Koliko smo puta čuli od srpskih političara lažna obećanja kako će, „kada dođu na vlast, povećati plate i penzije, kako ćemo imati bolji životni standard, povoljnije kredite za stanove, kako će smanjiti nezaposlenost i siromaštvo, da će u parlamentu biti više žena…“ Isto toliko puta smo se uverili da su naši političari lažovčine jer od svega što obećavaju, od kampanje do kampanje, malo toga ispune kada dođu na vlast! Čudno je samo kako im od tolikih laži do sada nisu porasli nosevi, a noge se skratile!

Laž je u srpskoj politici često korišćeno sredstvo u borbi za vlast. Neke izgovorene neistine će zbog svoje gnusnosti i gluposti ući u anale srpske politike. Press istražuje koje su to najveće laži naših političara, ali i kako da prepoznate kada političar obmanjuje.

Dr Tijana Mandić, klinički psiholog i profesor na FDU, kaže da političari tokom kampanji najviše lažu o sebi ne bi li se predstavili u najboljem svetlu. Zatim lažu o svetu, kao i o našem odnosu prema svetu. Jedni nas ubeđuju da smo mi zemaljski narod, a drugi da nas u svetu gledaju kao najgore bednike. Lažu i svesno i nesvesno jer misle da je u političkim igrama dozvoljeno lagati. Reč politika koriste kao pokriće za sve.

Ali nije uopšte teško provaliti političare kad lažu. Uostalom, nismo ni mi više tolike budale. Onog momenta kada počnu da nam zamazuju oči, političari recimo koriste ogroman broj nerealnih i iracionalnih rečenica. Zato kada sledeći put čujete naklapanja tipa „ja nikada nisam…“, „ja svuda…“, „mi uvek…“ i slično, budite sigurni da lažu!

– To su klasična preterivanja! Pokušavaju da se predstave kao neko ko će promeniti naš svet nabolje i da nam bez njih nema života. Laži su posledica njihovog ludila i narcisoidnosti. Prepoznaćemo da lažu ako samo logički slušamo šta govore. Osim toga, ako je verbalna komunikacija u sukobu s neverbalnom i to je znak da lažu. Kako da verujete nekome ko polumrtav govori o tome kako će uspeti da poboljša naš život – objašnjava dr Mandić.

Za izvrtanje istine često se koriste poštapalicama i sintagmama. Na taj način pričaju ono što žele da kažu a ne ono što ih novinari pitaju ili što javnost želi da zna.

Ivan Milošević, vlasnik agencije za odnose s javnošću i lobiranje „MC2″, otkriva nam da je jedna od boljih tehnika koje su koristili njegovi klijenti i zapisivanje pitanja, skidanje i stavljanje naočara, duboki uzdah – sve radnje koje im omogućavaju da razmisle pre nego što odgovore. Naročito je bitno za političara da ume da izbegne nezgodna pitanja i za to postoje razne tehnike kao što su kupovina vremena pitanjem „Na šta tačno mislite?“, dok se ne smisli dobar odgovor, ili tehnika preusmeravanja „To je odlično pitanje, ali suština je u tome…“

Socilog Jovo Bakić smatra da je političar uspešan ako ume uspešno da laže. Najbolji lažov među aktuelnim političarima je, prema njegovom mišljenju, Mlađan Dinkić.

On je u predizbornoj kampanji davao toliko lažnih obećanja da je bilo providno. Iako sam bio ubeđen da neće uspeti, Dinkić je ipak ušao u parlament, što je dokaz da je odličan lažov i da je uspeo da prevari glasače – kaže Bakić.

Ipak, javnost ima šesto čulo i birači nepogrešivo znaju kada političar laže. Laž nije samo srpski specijalitet, političari u svim zemljama na svetu pribegavaju lažima. Ali kod nas svi dobro pamte kada je Dejan Mihajlov slagao da zna ko stoji iza ubistva Zorana Đinđića. On je kasnije priznao pred sudom da je lagao i to objasnio „žarom političke borbe“. Ali nije on jedini.

– Svojevremeno je ministar Zoran Lončar na konferenciji za štampu posle sednice Vlade Srbije na pitanje novinara da li je bilo reči o „slučaju Bor-Kuprom“ u kameru odgovorio odrečno, iako imamo 400 miliona razloga da verujemo da je taj dan na sednici to bila jedna od glavnih tema. Mnogo se laže u predizbornim kampanjama. Stranka kojoj je „Stručnost ispred politike“ postavila je balerinu za ministra sporta. Stranka koja je govorila da „Život ne može da čeka“ pregovarala je preko tri meseca o novoj Vladi – podseća Milošević.

Prema njegovom ali i mišljenju mnogih stručnjaka, u proteklih godinu dana najviše se lagalo u kampanji za jedinstvenu Srbiju i Crnu Goru. Tada su zastupnici te politike govorili da će Crna Gora propasti, da će njihovi studenti biti stranci, da pacijenti neće moći da se leče u Srbiji, da tamo neće biti turista. Pa ipak, godinu dana kasnije, vidi se da ništa od toga nije bilo istina.

Ako se upitamo zašto niko od političara zbog laganja nije odgovarao, odgovor je zato što svi redom lažu. Kada bi klupko političkih laži počelo da se odmotava, verovatno bi nastupio haos. Zato u svojim lažima političari štite jedni druge.

 

NAJVEĆI POLITIČKI LAŽOVI SRBIJE

Obećanje Slobodana Miloševića da će građani Srbije imati švedski standard;

Obećanje socijalista da će u zemlji tokom devedesetih biti mir.

Izjava radikala da će hleb koštati tri dinara;

Obećanje vlasti posle 5. oktobra da će brzo doneti novi ustav, koji smo dobili tek posle šest godine;

Tvrdnje DS-a da je Neda Arnerić bila prisutna tokom glasanja za izbor guvernera NBS, iz čega se izrodila „afera Bodrum„;

Obećanje vlasti da će uhapsiti Gorana Hadžića;

Obećanje Miroljuba Labusa da će svi krivci za „šećernu aferubiti kažnjeni;

Izjava Dejana Mihajlova da je DS kriv za ubistvo premijera;

Dinkićeva tvrdnja da će prepoloviti nezaposlenost, a prodajom državnih firmi građanima podeliti akcije u vrednosti od 1000 evra;

Tvrdnja bivšeg ministra odbrane SCG Prvoslava Davinića da nije potpisao ugovor za prodaju vojne zgrade u Katanićevoj ulici;

 

Izvor informacija „Pres“ i „Blic“

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović