Već je celom svetu poznato da su građani Srbije postali nebeski narod. Oslanjajući se valjda na takvo uverenje, a suočen sa činjenicom da Srbija u uslovima vanrednog stanja ne može efikasno da se nosi sa teškim posledicama, zbog velikih snežnih padavina i niskih temperatura, predsednik Republike Boris Tadić je izjavio:

„Nema panike, biće bolje.

Od tvrdog smo materijala napravljeni, Srbija će da izdrži.

Ove istorijske reči predsednika Tadića, kao da su bile neformalni tender nekim lokalnim funkcionerima  za dokazivanje predsednikovih reči u praksi.

U oštroj konkurenciji, čast i dokazivanje izdržljivosti u praksi pripala je žiteljima Bora.

Tim povodom neki dežurni kritičari bi to odmah pripisali političkim vezama između klanova borske lokalne samouprave i nosilaca državnih ovlašćenja. Ali nije tako. Po pitanju izdržljivosti žitelji Bora su se već mnogo ranije afirmisali.

Istorijat početka takve afirmacije vezuje se još za eksploataciju rude bakra od strane Francuza pre drugog svetskog rata. U to vreme Bor je bio neemancipovana seoska sredina čiji žitelji nisu imali naviku da trpe posledice ekološkog genocida. Zbog toga su se pobunili, ali je buna bila ugušena tako što je od strane tadašnje žandarmerije ubijeno nekoliko najžustrijih bundžija.

Nakon Francuza u drugom svetskom ratu borske rudnike su eksploatisali Nemci. Bunili bi se i tada žitelji Bora, ali je okupacijska vlast nametnula stroga okupacijska pravila po kojima je za slučaj stradanja jednog okupatorskog predstavnika zaprećeno streljanje 100 nevinih žitelja.

Iz navedenih situacija svi su izvukli neke pouke.

Tako naprimer, i Francuzi i Nemci nisu smeli da koriste bogato rudno telo „H“, koje je, sem mnogo bakra i zlata, sadržalo i mnogo arsena i drugih teških otrova.

Žitelji Bora nisu više smeli da se bune, jer je smrt od trovanja bila sporija od smrti zbog pobune, tako da su bili prinuđeni da trpe. Vremenom to im je prešlo u naviku.

Vlast je zahvaljujući takvim okolnostima mirno i bez većih ekcesa iskoristila veliko bogatstvo u bakru i zlatu iz rudnog tela „H“.

Da bi žiteljima Bora održali kondiciju u izdržljivosti vlast je u centru grada izgradila Topionicu u kojoj se povremeno tope otrovni koncentrati. Najveći test izdržljivosti žitelji Bora su imali tokom 1989. godine kada su u Boru prerađivani koncentrati sa visokim sadržajem žive, arsena, kadmijuma, olova, a zbog potrebe finansijskih sredstava potrebnih za nastupajuće ratne poduhvate, testirana je izdržljivost žitelja Bora i na nukleide prirodnog i veštačkog porekla (zli jezici tvrde da je tadašnja vlast na tom biznisu zaradila oko 2 milijarde dolara).

Iz navedenog vidi se da građani Bora kandidaturu za test izdržljivosti nisu dobili preko veze, već na osnovu istorijskih zasluga.

Čast za organizaciju dokazivanja izdržljivosti građana Bora pripala je JKP Toplana, koja je zbog poklonjenog kotla građanima Beograda nakon završenog bombardovanja bila prinuđena da u kontinuitetu sprovodi testove izdržljivosti građana Bora na hladnoću u stanovima.

Sticajem povoljnih vremenskih okolnosti ove godine Toplani Bor se ukazala prilika i čast da testira izdržljivost građana Bora u ekstremnim uslovima.

Kao sponzori organizacije sprovođenja testa uključili su se neki predstavnici lokalne samouprave i TV Bor.

Nakon petodnevnog testiranja utvrđeno je da su žitelji Bora izdržali, čime su potvrđene reči predsednika Srbije u vezi izdržljivosti.

Tako, građani Bora mogu biti ponosni, jer su još jednom dokazali da su napravljeni od tvrdog materjala specijalne vrste. Ova činjenica je utoliko značajnija, ako se zna da pri niskim temperaturama stradaju mnogi materjali, za koje se do ovog testa smatralo da spadaju u grupu izdržljivih.

Za uspeh testa velike zasluge ima TV Bor, zato što je odolela profesionalnom iskušenju da građanima Bora saopšti da je u pitanju testiranje njihove izdržljivosti. Umesto toga TV Bor je građane obavestila da su im stanovi hladni zbog „ujednačenog grejanja“, pod kojom se tajnom poslovnom šifrom Toplane vodio navedeni eksperiment.

Predstavnici lokalne samouprave zaslužni su za uspešno testiranje izdržljivosti građana Bora, zato što Toplanu nisu sprečili da umesto ugljem kotlove loži ugljenom jalovinom, a nakon testa obezbedili su dovoljne količine uglja iz Bosne i Kolubare, tako da Toplana sada ima šta da ubacuje u kotlove kad su temperature u minusu.

Naime, tokom testiranja pokazalo se da ugljena jalovina, i pored povoljne cene na tržištu i sadržaja uglja od preko 2%, u vreme niskih temperatura, zbog bogatog sadržaja peska i gline, sklona je kvašenju i zamrzavanju, te u slučaju upotrebe pri takvim uslovima izaziva havarije kotlova, što je prilikom testiranja uspešno demonstrirano.

Pored uspešnog testiranja izdržljivosti građana Bora na niske temperature, koalicioni naučni kadar Toplane i lokalne samouprave došao je i do novih revolucionarnih otkrića:

  1. Ugljena jalovina nema dovoljnu kaloričnu moć za proizvodnju viška toplotne energije. Naime, sadržaj uglja u jalovini mora da bude iznad 70% da bi se, pored zagrevanja jalovine zagrejao i kotao sa vodom.
  2. Ugjlena jalovina nije podobna za proizvodnju toplotne energije zato što sadrži velike količine gline i peska, koje imaju sklonost da apsorbuju veliku količinu vode, za čije se isparavanje troši velika količina toplote, koja se mora obezbediti dodavanjem ugljeva visoke kalorične moći.
  3. Ne preporučuje se građanima da svoje peći i kotlove lože ugljenom jalovinom zbog opasnosti od havarija. Opasnost od havarija nepobitno je dokazana tokom obavljenog eksperimenta u kotlovima Toplane Bor.
  4. Da bi se iskoristile velike rezerve nabavljene ugljene jalovine Toplana Bor mora im dodavati visoki procenat kvalitetnih ugljeva, što u mnogome poskupljuje proizvodnju toplotne energije, tako da je neminovno povećanje cena grejanja.

Testiranje izdržao: Slobodan Radulović