Napomena posetiocima ovog bloga:

Administraciji Word Pressa se neko pritužio na tekst „Vaskrs Geneksove mafije“, koji sam na ovom blogu preneo sa http://www.magazin-tabloid.com. Zbog toga mi je privremeno bila uskraćena mogućnost da objavljujem nove tekstove.

Kao preduslov za nastavak objavljivanja novih tekstova od strane Word Pressa mi je postavljen zahtev da 100% dokažem iznete navode, ili da taj tekst uklonim sa bloga – vidi mail:

од Anthony – WordPress.com<tosreports@wordpress.com>
одговори на tosreports@wordpress.com
коме: magila97@gmail.com
датум 14. октобар 2010. 19.51
наслов [WordPress #611155]: 493@bokisingl.wordpress.com
послато преко wordpress.com
Hi,
We recently received an abuse report concerning the content located at ttp://bokisingl.wordpress.com/2010/02/19/vaskrs-geneksove . You will need to prove, 100% and absolutely, all allegations contained within this content (and add these to the content) – or simply remove the post entirely. Thank you for your cooperation in this matter.–
Anthony
WordPress.com

Izabrao sam ovu drugu mogućnost, jer ako nadležni državni organi neće da dokažu da su Srbiju opljačkale i uništile razne mafije, zašto bih to ja radio? Na ovom blogu sam izneo čitav niz dokaza o raznim pljačkama ali to državne organe Srbije nije zanimalo.

Iz navedenih razloga sam članak koji sledi objavio na svom drugom blogu sa koga ga sada prenosim na ovaj blog. Izvinjavam se posetiocima ovog bloga zbog ovolike pauze u objavljivanju novih tekstova.

KAKO U SRBIJI NASTAJU HULIGANI

Huliganstvo je termin koji opisuje ponašanje koje krši pravila društvenih normi, bontona, zakona i predstavlja opšte destruktivno ponašanje. Huligana i huliganskog postupanja ima u svim zemljama na svetu, ali se svaka država trudi da brojnost takve populacije svede na podnošljivu meru.

Ono po čemu se Srbija razlikuje od drugih država u svetu jeste podsticanje stvaranja sve većeg broja huligana.

A kako se to radi u Srbiji?

Tako što je uz pomoć državnih struktura izvršena pljačkaška privatizacija državne i društvene imovine u korist tzv. “kontraverznih” domaćih i stranih biznismena, kojima je omogućeno da sumnjivim kapitalom i često pod “misterioznim” okolnostima privatizuju imovinu preduzeća koju su stvorili srpski građani, često putem samodoprinosa i svojim minulim radom u tim firmama.

Nakon pljačkaške privatizacije uz pomoć i logistiku državnih struktura (stečajni upravnici, stečajne sudije, tužilaštva, sudovi, inspekcijske službe i policija) omogućeno je “vlasnicima” da beskrupulozno izrabljuju radnike, tako što su im umanjivane zarade, vršene neredovne isplate zarada, vršene utaje poreza, doprinosa i penziono – invalidskog osiguranja, vršen mobbing i prekomerna otpuštanja po raznim osnovima, a država je zbog sprege politike, kriminala i korupcije zatajila u funkcionisanju svojih institucija, zbog čega je izostala pravna zaštita obespravljenima. Tako se desilo da za period od nekoliko godina Srbija dobije veliki broj nezaposlenih ljudi, koji su u paketu sa svojim porodicama “preko noći” postali socijalni slučajevi i psihički hendikepirane osobe. Kao takvi oni su krivicom države postali balast za tu državu, koja je ostala gluva i slepa za njihove probleme. U takvoj beznadežnoj situaciji neki od obespravljenih su počeli da se za svoja prava bore protestima i štrajkovima, ali su na taj način takvoj državi postali državni neprijatelji. U očajanju i beznađu neki od njih su sekli prste, vezivali se za šine i vršili samoubistva, a bahati i nehumani vlastodršci su takve proglasili neuravnoteženim osobama. Oni mlađi i hrabriji u postojećim uslovima počeli su da mrze takvu državu i svoj gnev i protest protiv takve države počeli su da ispoljavaju uništavanjem prvenstveno državne ali, nažalost, i privatne imovine, a u poslednjih par godina svoj protest su radikalizovali kroz rat sa policijom, koja štiti takvu državu i takve vlastodršce. Za takav rat sa policijom ti gnevni mladi ljudi, kojima je država svojim postupcima oduzela svaku nadu i perspektivu da se zaposle i da za pošten rad primaju poštenu zaradu od koje bi mogli da podižu svoje potomstvo, sve češće koriste bilo kakve javne manifestacije i skupove (protesti, štrajkovi, muzičke i sportske predstave) da bi sa državnim obezbeđenjem zametnuli kavgu u nadi da će pobedom nad organima državne zaštite srušiti takvu državu koja im je postala najveći neprijatelj. U takvoj svojoj neravnopravnoj borbi ti mladi i hrabri ljudi, poput Robin Huda ili Zoroa osvetnika, među sve većim brojem obespravljenih građana Srbije stiču sve veću podršku i popularnost i samo je pitanje vremena kada će sadašnji vlastodršci biti poraženi i srušeni sa vlasti, kao što se to desilo svojevremeno Miloševićevom režimu, koji su srušili “huligani” koje je stvorila njegova vlast.  Za ostvarenje takvog cilja potrebno im je samo malo mudrije postupanje.

preuzeto sa: http://skupstinastanara.wordpress.com/2010/10/11/kako-u-srbiji-nastaju-vandali/

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović