Prosto je neverovatno koliko se u Srbiji odomaćio običaj tzv. „Ćutanja nadležnih državnih institucija“ na iznošenje frapantnih podataka o kršenju zakona.

Postavlja se pitanje zašto je to tako u Srbiji? Kao običan građanin zaključujem da je to zato da bi se linijom nezameranja sačuvao neki lični interes tih predstavnika državnih institucija, koji su svesni da bi se svojim zakonitim reagovanjem na neku nezakonitost zamerili nekom svom koalicionom partneru iz struktura vlasti ili šefu svoje stranke, jer bi takvim postupanjem još više kompromitovali i ugrozili opstanak svoje ili neke druge stranke, kao članice koalicije koja predstavlja državne strukture.

Zato je za sve njih mnogo bezbolnije da se „zavlačenjem glave u pesak“ i ignorisanjem događaja tzv. „Ćutanjem administracije“ prave da neznaju da se nešto nezakonito desilo.

Kao očigledan primer takvog postupanja su objavljene izborne mahinacije na nedavno održanim vanrednim lokalnim izborima u Boru (vidi ovde).

Naime, nekako većini učesnika tih nezakonitih izbora, umesto njihovog poništavanja i procesuiranja vinovnika izbornih mahinacija, iz različitih razloga, izgleda da odgovara da se ti izbori tretiraju kao zakoniti, ili što bi se reklo „I vuk sit i ovce na broju“.

Ali, ono što svi oni zaboravljaju i nipodaštavaju jeste činjenica da su informacije o tim izbornim mahinacijama u Boru objavljene u sredstvima informisanja i da su putem Interneta dostupne celoj svetskoj javnosti, koju niko ne može da korumpira i koju niko ne može da spreči, da na osnovu ovakvih blamaža srpskih zvaničnika i srpskih državnih institucija stekne svoje mišljenje o Srbiji, kao državi i njenim građanima, kao „ćutolozima“, koji ne osuđuju takva postupanja državnih predstavnika svojih državnih institucija.

E, pa neka se zna da ima i nas koji takva postupanja ne odobravamo i o tome ne želimo da ćutimo.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović