U Srbiji vlada opšte mišljenje da Zdrav Razum imaju svi oni koji se ne nalaze u nekoj ludnici, pa čak i većina pacijenata u ludnicama. Uobičajeno je da se izraz „Zdrav Razum“ u celom svetu koristi za pravdanje ispravnosti sasvim normalnog mišljenja ili odluka.
Ali nakon ovih desetak godina tranzicije, kada se sagledaju njeni rezultati stiče se utisak da su vlast u Srbiji i dobar deo državljana Srbije postali jedna velika ožalošćena porodica, zato što ih je, nakon desetogodišnje Tranzicione bolesti, napustio njihov najbolji prijatelj – Zdrav Razum.
Tim povodom, usuđujem se da u ovoj besedi, u svoje lično ime, odam poštu, našem voljenom i nikad prežaljenom prijatelju Zdravom Razumu, koji nam je bio životna vodilja svih ovih godina.
O pokojnom Zdravom Razumu mogu reći sledeće:

Niko ne zna koliko je bio star, obzirom da je njegova krštenica davno izgubljena zbog preterane birokratsko-crvene brige da se svima obezbedi sve u skladu sa njihovim potrebama i neuspelom pokušaju da se to nadoknadi od njihovih sposobnosti.
Pokojni Zdrav Razum biće zapamćen po tome što se striktno držao dragocenih saveta naših važnih drugova i drugarica. Zahvaljujući tome, uvek je znao kako i kada se treba skloniti od nevolje, zašto su neki drugovi ugrabili i po dve ili više sreće, a znao je i da život nije bio fer prema onima koji nisu ugrabili ništa, zato što nisu slušali blagovremene savete i upozorenja naših važnih drugova.
Pokojni Zdrav Razum je živeo po jednostavnim ekonomskim pravilima, jer nije trošio više nego što je zarađivao, a kredite je uzimao samo pre, a nikako posle Tranzicije.
Zdravlje pokojnog Zdravog Razuma počelo je da se urušava kada su uvedene dobro smišljene državne regulative sa duplim standardima, jer sa svojim dugogodišnjim navikama nije mogao da shvati da neko može da postane vlasnik neke firme za 1-3 evra, da nakon toga može da radnicima godinama ne isplaćuje zarade, a državi ne uplaćuje porez i doprinose.

Zdrav Razum je bio potpuno zbunjen i dezorijentisan, kada je od predsednika države saznao da u državi funkcioniše sprega politike, kriminala i pravosuđa. Sa velikim umnim naporom pokušavao je da shvati kako to država štiti ljudska prava onima koji zbog neisplaćenih zarada sebi seku prste, vezuju se za šine, spaljuju se ili skaču sa višespratnica.
Pokojni Zdrav Razum je izgubio želju za životom kada je, na osnovu zvaničnih državnih izveštaja saznao da u državi funkcionišu razne Mafije, među kojima čak i Crkvena Mafija, jer kao i većina građana verovao je do tada da su crkveni poslenici božji službenici na zemlji i da svojim skromnim i smernim postupcima u ovozemaljskom životu treba da pruže primer vernicima a ne da se voze u luksuznim automobilima, da žive u luksuznim eparhijama, da se odaju pijanstvu i razvratu, a da sve to plaćaju od nameta za svoje usluge vernicima i harača nametnutog od države za njihove potrebe.
Neposredno pred smrt pokojni Zdrav Razum se mnogo prestrašio kada je shvatio da država posredstvom „Reformisanog pravosuđa“ nema pouzdane mehanizme da ga zaštiti od huligana, provalnika i razbojnika. Izgubio je volju za životom kada je saznao da „Reformisano pravosuđe“ neće da ga zaštiti od mogućnosti da mu Elektrodistribucija izmisli dug za struju, čak i kada ne potroši ni jedan kilovat a uredno plati taksu na brojilo, a ipak mu obustavi isporuku struje uz tvrdnju da od „Reformisanog pravosuđa“ poseduje pravosnažno Rešenje o obavezi isplate izmišljenog duga i sudskih troškova za sudski spor u kome nije ni bio učesnik, niti je od „Reformisanog pravosuđa“ bio obavešten da je takav spor uopšte vođen protiv njega.
Zdrav Razum je potpuno izgubio želju za životom kada je saznao da se sve češće dešavaju slučajevi da državna administracija može nekog da proglasi mrtvim, iako je živ, i da mu po tom osnovu ukine pravo na penziju i pravo da se služi svojim dokumentima pred „Reformisanim pravosuđem“ kako bi dokazao da još nije umro.
Na kraju da kažem da će Zdrav Razum biti ispraćen od svojih roditelja Istine i Poverenja, od ucveljene supruge Diskrecije, svog sina Logike i od svoje voljene kćeri Odgovornosti.
Nakon njegove smrti iza njega, u svojstvu trajno ožalošćenih, ostaju njegova polubraća: Nisam Ovca, Nisam Glup, Nisam Budala,  i njegove polusestre: Tražim Pravdu i Ima Boga.
Pokojnom Zdravom Razumu nek je večna slava Amin.

Oproštajnu besedu održao: ožalošćeni Slobodan Radulović

po ideji sa:

http://www.politika.rs/IN MEMORIAM – ZDRAVOG RAZUMA !! …..