Moj glupi narode, da ironija bude veća
osećam se bedno ko bokserska vreća,
po kojoj svaka budala može da lupa
oh moj Bože „kako li sam bila glupa“.

Tek sad shvatih Bože da srpski se narod
promeniti na bolje nikada ne može.
Nekad je isti vampire na kolac nabijao,
a sad vidim da vampir nažalost nije dolijo.

Vraćaju se isti sve podbuli i jači,
a tu su i stari Slobini navijači,
te radnike podeliše u sindikata tri,
a bolje bi bilo da su nestali svi.
Jer od njih ima fajde samo njihov džep,
pa to vidi svako ako nije slep.

Pitam se da li sam stvarno pre godina deset
marširajući pod strahom terora i bombi,
skidala tadašnju vladajuću kliku,
misleći stvarno doći će neka bolja vremena
i neke nove poštenije političke struje,
kad ono isti samo obukli košulje druge,
umesto po pravdi i zakonu da obuču pruge.

O narode glupi ništa se promenilo nije
ovi „novi“ nam vratiše stare,
budale i dalje rade za neke bedne pare,
a neki naši ozdravljeni invalidi
silno postadoše na sve strane vredni
pa još više pustoše i kradu ovaj narod bedni.

Sad se trenutno Tadiću doček sprema
čisti se i pere sve što godinama nije
ali džaba sve te pločice sjajne i nove,
kad krik naroda iz duše Domanovića zove.

I zato rekoh sebi
dabogda slomio nogu i nek sam proklet
ako na izbore izađem opet.

Author: Mala Jelena

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović