LUSTRACIJA U LANCIMA

Većina bivših komunističkih država otvorila je dosijee o građanima koje su vodile njihove službe bezbednosti. Dosijea su otvorena u Bugarskoj (2006), Češkoj (2003), Mađarskoj (1991), Bosni (2000), Makedoniji (1998), Poljskoj (2001), Rumuniji (2005), Slovačkoj (2002), Sloveniji (2003). Samo u Srbiji to nije urađeno kako oštećeni građani Srbije ne bi saznali koje su to njihove komšije i prijatelji uz čiju su pomoć i cinkarenje slati na Goli otok, vršen im mobing i nameštani im otkazi. Zbog izostale lustracije “vladari iz senke” nad sudbinama građana Srbije i dalje nesmetano obavljaju svoj prljavi posao, jer Srbija izbegava da se suoči sa svojom nečasnom prošlošću iz doba komunističke diktature. Zašto?

Svi znamo da je služba državne bezbednosti potrebna svakoj državi. Ali kome je potrebna služba državne bezbednosti koja nije spremna da oštećenim građanima Srbije otvori svoja tajna dosijea i zašto građani Srbije treba i dalje da iz svojih budžetskih sredstava finansiraju takve službe?

Prvi i jedini korak koji je napravljen kako bi se zavirilo u tajna dosijea bio je sredinom 2001. kada je Vlada Republike Srbije donela uredbu o davanju građanima na uvid dosijea Državne bezbednosti. Povlašćeni su pogledali svoje arhive, ali ono što ih je najviše zanimalo – ko ih je cinkario, ostalo je tajna. Na kraju je Ustavni sud Srbije, 19. juna 2003. godine, ukinuo i tu uredbu, uz obrazloženje da je to neustavan akt, odnosno da se ta materija može regulisati samo zakonima.

Krajem 2006, na inicijativu SPO-a napravljen je nacrt zakona po ugledu na nemački, ali ga je radna grupa odbila. Nekadašnji šef beogradske policije Marko Nicović smatra da se otvaranje dosije neće dogoditi uskoro jer bi jedan takav korak ugrozio i doušnike i ljude koji su na čelu države. Zašto i na koji način bi ih ugrozilo otvaranje tajnih dosijea državne bezbednosti nije objašnjeno. Možda je upravo razlog za to da se ne bi otkrile okolnosti u vezi ubistva novinara Slavka Ćuruvije i otmice i ubistva Ivana Stambolića!

Neki od naših vodećih političara dok su bili u opoziciji insistirali su na otvaranju dosijea, ali sada kada su na vlasti to im apsolutno ne odgovara jer bi ih ugrozilo. Zašto ako su na vlast došli na pošten način? Ili možda su na vlast došli upravo zahvaljujući državnoj bezbednosti a ne volji građana.

A što se doušnika tiče, oni su ostajali isti. Kako su se menjale strukture u tajnim službama, novi šefovi su ih samo preuzimali – tvrdi Nicović.

Zoran Mijatović, načelnik Beogradskog centra Resora državne bezbednosti do 1998. i zamenik načelnika Resora državne bezbednosti 2001, za Press kaže da u Srbiji nema potpune demokratije ako ne otvorimo sve dosijee.

– Kada to kažem, ne mislim samo na dosijea koja vodi i Služba javne bezbednosti već i ona koje vodi Vojska. Apsolutno identično su radili i DB i Vojska tako da su vojni dosijei izuzetno bogati, kao i policijski. Ali u Srbiji, pogotovo među ljudima na vlasti, ne postoji želja ni volja da se tako nešto dogodi jer im to nije u interesu. Jer, otvaranje dosijea je vrlo složeno pitanje, to nije biblioteka u koju svako može da svrati i pročita šta ga zanima, već jasno treba da se precizira kome su dostupna i u koje svrhe mogu da se koriste – naglašava Mijatović.

Nekada visoki funkcioner Državne bezbednosti Božidar Spasić smatra da se otvaranje tajnih dosijea kako to građani očekuju nikada neće odigrati „jer bi to izazvalo neverovatne lomove u društvu“.

– Iz iskustva znam da su žene govorile protiv muževa, deca protiv očeva, kumovi protiv kumova. S obzirom na to da je služba državne bezbednosti Srbije bila najjača na prostoru bivše Jugoslavije, to znači da bi se otkrilo nekoliko hiljada tajnih agenata, od kojih su neki sada aktivni u politici i javnom životu – tvrdi Spasić.

U Srbiji se već godinama samo nagađa o tome koliko su tajne službe „naštancovale“ tajnih dosijea o građanima i drugim svojim „klijentima“, pa se, prema nekim istraživanjima, išlo u rasponu od 100.000 do 400.000 ličnosti pod obradom.

Direktor arhiva Srbije Miroslav Perišić, kome je BIA predala ukupno 64.327 dosijea, kaže da samo dosije Dragoljuba Mićunovića ima 12.000 stranica.

Spasić spada u grupu od nekoliko hiljada građana koji su imali pravo da pogledaju svoj dosije, u kome su imena ljudi koji su ga pratili bila precrtana crnim markerom.

– Dosije se čita u prisustvu jednog policajca i ne smete da ga kopirate, iznesite i pričate šta u njemu piše. To je frizirani dosije na 600 stranica, gde je bilo pisalo s kim spavam, ručam, kako živim, šta vozim. Bio sam veoma razočaran i smučilo mi se kada sam video čime su se bavili – otkriva Spasić i objašnjava:

– Svaki građanin naše zemlje koji ima dosije mora da zna da je on takozvana operativna obrada službe i da služba po svom internom zakonu prikuplja svaku informaciju o njemu, pa makar ona bila o tome da li je taj čovek izašao da kupi hleb. Da bi to saznala, policija koristi nekoliko metoda – tajno vas prisluškuje, posmatra, fotografiše, a pre svega, ima agenta koji vas „cinkari“. E, našu javnost najviše interesuje ko je cinkaroš. To će se teško otkriti, možda tek u pojedinačnim slučajevima, i to najmanje za 50 godina – zaključuje naš sagovornik.

SPO je jedina politička stranka koja se zalaže za otvaranje dosijea. Kada god smo pokrenuli tu inicijativu, nikad nismo dobili podršku drugih stranaka.

Dragan Todorović, SRS – Nama je potpuno svejedno da li će se dosijei otvarati jer, da su postojali podaci o nekom iz SRS-a, to bi odavno bilo objavljeno.

Borislav Pelević, SNS – Srpska napredna stranka zalagaće se za otvaranje tajnih dosijea. Da se vidi ko je ko.

Miloš Aligrudić, DSS – Za otvaranje tajnih dosijea potrebno je napraviti kvalitetne propise koji bi regulisali tu oblast. Ovde su se vodili dosijei o svakom, o sumnjivcima, ali i ljudima koji su bili politički nepodobni.

Vladan Batić, DHSS – DHSS je prva stranka koja je zvanično predala Skupštini zakon o otvaranju dosijea tajnih službi 2003. godine. Ali nema političke volje da se on usvoji, jer mnogo viđenijih saradnika Udbe ima u većini stranaka.

Branko Ružić, SPS – Mi nikad nismo bili prepreka otvaranju dosijea tajnih službi. Nemamo razloga da se bojimo i budemo protiv toga. Očigledno da od 5. oktobra do danas nema političke volje da se to pitanje reši.

Vesna Trivan, DS – Do zatvaranja ovog izdanja proveravala stav svoje stranke.

Izvor: Pres

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović