Prema Nemačkom „Bild“ časopisu Top lista najvećih svetskih političkih zločinaca 20. veka izgleda ovako:

Mao Ce Tung (26. decembra 1893 -9. juna 1976) je kineski političar, vojskovođa, revolucionarni vođa i državnik koji se smatra najvažnijom ličnošću u modernoj kineskoj istoriji i jednom od najvećih ličnosti 20. veka. Tokom njegove vladavine, ubijeno je oko 50 milijuna ljudi za vreme političkih progona diktatorske te od poslijedica i zabluda ekonomske politike.

Josif Staljin, ili Besarion (Soso) Džugašvili – Staljin (21 decembar 1879 – 5. mart 1953) sovjetski je političar i državnik. U doba njegove vladavine Sovjetski Savez se je razvio iz nazadne poljoprivredne zemlje u svjetsku silu. Kao ključni partner nacističke Nemačke kroz Pakt Hitler- Staljin a kasnije kao partner zapadnih saveznika imao je odlučujući uticaj na početak i tok Drugog svetskog rata te poslijeratno oblikovanje Evrope. Tokom njegove vladavine, ubijeni su oko 40 milijuna ljudi u Gulazima i tokom  političkih progona diktatorske vlasti te od poslijedica i zabluda ekonomske politike.

Adolf Hitler (20. april 1889 – 30. april 1945) bio je nemački političar I vođa Nacističke partije koji je 1933. postao nemački kancelar. Posle smrti nemačkog predsednika Paula fon Hindenburga 1934. Hitler je proglasio sebe za firera (vođu), zvanje u kojem je, zahvaljujući uredbi iz 1933. objedinio ovlašćenja predsednika i kancelara i uspostavio totalitarni režim u Nemačkoj koji je trajao sve do njegove smrti. Smatra se odgovornim za oko 20 miliona žrtava.

Čang Kaj-šek bio je kineski političar, generalisimus kineske vojske i vojni diktator za vreme građanskog rata u Kini, te kasniji predsjednik Republike Kine na Tajvanu. Smatra se da je odgovoran za smrt oko 10 miliona žrtava.



Vladimir Iljič Lenjin (22. aprila 1870 – 21. januara 1924.), ruski revolucionar, državnik, pisac; utemenitelj ideologije lenjinizma; vođa Oktobarske revolucije 1917. u Rusiji; osnivač prve Komunističke partije i Kominterne; utemeljitelj Sovjetskog saveza i totalitarnog komunističkog režima.Smatra se da je odgovoran za smrt oko 4 miliona žrtava.


Hideki Tōjō ( 30. decembar 1884. – 23. decembar 1948.) je bio japanski general i političar koji je služio kao premijer Japana u periodu od 1941. do 1944. Smatra se odgovornim za smrt oko 3 miliona žrtava.

Salot Sar, poznatiji kao Pol Pot (19.5.1928. – 15.4.1998.) je kambodžanski političar, revolucionar i državnik čije ime se vezuje uz jedan od najkrvavijih događaja 20. veka. Smatra se odgovornim za oko 2 miliona žrtava.

Mengistu Haile Mariam zloglasni etiopski diktator, po činu major etiopske vojske i zapovednik komunističke pučističke grupe Derg koja je svrgnula s prijestola cara Hailea Selassiea. Smatra se odgovornim za oko 2 miliona žrtava.



Agha Muhammad Yahya Khan, je rođen u Chakwal – Pakistan 1917. Njegova porodica vodi poreklo od elitne klase Nader Shah – persijskog vladara, koji je osvojio Delhi u 18. veku.. Bio je predsednik Pakistana i smatra se odgovornim za oko million žrtava.

Josip Broz Tito (7. maja 1892 – 4. maja 1980) bio je doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, lider komunista i vrhovni komandant oružanih snaga i jedan od osnivača pokreta Nesvrstanih. Smatra se odgovornim za smrt oko million žrtava.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT

Tema:Protest građana Bora zbog mahinacija nadležnih sa grejanjem.

Razlozi pokretanja teme: Saopštenje za javnost Veća SSO Bor – vidi

Saopstenje za javnost

Oni koji preko ovog i drugih blogova prate šta radi i kako funkcioniše lokalna samouprava i RTB u Boru shvatiće da je građanima Bora „dogorelo“ do nokata i da nisu spremni da trpe da ih ni lokalna ni vrhovna vlast više vuku za nos raznim lažnim obećanjima.

Ovaj protest bez obzira koliko mu građana Bora bude prisustvovalo i kako se bude završio svakako će biti pouka svima ostalima da je ćutanje izgubilo svoju zlatnu podlogu i da strpljenje više nema obeležje spasenja.

Došlo je vreme da se uvedu neki drugačiji standardi koji će podrazumevati da se na odgovorna mesta ne kandiduju više kadrovi pod uticajem tajkuna i vladara iz senke. O budućim kandidatima pre izbora i postavljenja mora da se  javno raspravlja, da im biografija bude dostupna na uvid javnosti, da se vidi ko su oni, kakva im je stručnost, gde su i šta su pre toga radili, kakva im je imovinska karta bila pre i nakon obavljenih prethodnih funkcija i zaduženja, kakvo im je psihičko i mentalno zdravlje, da li su i zbog čega bili osuđivani ili su im bili vođeni krivični postupci, itd.

Zato svi koji mogu treba svojim prisustvom da podrže zakazani protest a oni koji to ne mogu lično mogu to putem komentara na ovaj članak na ovom blogu ili putem komentara na tekstove sa sličnim sadržajima na drugim blogovima ili direktno telefonom preko broja 030/423-470 organizatora protesta.

Slobodan Radulović

 

U vezi stila rada organa Državne bezbednosti Republike Srbije pre 5.10.2000. u pogledu obračuna sa političkim protivnicima režima Miloševića, kao i nakon 5.10.2000. na ovom blogu je već bilo reči – vidi

Milošević sa vrhom DB-a dogovarao ubistva političkih protivnika

Kad država nije država

O radu Policijske uprave u Boru nakon 5.10.2000. iz ličnog iskustva javnosti nudim na uvid i prosuđivanje sledeće činjenice i dokumenta:

I. Iskustva sa radom u MZ Novo Selište u Boru.
Tokom obavljanja funkcije predsednika Saveta MZ Novo Selište u Boru, ubrzo po izboru
za predsednika Saveta MZ Novo Selište, a po lažnoj prijavi sekretarice MZ (kadar SPS-a),
Policijska uprava iz Bora je poslala Vladana Radojkovića i još jednog inspektora za privredni kriminal da sakupe dokaze o mom nezakonitom obavljanju navedene funkcije ali ni posle skoro mesec dana „češljanja“ kompletne dokumentacije MZ, navedeni inspektori MUP-a Bor protiv mene nisu pronašli ništa ali su protiv navedene sekretarice pronašli da je falsifikovala neku pisanu ispravu i onda su radi zataškavanja ove svoje blamaže navodno njoj podneli neku prekršajnu prijavu što je kasnije zataškano njenim premeštajem u drugu mesnu zajednicu. Takođe, kada je za vreme sednice Saveta MZ izvršena provalna krađa u službenoj prostoriji i iz nje ukraden moj mobilni telefon i lična imovina sekretarice MZ, Policijska ekipa koja je izašla na uviđaj odbila je da radi obezbeđenja dokaza izvrši snimanje otisaka prstiju i tragova patika na prozoru prostorije koji su bili vidljivi i golim okom.
Zahvaljujući navedenom propustu policija nije mogla odmah da pronađe izvršioca sve dok im na mogućeg izvršioca nisam ukazao posebnim pismenim dopisom – vidi Zahtev MZ br. 207 od 26.11.2001..doc

Pošto je istraga policije „tapkala u mestu“ u vezi pronalaženja lica kome je kradljivac prodao moj mobilni telefon i pošto sam ja o tome imao privatne informacije iste sam dostavio službeno Policijskoj upravi Bor ali telefon mi i pored toga nije bio vraćen – vidi

Informacija MZ br. 210 od 03.12.2001..doc
Nakon navedenog neuspeha policije da mi pronađe nezakonito poslovanje i odbijanja da mi vrati ukradeni mobilni telefon, sa policijskom upravom u Boru imao sam problema i zbog odbijanja policije da spreči besplatno i nenamensko korišćenje Stadiona za male sportove – vidi Zahtev MZ br. 119 od 13.09.2002..doc
Ponovljeni zahtev MZ br. 143 od 22.10.2002..doc

Umesto postupanja po navedenim zahtevima MZ Novo Selište Policijska uprava iz Bora je organizovala da budem pozvan na tzv. „informativni razgovor“, navodno na osnovu neke anonimne krivične prijave protiv mene na šta se nisam odazvao pošto je bilo očigledno da se radi o nameštaljki – vidi

Poziv od 06.11.2002..doc
Odgovor br. 147 od 06.11.2002..doc

II. Iskustva sa radom u sindikatu.

Nakon 5.10.2000. kao tekovinu tzv. „Demokratskih promena“ radnici Instituta za bakar iz Bora dobili su za vršioca dužnosti direktora Vlastimira Trujića iz Opštinskog odbora Demokratske stranke iz Bora. Ubrzo po imenovanju Vlastimira Trujića za vršioca dužnosti direktora Instituta za bakar članovi sindikata „Nezavisnost“ su otkrili da on vrši prikrivanje nezakonitih postupanja prethodnog direktora Nedeljka Magdalinovića koji je bio politički kadar Opštinskog odbora SPS-a iz Bora i istovremeno je obavljao funkciju direktora Instituta za bakar (primao platu bez potpisanog ugovora o radu sa Upravnim odborom Instituta za bakar) i funkciju Dekana Tehničkog fakulteta u Boru. Tokom svog mandata na funkciji direktora u Institutu za bakar Nedeljko Magdalinović je vršio utaju poreza na zarade radnika i plaćao privilegovane radnike u Beogradu na osnovu fiktivnih Ugovora o radu za nepostojeća radna mesta u nepostojećoj firmi Inženjering koja je prethodno, na osnovu odluke Upravnog odbora Instituta za bakar Bor, bila ugašena Rešenjem Privrednog suda iz Zaječara. Pored toga Nedeljko Magdalinović je, pod sumnjivim zakonskim okolnostima, sklapao i ugovore o delu sa penzionisanim radnicima.
Trujić Vlastimir je po imenovanju za vršioca dužnosti u Institutu za bakar nastojao da prikrije neke sumnjive radnje svog prethodnika Nedeljka Magdalinovića tako što je i sam nastavio sa utajama poreza na zarade radnika, plaćanje privilegovanih radnika u Beogradu po osnovu fiktivnih ugovora o radu za nepostojeća radna mesta u nepostojećoj firmi i sklapanje Ugovora o delu sa penzionisanim radnicima. Zbog navedenih radnji Magdalinovića i Trujića anonimno lice i sindikat su protiv njih neuspešno podnosili prijave Državnom Tužilaštvu i Policijskoj upravi u Boru-vidi

Prijava od 22.02.2002..doc
Prijava od 23.04.2002..doc

O reagovanju Tužilaštva bilo je reči u prethodnom članku na ovom blogu. Policijska uprava je u početku vršila proveru prijavljenih nezakonitosti u Institutu za bakar i protiv nekih prekršilaca zakona je i sama podnela bezuspešne prijave – vidi

Obavestenje od 05.09.2001..doc
Obavestenje od 01.03.2002..doc
Obavestenje od 01.04.2002..doc
Obavestenje od 02.07.2002..doc

Umesto procesuiranja navedenih prijava protiv prekršilaca zakona iz Instituta za bakar došlo je do političke sprege između Trujića i policijske uprave u Boru radi njihove saradnje u zajedničkom progonu mene (Trujić me nezakonito otpustio sa posla bez isplate zaostalih zarada i bez uplate zaostalih poreza i doprinosa zbog mog svedočenja u krivičnim istragama protiv njega a inspektor MUP-a Bor Vladan Radojković sa još jednim inspektorom su pred svedocima: Avramović Zoranom, Draganom Štrpcem i Zvonimirom Spajićem, u ulici Moše Pijade – preko puta bivše Borske banke AD Bor, pokušali moje prinudno privođenje na tobožnji „informativni razgovor“ na osnovu lažne Trujićeve prijave da sam ga ja lažno prijavljivao – od hapšenja i privođenja odbranio me Zoran Avramović) – vidi

Poziv od 08.06.2004..doc
Zahtev od 09.06.2004..doc
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

U vezi stila rada državnog tužilaštva u  Boru na ovom blogu je već bilo
reči – vidi

OĆE KAKI-NEĆE KAKI-treći deo

U prilogu javnosti nudim na uvid i prosuđivanje dokumenta koja su bezuspešno nuđena na nadležnost državnog tužilaštva:


Prijava od 22.09.2000.
Prijava od 05.02.2001.

Prijava od 20.02.2001.
Prijava od 26.04.2001.

Prijava od 09.10.2001.
Prijava od 10.11.2001.
Prijava od 05.02.2002.

Prijava od 08.04.2002.
Prijava od 30.05.2002.
Prijava od 07.06.2002.

Prijava 20.06.2002.
Prijava od 10.09.2002.


Prijava od 07.10.2002.


Prijava od 12.12.2002.

Prijava od 28.02.2003.

Prijava od 28.03.2003..doc


Prijava od 15.04.2003.
Prijava od 18.07.2003.


Prijava od 07.08.2003.
Prijava od 15.09.2003.

Prijava od 17.09.2003.

Prijava od 25.09.2003.

Prijava od 05.11.2003.

Prijava od 05.12.2003.

Prijava od 11.05.2004.

Prijava od 11.06.2004.

Prijava od 18.07.2005..doc
Prijava od 13.04.2007..doc
Prijava 06-05-07-03.05.2007..doc

Prijava od 07.05.2007..doc

Prijava od 30.07.2007..doc
Prijava od 05.10.2007..doc
Prijava od 01.02.2008..doc

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Kako izgleda pravda po presudi Opštinskog suda Bor nakon pet-šest odlaganja i odugovlačenja sudskog postupka protiv maloletnih izvršioca preko 90 krivičnih dela krađe od kojih je krađa mog mobilnog telefona izvršena namenski po narudžbini „borskog političkog podzemlja“, jer sam prethodno morao da borskom MUP-u i pored prijave ja pomognem u otkrivanju lopova, tako što sam ja pronašao lopova ukradenog telefona jer nisu hteli da izvrše obezbeđenje dokaza provalne krađe u MZ Novo Selište (odbili su uzimanje golim okom vidljivih otisaka prstiju i tragova patika na prozoru), a ukradeni telefon mi nisu vratili iako sam pronašao njegovog kupca niti mi je isti bio vraćen tokom ili nakon sudskog postupka, jer umesto toga sam po Rešenju suda upućen na građansku parnicu sa besposlenim maloletnim kriminalcem od koje sam ja, pri takvom stanju stvari, morao odustati.

Posebno skrećem pažnju da je sudski postupak vodila i Rešenje donela Danijela Popović, sudija Opštinskog suda Bor, koja se kasnije „proslavila“ u još nekim jalovim sudskim postupcima za zaštitu mojih prava pred Opštinskim sudom Bor u vezi naplate naknade štete zbog nezakonitog otkaza bez isplate zaostalih zarada i bez uplate poreza i doprinosa .

Rešenje Km-51-02 od 31.12.2002.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT

Tema: Lezi hlebu da te jedem

Razlozi pokretanja teme: Odomaćena praksa da se u Boru pojedincima omogućuje lagodno ponašanje na radnim mestima.

U sklopu mnogih naopako shvaćenih i u praksi primenjenih „demokratskih tekovina“ u Boru (verovatno i u celoj Srbiji), u početku pod izgovorom Sankcija ujedinjenih nacija, odomaćile su  se u primeni zloupotrebe radnog mesta i anganžovanja na njemu, uz diskrecionu saglasnost nekog službenog lica u nekoj firmi.

Za vreme Sankcija ujedinjenih nacija uz takvu diskrecionu pomoć svog rukovodioca mogli ste da dobijete godinu dana plaćenog odsustva na teret firme (75 % od plate) i da to vreme provodite na radu u svom domaćinstvu ili čak u inostranstvu, negde na školovanju, na turističkim putovanjima ili kako god vam to drugačije odgovaralo.

Ovih dana ponovo je aktuelizovana ova tema kroz toleranciju lažnih bolovanja ali i kroz činjenicu da se nekima u prošlosti ali  i danas omogućuje da u firmi zauzimaju fiktivna radna mesta a da radno vreme provode više na drugim mestima nego na radnom mestu.

Kako je to izgledalo u praksi za BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT svedoči kazivanje Jovanović Jugoslava (vlasnika poznatog borskog bloga www.borskainicijativa.com):

„Koliko su bitni oni koji ne rade, a primaju plate, još su bitniji oni koji im to omogućavaju!
Tiče se bivšeg finansijskog rukovodioca “Ishrane”, zatim je i dug period bila na mestu direktora “Ugostiteljstva”, a pre nekoliko meseci primljena je u opštinsku upravu, na ko zna koje poslove? Čak je postojala solucija da bude načelnik za finansije.
Radi se o Živani Tutorić, koja je u Ishrani svog oca vodila kao radnika, a koji nije znao ni gde mu se nalazi firma, jer nikada u njoj nije bio, a kamoli radio. Nakon ovoga dobija krivičnu prijavu, ali je urbzo 2001. godine uz pomoć Dragana Strilića i Vukomana Vranića postala direktor Ugostiteljstva u Boru, gde je imala “saradnju” sa Nenadom Ašaninom i prijavlijvala je veći broj izbeglica od realnog, što je značilo i razduživanje veće količine namirnica, ali i veći priliv sredstava iz komesarijata za izbeglice. Zbog ovoga ponovo dobija krivičnu prijavu 2006. godine, ali ovog puta od komesarijata za izbegla i raseljena lica. Nakon privatizacije Ugostiteljstva dobija otkaz, ali ponovo u pomoć priskače stari prijatelj Strilić, koji je uglavljuje u opštinsku upravu i umalo na mesto načelnika za finansije. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera avanzovanja uz podršku političkih moćnika.“

Navedeno svedočenje opisuje konkretne primere ko i kako je to radio i jasno je da su svi akteri iz toga izvlačili neke lične koristi.

Naravno, ima mnogo onih koji će nekom službenom licu ponuditi „šefovsku potrošačku korpu“* da bi ostvarili svoj lični interes, ali država mora da bude ta koja će sprečiti da na službene položaje u firmama i državnim strukturama budu imenovana službena lica koja ne mogu odoleti čarima „šefovske potrošačke korpe“.

* šefovska potrošačka korpa-sinonim za podmićivanje nekog službenog lica radi ostvarivanja nekog ličnog interesa suprotnog zakonima i moralu demokratske države.

Slobodan Radulović

BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT

Tema: Politička tračarenja?

Razlozi za pokretanje teme:

Vest da se odbornik SPS-a u Skupštini Opštine Bor Dragan Žikić bavio ucenama i lažima, možda i švaleracijom.

Već odavno smo navikli da se u predizbornim kampanjama politički protivnici međusobno verbalno vređaju i jedni o drugima iznose „prljav veš“ u javnost bez ikakvih potkrepljujućih pisanih dokaza ili da bar u svojstvu svedoka takve izjave daju pod zakletvom.

Takvu praksu je ponovio ovih dana Saša Mirković-menadžer i član pokreta Boška Ničića „Živim za Krajinu“ tako što je u negativnom kontekstu „ocrnio“ odbornika SPS-a Dragana Žikića kao lažova, večitog zamenika predsednika opštine, ličnosti bez autoriteta koja se bavila ucenama, da je u svojstvu potpresednika opštine potpisivao divlje ture i štetne fakture, kao i višemilionske ugovore, da nije hteo da se saglasi za 1,5 miliona dinara za grejanje i sanaciju krovova dečjih vrtića, da je uzimao dečji dodatak iako su mu deca velika, da bi pošteni ljudi trebalo da se zapitaju i o švalerskim radnjama Žikića

Nakon ovakvog javnog istupa jednog političkog menadžera mimo predizborne kampanje (nisu raspisani vanredni izbori za odbornike SO Bor) nameće se logično pitanje: kako će na sve navedeno reagovati sam Dragan Žikić, njegova odbornička grupa u SO Bor, SPS, a naročito državni organi jer na osnovu onoga što je izneto bar jedan od navedenih aktera trebao bi da bude uhapšen i procesuiran, a obzirom da su jedno vreme zajedno rukovodili u Opštinskim organima, možda obojica, što bi verovatno bila neka pravda, jer ako je tačno sve ono što je rečeno Dragan Žikić bi trebao da odgovara za eventualno učinjene nezakonite radnje a Saša Mirković zato što to nije blagovremeno prijavio državnim organima, a možda i saučesništvo. Ovo je dobar povod da državni organi počnu sa raskidom sprege politike, kriminala i pravosuđa. Da li će biti tako videćemo.

Slobodan Radulović

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 31 drugom pratiocu