Potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Tanja Miščević izjavila je danas da je u EU prijavljivanje imovine javnih funkcionera jedan od osnova za ocenu vladavine prava zemalja članica i kandidata.

Miščević je rekla da je prijavljivanje imovine funkcionera obaveza prema Evropskoj uniji (EU) i da problemi u njenom ispunjavanju mogu imati negativne efekte u nacionalnom i širem okviru, ali i za pojedinca koji može biti pozvan na krivičnu odgovornost.

Ona je dodala da ne postoji evropski propis o načinu na koji se kontroliše i sprovodi borba protiv korupcije čiji je važan deo i prijavljivanje imovine javnih funkcionera i da su države članice dužne da tu kontrolu sprovode svojim nacionalnim propisima.

„Borba protiv korupcije unutar EU, a posebno novih država članica jako je važno pitanje, predstavlja ocenu vladavine prava u tim zemljama i predmet je velikih kontrola i analiza, posebno kada je na dnevnom redu izbor članova Evropske komisije“, kazala je Miščević.

Miščević je dodala da se u procesu izbora kandidata za funkcionere u evropskim institucijama kontroliše sprovođenje postupka prijavljivanja i u vreme dok su oni obavljali funkcije u svojim državama.

Prema njenim rečima, značaj tog pitanja potvrđuje i slučaj bugarske kandidatkinje za evropskog komesara Rumijane Želeve od koje su poslanici Evropskog parlamenta zahtevali da objasni glasine o neprijavljenoj imovini.

Ona je naglasila da su u postupku prijavljivanja imovine važni preciznost i ispravnost i da u slučaju Želeve problem može biti to što nije na odgovarajući način prijavila imovinu, ili ta prijava nije adekvatno stavljena na uvid javnosti.

Miščević je ukazala da Bugarska, kao i Rumunija, imaju ograničenje po ugovoru o stupanju u članstvo EU i da im može biti ograničen priliv iz različitih fondova ukoliko Evropska komisija konstatuje da postoje problemi u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

„Najgora negativna posledica za Želevu jeste da parlament ne prihvati njenu nominaciju za člana Evropske komisije, što je veliki udarac na njen kredibilitet, buduću karijeru i ostaviće duboki pečat u njenom daljem bavljenju politike“, rekla je Miščević.

Samo 458 funkcionera od oko 13.000 koliko ih je u Srbiji, predalo nam je izveštaje o imovini. A samo 113 poslanika od 250 ih je predalo do sada. Ipak, mora se uzeti u obzir i to što nisu svi organi u unutrašnjosti konstituisani – kaže za Glas predsednik Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa Slobodan Beljanski.

Koje stranke nisu podnele izveštaje?

Do kada ćete čekati onih više od deset hiljada neodgovornih?

Imaju dužnost da u roku od 15 dana od kada su imenovani na funkciju dostave podatke o imovini.

Ali, mnogi su debelo prekoračili taj rok. Šta s njima?

Prvo, nisu svi ti funkcioneri izabrani. Ima puno opština i gradova u kojima je taj postupak u toku. To se umnožava kao krugovi u vodi – čim nema osnovnih organa, onda nema ni ostalih funkcija.

Je l’ im se onda progledalo kroz prste?

Pa, njima još nije počeo da teče rok.

A šta sa onima kojima je već počeo i istekao?

KOŠTUNIČINI KRIJU KUĆE, RAČUNE, AUTOMOBILE…

Nijedan poslanik DSS-a, kao i dvojica poslanika Bošnjačke liste i jedini sa liste Albanaca nisu predali svoje imovinske karte, iako je rok istekao još 26. juna, javlja Beta. Svi poslanici NS i LDP-a ispunili su svoju zakonsku obavezu, a iz poslaničke grupe SPS-PUPS-JS samo Dušan Bajatović se „prijavio“ Odboru. U ostalim strankama – ZES, SRS, G17 plus i Mađarskoj koaliciji – pojedini poslanici su poslali prijave odboru.

Prvo ćemo pokrenuti postupke. Potom, ako ne otklone povredu zakona, a to tolerišemo i sa malim zakašnjenjem, sledi im mera nejavnog upozorenja. U njoj im se još jednom ostavlja rok da to urade, i ako ni tada ne ispune zakonsku obavezu, biće izrečena mera javnog objavljivanja povrede zakona.

I najstroža sankcija je javna opomena. U suštini, vi nemate neku moć.

Grubo rečeno, što Odbor uopšte i postoji?

Služi kao neka vrsta moralnog korektiva. Naravno da će to imati svrhu kod onih koji imaju moralni osećaj.

A šta sa onima koji ga nemaju?

To je već stvar kulture, političke i opšte. Takav je zakon, on im je to omogućio, pa ne možemo ništa drugo preduzeti.

Pa, hoće li zakon biti promenjen?

Predlagali smo da se menja, ali do toga nije došlo, jer se najavljuje sasvim nov zakon.

Utvrdili ste da su Dragan Marković Palma i Veroljub Stevanović u sukobu interesa, jer su osim gradonačelničke, zadržali i poslaničku funkciju. I šta sada?

NJima sleduju iste mere – javna opomena.

A koji je sledeći korak? U čijoj su dalje nadležnosti?

Odbora za rešavanje o sukobu interesa.

Već ste se izjasnili da su u sukobu interesa, ali Palma i Stevanović su i dalje na obe funkcije.

Još nismo izrekli meru. Moramo prvo pokrenuti postupak, a to ćemo najverovatnije učiniti na sednici sledećeg utorka. Do sada smo bili strpljivi i čekaćemo da vidimo koliko su poslanici spremni sami da povuku neke poteze.

Zašto, po vašem mišljenju, to rade? Nije li, možda, zbog poslaničkog imuniteta?

Ne mogu o tome da se izjašnjavam. Treba njih pitati koji im je motiv.

Koliko puta vam se desilo da se nasmejete kada vidite nečiju imovinsku kartu, jer se ono što piše ne poklapa sa sa onim što se na nekome vidi?

Ne možemo da znamo da li su naveli istinu ili ne, ako nemamo neke prijave ili neka druga ukazivanja koja su dovoljno uverljiva.

Nemate pravo da proveravate podatke, funkcioneri mogu da napišu šta im je volja. Čemu onda cela ta priča sa imovinskim kartama?

Ne možemo ništa da proveravamo, osim ako nam neko ne prijavi.

Hoćete li reagovati ako običan građanin prijavi?

Može svako. Ako ima osnovane sumnje u tačnost podataka, možemo da pokrenemo postupak, da dobijemo izjašnjenje funkcionera i da eventualno pomoću drugih dokaza proverimo tačnost. Predložili smo vladi na jednoj od prošlih sednica da zatraži izmene i dopune našeg zakona u dve stvari. To bi bilo relativno jednostavno, nije potrebna nikakva procedura, niti sredstva.

Kuće, kola i prihodi funkcionera nisu za javnost

U Srbiji ima 13.000 nosilaca javnih funkcija koji bi Odboru za sprečavanje sukoba interesa morali da prijave ne samo svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i svoje prihode, već i isto to i za svoje najbliže srodnike. Za dve godine tu svoju zakonsku obavezu učinilo je njih 9.000. Ali i ti podaci su za narod do sada bili službena tajna. Osim ako sam funkcioner ne odluči drugačije.

Izborna kampanja je davno okončana, zna se sastav Narodne skupštine Srbije za čijih 250 stolica je konkurisalo 3.795 ljudi iz dvadeset stranaka. Većina od njih nam je manje ili više poznata jer su se prethodnih godina, neki čak i decenija, profesionalno bavili politikom. Kao što nam je poznata i retorika stranačkih lidera koja se može svesti na: „obećavam da ću rešiti sve probleme i da ćete živeti bar duplo bolje nego do sada.

Svaki kandidat je nosio punu vreću obećanja za sve, od beba u porodilištu do stogodišnjaka, od seljaka do akademika. Ali ako nekom, kao nama, na primer, padne na pamet da pitamo: „dobro, sve je to lepo, ali da vidimo šta ti imaš u svojoj vreći“ – nastaju problemi.

Sedam dana pre poslednjih parlamentarnih izbora novinari su sproveli blic anketu o imovini prvih pet kandidata na izbornim listama iz sedam stranaka koje imaju najviše šansi da uđu u parlament: DSS-NS-dr Vojislav Koštunica, DS-Boris Tadić, SRS-dr Vojislav Šešelj, G17 plus – Mlađan Dinkić, SPO-Vuk Drašković, SPS i LDP-GSS-CDU-LSV-Čedomir Jovanović.

Svima su poslati pet istih pitanja: da navedu nekretnine u njihovom vlasništvu, da li imaju automobil i, ako imaju, da li je „mlađi“ od pet godina i skuplji od 10.000 evra, kao i da li imaju ušteđevinu i da li je ona veća od 5.000 evra. Pitani su i da li im ukupni dohodak premašuje milion dinara i da li neko od članova njihovih porodica imaju privatne firme. Pitanja su dostavljena istovremeno izbornim štabovima pomenutih stranaka.

Tim povodom portpalor DSS-a Andreja Mladenović u startu nije bio oduševljen: „Znate, neprijatno je pitati ljude za takve stvari, ali videćemo šta možemo da učinimo.“

Nevenka Nikolić, šef pres službe DS-a, raspitala se za rokove i rekla da će se javiti.

U generalnom sekretarijatu SRS-a odgovorili su nam slično.

U SPS-u su naša pitanja završila kod Dušana Batakovića, ali odgovore nismo dobili.

U Čedinoj koaliciji su obajsnili da je Čedu, Mićićku, Koraća, Čanka i Pešićku nemoguće nahvatati u finišu izborne kampanje, inače, da je više vremena, oni bi to učinili.

Miloš Anđić iz SPO je obećao da će oni odgovoriti na anketu, mada je na kraju bilo nemoguće stupiti sa njim u kontakt.

Iz G17 plus su prvo objasnili da njihovi kandidati na izbornoj listi nisu poređani po značaju nego po azbučnom redu i poslali odgovore drugih pet kandidata za poslanike, osim za Mlađana Dinkića koga opet zbog kampanje nisu uspeli da uhvate ni na minut.

Neka birači sami prosude da li su ovo bili jeftini izgovori da se imovinsko stanje sakrije od očiju javnosti ili realna situacija.

A evo nekih podataka o nekim stranačkim ličnostima koje su novinari uspeli da prikupe:

Dr Vojislav Koštunica ima stan od 100 metara kavdratnih u centru Beograda i vikendicu u Belanovici od 87 metara kvadratnih na placu od deset ari. Svoj „jugo 60“ poklonio je kumu još kada je postao predsednik SRJ.

Ružica Đinđić ima vilu u Užičkoj koju joj je posle atentata na supruga i premijera Srbije Zorana Đinđića dodelila Vlada u zamenu za dva stana u centru Beograda, a koja su bila njegovo vlasništvo. Ružica prima porodičnu penziju, a od supruga je nasledila i akcije „Koka-Kole“.

Dr Vojislav Šešelj ima kuću u Batajnici, koja je, kako je govorio, kupljena i pre nego što je osnovana njegova stranka. Njegova porodica sada živi od pomoći stranke i autorskih honorara od prodaje njegovih knjiga, dok po rečima supruge Jadranke, iako se Šešelj dobrovoljno predao Međunarodnom sudu u Hagu, a država svojevremeno donela zakon da se porodicama „dobrovoljaca“ isplaćuje određena suma mesečno i snose troškovi posete pritvoreniku, to već godinama ne čini. Vojislav ima ušteđevinu u stranoj banci, od 23.000 kanadskih dolara, koje ni on a ni njegova porodica ne mogu da podignu.

Mlađan Dinkić ima u Beogradu stan od 68 kvadrata, garažu u istoj zgradi od 16 kvadrata i „pežo 206“ stariji od pet godina.

Vuk Drašković ima i kuću i stan u Beogradu, od 230, odnosno 80 kvadrata, kao i stan u Budvi od 80 kvadrata i, nema štednu knjižicu.

Ivica Dačić je nedavno izjavio: „Ja sam profesionalni političar i, pored politike, nikad se nisam bavio nekim biznisom. Nemam ni bankovne račune u inostranstvu. Imam veliku platu kao narodni poslanik, ali sam daleko od toga da sam bogat čovek.“ Inače, po onom što se moglo videti u novinama, Dačićevi žive u velikom i otmeno uređenom stanu.

Najveća nepoznanica je imovina lidera LDP-a Čedomira Jovanovića koji je, dok je još bio šetač, tvrdio da od imovine ima samo knjige i kompakt diskove, a kao političar vozio najskuplje automobile i nosio firmirana odela, da bi se medijska prašina podigla i kada je kao porodičan čovek rešio, kako je sam govorio uz pomoć tasta, svoje stambeno pitanje, renoviranjem stana od stotinak kvadrata u Takovskoj ulici. Međutim, ulaskom u Skupštinu i on će, kao i ostali, morati da podnese račune o svojoj imovini. Samo što će za narod, ukoliko sam Čeda ne odluči da otkrije koliko mu je debeo novčanik, ti podaci i dalje biti tajna. Tako kaže zakon.

Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, koji je usvojen u aprilu 2004. godine, a primena je počela kada je osnovan republički Odbor za sprečavanje sukoba interesa, nalaže da svi funkcioneri u Srbiji moraju dati podatke ovom odboru, odnosno popuniti odgovarajući obrazac, o svom imovinskom stanju. Ali ti podaci se ne mogu davati u javnost, osim ako je Odbor pokrenuo postupak, ali i onda samo podaci koji su vezani za postupak. Kada je traženo da se u predlog izmene Zakona za borbu protiv korupcije nađe član koji bi naložio da samo popis nepokretne imovine i svih prihoda funkcionera bude dostupan javnosti, Vlada Srbije to tada nije prihvatila.

Da li je iko od vladajućih stranaka bio za?

Čulo se samo u hodniku da je Miloljub Albijanić iz G17 plus novinarima rekao da oni nemaju ništa protiv tog člana, a DSS je bio protiv, a Dušan Petrović iz DS-a je rekao da će oni o tome raspravljati u stranci.

Odbor je utvrdio da u Srbiji ima oko 13.000 funkcionera koji podležu obavezi prijavljivanja imovine. Reč je samo o onim funkcionerima koji su postavljeni, imenovani i izabrani u organima Republike, pokrajine, grada i opštine, kao i oni koji se nalaze u organima javnih preduzeća. Dakle, u ovu brojku ulaze svi poslanici i odbornici, ali po slovu Zakona, ne i oni koju su zaposleni, na primer, u obrazovanju, kulturi, pravosuđu, a njih sigurno ima još najmanje 5.000.

Međutim, od tog famoznog broja u registar imovine uknjiženo je svega oko 9.000 funkcionera. U davanju podataka znatno su revnosniji funkcioneri na republičkom i pokrajinskom nivou od onih na lokalnom. Tako naprimer, predsednik Republike, premijer i nekoliko ministara izneli su u javnost podatke o svojoj imovini – kaže Milovan Dedijer, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.

Inače svaki funkcioner bio je dužan da popunjen obrazac o imovinskom stanju dostavi Odboru petnaest dana po stupanju na funkciju, a potom, dok mu traje funkcija, svake godine do 31. januara i, što je najvažnije, dve godine po prestanku funkcije. Tako bi se videlo da li je tokom obavljanja funkcije funkcioner povećao imovinu u skladu sa onim što može čovek na tom mestu ili je, pak, do povećanja imovine došlo zbog zloupotrebe funkcija.

Po raznim osnovima Odbor je pokrenuo oko 900 postupaka, tu nema nijednog značajnijeg funkcionera, a u više od 80 odsto slučajeva funkcioneri se povinuju Odredbama zakona o sukobu interesa.

Milovan Dedijer ističe da, ako bi svi podaci o imovinskoj karti bili dostupni javnosti, postoji opravdana bojazan da s obzirom na još visok stepen kriminalizacije našeg društva, funkcioneri budu dovedeni u nezgodnu situaciju.

Ali, takva vrsta brige nije izražena za oko 90 odsto nepokretnosti svih građana, koje su uknjiženi i za koje i potencijalni kriminalac može da dobije informaciju na čije ime se vodi i koliki je nečiji stan.

Kao i što su prihodi iz budžeta javni, ostaju samo oni drugi, koji nisu po pravilu mali, kao što je prihod od članstva u upravnom ili nadzornom odboru preduzeća, a mnogi funkcioneri ih imaju. Javnost mora da zna i za njih, šta tu ima da se krije – kategoričan je Dedijer. – Kada su te informacije dostupne svima, građani će moći da intervenišu i kažu ako one nisu tačne. Javnost je najbolja kontrola. Sa druge strane, po mojim kriterijuma, osim nekolicine, funkcioneri uopšte nisu bogati ljudi. Stan ili kuća i auto, nisu bogatstvo.

U odnosu na imovinu koju su neki funkcioneri prijavili ne vidi se zašto bi oni imali veliki strah od kriminala.

Isto tako, kao izgovor da ne odgovore na takva pitanja, političari često kažu da se time zadire u njihovu privatnost.

Oni bi morali da se pomire sa činjenicom da privatnost političara nije ista kao kod običnog čoveka. Ako mu to ne odgovara, neka se ne bavi politikom – kaže Milovan Dedijer. – Međutim, ima evolucije u tim shvatanjima, biće imovinska karta javna.

Na pitanje kako je to rešeno u zemljama EU, po čijem uzoru je i donet Zakon o sprečavanju sukoba interesa, a i kao uslov za približavanje EU, Dedijer kaže da nema detaljan pregled:

U Crnoj Gori, na primer, imovinska karta funkcionera je javna, kao i u većem broju zemalja u tranziciji. U Francuskoj su ti podaci tajna. Gostovali su nam predstavnici njihovih organa za borbu protiv korupcije i imali smo prilike da se uverimo da je sistem kontrole tako razvijen i razrađen da njihov funkcioner kad samo pomisli da zloupotrebi funkciju za sticanje neke koristi, već je uhvaćen.

Funkcioneri zagubili imovinu

ODBORNICI beogradskih opština, njih osam, našlo se na „tapetu“ Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa. Njihova imena objavljena su u „Službenom glasniku“ u znak javne opomene da konačno predaju svoje imovinske karte. Zakon ih obavezuje da 15 dana posle izbora na funkciju dostave precizan popis svega što poseduju. Oni, međutim, ni posle prvog, diskretnog skretanja pažnje, to – nisu uradili.
U slučaju da predstavnici građana i sada ostanu „gluvi“ na opomene Republičkog odbora, ova institucija ih ne može naterati da poštuju slovo zakona. Barem ne do januara 2010. godine. Tek kada tog dana na snagu stupi novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, tajenje imovinske karte biće – krivično delo.
– Tada će protiv onih koji ne prijave imovinu ili daju netačne podatke moći da se povede sudski postupak – objašnjava Slobodan Beljanski, predsednik republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa. – Najstroža sankcija koju sada možemo da izreći je javno objavljivanje da ti odbornici nisu prijavili šta poseduju. Druge instrumente da ih prisilimo da to učine – nemamo. Tako da oni mogu da se ogluše o Zakon, koji kaže da su dužni da prijave imovinu, i zbog toga neće snositi nikakvu konkretnu kaznu.
Na stranicama „Službenog glasnika“ objavljeno je, među osam prozvanih, i ime Steva Dragišića, odbornika Srpske radikalne stranke u SO Zemun. Dragišić, međutim, pojašnjava da se njegova imovinska karta najverovatnije zagubila i da je on već ponovo poslao.
– Naši odbornici su zajedno slali imovinske karte preko opštine Zemun – kaže Stevo Dragišić. – Tu je bio i spisak moje imovine. Verovatno se greškom negde zagubio. Posle opomene poslao sam je ponovo.
Odbornik Savskog venca, socijalista Zoran Kocić, koji je takođe

na spisku, nije želeo da razgovara sa novinarima. Opštinske službe je obavestio da je on svoj propust u međuvremenu ispravio i da je popis onoga što je stekao dostavio Odboru.
Među „prozvanim“ su i dva odbornika SO Barajevo – Slavoljub Petrović (DS) i Saša Paunović (DSS). Paunović, kako objašnjava, kartu nije poslao, jer je već u momentu kada je dobio prvu opomenu prestao da bude odbornik i postao član Opštinskog veća.
– Mislim da Odbor nije ni slao zahtev svim lokalnim odbornicima, već samo uzorku – objašnjava Paunović. – Nisam više odbornik i nisam ni slao podatke. Uostalom lokalni odbornici za taj posao i ne primaju platu, već samo naknadu za sednicu i većina se tog novca odrekne. Nema ništa sporno što me sprečava da obelodanim imovinu. To znaju svi u Barajevu. Na moje ime se vodi jedan automobil, a živim kod roditelja.

STOTINE OPOMENA
REPUBLIČKI odbor za sprečavanje sukoba interesa je pokrenuo 489 postupaka protiv nesavesnih funkcionera. Protiv 53 se vodio postupak zbog dupliranja funkcija, a protiv 404 zbog nedostavljanja izveštaja o imovini.
U 2008. godini izrečeno je ukupno 308 nejavnih i javnih mera. Odbor je obustavio 368 postupaka, jer su se funkcioneri, posle opomena, povinovali zakonu.

ODBORNICI koji Odboru za rešavanje sukoba interesa do sada nisu dostavili svoje imovinske karte su još: Nina Živanović iz SO Vračar (student, LDP), Ljubinka Denčić iz SO Zvezdara (diplomirani menadžer, DSS), Momir Ilić iz Lazarevca (elektrotehničar DSS), Marija Savić iz Sopota (student prava, SRS) i Zlatko Crnogorac iz Starog grada (LDP).

Agencija za borbu protiv korupcije koja je zvanično počela da radi 1. januara zatražila je od svih funkcionera u Srbiji da u roku od mesec dana podnesu izveštaj o imovini i prihodima.

U odnosu na prethodni zahtev sličnog tipa upućen funkcionerima, novina je da će ovi podaci biti objavljeni na sajtu Agencije i dostupni na uvid svima, kao i da Agencija ima čime da preti. Naime, ona poseduje ovlašćenja da izriče kazne od prekršajnih do zatvorskih. Ako funkcioner ne prijavi imovinu ili dostavi lažne podatke, predviđena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina. Sankcije obuhvataju opomene, predlog za razrešenje i krivični postupak. U imovinskoj karti moraće da se nađu sve nepokretnosti i pokretnosti koje funkcioneri poseduju u zemlji i inostranstvu, uključujući vredne zbirke, oružje, umetničke predmete, akcije i druga udela u preduzećima i konačno, depozite u domaćim i stranim bankama. Ovom spisku se dodaje i eventualno posedovanje autorskih i patentnih prava, kao i dugovi i potraživanja „ljudi sa vlasti“. Takođe, biće navedeno i pravo na korišćenje službenog stana. Praćenje imovine podrazumeva da će funkcioneri dostavljati podatke i dve godine nakon što prestanu da obavljaju svoju funkciju, kao i da će pružiti informacije o imovini svojih najbližih.

Iako se prvo procenjivalo da će ovim biti obuhvaćeno 12.000 ljudi, ispostavilo se da onih na položaju, na koje se odnosi Zakon, ima oko 30.000, što je svojevrsan svetski rekord.

Imovinu su tako u obavezi da prijave predsednici republike i skupštine, premijer, ministri, poslanici u republičkom i pokrajinskom parlamentu kao i predstavnici lokalnih vlasti. Zatim, direktori javnih preduzeća, domova zdravlja i škola, sudije, tužioci i njihovi zamenici i rektori univerziteta.

Funkcioneri su i ranije bili u obavezi da prijave svoju imovinu Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa (koga je posle pet godina rada nasledila Agencija), ali je manje od trećine državnih funkcionera to i uradila. Pošto nije bilo prinudnih mera, ispostavilo se da se apelovanje na savest funkcionera nije pokazalo uspešnim.

Agencija za borbu protiv korupcije će takođe imati nadležnost da rešava o sukobu interesa. Funkcioneri koji zauzimaju nespojiva mesta moraće do 1. aprila (datum ne obećava) da se opredele šta će da zadrže .

Sudeći prema anketi koju je sprovela Radio televizija Srbije, reklo bi se da političari jedva čekaju da prikažu koliko imaju. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kazao je da ga je sedam – osam godina ministrovanja takoreći osiromašilo jer bi da je radio kao lekar zaradio više. Ministarka pravde Snežana Malović nema ništa do automobila.

Na raznim internet forumima ljudi pozdravljaju ovakav početak rada Agencije za borbu protiv korupcije nadajući se da će biti i rezultata. Neki su skeptični, pa završavaju svoj komentar rečima „samo me obavestite kada prvi funkcioner završi na sudu zbog nedostavljanja podataka. Do tada ne čitam novine“.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović