U prethodnim tekstovima videli smo kako  je Vlada Srbije na primerima „fiktivnog bankrotstva“ srpskih banaka i velikih društvenih preduzeća, uz primenu neoliberalnog koncepta kapitalizma (zasniva se na tome da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji) pokazala model za nemoralno i nesavesno postupanje.

Da bi se što efikasnije sproveo model neoliberalnog kapitalizma pljačkaškom privatizacijom srpskih preduzeća, kroz njihovo fiktivno bankrotstvo, Vlada je pored Agencije za stečaj i likvidaciju preduzeća aganžovala i pomoć  od strane stečajnih upravnika, a da bi ih pridobila za takve prljave poslove, donet je Pravilnik o nagradama po kome Stečajnom upravniku pored dobre plate sleduje i poklon od 0,5 % ukoliko je vrednost stečajne mase preko 2.5 miliona evra, uz dodatnih 1 % na ime složenosti stečajnog postupka, tako da su u praksi zabeleženi slučajevi da stimulacije za Stečajne upravnike dostižu iznos u visini od 63.000 eura – vidi ovde.

Prema izvoru “Biznis novine” kroz Agenciju za stečaj i likvidaciju preduzeća u 2006. godini je pokrenuto 268 postupaka, u 2007. godini 200 postupaka, u 2008. godini 147 postupaka, a u 2009. godini 266 postupaka. Od osnivanja Agencije (2005. godine) kroz njenu evidenciju prošlo je 1447 predmeta u koje nisu uračunati postupci koji se vode po starom Zakonu o stečaju i likvidaciji, kao i stečajni postupci banaka i osiguravajućih društava.

Stečajni postupci su obustavljeni samo tamo gde nije bilo imovine i gde su troškovi stečaja ‘prelazili’ vrednost imovine, a takvih je bilo u 197 postupaka.

Prema objašnjenju predstavnika Agencije, g-đe Gaćeše, radnici koji su uvođenjem stečaja ostali bez posla moraju da shvate da je neminovnost tranzicije da se ostane bez posla i da je bitno da „promene svest o tome da je stečaj bauk i nešto strašno što se događa svakom preduzeću“.

„Nikome nijedno radno mesto odavno nije zagarantovano i to je nešto što mora da uđe u svest svih nas“, poručila je ona, uz opasku da što se pre raščisti problem sa preduzećem u stečaju, pre će radnik ostvariti svoja prava na birou i mogućnost da se zaposli i da se otvore nova radna mesta.

Agencija je od septembra 2009. godine počela da uvodi elektronski sistem za vođenje stečajnih postupaka, pa će u narednom periodu objaviti još statističkih podataka, i „javnost treba za njih da bude spremna“, naglasila je ona.

„U društu treba otvoreno da se priča o stečaju, da nam stečaj ne bude bauk i da jedine teme u novinama budu koliko je zaposlenih ostalo bez posla i kolika je plata stečajnog upravnika“, zaključila je Gaćeša.

Objavljeno na sajtu biznisnovine.com »

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović