godine, za koji je privatan kapital nepoznica. Izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu napravljene su kozmetičke promene , ali ni pomak u praksi.

O trošku države neke lokacije su se istraživale godinama, a sada se informacije, zajedno sa našim resursima nacionalnog bogatstva, odlivaju zarad nečijih privatnih interesa. Bilo da su to krečane ili veliki rudnici, u procenu vrednosti onog što se prodaje nikada nisu ulazili resursi, kao ni ležišta. Oni su prodati u paketu sa objektima i rudnim postrojenjima.

Kupce zanimaju uglavnom samo objekti koji imaju sirovinsku bazu. Nema smisla kupiti cementaru Beočin ako postoji mišljenje da tamo nema rezervi. Onaj ko je kupovao cementaru, prvo je pitao kolike su rezerve. Ali, za te rezerve u proceni kapitala nije platio ni dinara. Do novembra 2006.godine niko nije platio državi ni dinar zato što eksploatiše sirovine ove zemlje. Znači, država je ušla u privatizaciju rudnika i resursa 2000. a tek 2007.godine je donela Uredbu o plaćanju naknade za korišćenje sirovina a i ta uredba se slabo primenjuje.

Tako naprimer, kanadska firma Capital reservoir corp. je prva privatna kompanija koja je posle 2000.godine ušla u Srbiju. Ovo je prva privatna kompanija koja je posle Drugog svetskog rata u Srbiji dobila pravo za istraživanje zlata i plemenitih metala. Čim prva kompanija objavi da ovde ima rezulata i započne eksploataciju, u Srbiju će nagrnuti i druge veće kompanije sveta.  Kompanija ima odlične rezultate u istraživanju zlata i bakra na lokalitetu Brestovac kod Bora i Deli Jovana, koje je pre Drugog svetskog rata, kao i za vreme Rimskog carstva, poznato kao nalazište zlata. Ova Kompanija do sada je kupila sedam istražnih prava u Srbiji. Osim pomenutih lokaliteta, tu su i: Stara planina, Plavkovo kod Raške, Lece, Kosmaj babe  i Bobija na granici sa Drinom.

Da bi se dobilo istražno pravo, koje se izdaje na godinu dana, podnosi se projekat i plaća taksa od 40.000 dinara, a  Resornom ministarstvu se kasnije  podnosi Izveštaj o rezultatima istraživanja, koje, ukoliko rezultata ima, produžuje istražno pravo toj kompaniji. Istraživanja traju nekoliko godina, a kompanija koja ih je radila ima prioritet i u dobijanju eksploatacionog prava.

Kako je Ministarstvo rudarstva i energetike oštetilo budžet Republike Srbije za oko 45 miliona eura

Kao razlog za neprimenjivanje Uredbe navodno služi izgovor da ista nije usaglašena sa važećim Zakonom o rudarstvu, a to će se pitanje rešiti tek  kada se usvoje izmene i dopune Zakona o rudarstvu.

Pravni stručnjaci smatraju da je problem mogao biti rešen sklapanjem posebnih ugovora o naplati naknade sa kompanijama koje eksploatišu mineralne sirovine i za čije je poslovanje i inače nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike.

Pored domaćih javnih energetskih preduzeća, najveći dobitnici su i privatizovani kamenolomi, cementare, fabrike mineralne vode, industrija građevinskog materijala itd. Elektroprivreda Srbije je u protekle tri godine proizvela oko 98,5 miliona tona uglja, od čega 90 odsto uglja za termoelektrane po ceni od sedam evra po toni, a 10 odsto uglja za široku potrošnju po prosečnoj ceni od 20 evra po toni.

Primenom stope od dva odsto na ugalj za termoelektrane i tri odsto na ugalj za široku potrošnju, EPS je za protekle tri godine trebalo u budžet da uplati blizu 20 miliona evra, odnosno 1,7 milijardi dinara. Naftna industrija Srbije je za prethodne tri godine proizvela više od 2,2 miliona tona sirove nafte za čiju je eksploataciju trebalo uplatiti naknadu u iznosu od oko milijardu dinara, odnosno više od 15 miliona dolara.
Veliki hendikep i dokaz neosmišljene državne politike je što je država naše najveće cementare prodala strancima.

Cementare u Beočinu, Kosjeriću i Novom Popovcu, koje su kupili francuski Lafarž, švajcarski Holcim i grčki Titan su za prethodne tri godine proizvele oko 6,3 miliona tona cementa, što nas dovodi do cifre od blizu 125 miliona dinara (1,5 miliona evra) koliko je tebalo uplatiti na ime nadoknade za korišćenje mineralnih sirovina.

Za godišnje otkopavanje između šest i sedam miliona tona rude bakra, RTB Bor je na ime nadoknade trebalo da izdvaja u proseku 70 miliona dinara godišnje, dok bi za eksploataciju olovne i cinkane rude godišnja naknada iznosila oko 20 miliona dinara.

Ciglarska i keramičarska industrija, koja je mahom privatizovana, na ime korišćenja gline, trebalo je godišnje da izdvaja oko 40 miliona dinara.

Deset punionica mineralne vode u Srbiji godišnje tržištu isporuči u proseku 300 miliona litara mineralne vode, a kako je stopa naknade prema Uredbi 1,5 odsto od tržišne cene, dolazimo do iznosa od 90 miliona dinara godišnje.

Ipak, da se u ovoj oblasti stvari koliko toliko pokreću na bolje dokaz je svojevremeno donošenje Zakona o prostornom planu (“Sl. glasnik RS”, br. 13/96), kojim su za budućnost, bar približno, definisane zone metaličnih i nemetaličnih sirovina, i to:

Metalične mineralne sirovine

1. Timočka zona (nalazišta bakra i zlata – rudnici: Majdanpek – Južni i Severni revir, Bor – Krivelj, Cerovo, Borska reka i Brezonik; prateći metali: molibden, germanijum, selen, platina; nemetalne sirovine: ukrasni kamen – u ataru Boljevca, na Rtnju i okolini; krečnjak – Zagrad – Kučevo; kvarcni pesak – Rgotina; kvarcne sirovine – Postojka Čoka, Rajkova Čuka, Veliki Strnjak i dr.)

2. Podrinjska zona (nalazišta antimona, olova i cinka – rudnici: antimon – Brasina, Zavorje-Štira, Dolić, Kik, Rujevac; olovo i cink – Veliki Majdan, Bobija, Tisovik i Ravnaja; nemetalne sirovine: fluorit – Ravnaja kod Krupnja: dijabaz – Selenac – Ljubovija; kaolinska glina – lokalitet Iverka; oniks – Boranja – Krupanj; barit – Bobija – Krupanj; tehnički kamen – Gajića stene, Bučevski potok i Sokoline; dacit – kod Ljubovije; ukrasni kamen – lokalitet Boranja – Krupanj; cementna sirovina – Kosjerić.)

3. Kopaonička zona ili Ibarski basen (nalazišta antimona, olova i cinka – rudnici: Žuta Prlina, Crnac, Koporić, Sastavci-Kiževak; Pb, Zn, Sb – Rajićeva gora,Zajača).

4. Gračaničko-novobrdska zona (olovo, cink, srebro – rudnici: Ajvalija, Kižnica, Kižnica-površinski kop, Badovac i Novo Brdo (Farbani potok).

5. Besnokobilsko osogovski rejon i Pasjačko-kukavička zona (olovo, cink, molibden – rudnik: Blagodat, Podvirovi-Karamanica; kvarcne sirovine – Svrljište kod Bosilegrada; bentonit – lokaliteti Donji Prisjen i Breznica; feldspat – Samoljica i Borovac; zeolit – Zlatokop; kaolini – Vrtogoš kod Vranja; tuf – Duge njive, Korbevac kod Vranjske Banje; mermerni oniks – Sijerinska Banja; fosfati – okolina Bosilegrada. Na prostorima Nišavskog okruga registrovane su i istražene rezerve kvalitetnog kvarca i dolomita, a u ataru Gadžin Han i ležišta kalcita visokog kvaliteta.

6. Rudnici obojenih metala izvan rudnih zona.

U ovu grupu rudnika Srbije spadaju: Rudnik Lece u Leckom rudnom rejonu (olovo-cinkova ruda). Ovo ležište je inače poznato po povećanoj količini plemenitih metala zlata i srebra.

Na području Glogovca aktivni su površinski kopovi Čikatovo i Glavica sa postrojenjima za proizvodnju nikla. U zone sa perspektivnim pojavama i uslovima za razvoj novih proizvodnih kapaciteta u periodu posle 2010 god. spadaju: Šumadijski, Golijski, Podrinjski i Polimski rudni rejoni.

Timočko-magmatski kompleks zbog sadržaja rude bakra i zlata predstavlja danas jedno od najvažnijih rudnih područja Srbije.

Na rudnom polju Crni vrh utvrđeno je prisustvo značajnih resursa bakra, olova cinka i plemenitih metala, koji zahtevaju ulaganja u dalja istraživanja u iznosu od više desetina miliona dolara, kako bi se utvrdile rudne rezerve i ekonomičnost eksploatacije. Ukupni utvrđeni mineralni resursi iznose više od 600.000 tona bakra, više desetina hiljada tona olova, cinka i zlata, dok se procenjuje da su resursi bakra oko milion tona. A nisu zanemarljive ni rezerve zlata.

Upravo je to razlog što je država svojevremeno raspisala tender za davanje koncesija. U oštroj konkurenciji četiri ponuđača, opet je “Dandi” pobedio na tenderu i dobio koncesije za istraživanje i eksploataciju bakra, zlata i pratećih metala na ovom rudnom polju i to za područja Čoka Kuruga, Čoka Kupjatra i Tilva Njagra, zbog čega se ova kanadska firma vrlo visoko kotira na listi ulagača u istinske grinfild investicije u Srbiji. Za “Dandijem” nimalo ne zaostaje ni australijsko-engleska kompanija “Rio Tinto”, koja je dobila koncesije za istraživanje i eksploataciju borne rude na teritoriji Baljevca. Procenjuje se da su zalihe bornih minerala na području Baljevca veće od osam miliona tona. Procenjuje se, takođe, da će sredstva za izgradnju rudnika i rafinerije iznositi više od 100 miliona evra i da će upošljavati veliki broj radnika.

Interesantno je da su rudnik molibdena u Mačkatici otvorili Nemci i eksploatisali ga još tokom Drugog svetskog rata, a od tada ležište nije eksploatisano zbog ograničenih rezervi siromašne rude i prilično niske cene molibdena na svetskom tržištu.

Prema podacima iz perioda postojanja SFRJ na pojedinim lokalitetima Srbije bez Kosova preliminarnim istraživanjima utvrđeno je postojanje rudnih rezervi za proizvodnju sledećih metala:

Uranijum

Uranijuma ima na područjima Bukulje, granitoidni kompleks Janje, kompleks Stare planine (rudnik “Gabrovnica” u Gabrovnici kod Kalne), Kučarsko-Beljanički region, područje Avala-Kosmaj  Babe, Rudnik, Cer, Franjsko-Pčinjski region , Fruška Gora, Vršačko Brdo.

Aluminijum

Srbija nema proizvodnju boksita i aluminijuma, mada postoje ležišta boksita u zapadnoj Srbiji – Tara, Mčkat, Počuša sa prosečnim sadržajem 25-30% Al, niskog kvaliteta zbog visokog sadržaja silicijuma.

Crvenog boksita  ima i na područjima Valjeva i Bele Palanke.

Bakar

U Srbiji se ležišta bakra nalaze u istočnoj,zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji,a najveći značaj imaju ležišta bakra na području Bora i Majdanpeka. U njima ima i plemenitih metala koji povećavaju vrednost rude.

Ležišta sa uslovno-bilansnim rezervama C1 kategorije mogu se svrstati u tri grupe:

-          Ležišta sa velikim rezervama i relativno velikim sadržajem bakra – Borska Reka ali i na velikoj dubini

-          Ležišta sa velikim rezervama i malim sadržajem bakra i plemenitih metala – Cerovo,Kiseljak,Lece

-          Ležišta sa relativno velikim sadržajem bakra i malim rezervama – Čoka Mrin, Stojadinovići, Karavansalija

Sve rude bakra se podvrgavaju flotaciji kojom se dobija koncentrat sa više od 18% bakra, koji se prerađuje u metalurgiji radi dobijanja bakra. Oko 25% svetske proizvodnje bakra se dobija luženjem (rastvaranje bakra sumpornom kiselinom), dobijeni rastvor se obogaćuje i šalje direkno na elektrolizu čime se smanjuju troškovi dobijanja bakra. Ova tehnologija nije primenjiva na svim rudama, tako da se na ostalim još koristi flotacija i topionica.

Olovo i cink

Srbija je do pre 20 god. imala veliku proizvodnju olova i cinka u svetskim okvirima. Međutim danas su aktivna samo dva rudnika i to: Rudnik na planini Rudnik i Grot kod Vranja, dok su ostali zatvoreni zbog iscrpljenosti istraženih rezervi.

Olovo-cinkovne rude se otkopavaju jamskim putem,jer se pretežno nalaze na većim dubinama, a u sebi sadrže ekonomski značajnu količinu srebra, a ređe i zlata. Neke su nosioci ekonomski interesantnih količina kadmijuma i bizmuta.

Danas su interesantna ležišta sa sadržajem olovo-cinkovne rude koji je veći od 5%: Veliki Majdan, Lece, Kosmaj,Grot, Belo Brdo, Stari Trg i još neka ležišta u kopaoničkoj i šumadijskoj oblasti.

Sve rude olova i cinka se podvrgavaju flotaciji ili gravitacijskoj koncentraciji, pošto metalurgija zahteva koncentrate olova sa više od 65% Pb i koncentrate cinka sa  više od 47 Zn.

Mangan

Mangana ima na Ceru, Stogovu  i Novom Brdu

Hrom

Hroma ima na području Zlatibora, Raške, Bjelice.

Nikl

Nikla ima u ibarskom prediotitskom masivu.

Magnezijum

-          Magnezit – okolina Čačka, Raške i na Zlatiboru. Troši se za proizvodnju vatrostalnih opeka i magnezijum metala.

Pregled stanja bilansnih rezervi ruda metala do 2010. godine

Ruda Bil. rezerve, 000 t Stanje do 2010. Napomena
Antimon 1000 + Treba intezivirati istraživanja
Bakar 943000 +++ Au,Pt,Ge,Mo
Nikal 9500 ++ Intez. istraž. i tehnol.
Olovo+Cink 62388 ++++ Ag,Au,Bi,Cd
Gvožđe 5455 ++ Rešiti tehnologiju
Kalaj 5455 + Treba istraživati
Molibden + Dobija se uz rudu bakra
Boksit (Aluminijum) 895 + Potencijalnost postoji
Zlato + Srebro 1440 +++ Dobija se i uz druge rude

Legenda:
+++++ Veoma velike rezerve, ++++ Velike rezerve,
+++ Dovoljne do 2010. g., ++ Nedovoljne do 2010. g.
+ Male rezerve

Nemetalične mineralne sirovine

Moguće je izdvojiti nekoliko karakterističnih eksploatacionih zona nemetaličnih sirovina, bilo da se radi o određenoj vrsti mineralnih sirovina (tipično za magnezite) ili o regionalnoj koncentraciji raznorodnih ruda.

U tom pogledu izdvajaju se sledeće zone:

1. Zlatiborska zona (magnezit – Liska, Krive Strane, Konjske Torine, Stublo, Slovići a zatim Kose i Bele vode kod Nove Varoši, tehnički kamen – Begluk, Čavlovac, Masnice, Bakića kolibe i Semegnjevo.),

2. Šumadijska zona sa kolubarskim basenom (magnezit – okolina Pranjana, Čačka i Kraljeva, rudnici: Brezak, Koviljača, Veliki Jelen, Petrov Do, Bačevci Ljuljaška, Stara Kuća i Orljevac, mrežasti magnezit – rudnici Bogutovac i Lazac u regionu Kraljeva, visokokvalitetni krečnjaci – Jelen Do kod Požege, karbonatne sirovine – Nepričava – Lajkovac, selo Ba i Ljig, dacit – Slavkovica, vatrostalne i keramičke gline – rudnici – rudnici Rudovci, Krušik, Vrbica, Ćumurac a zatim Pločnik, Košarno, Dren i Slatina kod Uba, kvarcni pesak – Slatina i Čuruge kod Uba, Dijatomit – Baroševac, gips – Lipnica – Gruža.),

3. Fruškogorska zona (cementna sirovina – Beočin, tehnički kamen – Rakovac, ugalj i prirodno aktivna montmorijonitska glina vrhunskog kvaliteta – rudnik Vrdnik,),

4. Dunavski i Moravski aluvioni (šljunak i pesak – duž korita Južne, Zapadne Morave, Velike Morave i Dunava),

5. Ibarski basen u sastavu kopaoničke zone (azbest – Korlaće, dolomit za proizvodnju magnezijuma – Lipnica, ruda Bora – Baljevac na Ibru- Pobrdski potok i Piskanja, volastonit – lokalitet Jaram i Duboka – Kopaonik, hrizotil – Korlać – Raška, duniti i oliviniti – lokalitet Poljane, fluorit – Koprivica – Jošanička banja, ukrasni kamen – Dreljska klisura i Tikvice.).

Ostala značajnija ležišta nemetaličnih sirovina i proizvodni objekti, više nego metaličnih sirovina, rasejani su na teritoriji Republike kao samostalni objekti sa sopstvenim pogonima za preradu ili koncentraciju. U ovu grupu spadaju rudnici kvarcnog peska Rgotina, zatim rudnik magnezita Strezovci kod Kosovske Kamenice i rudnik Goleš-Magura kod Lipljana.

Pregled stanja bilansnih rezervi ruda nemetala do 2010. god.

Ruda Bil. rezerve, 000 t Stanje do 2010. Napomena
Arhitekt. i ukrasni kamen 101477 ++++
Azbest 955 ++++
Barit 30763 +++
Bentonit 1088 ++++ Kvalitet nije dobar (kalc.tip)
Bor 14500 ++++
Dijabaz 200 ++++
Dijatomiti 69147 ++++
Duniti 12997 ++++
Feldspat 1297 +++
Gips 52669 +++
Gline keramičke 8527 ++++ Kvalitet nije najbolji
Gline vatrostalne 106659 +++
Kamen tehnički 62357 +++++
Kaolin 437296 ++++ Kvalitet je problem
Krečnjak 26992 +++++
Kvarc 135367 ++++ Treba usavršiti tehnol. prečiš.
Kvarcni pesak 213900 +++++
Laporac za cement 13083 +++++
Magneziti 150000 +++
Opekarske gline 16747 +++++
Tuf 131 ++++
Volastonit 419 ++ Nije u eksploataciji
Zeoliti ++++

Legenda:
+++++ Veoma velike rezerve, ++++ Velike rezerve,
+++ Dovoljne, ++ Nedovoljne, + Kritične

Takođe, intenzivna istraživanja se obavljaju i  na području Jadra u zapadnoj Srbiji. A upravo je sa ovih prostora javnost saznala da je u Srbije pronađen mineral kriptonit.

Od ostalih vrednih metaličnih i nemetaličnih sirovina vredi spomenuti sledeće:

Uljani škriljci

Pojave i ležišta ugljenih škriljaca u Srbiji kao potencijalni energetski izvori: –  područje Boljevca – Vlaško Polje Rujište

- Aleksinački basen – Aleksinac, Prugovac, Bovan-pripada mu 2/3 utvrđenih i procenjenih rezervi,imaju srednji sadržaj ulja od 10,2% što omogućava tehnološki uspešnu ekstrakciju ulja.

- Zapadnomoravski basen – Čačak  – Petnica

- Vranjski basen – Vlase – Golemo selo

- Valjevsko – Mionički basen – Ribnica – Šušoke

Imajući u vidu aktuelne i očekivane cene ostalih izvora energije proizvodnja električne energije iz uljnih škriljaca nije izvesna u bliskoj budućnosti.

Samo kada su izbori, ili kada poskupe benzin i drugi naftni derivati, poneko se seti Aleksinca i njegove okoline, gde su najbogatija nalazišta uljnih škriljaca u Evropi. Naime u okolini samog Aleksinca, bukvalno svuda u aleksinačkoj kotlini, ali još više u atarima sela Subotinac, Kraljevo, Bradarac, Bovan, Mozgovo i drugih, utvrđeno je veliko rudno bogatstvo i bogatstvo u uljnim škriljcima za koje je procenjeno da bi mogli da se eksploatišu i više od 50 godina. Nije nikakva tajna da uljni škriljci kod Aleksinca predstavljaju ogromno i neprocenjivo bogatstvo Srbije i o tome se već decenijama veoma dobro zna. Međutim, kad god je trebalo nešto konkretno učiniti i preduzeti da se zaista organizuje i započne eksploatacija škriljaca, ostajalo se na pričama. Poslednji put, pre šest godina obavljena su velika istraživanja, koja su inicirana iz Kanade i tada je utvrđeno da su nalazišta uljnih škriljaca kod Aleksinca među najbogatijim u svetu, jer sadrže u proseku između 12 i 18 odsto nafte.

Ovde treba pomenuti da se na teritoriji Srbije nalaze i neka manja nalazišta sirove nafte i gasa koji se proizvode na području Vojvodine a manjim delom u Stigu.

Minerali Bora

Pronalazak retkog i skupog bornog minerala „jadarit“ u okolini Loznice
kompaniji „Rio tinto“ doneće dobru zaradu jer se koristi za visoke tehnologije
i istraživanje kosmosa.

Ugalj

Niskookalorični ugalj – lignit, čini preko 92% rezervi uglja u Srbiji. Eksploatacione rezerve lignita se procenjuju na oko 13 milijardi tona (sa KiM). Zbog visokog sadržaja vlage i pepela, odnosno niske toplotne moći (prosecno oko 7000 kJ/kg), upotrebna vrednost lignita je uglavnom ograničena na proizvodnju električne energije. Rezerve lignita su gotovo u celini koncentrisane u pet velikih basena:
- Kolubarski basen,
- Kostolački basen,
- Kosovski basen,
- Metohijski basen i
- Kovinski basen.
Najveći deo rezervi je lociran u kosovskom ugljonosnom basenu, koji ima poseban značaj zbog niskog odnosa otkrivke i uglja, velike prosečne debljine ugljenog sloja i niskog sadržaja sumpora.
JP EPS vrši eksploataciju uglja u Kolubarskom i Kostolačkom ugljonosnom basenu. U ovom trenutku postoji ograničenje u pristupu rezervama uglja na Kosovu i Metohiji, dok je Kovinski basen van sistema Elektroprivrede Srbije, odnosno u nadležnosti je državnih organa Republike Srbije.

Od proizvedenih količina uglja u 2001. godini 90% je utrošeno na proizvodnju električne energije, a od ovog uglja u TE je proizvedeno 67.5% ukupne proizvodnje električne energije u EPS-u. Preostali deo proizvedenog uglja je plasiran na tržište za potrebe industrije i široke potrošnje kao komadni ugalj (6%) i za proizvodnju sušenog uglja (4%). Od ukupno proizvedenih količina uglja (podzemne eksploatacije) u 2000. godini za proizvodnju električne energije je isporučeno 19%, dok je za potrebe industrije i široke potrošnje isporučeno 81% proizvedenog uglja.

Velike rezerve kvalitetnog lignita nalaze se u Zapadno-moravskom basenu između Kraljeva i Čačka. Procenjeno je da samo na levoj obali Zapadne Morave ima preko 100 miliona tona rezervi uglja. Na ovom području, u pojedinim periodima od Prvog svetskog rata, postojala je proizvodnja u manjim razmerama. Sigurno je da će ovaj izuzetni prirodni potencijal biti od velikog značaja za razvoj energetike Srbije.

U predelu Ušća (kod Kraljeva) nalaze se značajne rezerve kamenog uglja. Na postojećoj lokaciji proizvodi se oko 50.000 tona godišnje. Očekuje se početak eksploatacije na nalazištima u blizini čije su rezerve oko 1.000.000 tona.

Kamenog uglja ima i na područjima Ibarskih rudnika, Vrške Čuke, Zviškog basena, Miničeva-Kadi Bogaza i dr.
Kamenog uglja ima u Ibarskom basenu.

Prema podacima iz perioda postojanja SFRJ na pojedinim lokalitetima Srbije bez Kosova preliminarnim istraživanjima utvrđeno je postojanje rudnih rezervi za proizvodnju sledećih nemetala:

Kamena so

Kamene soli ima na području Severozapadne Srbije.

Fluorit

Fluorita ima na području istočne Srbije.

Kaolin

Kaolina ima na područjima Bukulje i Dimitrovgrada.

Keramička glina

Keramičke gline ima u panonskotamnavskom, Kolubarskom i Mladenovačkom basenu.

Kvarcne sirovine

Rgotina kod Zaječara, Donja Bela Reka kod Bora, Lazarevac, Valjevo, Vršac itd.

Bentonit

Bentonita ima u Pomoravlju, Istočnoj Srbiji i Fruškoj Gori.

Azbest

Ima ga – korlaće kod Baljevca na ibru i Stragari i Ruište kod Kragujevca. To je specifičan vlaknasti mineral otporan na toplotu i kiseline, pa zato služi za proizvodnju vatrostalnih tkanina.

Fosfat

Ima ga – lisina kod Bosilegrada, detaljno istražena ali nije u eksploataciji

Arhitektonski kamen

Arhitektonskog kamena ima u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji (krečnjaka i dolomite – Aranđelovac i Sijerinska Banja, karbonatne breče i konglomerati – Aranđelovac i Novi Pazar, mermeri – Jošanička Banja I Knjaževac).

Krečnjak

Ležište krečnjaka “Tisnica”, nalazi se u blizini same Žagubice od čijeg centra je udaljena oko kilometar sa desne strane puta Žagubica-Bor. Ležište se sastoji od crvenih i krem krečnjaka. Eksploatacija se obavlja već 25 godina. Krem krečnjak je dosta ujednačenog izgleda sa manje ili više izraženim stilolitskim strukturama. Crveni krečnjak ima takodje vrlo izražene i brojne  stilolitske kontakte duž kojih se nalazi glinovita komponenta. Eksploatacione rezerve kategorije A+B su 46.000 m3 blokova.

Ležište krečnjaka “Djula” nalazi se oko 6 kilometara od Žagubice. Krečnjak je donjekredne starosti, krem boje. Monolitni, redje kristalast, fosili i kalcitske žice neravnomerno su orjentisani u osnovnom matriksu stene. Ležište nije u eksploataciji, te se  ne može izračunati blokovsko iskorišcenje stenske  mase u procentima.

Ležište crnog gabroa na lokaciji “Crna reka” nalazi se na podrueju Velike Glavice (697m),udaljeno je od Žagubice 23 kilometara sa desne strane puta  žagubica-Bor.Stenska masa na svežem prelomu ima tamnu, gotovo crnu boju Ujednačenu boju daje pravilan raspored i po veličini ujednaeenih mineralnih sastojaka.Ležište nije u eksploataciji.

Andezit

U okolini Kraljeva postoje nalazišta kvalitetnog kamena od kojih je najznačajnija Kamenica, udaljena 15 km od Kraljeva. Ovo nalazište korišćeno je u prošlosti. Rezerve se kreću iznad 4.000.000 m3. Materijal je upotrebljiv za gradnju puteva, izradu zastora železničkih pruga, za izradu kocke, ploča ivičnjaka i druge kamene galanterije. Takođe je vrlo povoljan za sva zidanja i oblaganja u niskogradnji i hidrogradnji.

Proizvodnja dolomitnog peska

Utvrđene su rezerve od oko 30.000.000 tona dolomitskog peska dobrog kvaliteta u selu Đakovu. Posle kratkog vremena proizvodnja je ugašena.
Obzirom na značajne rezerve, kvalitet i mogućnost primene (staklare, proizvodnja opeka, posipanje puteva umesto soli, sastavni deo asfaltne mase) realni su izgledi da se eksploatacija obnovi.

Proizvodnja talka

Na području planina Radočela i Čemerna nalazi se veći broj nalazišta talka. Ova lokacija je obrađena, utvrđene su geološke rezerve i izvršena laboratorijska istraživanja o čemu postoji dokumentacija.

U raznovrsnom rudnom bogatstvu, kojim je priroda Srbiju izdašno obdarila, značajno mesto zauzimaju juvelirske mineralne sirovine. Dosadašnja istraživanja ovih sirovina, iako skromnog obima, neravnomerna i bez kontinuiteta, nedvosmisleno su pokazala da u našoj državi postoji veliki broj njihovih nalazišta. Ipak, nijedno od njih nije do sada proizvodno aktivirano, te naše juvelirske mineralne sirovine nisu komercijalno juvelirski obrađivane i korišćene za izradu nakita, već su domaće potrebe podmirivane uvozom ovih sirovina iz drugih zemalja.
Zbog toga se kao glavni budući zadaci postavljaju: proizvodno aktiviranje istraženih nalazišta juvelirskih mineralnih sirovina i dalje sistematsko proučavanje i istraživanje ovih sirovina na celoj teritoriji Srbije.

NALAZIŠTA DRAGOG KAMENJA U SRBIJI

Najznačajnija ležišta dragog kamenja u Srbiji su na: Leckom (kod Medveđe – kvarc-ametist, opali (obični), jaspisi, kalcedoni i ahati.), Fruške gore (kalcedon i ahatosni karbonatni oniks) i Cera (lepi berili akvamarinskog tipa). Ovi materijali u svojoj klasi, po kvalitetu su ravni svetskim ali po klasifikaciji spadaju u nižu i srednju grupu dragog kamenja. I pored toga opalska grupa je ekonomski veoma interesantna. Na području Ramaće, u delovima kore raspadanja, nalaze se obični opali, jaspisi, kalcedoni, plazma i magnezitsko-silicijske breče. Ležište nikla na Golešu bogato je kalcedonima, hrizoprasima, mlečnim kvarcom, hrizopalima, opalima (običnim) belim, medeno žutim, plavkastim i kahalong vrste. Nalazišta minerala nalaze se i na lokalitetima planine Zlatibora i Šumadije.

Lozovik ima rudnik kamena oniksa, koji spada u poludragi kamen i majdan kamena za nasipanje puteva. Priča o rudniku oniksa je duga i komplikovana. U selu postoji blago koje se na žalost nedovoljno koristi.

Ležište nikla na Golešu bogato je kalcedonima, hrizoprasima, mlečnim kvarcom, hrizopalima, opalima (običnim) belim, medeno žutim, plavkastim i kahalong vrste.

Posebna karakteristika opala je njegov mlečno-plavkasti ili biserni (voštani) izgled površine i njegove razne boje koje mogu biti promenjive, zavisno od ugla posmatranja. Opal uvjek u sebi sadrži 3-30% vode. Tokom vremena postoji mogućnost da kamen izgubi tekućinu, pukne i izgubi opalne vizualne osobine površine. Zbog toga se ne preporučuje njegovo izlaganje toploti. Opal je takođe neotporan na kiseline i razne hemikalije te treba izbegavati kontakt sa sapunom i parfemima. Neke vrste opala ubrajaju se u poludrago kamenje.

Drevne tradicije opalu pripisuju dvojake osobine. S jedne strane, on sa sobom nosi štetan uticaj urokljivih očiju, a s druge strane on poseduje moć da ublaži bolove onima koji pate od bolesti očiju.

Stara iskustva navodno govore da onaj koji nosi opal, postaje imun na sve bolesti oka i povećava snagu pogleda i uma. Pošto se sjajane boje rubina, mrkocrvenog granata, granata, smaragda i ametista vide u pozadini njegovog blistavog sjaja, obožavoci opala smatraju da poseduje snažne profilakticke i terapeutske moći svih ovih poludragih kamenova. Inače, takozvani “crni opal” je veoma cenjen, jer nosi imidž – sretnog kamena! Taj kamen koji se sjaji u svim bojama kod brojnih ljudi izaziva strah, a tvrdi se da je u tim bojama Bog ovekovječio sedam smrtnih greha! Evo još nekih verovanja o opalu:
- Donose nesreću onima koji ga nose u kombinaciji sa dijamantima;
- donosi nesreću osobama rođenim u oktobru;
- donosi veliku nesreću ako se nalazi u vereničkom prstenu;
- opal gubi sjaj ako mu vlasnik umre;

Tužno je i žalosno što na pojedinim lokalitetetima bogatim majdanima dragog i poludragog kamenja živi veliki broj sirotinje koja se, zbog nedovoljne prosvećenosti i neznanja, muči u bedi jer ne znaju da su u svoje objekte ugradili opal i ametist misleći da je to obično kamenje. Tako na tim prostorima bogatstvo i siromaštvo žive jedno pored drugog.

Zvuči gotovo neverovatno da na području opštine Medveđa, jedne od najnerazvijenijiih u Srbiji, meštani prave kuće i puteve od poludragog kamena, stoku poje mineralnom vodom, a više od tone zlata leži u „otpadu”. Sijarinska Banja, veliki turistički potencijal, nije jedinstvena samo po svom prirodnom gejzeru, već i po rudniku mermera „oniks”, jedinom takvom nalazištu na prostorima bivše Jugoslavije.

Pored dragog kamenja, u Medveđi se nalazi i rudnik bogat olovom, cinkom, srebrom i zlatom, koji će, kako se očekuje, biti ponovo otvoren. Samo na jalovištu rudnika, prema nekim istraživanjima, ima tri tone zlata.

U centru Sijarinske banje, bogate lekovitim vodama, nalazi se kamen oniks čija je eksploatacija zaustavljena zbog nedostatka novca. A celo područje opštine leži i na bogatim izvorima mineralnih voda.

Pokušano je da se sa „Energoprojektom” to blago iskoristi za razvoj čitavog kraja, ali će, izgleda, posle samo nekoliko godina eksploatacije, saradnja sa beogradskom kompanijom biti raskinuta na sudu (pošto u Medveđi tvrde da im „Energoprojekt” ne ostavlja ni dinar od dobiti iz njihovog rudnika).

Svojevremeno je za mermerni oniks bila veoma zainteresovana jedna kompanija iz Južnoafričke Republike, a posredstvom Ministarstva za dijasporu u Sijarinsku Banju je doveden njihov predstavnik, ali radnik „Energoprojekta” koji se zadesio na nalazištu mermera jednostavno nije dozvolio pristup rekavši: „Ovo je naše, nemate vi šta ovde da tražite.” Nakon takvog iskustva nije bilo svrhe zadržavati potencijalnog investitora.

Koliko zaista ima poludragog kamena na Rasovači može se samo nagađati (neki tvrde za stogodišnju eksploataciju), ali ono što se pouzdano zna jeste to da su geolozi još polovinom prošlog veka ovde detektovali velike zalihe opala, kalcedona, ametista… Poznato je i da su ova ležišta snimljena i iz američkih satelita. Pre dvadesetak godina pravljen je, kao eksperiment, i nakit od ovog kamena koji je prikazivan po raznim privrednim sajmovima, ali do investitora se još nije došlo.

Nema novca ni za davno najavljivan projekat prerade jalovinskog otpada (na flotaciji rudnika zlata „Lece” iznad sela Gazdara). Tu je, usled neusavršenosti flotacijskih postrojenja u prvim godinama rada, u tri prve „brane” (od ukupno devet) „otišla” i veća količina plemenitih metala. Ispitivanja stručnjaka RTB „Bor” pokazala su da u tim skladištima otpada ima oko 1.100 kilograma zlata i oko 11 tona srebra.

Takođe na Fruškoj gori u listvenitima se javlja kalcedon i ahatosni karbonatni oniks, dok su u nanosima Cera deponovani lepi berili akvamarinskog tipa. Jako lepi berili pronađeni su i kod Trstenika, a na području Aranđelovca turmalini.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

NEISKORIŠĆENI RESURSI SRBIJE

Srbija se godinama nalazi u sve većoj i većoj ekonomskoj krizi a istovremeno raspolaže velikim i neiskorišćenim resursima. U prethodnim člancincima pisao sam o nedovoljnom korišćenju izvora mineralne vode i banjskom turizmu i lečenju. Ovog puta ukazujem na nedovoljno korišćenje resursa alternativnog oblika energije   - geotermalne energije. Ovi nedovoljno iskorišćeni resursi Srbije su odlična prilika za poslovne ljude i njihove firme ako imaju neiskorišćen kapital da isti ulože u eksploataciju ovih neiskorišćenih resursa Srbije, jer će im to u bliskoj budućnosti doneti daleko veću dobit od eventualnih bankarskih kamata.

Geotermalna energija

Korišćenje i eksploatacija geotermalne energije u Srbiji moraju postati intenzivniji, jer na to nas primoravaju sledeći faktori:

-tenzije naftno-energetske neravnoteže,

-neminovna tranzicija na tržišnu ekonomiju,

-stalni porast deficita fosilnih i nuklearnih goriva,

-pogoršavanje ekološke situacije i porast troškova za zaštitu okoline.

Najveći značaj za Srbiju imaće direktno korišćenje geotermalne energije za grejanje i toplifikaciju ruralnih i urbanih naselja i razvoj agrara i turizma, ali u perspektivi i za proizvodnju električne energije.

Geotermalne karakteristike teritorije Srbije su veoma povoljne. To je posledica povoljnog geološkog sastava terena i povoljnih hidroloških i geotermalnih karakteristika terena. Gustina geotermalnog toka je glavni parametar na osnovu kojeg se procenjuje geotermalni potencijal nekog područja. On predstavlja količinu geotermalne toplote koja svakog sekunda kroz površinu od 1 m2 dolazi iz Zemljine unutrašnjosti do njene površine. Na najvećem delu teritorije Srbije gustina geotermalnog toplotnog toka je veća od njegove prosečne vrednosti za kontinentalni deo Evrope, koja iznosi oko 60 mW/m2. Najveće vrednosti od preko 100 mW/m2 su u centralnom delu južne Srbije i u centralnoj Srbiji. Na teritoriji Srbije nalazi se 240 lokaliteta sa oko 1000 što prirodnih, što veštačkih izvora geotermalnih voda sa temperaturom većom od 15°C. Najveću temperaturu od njih imaju vode izvora u Vranjskoj Banji (96°C), zatim u Jošaničkoj Banji (78°C), Sijerinskoj Banji (72°C) itd. Ukupna izdašnost svih prirodnih geotermalnih izvora je oko 4.000 l/s.

Prema sadašnjim saznanjima na teritoriji Srbije postoji 60 nalazišta geotermalnih voda sa temperaturom većom od 15°C do dubine od 3000 m. Ukupna količina toplote koja se nalazi akumulirana u nalazištima geotermalnih voda u Srbiji do dubine od 3 km, oko dva puta je veća od ekvivalentne toplotne energije koja bi se mogla dobiti sagorevanjem svih vrsta ugljeva iz svih njihovih nalazišta u Srbiji.

Izdašnost 62 veštačka geotermalna izvora, tj. geotermalne bušotine, na području Vojvodine je oko 550 l/s, a toplotna snaga oko 50 MW, a na ostalom delu Srbije iz 48 bušotina 108 MW. Na teritoriji Srbije pored povoljnih mogućnosti za eksploataciju toplotne energije i ostalih geotermalnih resursa iz geotermalnih voda, postoje i povoljne mogućnosti za eksploataciju geotermalne energije iz “suvih” stena, tj. stena koje ne sadrže slobodnu podzemnu vodu.

U tom slučaju voda se upumpava u podzemne tople stene gde se zagreva. Ispumpavanjem tako zagrejane vode ostvaruje se prenos energije iz toplih stena. Eksploatacija energije iz ovog resursa neće početi u dogledno vreme kada se uzme u obzir i trenutno minimalno korišćenje prirodnih izvorišta tople i lekovite vode, mada su u svetu razvijene  i tehnologije za tu primenu.

U našoj zemlji postoji veliki broj geotermalnih izvora s različitim temperaturama vode. Temperatura zemlje se za svakih 100 m povećava za 3 o C. Na dubinama od 1 do 3 km u Srbiji su locirani izvori vode s temperaturom od 80-150 o C. Oni se za sada koriste samo u banjsko-rekreativne svrhe u Banji Vrućici, Guberu, Laktašima, Mlječnici, Slatini, Vilinom Vlasu i  Gornjem Šeheru (sada zvanom Sprske Toplice). Posebno mnogo imamo geotermalnih izvora, čija se toplota može iskoristiti u poljoprivredi (plastenici i staklenici), ribarstvu, industriji, itd.

Razlikujemo 4 grupe geotermalnih energetskih izvora:

-hidro geotermalna energija izvora vruće vode,
-hidro geotermalna energija izvora vodene pare,
-hidro geotermalna energija vrele vode u velikim dubinama,

-petrotermička energija-energija vrelih i suvih stena.

Voda koja se pojavljuje u izvorištima vruće vode i vodene pare dospela je u dublje slojeve kroz vodopropusne slojeve. Ona akumulira toplotu vrelih stena i onu koja dolazi iz većih dubina dostižući temperaturu od oko 400 0 C. Ako voda pronađe put do površine Zemlje bilo kroz bušotine, ili preko gornjeg nepropusnog sloja stena, ona se javlja u obliku vruće, ili ključale vode (fumarole), ili u obliku pare (gejziri). Postoje slojevi Zemlje koji su toliko nepropusni da do njih ne može stići voda sa površine. Što je veća dubina poroznost je sve manja a temperatura sve veća pa se smatra da u dubini Zemlje postoje ogromne količine energije akumulisane u suvim stenama.

Geotermalna energija – istinski obnovljiv izvor energije – Video …

Prema podacima Ministarstva energetike, u Srbiji postoji nekoliko stotina bušotina sa geotermalnom vodom čija je temperatura relativno niska, uglavnom ispod 60°C. Toplotna snaga ovakvih izvora je manja od 160 MJ/s, ali se smatra da je stvarni potencijal bar pet puta veći od ostvarenog. U Ministarstvu smatraju da je osnovni razlog njihovog slabog iskorišćenja nesistematičnost u istražnim i pripremnim radovima za korišćenje geotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za korišćenje ovog izvora energije. Potencijal ovog resursa u Srbiji je 185.000 tona ekvivalentne nafte, što je petnaesti deo ukupne procenjene energije obnovljivih izvora, koja je ekvivalentna sagorevanju 3,1 milion tona nafte.

Termalni izvori u Srbiji klasifikovani prema temperaturi vode i opštinama

20 – 40 0 C

SO Požarevac
SO Malo Crniće (Salakovac)
SO Smederevo (Jugovo)
SO Prokuplje (Suva česma, Vička banja)
SO Kuršumlija (Prolom banja)
SO Preševo (Miratovce)
Grad Beograd (Leštane, Braće Jerković)
SO Obrenovac (Poljane)
SO Lazarevac (Vreoci)
SO Sopot (Koraćica-Kosmaj)
SO Ljig (Onjeg)
Grad Aranđelovac
SO Topola (Stragari)
SO G. Milanovac (Mlakovac)
SO Čačak (Gornja Trepča)
SO Kraljevo (Mataruška banja, Bogutovačka banja, Vitanovac)
SO Vranjačka banja (Vrnjačka banja)
SO Aleksandrovac (Mitrovo polje, Veluće)
SO Raška (Baljevac)
SO Brus
SO Novi Pazar (Vuča)
SO Kosovska Mitrovica (Kisela banja)
SO Gnjilane (Ugljare)

40 – 60 0 C

SO Smederevska Palanka (Palanački kiseljak)
SO Kruševac (Ribarska banja)
SO Bujanovac (Bujanovačka banja)
SO Uroševac (Klokot banja)
SO Mladenovac (Selters)
SO Kuršumlija (Lukovska banja, Banjska)
SO Novi Pazar (Novopazarska banja)

60 – 80 0 C

SO Vranje (Sijarinska banja)
SO Raška (Jošanička banja)
SO Kuršumlija (Kuršumlijska banja)

Preko 80 0 C

SO Vranje (Vranjska banja)

U Srbiji se trenutno 10% struje dobija iz obnovljivih izvora.  Uredba o ovlašćenom korišćenju energije iz obnovljivih izvora energije stupila je na snagu 1. janura 2010. godine. Država je prepoznala i dala podsticaj budućim ulagačima sa definisanjem cene za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Početna ulaganja su nešto veća, ali se ta investicija brzo isplati, jer na primer, korišćenjem toplotnih pumpi, ušteda energije ide od 30 do 60 odsto. Nemačka razvojna banka KfW za investitore u obnovljive izvore energije je obezbedila povoljne kredite, a kompanija Tesla sistemi mogu da urade: projekat solarne elektrane, isporuče i montiraju opremu i preko KfW-a obezbede kredit za investitora. Na Web sajtu ove kompanije imate sve o fotonaponskim sistemima, toplotnim sistemima i geotermalnoj energiji (http://www.tesla-sistemi.co.rs/ ).

Uredbom o ovlašćenom korišćenju energije iz obnovljivih izvora u republici Srbiji  predviđeno je da se poveća za 7,4 posto proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u odnosu na 2007. godinu. Mi koristimo samo nekih 18 odsto obnovljivih izvora energije i to pre svega zahvaljujući hidroelektranama.

Korišćenje geotermalne vode za  proizvodnju struje

Ljudi širom sveta već vekovima koriste vodu zagrejanu u vreloj utrobi zemlje, radi relaksacije u izvorima vruće vode do proizvodnje struje za gradove. Kupke u takvim izvorima vode na ostrvu Beppu na jugu Japana datiraju iz 8. veka. Kako?

U najkraćem, vrela voda iz podzemnog izvora dovodi se do postrojenja u kojem zagrejava rashladnu spiralu, stvarajući pri tome vodenu paru koja zatim pokreće turbinu koja proizvodi električnu energiju.

Prema procenama Agencije za energetsku efikasnost, potencijali geotermalnih voda u Srbiji su takvi da mogu da zamene potrošnju 200.000 tona nafte godišnje. Ta energija mogla bi dobro da se iskoristi za grejanje i hlađanje poslovnog i stabenog prostora, što je u skladu sa rigoroznim propisima Evropske unije, po kojima mogu da se grade samo energetski efikasne zgrade.

Primer kako podzemna voda može da zagreva stanove

U večitu trku za pronalaženjem alternativnih vidova energije uključio se i 27-godišnji Subotičanin Dušan Marić, koji je projektovao sistem podnog grejanja putem toplotnih pumpi, koje kao pogonsko gorivo koriste podzemne vode, kojih je Vojvodina prepuna. Osim što je potpuno ekološki, sistem omogućava veliku finansijsku uštedu domaćinstvima koja ga koriste za zagrevanje prostorija.

U efikasnost ovog sistema među prvima se uverila Subotičanka Tereza Telek, koja je u januaru, upamćenom po ekstremno niskim temperaturama, zagrevanje porodične kuće od 150 kvadratnih metara platila svega 3.000 dinara.
- Ranije smo se grejali na gas i računi u zimskom periodu nisu bili manji od 12.000 dinara. Bili smo po malo skeptični u početku, jer nismo bili dovoljno upoznati sa novim sistemom, ali sada moram da kažem da smo prezadovoljni. Izuzetno je ekonomičan. U letnjim mesecima potrošnja struje u našem domaćinstvu, kada sistem grejanja nije uključen, jeste oko 700 kilovata, a u januaru ove godine, kada je najintenzivnije radio, potrošili smo 1.371 kilovat. Uskoro ćemo izolovati kuću stiroporom, tako da očekujem da ćemo grejanje naredne zime plaćati još manje – priča za “Blic” Tereza Telek.
Porodična firma Dušana Marića i njegovog oca Steve “Geotermika”, kompletno projektuje i ugrađuje sistem. Cena najviše zavisi od površine objekta, a za porodične kuće površine od 100 kvadratnih metara naplaćuje se oko 4.500 evra. Veliku pomoć u realizaciji ovog projekta, Marići su imali od profesora dr Milana Kekanovića sa Građevinskog fakulteta u Subotici, stručnjaka u oblasti izolacije objekata, njegovog kolege profesora dr Fabijana Đule, kome je specijalnost hidraulika, i profesora dr Đorđa Kozića sa beogradskog Mašinskog fakulteta, koji se bavi termodinamikom gasova.
- Uslov za ugradnju sistema je dobra termična izolovanost objekta. Sistem radi tako što voda iz bunara dolazi do pločastog izmenjivača, koji od nje uzima toplotnu energiju i ubacuje je i sistem podnog ili zidnog grejanja. Pomoću mikroprocesora u termostatu, korisnik može programirati vreme grejanja čak i do sedam dana unapred, što znači da ga, ukoliko ide na put, može tako podesiti da se isključi po polasku, te da se ponovo uključi pre nego što se vrati, kako ne bi dolazio u hladan dom. Takođe, mikrokontroler, koji ima 100 funkcija, u slučaju eventualnog nestanka vode zaustavlja sistem – zaključuje Stevo Marić.

ENERGIJA IZ VAŠEG DVORIŠTA –Toplotne pumpe

Toplotne pumpe spadaju u najefikasnije sisteme grejanja i hlađenja danas. Od 100% energije koju generiše toplotna pumpa 75% je besplatno jer dolazi iz okolnog okruženja, a samo 25% energije dolazi iz električnih izvora koji se plaćaju.

Toplotne pumpe su uređaji pomoću kojih se toplotna energija iz jedne sredine prenosi u drugu sredinu. Za taj prenos toplotne energije takođe je potrebno da se utroši određena energija koja je nekoliko puta manja od prenete energije.

Tako na primer, kod toplotne pumpe GEOTERM 18 ulaže se električna energije od oko 5 kWh da bi se na izlazu dobila ukupna toplotna energija od 18 kWh.

U tehničkoj praksi toplotne pumpe se najčešće koriste za:
- grejanje i hlađenje prostora
- rekuperaciju toplotne energije

Tipovi toplotnih pumpi

U zavisnosti od sredine iz koje se preuzima toplotna energija i sredine u koju se ona prenosi postoje više tipova toplotnih pumpi. Njčešća su dva osnovna tipa: vazduh – vazduh i voda – voda kao i njihove kombinacije.

Postoje tri različita izvora toplotne energije:

–        spoljašnji vazduh,

–        zemlja i

–        podzemne vode.

Ovo su najefikasniji sistemi za grejanje i hlađenje objekata pogotovu na terenima bogatim podzemnim vodama kao što su naši krajevi.

Sistem spoljašnji vazduh koristi okolni vazduh kao izvor energije i može da efikasno koristi energiju spoljašnjeg vazduha čak do temperature od -15°C. Ovaj sistem se koristi samo u situaciji kada je nemoguće primeniti sisteme zemlja-voda i voda-voda, jer ima najmanju efikasnost.

Toplotna pumpa tipa: voda – voda

Toplotna pumpa koja koristi vodu kao toplotni izvor i vodu kao toplotni ponor uzima energiju iz vode i prenosi je takođe u vodu u drugom prostoru.
Na šemi je prikazan princip rada toplotne pumpe u sistemu za podno grejanje i hlađenje zgrada. Kada se kao toplotni izvor koristi podzemna voda koja je ćele godine na temperaturi od 14 do 16 °C optimizacijom parametara toplotne pumpe postiže se maksimalni koeficijent korisnog dejstva u toku celog perioda upotrebe. Ovaj tip toplotne pumpe u kombinaciji sa podnim sistemom grejanja i hlađenja daje najpogodnije rezulte i sve se više koristi u svetu.

Kod sistema tipa voda-voda dobija se veoma visok koeficijent energetske efikasnosti. Podzemne vode, koje su na konstantnoj temperaturi tokom cele godine su glavni razlog za visoku energetsku efikasnost.

Sistemi voda-voda su pogodni za praktično sve tipove podzemnih voda zahvaljujući izmenjivaču toplote izrađenom od prohroma.

Potrebno je otvoriti dva bunara – jedan kao ulazni (u koji se ubacuje potopna pumpa koja crpi vodu), a drugi kao izlazni put vode.

Iz izbušenog bunara voda se vodi u toplotni izmenjivač u kome se deo toplote iz podzemne vode prenosi u freon koji tada isparava.
Delimično ohlađena voda vraća se u drugi bunar koji je iste dubine kao i prvi tako da se tokovi podzemnih voda ne remete. Freon koji je sada u gasovitom stanju sabija se kompresorom i tada otpušta latentnu prenetu toplotu i predaje je vodi koja cirkuliše kroz kondenzator i podni sistem cevi u zgradi.

Prednosti ovakvog sistema za grejanje i hlađenje su sledeće:
- Preko 70 % energije potrebne za grejanje prostora dobija se iz podzemne vode besplatno u toku celog veka eksploatacije toplotne pumpe.
- Podni sistem za grejanje i hlađenje u kombinaciji sa toplotnom pumpom i sunčanim kolektorima je potpuno ekološki način korišćenja energije.
- Toplotna puma za grejanje ili hlađenje uključuje se na početku grejne sezone, a isključuje se na kraju. Time se postiže najbolji energetski učinak i prostor je zagrejan na željenu temperaturu tokom celog tog perioda. Isto važi i za period hlađenja prostora.
- Podno grejanje omogućava racionalnije korišćenje prostora zbog toga što nema potrebe za postavljanjem radijatora. To pruža mogućnosti za maksimalno prilagođavanje enterijera potrebama i vizuelnom utisku.
- Ugodan osećaj prijatne topline u bilo kom delu grejanog prostora omogućava da se temperatura prostora održava na dva do tri stepena nižoj temperaturi u odnosu na druge klasične sisteme grejanja.
- Snižavanje temperature životnog ili radnog ambijenta u prošeku za 1 °C donosi energetsku uštedu od 5 do 6%.
- Jednokratnom investicijom se rešava i grejanje i hlađenje prostora.
- Poređenjem cena toplotne pumpe i podnog sistema grejanja i hlađenja sa kotlovskim i radijatorskim sistemom ukazuje da je investicija u podno grejanje sa toplotnom pumpom neznatno veća od klasičnog sistema. Ušteda goriva je dugogodišnja dobit pogotovo
kada se uzme u obzir trend povećanja cena svih goriva.
- Ravnomerno zagrevanje celokupnog prostora dovodi do mini malnog strujanja vazduha čime se drastično smanjuje prisustvo prašine u vazduhu što umanjuje ili eliminiše alergijske tegobe.
- Ugodna temperatura poda od 22 do 27 °C ne izaziva nikakve zdravsvene probleme i omogućuje nošenje lake porozne obuće što smanjuje zamor i povećava ugodnost.

Zemlja kao izvor energije

Sistem zemlja-voda koristi energiju iz energetskog potencijala zemlje putem sondi visoko energetskog potencijala.

U sistemima tipa zemlja-voda toplotne pumpe koriste energiju zemlje, koja čuva nagomilanu energiju dobijenu od sunca. Postoje dva različita sistema eksploatacije energije zemlje na konstantnoj bazi: podzemni rešetkasti izmenjivači (na maloj dubini) i sonde koje se pobijaju na većim dubinama (preko 30m). U oba slučaja fluid koji cirkuliše je odgovoran za prenos toplotne energije sa zemlje na sistem grejanja u objektu.

Gas r407c se direktno šalje preko sonde u zemlju i tako razmenom energije preuzima toplotu ili hladnoću zemlje u zavisnosti od režima rada (grejanje ili hlađenje).

Sonde se mogu postavljati horizontalno ili vertikalno.

Horizontalne sonde se smeštaju na dubini od 1,8-2m uz minimalni međusobni razmak od 3 metra.

Iz vertikalne sonde dužine 35 m možemo crpiti 3,5 – 4,5 kW energije u zavisnosti od tipa tla.

Svaku sondu kontroliše toplotna pumpa uz pogon iz njenog kompresora gde se energija crpi iz najizdašnije sonde što je automatski regulisano sklopom toplotne pumpe.

Kada se odlučuje o ugradnji toplotne pumpe i podnog grejanja i hlađenja?

Najpovoljniji trenutak za odlučivanje o sistemu grejanja novog objekta je trenutak početka njegovog projektovanja. Tada je investicija najmanja, a rezultati najbolji.
Kod postojećih objekata sistem grejanja je najpovoljnije promeniti ako se planira ili izvodi temeljna rekonstrukcija, popravka ili adaptacija. Ako u objektu postoji nezadovoljavajući sistem grejanja ili je gorivo isuviše skupo, prelazak na toplotnu pumpu sa podnim grejanjem je najskuplje rešenje ali se dobija najkvalitetnije rešenje i trajno zadovoljstvo.

Koji objekti su pogodni za primenu toplotne pumpe i podnog grejanja?

Svi objekti koji se grade na lokacijama gde se pretpostavlja ili zna da postoje podzemne vode su idealni za ovaj način grejanja. Škole, obdaništa, domovi za stara lica, hoteli, industrijski objekti, stambeni objekti kao i objekti u kojima nije poželjno da se vide grejna tela su idealni za primenu ovog sistema grejanja i hlađenja. Takođe veliki holovi, pokriveni tržni centri, sportski objekti i proizvodni i magacinski prostori sa velikim površinama i prosečno nižim temperaturama jedino se mogu kvalitetno zagrejati i hladiti primenom podnog sistema grejanja i hlađenja.

Geotermalna energija i “Pametne zgrade“

Rudarsko-geološki fakultet, po narudžbini Grada, započeo studiju o lokocijama sa geotermalnim izvorima, pogodnim za gradnju. Na Novom Beogradu gradi se poslovna zgrada VIG Plaza, vredna 42 miliona evra, koja će biti treća “pametna zgrada” u Srbiji. Zdanje od 16.000 kvadratnih metara, čak 75 % potreba za energentima dobijaće se iz podzemnih voda postavljanjem geosonde.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Prema nekim nepotpunim izvorima u Srbiji se eksploatacijom mineralnih voda bavi 2908 preduzeća, prirodnim mineralnim vodama 1727 preduzeća, veštačkim mineralnim vodama 321 preduzeće, izvorskim mineralnim vodama 693 preduzeća, soda vodama 824 preduzeća, mineralnim vodama sa dodatkom voćnih esencija 453 preduzeća, termalnim izvorskim vodama 127 preduzeća i vodom za piće u limenkama i bocama 1012 preduzeća.

Obilje izvora geotermalnih voda i njihova lekovita svojstva omogućilo je Srbiji da postane zemlja sa velikim brojem banjskih lečilišta, koja kroz bolji turistički i ostali sadržaj mogu Srbiji da donesu značajne devizne prihode.

Radi boljeg pregleda i kategorizacije sve banje u Srbiji klasifikovane su u sledećem obliku:

-         BANJE SEVERNE SRBIJE,

-         BANJE CENTRALNE SRBIJE

-         BANJE ZAPADNE SRBIJE,

-         BANJE ISTOCNE SRBIJE, i

-         BANJE JUŽNE SRBIJE.

BANJE SEVERNE SRBIJE

Banja Junaković

Banja “Junaković” se nalazi u severozapadnoj Bačkoj (Vojvodina), četiri kilometra udaljena od Apatina, na samoj ivici šume. Termalne vode ove banje spadaju u isti red kao i vode u Karlovim Varima (Češka), Harkanju (Mađarska) i Lipiku (Hrvatska).

Bolesti koje se leče u banji (po grupama) :

* REUMATSKA OBOLJENJA Sve vrste reumatizma, degenerativni i zapaljivi reumatizam
* ORTOPEDSKA OBOLJENJA Deformacije kičmenog stuba i ekstremiteta, oboljenja kostiju i zglobova, stanja posle povreda kostiju i zglobova, postoperativna stanja kostiju i zglobova, lečenje sportskih povreda (operisanih i neoperisanih)
* NEUROLOŠKA OBOLJENJA Lečenje oboljenja perifernog i centralnog motornog neurona, kao i anomalija nervnog sistema
* GINEKOLOŠKA OBOLJENJA Postoperativna stanja, stanja posle upala, klimaks tegobe, sterilitet
* OBOLJENJA DISAJNIH PUTEVA Astmatične bolesti, bronhitis

Banja Kanjiža

Kanjiža se nalazi na severu Srbije, u Vojvodini, na reci Tisi, na nadmorskoj visini od 87 m.

Bolesti koje se leče u banji:

* Degenerativni reumatizam
* Hronični zapaljenski reumatizam
* Ekstraartikularni reumatizam
* Stanja nakon povrede lokomotornog aparata
* Povrede perifernog nervnog sistema
* Stanja postoperativne ortopedije (endoproteze, itd.)
* Stanja posle operacije kičmenog stuba
* Rehabilitacija dece postrualnih stanja, posle oštećenja centralnog nervnog sistema

Banja Palić


Palić se nalazi na severu Srbije, osam kilometara istočno od Subotice, 20 km od graničnog prelaza Horgoš, odnosno 19 km od Kelebije i 170km od Beograda.

Na Paliću se leče:

* reumatizam
* išijas
* kožna oboljenja
* ginekološka oboljenja
* nervna oboljenja
* bolesti digestivnog trakta

BANJE CENTRALNE SRBIJE

Vrnjačka Banja

Vrnjačka Banja nalazi se u centralnom delu Srbije, 200 km južno od Beograda. Smeštena je na obroncima planine Goč i u dolinama Vrnjačke i Lipovačke reke. Zavisno od položaja pojedinih delova naselja nadmorska visina Vrnjačke Banje kreće se od 220-300 metara.

U Vrnjačkoj Banji leče se:

* šećerna bolest
* stanje posle preležane žutice
* bolesti žučne kese i žučnih puteva
* oboljenja pankreasa
* čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
* neinfektivna oboljenja tankog i debelog creva – oboljenja organa za varenje
* stanje posle hirurškog odstranjivanja žučne kese
* stanja posle resekcije jednjaka, želuca i creva
* hronična ginekološka oboljenja i sterilitet
* infekcije bubrežne karlice, mokraćne bešike i mokraćnih puteva
* kamenčići u mokraćnim putevima

Ribarska Banja

Ribarska Banja nalazi se u centralnoj Srbiji, na ograncima planine Jastrebac, u kotlini Ribarske reke. Nadmorska visina Banje je 540 m. Udaljena je 35 km od Kruševca. Do Banje se može doći autoputem Beograd-Niš, a zatim preko Kruševca.

U Ribarskoj Banji leče se:

* stanja posle koštanih preloma i operacija na kostima
* svi oblici reumatizma (zapaljivi, degenerativni i vanzglobni)
* kontrakture zglobova
* deformacije kičmenog stuba
* posttraumatska i postoperativna pareza i pareze nerava
* hemiplegije
* hemipareze

Bogutovačka Banja

Bogutovačka Banja nalazi se u centralnom delu Srbije, 200 km južno od Beograda i 23 km jugozapadno od Kraljeva. Smeštena je na obroncima planine Troglav, na nadmorskoj visini od 520 m i ima blagu kontinentalnu klimu.

U Bogutovačkoj Banji leče se:

* neuropsihijatrijska oboljenja (psihoneuroza, migrena, neuralgija, multiple skleroza, neurotični sindrom, labilnost vegetativnog nervnog sistema)
* funkcionalna oboljenja srca i krvnih sudova (povišeni krvni pritisak, nervoza srca, nepravilan rad srca vezan na nervnu razdržljivost, tahikardija, oboljenja perifernih krvnih sudova)
* pojedina reumatska oboljenja (degenerativni i vanzglobni reumatizam)
* pojedina oboljenja organa za varenje (spazam jednjaka, gastralgije i dr.)

Mataruška Banja

Mataruška Banja se nalazi u centralnom delu Srbije, na desnoj obali reke Ibar, okružena padinama planina Stolovi i Čemerno. Smeštena je u parku površine 15 hektara, na nadmorskoj visini od 215 m. Udaljena je 180 km od Beograda i osam od Kraljeva.

U Mataruškoj Banji leče se:

* reumatska oboljenja (zapaljenski reumatizam, sistemske bolesti vezivnog tkiva, degenerativna oboljenja kičmenog stuba i vezivnog tkiva, vanzglobni reumatizam)
* ginekološka oboljenja (primarni i sekundarni sterilitet)
* posttraumatska stanja i sve njihove posledice (povrede i prelomi kostiju i zglobova, hipertrofija mišića)
* neurološka oboljenja, odnosno oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema (pareze i plegije ekstremiteta, multiple skleroza, lezije, interverebralnih diskusa i stanja posle operativnih zahvata)
* oboljenja perifernih krvnih sudova (Birgerova bolest, ateromatoze, artirioskleroze, varikoziteti

Ovčar Banja

Ovčar Banja nalazi se u središtu Ovčarsko-Kablarske klisure, kroz koju protiče reka Zapadna Morava. Smeštena je na nadmorskoj visini od 279 m i okružena šumovitim planinama Ovčarom i Kablarom.

U Ovčar Banji se leče:

* reumatska oboljenja i degenerativni reumatizam
* spondiloza i artroza
* posledice preloma kostiju
* povrede mišićnog tkiva
* kožna oboljenja

Banja Vrujci

Banja Vrujci nalazi se u podnožju planina Suvobor i Maljen, u dolini reke Toplice. Do Vrujaca se stiže Ibarskom magistralom, odnosno putem Beograd-Valjevo.

U Banji Vrujci leče se:

* hronični reumatizam
* povišeni krvni pritisak
* malokrvnost
* neurastenije
* kamen u bubregu i mokraćnim putevima
* ginekološka oboljenja
* očne bolesti

Gornja Trepča

Banja Gornja Trepča, poznata i kao “Atomska Banja”, nalazi se u jugozapadnom delu Šumadije, pored Ibarske magistrale. Udaljena je 18 km od Čačka i 150 km od Beograda. Smeštena je na šumovitim obroncima planina Vujan i Bukovik, na nadmorskoj visini od 460 m.

U Gornjoj Trepči leče se:

* reumatske bolesti (hronični inflamatorni reumatizam, Behterevljeva bolest, reumatoidni artritis)
* degenerativni reumatizam (artroze zglobova, spondiloze i spondilatroze, diskopatije)
* ekstra-artikularni reumatizam (miofibrozitis, fibrozitis, panikulitis tendinitis, burzitis i psihogeni reumatizam)
* neuropsihijatrijske bolesti (multiple skleroza, stanja posle preležanog mijelitisa i encefalomijelitisa, adhezivni spinalni aranhitis, postreumatske mijelopatije, cerebralna paraliza, neuroze, neurastenije, distonije i depresivna stanja)
* bolesti gastrointestinalnog trakta (hronični gastritis i duodenitisi, ulkusna bolest želuca i duodenuma bez komplikacija) – oboljenja perifernih krvnih sudova (hronična oboljenja arterijskog perifernog krvotoka, hronični edemi venskog porekla)

Utvrđeno je da pijenje banjske vode dovodi do stabilizacije šećera kod dijabetičara. Takođe, ova banja je jedinstvena na svetu po tome što pomaže obolelima od multiple skleroze u zaustavljanju procesa bolesti, pa čak i izvesnom oporavku.

Bukovička Banja

Bukovička Banja nalazi se u podnožju planine Bukulje, na 256 m nadmorske visine, 76 km od Beograda. Do Bukovičke Banje se može doći magistralnim putem od Beograda preko Mladenovca.

U Bukovičkoj Banji leče se:

* bolesti gastrointestinalnog trakta
* oboljenja hepatobilijarnog trakta i pankreasa
* bolesti respiratornog sistema
* povrede i oboljenja lokomotornog sistema

U Specijalnoj bolnici radi jedino odeljenje u našoj zemlji za produženo lečenje, edukaciju i rehabilitaciju dece obolele od insulinozavisnog oblika šećerne bolesti.

BANJE ZAPADNE SRBIJE

Banja Koviljača

Banja Koviljača nalazi se u zapadnom delu Srbije, u regionu Podrinja. Smeštena je na desnoj obali reke Drine, u podnožju planine Gučevo, na nadmorskoj visini od 125 m. Do Banje se stiže magistralnim putem Ruma-Šabac-Loznica. Od Loznice je udaljena šest a od Beograda 142 km.

U Banji Koviljači leče se:

* sve vrste reumatskih bolesti
* posttraumatska stanja
* stanja posle operacije kičme i ugrađivanja endoproteze kuka i kolena
* oštećenja motornog neurona
* ginekološka oboljenja (sterilitet)

ND-noćenje sa doručkom
PA-pun pansion
PP-polupansion
A2 i A1 – najam apartmana (za 2, odnosno 1 osobu)

* Pansionom se smatra boravak u trajanju od najmanje 3 dana

* Doplata pansionskih obroka na prenoćište za jedan dan iznosi 450,00 din

* Cena polupansiona je za 250,00 din niža od cene pansiona

* Boravišna taksa: 50,00 din dnevno

* Deca od 7-15 godina plaćaju boravišnu taksu umanjenu za 50%

* Deca do 7 godina ne plaćaju boravišnu taksu

* Osiguranje 10,00 dnevno za sve korisnike usluga

* Dvokrevetna soba se izdaje kao jednokrevetna uz doplatu 70% cene drugog ležaja

Uslovi za decu:

* Deca do 12 godina imaju popust od 40% na cenu pansiona

* Deca od 12 godina plaćaju punu cenu pansiona

Pribojska Banja

Pribojska Banja nalazi se u dolini reke Lim, pet kilometara od Priboja. Leži na 530 m nadmorske visine i ubraja se u klimatska lečilišta.

U Pribojskoj Banji se leče:

* hronično zapaljenje zglobova i mišića reumatskog porekla
* neuralgije
* zapaljenja perifernih nerava (išijas)
* polineurite
* ginekološke bolesti
* posledice povreda kostiju i mišića
* rekonvalescentna stanja kod kožnih oboljenja (ubrzavanje zarastanje rana i promena na koži nastalih kao posledica šećerne bolesti i oslabljene periferne cirkulacije)
* funkcionalna oboljenja i stanja posle operacija digestivnog trakta.

BANJE ISTOČNE SRBIJE

Sokobanja

Sokobanja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, između planina Ozren i Rtanj, na obalama reke Moravice i na nadmorskoj visini od 400 m. Od Beograda je udaljena 230 km.

U Sokobanji se leče:

* bronhijalna astma
* hronični hepatitis
* psihoneuroze
* neurastenije
* lakši oblici povišenog krvnog pritiska
* hronični reumatizam i išijas
* stanja posle povreda
* anemija
* hronična ginekološka oboljenja

Gamzigradska Banja

Gamzigradska Banja nalazi se u istočnoj Srbiji, 220 km od Beograda i 11 km od Zaječara. Leži u dolini donjeg toka Crnog Timoka, pored magistralnog puta Zaječar-Paraćin, na nadmorskoj visini od 160 m.

U Gamzigradskoj Banji leče se:

* oboljenja perifernih krvnih sudova i limfnog sistema
* bolesti vezivnog tkiva
* zglobni i vanzglobni oblici reumatizma
* degenerativna oboljenja zglobova
* ortopedske bolesti i posttraumatska stanja
* anomalije dečjeg uzrasta
* neurološka oboljenja
* ginekološka oboljenja

Brestovačka Banja

Brestovačka Banja nalazi se u istočnoj Srbiji, sedam kilometara od Bora, na nadmorskoj visini od 385 m. Klima u banji je umerenokontinentalna

U Brestovačkoj Banji leče se:

* oboljenja i povrede lokomotornog aparata (degenerativna reumatska oboljenja, reumatski i psorijatićni artritis)
* hronična oboljenja zglobova
* posledice povreda kostiju i mekih delova (otoci, bolovi)
* oboljenja mišića (lumbago)
* hronična ginekološka oboljenja
* zapaljenja sluznice gornjih respiratornih organa
* zapaljenske promene na koži
* povećane diureze
* smanjenje želudačnog aciditeta
* oboljenja digestativnog trakta
* oboljenja bubrega
* oboljenja živaca

Zvonačka Banja

Zvonačka Banja nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, 50 km od Pirota. Leži na šumovitim obroncima Vlaške planine, na nadmorskoj visini od 670 m, pa se ubraja u banje s najvećom nadmorskom visinom u našoj zemlji. Banja ima obeležje i klimatskog mesta, zbog specifične ruže vetrova i velikog broja negativnih jona u vazduhu.

U Zvonačkoj Banji leče se :

* bolesti lokomotornog aparata
* nervne bolesti (neuralgije, neurastenije, psihoneuroze, vegetativne neuroze)
* povišeni krvni pritisak
* poremećaji periferne cirkulacije
* reumatizam
* menadžerske bolesti
* klimakterične tegobe
* upalne promene na očima

BANJE JUŽNE SRBIJE

Vranjska Banja

Vranjska Banja se nalazi na jugu Srbije, 10 km od Vranja, odnosno šest kilometara od autoputa Beograd-Skoplje. Leži na nadmorskoj visini od 380 m. Banja ima umerenokontinentalnu klimu, leta su vrlo prijatna, sa toplim danima i svežim noćima. Šumom obrasli visovi štite banju od jakih i hladnih vetrova.

U Vranjskoj Banji leče se :

* sve oblasti reumatizma
* posttraumatska stanja (koštani prelomi)
* neurološka oboljenja (diskopatija, išijas)
* hronična ginekološka oboljenja

Sijarinska Banja

Sijarinska Banja nalazi se na jugu Srbije, na obalama reke Jablanice i u podnožju planine Goljak, na nadmorskoj visini od 520 m. Udaljena je 50 km od Leskovca i 330 km od Beograda. Do banje se stiže autoputem Beograd – Niš – Leskovac, a zatim regionalnim putem Leskovac-Priština.

U Sijarinskoj Banji leče se:

* oboljenja koštano-mišićnog sistema (razne vrste reumatizma, artroze, spondiloze, stanja posle povreda)
* išijas i lumbago
* stomačna oboljenja i bolesti creva (hronični gastriti i duodeniti, čirevi želuca i creva)
* bolesti bubrega i mokraćnih puteva (pesak u mokraćnim kanalima, stanja posle razbijanja ili hirurškog odstranjivanja kamena, upale mokraćnih puteva)
* bolesti jetre, žučnih puteva i pankreasa, rekovalenscencija posle preležane žutice
* ginekološka oboljenja (zapaljenski procesi i neki oblici steriliteta)
* plućne bolesti (bronhijalna astma, bronhiti, sinziti, laringiti)
* neuroze i psihička iscrpljenost
* šećerna bolest
* konjuktivitis

Kuršumlijska Banja

Kuršumlijska Banja nalazi se na jugoistočnim obroncima Kopaonika na nadmorskoj visini od 432-448 m. Od Kuršumlije je udaljena 11 km, od Beograda 301 km, a od Niša 81 km. Do banje se stiže magistralnim pravcem Beograd-Niš-Priština.

U Kuršumlijskoj Banji leče se:

* bolesti lokomotornog sistema (stanja posle reumatske groznice, hronični inflamotorni reumatizam, degenerativni reumatizam, ekstra-artikularni reumatizam, stanja posle preloma kostiju i hirurške intervencije na koštano-zglobnom sistemu)
* ginekološka oboljenja (hronični zapaljenski procesi na adneksama, postoperativna stanja praćena zapaljivim promenama, produženo lećenje genitalne TBC, primarni i sekundarni sterilitet, postoperativna stanja zbog steriliteta)
* neurološke bolesti (neuralgije, polineuriti)
* bolesti metabolizma (urična dijateza)

Prolom Banja

Prolom Banja se nalazi na jugu Srbije, na nadmorskoj visini od 550-668 m. Udaljena je od Kuršumlije 23 km, od Beograda 290 km, a od Niša 82 km. Do Banje se može doći autoputem Beograd-Niš, a zatim magistralnim putem Niš-Rudare.

U Prolom Banji se leče:

* oboljenja bubrega i mokraćnih puteva (hronične infekcije bubrega, mokraćnih puteva i prostate, kamen u bubregu, pesak u mokraćnim kanalima, stanja posle operacija na bubrežno-mokraćnom sistemu)
* oboljenja organa za varenje (hiperacidni gastritis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, katari creva, hronični zatvor, upala žuči i žučnih puteva, kamen u žuči, stanja posle operacija na organima za varenje)
* bolesti kože (ekcemi, psorijaza, varikozni ulus)
* bolesti perifernih krvnih sudova i vanzglobni reumatizam

Niška Banja

Niška Banja se nalazi na jugoistoku Srbije, pored magistralnog pravca Niš-Sofija. Leži u podnožju Koritnika, ogranka Suve Planine, na nadmorskoj visini od 248 m. Udaljena je 10 km od Niša i 250 km od Beograda.

U Niškoj Banji leće se:

* bolesti lokomotornog aparata (zapaljenski, vanzglobni, degenerativni i metabolićki reumatizam, sistemske bolesti vezivnog tkiva, osteoporoza)
* kardiovaskularne bolesti (koronarna bolest, arterijska hipertenzija, srćane mane, bolesti perifernih krvnih sudova)
* stanja posle hirurške revaskularizacije miokarda, kao i stanja nakon operacija na otvorenom srcu
* rehabilitacija bolesnika posle ugrađivanja endoproteze kuka i kolena
* posttraumatska stanja
* stanja posle oštećenja centralnog i perifernog motornog neurona
* zapaljenski i funkcionalni sterilitet
* bolesti respiratornih organa

Lukovska Banja

Lukovska Banja nalazi se na jugu Srbije, u podnožju Kopaonika, na nadmorskoj visini od 681 m. Do banje se stiže magistralnim putem preko Kuršumlije. Udaljenja je 35 km od Kuršumlije, 336 km od Beograda (preko Niša) i 55 km od centra Kopaonika.

U Lukovskoj Banji leče se :

* hronična upala – reuma (reumatični artritis bez kliničkih znakova akutne upale)
* degenerativna oboljenja kičme (artroza, spondiloza i deformativne spondiatroze, lumboišijalgija, periotritisi)
* stanja nakon povreda

Novopazarska Banja

Novopazarska Banja se nalazi na magistralnom putu Beograd-Novi Pazar-Jadransko more, tri kilometra severoistočno od Novog Pazara. Okružena je padinama planina Golije, Rogozne i Kopaonika. Leži na nadmorskoj visini od 500 m i ima umerenu klimu.

U Novopazarskoj Banji se leče:

* neuromišićne bolesti
* reumatična oboljenja i išijas
* sportske i druge povrede
* stanja posle moždanog udara
* kožne bolesti
* ginekološka oboljenja

Detaljnija informisanja o banjama Srbije zainteresovani mogu pogledati na sledećoj adresi: http://www.blogcatalog.com/blog/banje-srbije

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Efekti svetske krize pogodili su i Srbiju. Da bi Srbija što pre izašla iz krize potrebno je da maksimalno iskoristi svoje prirodne a obnovljive resurse. Za razliku od mineralnog bogatstva koje Srbija takođe ima ali u ograničenim količinama mineralne, termomineralne vode i geotermalna energija su nedovoljno iskorišćeni resursi Srbije.

Srbija sa više od 300 izvora mineralnih i termo-mineralnih voda spada u jedno od najbogatijih područja u Evropi. Još su stari Rimljani od II do IV veka n.e. gradili kupatila, bazene i vile na izvorima termo-mineralnih voda, pa se tako ovi ostaci danas mogu naći u Niškoj, Vrnjačkoj, Sokobanji, Jošaničkoj i Kuršumlijskoj banji. Takođe, novija arheološka istraživanja ukazuju na postojanje arhitektonskih ostataka u današnjoj Ovčar banji, ali i u Vranjskoj i Ribarskoj.
I u doba Vizantijskog carstva znalo se za lekovita svojstva nekih danas, najpoznatijih banja Srbije. Koristila ih je vlastela ali i narod srednjevekovne Srbije, dok su neke kao Trepča i Ovčar banja bile metosi srpskih manastira.Pošto su osvojili ovaj deo Balkana, Turci ostavljaju tragove svog prisustva u Koviljači, Ribarskoj, Sijerinskoj banji, a turska kupatila “amami” i danas se upotrebljavaju u Sokobanji, Novopazarskoj ali i Brestovačkoj banji. Krajem XIX i početkom XX veka banje postaju sve popularnije među srpskim industrijalcima, trgovcima, ali i piscima, slikarima i drugim umetnicima, što doprinosi da naše banje postaju sve popularnije i interesantnije i za turiste iz Evrope, pa tako Koviljača, Niška, Vrnjačka banja postaju omiljeno boravište gostiju iz Austrije, Grćke, Mađarske.
Evo šta o tome kaže Prof. dr Mihailo Milivojević, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Termalne i termomineralne vode

Najveći broj prirodnih izvora nalazi se na teritoriji središnje Srbije. Ovakav raspored prirodnih i veštačkih termalnih i termomineralnih izvora posledica je raznolikog geološkog sastava i hidrogeoloških i geotermalnih karakteristika. U Srbiji ima 46 lokaliteta koji se smatraju kao prirodna lečilišta.

- Temperaura vode kod oko 60 % izvora iznosi 20-40 oC. Izvori termomineralnih voda koje sadrže CO2 koriste se za industrijsku proizvodnju mineralnih “stonih” ili takozvanih “kiselih” voda. U Srbiji takvih proizvodnih pogona ima osam. Prema bogatstvu izvora kiselih voda koje bi se mogle koristiti, ovih fabrika bi moglo biti duplo više – objašnjava prof. dr Mihajlo Milivojević, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Vode u zemlji potiču od kiša i putuju kroz njenu koru veoma sporo. Iz tog razloga, vode koje sada koristimo potiču od pre nekoliko hiljada godina do nekoliko desetina hiljada godina. U tome je tajna njihove lekovitosti i vrednosti u odnosu na npr.vodu iz vodovoda.

- Glavni parametar za kvalitet voda je «održivost kvaliteta». U svetu se propagira zdrav način života, ekološki načini proizvodnje hrane i flaširanje voda. Ultrabazične vode nalaze se npr. na Zlatiboru. U svetu ih je opisano oko 25, od čega ih je 15 u Srbiji.

Slana i kisela

Na teritoriji Šumadije ima preko 30 utvrđenih mineralnih izvora. Najpoznatiji su u Bukovičkoj Banji: «Knjaz Miloš», «Knjaz Mihajlo», «Talpara»… U Gornjoj Trepči nalaze se topli mineralni izvori koji se kaptiraju i koriste za lečenje. U Palanačkom kiseljaku najpoznatiji je mineralni izvor «Dr Marko Leko». U Svračkovcima se nalazi termomineralni radioaktivni izvor «Banja», a u Brusnici topli mineralni izvor «Mlakovac». U Višnjici kod Beograda, nalazi se mineralni izvor temperature vode 14 C, koji spada u sumporovite slabo alkalne murijatične vode. U Miraševcu postoje dva mineralna izvora koja imaju sumporno-manganovito-gvožđevitu kiselu vodu koja izbija iz kristalnih škriljaca i dostiže temperaturu od 15 C. U Trešnjevici, u dolini Dubokog potoka, poznat je mineralni izvor «Slana stena». Na padinama Juhora, iz gvožđevitih kristalnih škriljaca izbija sumporoviti izvor «Slatina», čija voda ima temperaturu od 17C. U Beloj vodi nalaze se dva izvora kisele gvožđevite vode. U Vodicama, kod Smederevske Palanke, u dolini Jasenice četiri hladna izvora čine Vodički kiseljak, dok se u blizini sela Mramorac nalazi Cerovački kiseljak. Kisele vode ima u Junakovcu, Žabarima, Kloki i Natalincima, gde sadrži slobodan ugljendioksid, natrijum, kalijum, kalcijum, mangan, gvožđe, hidrokarbonat i karbonat. U Kalanjevcima, kod Belanovice nalazi se alkalno-zemni kiseljak. U Banji, kod Aranđelovca, mineralnu vodu ima vrelo «Banja», čija temperatura iznosi 13 stepeni. Nedovoljno ispitane i slabo poznate mineralne vode sa lekovitim svojstvima su: «Slana bara» u Drenovcu, «Žuta voda» u Gornjim Komaricama, «Brod» u Lužnicama, „Banja“ u Kormanu kod Kragujevca.

Maksimalne dubine na kojima se mogu naći ove vode nisu tačno utvrđene, ali se smatra da dostižu 3.000 m. Zapremina nalazišta se kreće od nekoliko stotina hiljada m3 do nekoliko stotina miliona m3. Izotopska ispitivanja voda pokazala su da je njihova starost od 1.350 godina – kolika je starost voda Prolom-banje – do više od 40.000 godina – za vode Bujanovačke banje.Vreme koje protekne od ulaska kapljice kiše u zemlju do izlaska na izvoru predstavlja «starost vode».

- U većini banja rezultati merenja geotermalnog toplotnog toka pokazuju da, na dubini od oko 2.000 m, najviša temperatura ovih voda treba da bude oko 100 stepeni C. – objašnjava prof. Milivojević.

Srbija među bogatijima-velika razvojna šansa

Treći milenijum će biti «milenijum geotermalne energije», a njeni izvori se sve više eksploatišu zahvaljujući ubrzanom razvoju tehnologija. Geotermalna energija iz unutrašnjosti Zemlje je sila koja prouzrokuje pokretanje kontinenata, okeana, zagrevanje vode. Ona je univerzalna i samoobnovljiva i nalazi se svuda u dostupnom delu Zemljine kore.U odnosu na to, može biti hidrogeotermalna (akumulirana u podzemnim termalnim vodama čija je temperatura veća od 10C), petrogeotermalna (u suvim stenama) i magnogeotermalna (iz magme).

Po geotermalnom potencijalu Srbija spada u bogatije zemlje.Vrednosti gustine toplotnog toka na najvećem delu njene teritorije su veće od prosečnih vrednosti za kontinentalni deo Evrope. Najveće vrednosti (više od 100 mW/m2) su u Panonskom basenu, Srpsko-makedonskom masivu i u susednom graničnom delu Dinarida, u područjima neogene magmatske aktivacije.

Na teritoriji Srbije van Panonskog basena, u terenima od tvrdih stena nalazi se 160 prirodnih izvora termalnih voda sa temperaturom većom od 15 oC.

- Najveću temperaturu imaju izvora u Vranjskoj Banji (96 oC), zatim u Jošaničkoj (78 oC), Sijarinskoj (72 oC), Kuršumlijskoj (68 oC), Novopazarskoj (54 oC), itd. Ukupna izdašnost svih prirodnih izvora je oko 4000 kg/s. Najveću izdašnost imaju termalni izvori iz krečnjaka mezozojske starosti, a zatim termalni izvori u granitoidnim i vulkanskim stenama tercijarne starosti – navodi Milivojević. – Energija geotermalnih izvora do dubine od 3 km je dva puta veća od ukupne energije svih nalazišta uglja, tj. minimalne rezerve geotermalnih nalazišta mogu da zamene proizvodnju 550 miliona tona tečnog goriva. Energetski potencijal izdanskih voda, u aluvijalnim ravnima pored većih reka, jednak je energiji koja bi se dobila sagorevanjem jednog miliona tona tečnog goriva godišnje – objašnjava Milivojević ističući veliki potencijal korišćenja ove vrste energije. Izdašnost 62 veštačka geotermalna izvora na području Vojvodine je oko 550 kg/s a toplotna snaga oko 50 MW.

Velike su i mogućnosti eksploatacije geotermalne energije i iz “suvih” stena (onih koje ne sadrže podzemnu vodu). Najpogodnije za eksploataciju ove «petrogeotermalne energije» su granitoidne stene. Međutim, za ovaj način eksploatacije u svetu se još uvek usavršava tehnologija.

- Srbija ima velike potencijale jer se na njenoj teritoriji nalazi 10 granitoidnih masiva: Baranja, Cer, Mačva, Bukulja, Kosmaj, Avala, Rudnik, Golija, Kopaonik, Jastrebac i Besna kobila. U narednih 30 godina iz ovih delova bi se moglo eksploatisati oko 16.000 MW za toplifikaciju i oko 15.000 MW za proizvodnju električne energije.Mada se geotermalna energija u Srbiji simbolično koristi, samo 86 MWt, njen ukupan potencijal je ogroman – kaže Milivojević i ističe da se ovako dobijena energija može koristiti za grejanje praktično svuda, počev od gradova do seoskih područja do različitih primena u industriji.

Korišćenje hidrogeotermalne energije

Geotermalna, odnosno hidrogeotermalna energija uglavnom se koristi na tradicionalan način, tj. najviše u balneološke svrhe, dok je korišćenje ovih izvora energije za grejanje u početnoj fazi i veoma skromno u odnosu na postojeće izvore. U Panonskom basenu koriste se termalne vode iz 23 bušotine. Energetsko korišćenje je počelo 1981. godine, a danas se vode iz nekoliko bušotina koriste za proizvodnju povrća u staklenicima, za zagrevanje farmi, u fabrikama kože i tekstila, dok se vode iz 13 bušotina koriste u banjama. Ukupna toplotna snaga svih ovih bušotina iznosi 24 MW.

Korišćenje geotermalnih izvora u Srbiji ima sjajnu budućnost. Smatra se da se do 2015. može dostići nivo zamene za oko 500.000 tona uvozne nafte godišnje. Direktnim korišćenjem toplote iz suvih stena mogla bi se smanjiti potrošnja električne energije za najmanje 1.200 MW. Prema rezultatima naših istraživanja, za intenzivno korišćenje termalnih voda najveće su mogućnosti na područjima Posavine, Srema i Mačve. Naročito su povoljne mogućnosti u Mačvi, jer je dubina rezervoara 400-600 m, a temperatura 80 oC. Samo na bazi eksploatacije termalnih voda u Mačvi moguća bi bila toplifikacija gradova: Bogatić, Šabac, Sremska Mitrovica i Loznica, sa ukupno 150.000 stanovnika – navodi prof. Milivojević.- Srbija je, u pogledu energije, uvozno orijentisana zemlja. Iako je veliki proizvođač hrane, ona je uvoznik vansezonskog svežeg povrća i voća i ne može da obezbedi konkurentnu proizvodnju na bazi korišćenja fosilnih goriva. Projekat razvoja npr. 100-150 ha staklenika može učiniti da zemlja uvoznik postane zemlja izvoznik. – kaže Milivojević.

Pripremila: Jelena Milosavljević

Izvor: http://www.planeta.rs/20/11hidrogeologija.htm

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 29 drugih pratioca