U prethodnim člancima navedeni su podaci o nedovoljno iskorišćenim resursima Srbije. Takođe, u serijalu pod naslovom „KAD ZAIGRA MEČKA“ opisani su spoljni razlozi, koji su bili od uticaja da Srbija zapadne u veliku finansijsku krizu kroz pljačkašku privatizaciju sprovedenu uz pomoć srpskih struktura vlasti.

Upravo lakoća sa kojom strane državne strukture utiču na srpske strukture vlasti inspirisala me je da u ovom članku opišem osnovni unutrašnji razlog zbog koga je Srbija zapala u toliku krizu.

Dakle, kao osnovni razlog tolike srpske propasti vidim u nedovoljnoj prosvećenosti srpskog naroda.

A šta je to prosvećenost?

Prosvećenost je hrabrost da se služiš svojim razumom.

Naime, još tokom 18. veka ideje o razumu kao izvoru sposobnosti da samostalno znamo šta je istinito, postaju šire prihvaćene. Zahvaljujući tim idejama javlja se pokret koji je dobio naziv PROSVETITELJSTVO.

Kakva je to prosvetiteljska ideologija?

Prosvetitelji su videli da se nauka brzo razvija i da će, ukoliko joj ništa ne bude stajalo na putu, uskoro uslediti nova i nova saznanja o prirodi. Prepreka tom razvitku mogu biti samo ukorenjene predrasude, tj. sklonost ljudi da se, zatvorena duha, pridržavaju već usvojenih mišljenja čak i kada su ona pogrešna. Za prosvetitelje je glavni greh bio ne biti otvorena duha za nova saznanja.

Prosvetitelji su smatrali da bi napredak ljudskih znanja bio mnogo brži ako bi se ljudski rod oslobodio uverenja da na prirodu i ljude utiču transcendentne (natprirodne) sile i da Božija volja, a ne prirodni zakon i volja ljudi, određuje ljudski život do najsitnijih detalja. Ako je tačno da se Bog ne meša u ljudski život, kao što je mislio Spinoza ili da je znanje o njegovim namerama nemoguće, onda je pozivanje na božiju volju samo paravan za interese samozvanih božijih predstavnika na zemlji. Zbog toga Volter  veruje u deizam, tj. stanovište po kome je Bog stvorio zemlju, ali se posle toga ne meša u ljudski život koji je ostavljen samim ljudima da ga urede. Ljudi će mnogo manje biti podložni manipulaciji koja učvršćuje njihove predrasude i neprijateljstva, ako se potrude da upoznaju prirodu i sebe kao deo prirode, tumačeći je uvek iz nje same, preko zakona koji deluju u njoj.

U etici i politici, prosvetitelji su se snažno suprostavljali bilo kakvom obliku pravne nejednakosti među ljudima, a zalagali su se za slobodu mišljenja i štampe, kao i za versku toleranciju, i uopšte za sve ono što su smatrali da je „razumno“. Oblik vlasti se po njima može opravdati samo pred sudom ljudi kojima se vlada, odnosno oni treba da svojom voljom pristanu na to, prosudivši razumno o postupcima vlasti i društvenom uređenju. Tako je društvo, umesto trajnih i nepromenljivih osnova u tradiciji i veri, zasnovano na promenljivoj saglasnosti ljudi.

Na taj način je postavljena osnova za Francusku revoluciju, koja je bila veliki preokret u istoriji Evrope. Francuska revolucija imala je dvojnu prirodu. Sa jedne strane, ona je ostvarila neke prosvetiteljske ideje (npr. pravnu jednakost), ali je sa druge, na primer toleranciju, ugrozila krajnjom netolerancijom, koju je pokazala prema protivnicima revolucije.

Osnovne prosvetiteljske ideje Dositeja Obradovica bile su:

-Knjiga je pre i iznad svega. Pisao je:“Knjige razgone mrak,sujeverja i donose svetlost znanja; one caruju,vojuju i pobeđuju.“

-Knjige treba da budu štampane na narodnom jeziku, kako bi ih razumeli i prosti seljani, jer samo tako ljudi mogu „razum svoj prosvetiti,srce poboljšati a narav ukrasiti.“

-Uvek treba težiti novom-„samo prostota i glupost zadovoljava se svagda starim.“

-Čovek u čoveku treba da gleda sebi bliskog, bez obzira na veru i zakon.

-Nesporazum i mržnja među ljudima dolaze iz prostote i neprosvećenosti ljudske, a to se može jedino knjigom i prosvećenjem uma otkloniti.

-Biblioteke i čitaonice su izvor novih prosvećenja.

-Otvarati škole i školovati i mušku i žensku decu, što je preduslov da se jedan narod potpuno prosveti.

-Podizati bolnice koje će biti čiste, svetle u zelenilu i tišini.

-Izjednačuje dobro sa korisnim i zalaže se za ono što je u skladu sa razumom i interesom naroda.

Kada bi ljudi bili neiskvareni, kada bi svaki čovek nosio na sebi odgovornost za sopstvene postupke, tada ne bi postojala potreba za pravnim sistemom koji bi represivnim merama primoravao neodgovorne pojedince na odgovorno ponašanje. Sami ljudi traže autoritet kome će pokloniti političku moć zauzvrat obezbeđene građanske sigurnosti. Kada jedan čovek maltretira drugog čoveka, tada vlast ovog prvog šalje u zatvor a ovom drugom obezbeđuje da živi bezbedno i u miru. Kao što na lokalnom planu postoji potreba da država svojom vlašću obezbedi osnovna ljudska prava svakom pojedincu, tako i na globalnom planu postoji potreba da nekakva međunarodna vlast obezbedi mir među narodima.

Iz ovakvih prosvetiteljskih shvatanja proizišle su i ideje o konceptu državnog uređenja, koje podrazumeva da umesto političkih stranaka vlast treba da formiraju esnafska udruženja po demokratskim principima, jer malo ko bi se usudio da svoju profesiju, od koje žive i on i njegova porodica, rizikuje radi politike. To bi sprečilo razne političke mahinacije poput sprege politike, kriminala i pravosuđa, jer bi esnafska udruženja za Skupštinu Srbije, shodno broju dobijenih glasova na izborima, delegirali svoje najbolje esnafske predstavnike, a Vlada bi bila sastavljena tako što bi esnafska udruženja za pojedina ministarsva delegirali najbolje stručnjake na nivou tih esnafskih udruženja. To bi, na primer, u praksi omogućilo da najbolji vojni starešina bude ministar vojske, najbolji policijski starešina bude ministar unutrašnjih poslova, najbolji profesor bude ministar prosvete, najbolji trgovac bude ministar trgovine, najbolji poljoprivrednik bude ministar poljoprivrede, najbolji pravnik bude ministar pravde itd.

Da bi se u Srbiji postavio ovakav vid vladavine potrebno je da se iz srpskog naroda iskorene posledice višedecenijskog delovanja komunističke utopije da svakome treba dati prema njegovim potrebama, a od svakoga uzeti prema njegovim sposobnostima. Posledice takve nakazne ideologije je stvorio veliki broj onih kojima treba mnogo a od njih se ne može dobiti ništa ili vrlo malo. Radi promene evoluiranog komunističkog oblika vladavine u Srbiji potrebno je da se anganžuju svi prosvetiteljski kadrovi na nivou svojih esnafskih udruženja i da, mirnim putem, od svojih predstavnika obrazuju Ustavotvornu skupštinu, koja će, za period do legalnih izbora imenovati paralelne institucije vlasti, koje će umesto stvarnog vršenja vlasti, postojećim državnim institucijama davati javne besplatne savete kako bi te državne institucije trebale da budu uređene i kakva bi pojedina rešenja trebalo primenjivati umesto postojećih vladinih rešenja. Na taj način predstavnici Ustavotvorne Skupštine i Vlade u senci pokazali bi biračima da Srbija ima alternativu umesto evoluirane komunističke vladavine.

Eto, to bi, po mom viđenju, bio najbolji način da Srbija izađe iz krize.

Od zaborava sačuvao:

Slobodan Radulović