Srbijom već duže vremena vlada zabluda da građani na izborima biraju sami ono što je za njih najbolje, ali takva zabluda je najopasnija po njihove stvarne interese.

Nažalost, u poslednjoj deceniji pokazalo se u praksi da Srbijom vladaju domaće “Marionetske strukture stranih sila”, a njihov osnovni zadatak je da građane Srbije odvoje od njihovih vekovnih navika, tradicija i nacionalnog identiteta. Gubitak nacionalnog identiteta pretstavlja najveći poraz jedne nacije, a sem toga, gubitak upravljačkih i vlasničkih prava nad javnom i društvenom svojinom, predstavlja tipičan primer novog oblika kolonizacije jedne male države od strane nekih velikih.

Zahvaljujući “Marionetskoj vlasti” javna i društvena svojina Srbije su se dobrim delom transformisale u privatnu, ali vlasnici te svojine postali su stranci ili isključivo oni, koji su pravo na vlasništvo kupovali lojalnošću i pokornošću toj “Marionetskoj vlasti”.

Dakle, najveća nacionalna dobra u tim prilikama postala su vlasništvo stranaca, a oni koji su prethodno njima upravljali postali su službenici stranih firmi u sopstvenoj državi.

U takvim okolnostima, marionetske vlasti se ne obaziru na ljudska prava građana.

Umesto poštovanja ljudskih prava, uz pomoć sprege politike, kriminala i pravosuđa, dozvoljena je u vidu farse, simulacija zaštite ljudskih prava, koja u praksi deklarativno funkcioniše u obliku zakonskih rešenja sa dvostrukim pravnim standardima, tako što su “Marionetske strukture” tzv. “reformisanom pravosuđu” omogućile da se u svojim pravnim i drugim odlukama, po istim pravnim stvarima, poziva na suprotstavljene zakonske odredbe iz istih zakona (doneti su zakoni sa duplim standardima), u zavisnosti od statusa stranke u postupku prema “Marionetskoj vlasti”.

Na ovaj način i tzv. “reformisano pravosuđe”  ispoljava se u praksi kao “skutonoša” stranih gazda, jer simulacijom zaštite ljudskih prava u Srbiji daje pokriće “Marionetskom režimu” da je uspostavio demokratiju u Srbiji.

Zahvaljujući takvoj simuliranoj zaštiti ljudskih prava u Srbiji, mladi ljudi, intelektualci, naučni radnici, kao i svi pošteni, vredni i  kreativni građani lišeni su motiva za stvaralaštvo, a naročito za stvaralaštvo u oblasti nauke i privrede.

Veliki centri moći tzv. “Marionetskih struktura”, finansiraju samo “podobno” naučno stvaralaštvo, kontrolišu njihove domašaje i odlučuju o primeni njigovih rezultata.

Srpske naučne laboratorije i naučni instituti počinju da nestaju kao samostalni  subjekti, već postaju ispostave centrale koja im kontroliše sve, a naročito domašaje u stvaralačkom mišljenju i radu. Ti domašaji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu zemlju i okupirani narod neće uneti seme pobune ili emancipacije.

Kolonizacija Srbije pretstavlja vekovni, trajno neostvareni projekat stranih sila još iz doba Rimskog carstva. Naime, još polovinom X veka Konstantin Porfirogenet, u spisu: „De Administrando Imperio“

kaže sledeće:

„[…] »Srbi« na jeziku Rimljana je reč koja označava »robove«, a na tom jeziku obično se rečju »serbula« označava obuću robova, a reč »tzerboulianoi« označava one koji nose jeftinu, siromašku obuću. Srbi su to ime dobili jer su postali robovi imperatora Rimljana[…]“ (Konstantin Porfirogenet,De administrando imperio,Glava trideset i druga,str. 153.).

Ta viševekovna aspiracija u porobljavanju Srbije vidi se i iz drugih istorijskih izvora na latinskom, po kojima  se reč „Srbi“ prevodila kao „Sluge, a Srbija kao „Sluganija“(Servia), ili „zemlja Sluga“

Prema tim izvorima:

“Srbi su kao Sluge dovedeni na Balkan (od strane rimskog cara Heraklija), a kao Sluge su se oformili u obliku naroda i to bezobzirno plagirajuci koga su stigli. Ako se objektivno sagleda njihov razvoj kao naroda vidi se i više nego jasno, da osim spektakularnog imena „Sluge“ ničega originalnog kao narod nemaju. Sluga su jedino što imaju, i opet tvrde da je sve pod nebeskom kapom njihovo, slugansko. Čak i današnje sluge, koje su do juče bili Bošnjaci, Hrvati, Crnogorci ne žele da se toga sećaju, jer su nastali kao narod u obliku konglomerata različitih naroda i ništa više. Tome je nesumnjiv dokaz činjenica da u čitavoj istoriji nisu bili u stanju produkovati bilo šta originalno, pa čak ni svoje ime,  jer ime „Sluge“ je univerzalno i koristi ga svaki narod na svetu da bi opisao one koji su potčinjeni nekome. Kada se uporede sa npr. Bošnjacima, koji su jedini narod u Evropi sa originalnim kulturnim spomenicima, kako je lepo već odavno zapazio M. Krleža, hvata ih neizečiva zavist i na sve načine pokušavaju pokrasti i prisvojiti ono sto nikada nije bilo njihovo, jer to je način na koji Sluge mogu jedino opstati, krađom tuđeg, prevarama i zločinom. Kada bi nekome od danasnjih Sluga dali zadatak da napiše knjigu pod naslovom „Moj pradeda nije bio Srbin“, pokušali bi na sve moguće načine da „dokažu“ da to nije istina, da su pećinski ljudi redom bili Srbi (istom revnošću kojom „dokazuju“ to isto za Bošnjake, Hrvate, Crnogorce itd…),  jer kako će biti da Srbi nisu nastali od Srba.  I to je upravo tačka iz koje potiče njihovo celokupno ludilo. Kada jednoga dana shvate da sami Srbi nisu nastali od Srba, vide će se konačno koliko su smešni, patetični i iznad svega glupi.

Nesrpski (ilirski) naziv „njihove“ države „Raška“, nesrpska (avarska) titula vladara „župan“, nesrpska vera hrišćanstvo (pokršteni od strane Nesrbina – vidi pod „Heraklije“), malo posle toga nesrpska (vizantijska) vera pravoslavlje, nesrpska (bugarska) ekavica, nesrpsko (bugarsko) pismo ćirilica, nesrpski (slavenski) jezik. Sve što praktično imaju originalno kao činilac u procesu njihovog nastanka jeste njihovo ime „Sluge“, a znamo svi koliko je to originalno ! Citava istorija Sluga govori samo o njihovim gospodarima,prvo je to bio Rim,potom Vizantija,pa Bosna, pa Turska,Pa Njemacka… U zadnjih stotinu godina Sluge su ostavljene bez gospodara,i kao takvi zapali su u masovnu psihozu,samobmanivanja i zločina.Koliko su samo ogrezli u samoobmanivanju,pokazuju brojne činjenice navedene ovdje.Npr.Sluge bezočno lažu sami sebe dan i noć da su jedini branili „hrišćansku Evropu“ od Turaka,ali nikada ih nećete čuti da govore o bici na Nikopolju gde je na jednoj strani bila vojska „hrišćanske Evrope“najjača do tada ikad skupljena,a sa druge Turci i Srbi (Sluge) i tako Turci i Srbi (Sluge) na čelu sa Stefanom Lazarevićem poklaše na Nikopolju najjaču vojsku „hrišćanske Evrope“ i to tako žestoko da se u narednih 300 godina nije oporavila.Ili,kada se lažu da je Marko Kraljević bio „najveći borac protiv Turaka“,a kraljević Marko je u stvari bio turski vezir…”

Iz navedenih izvora jasno proizilazi činjenica da su strane sile Srbiji uvek nametale “Marionetske režime”, koji su kao takvi služili interesima svojih gospodara, zbog čega je ceo srpski narod bio tretiran kao „Sluge“.

Kao zaključak može se reći da se na sledećim izborima Srbija nalazi na poslednjoj liniji odbrane od invazije, koju su joj “Marionetske vlasti” pripremile u prethodnoj deceniji.

Poseban problem na sledećim izborima građani Srbije će imati prilikom odluke za koga će glasati.

Lično smatram, da pri sadašnjem stanju stvari na političkoj sceni Srbije, kao rešavanje prethodnog izbornog pitanja, treba obavezno izaći na izbore i precrtati glasački listić i tako stvoriti uslove za izbor “Ustavotvorne skupštine”, koja bi bila sastavljena isključivo od “Nemarionetskih struktura” sa mandatom od šest meseci. Tako izabrana Ustavotvorna skupština treba da u svom mandatu pripremi zakonsku proceduru za stvarno slobodne i demokratske izbore.

Slobodan Radulović