POKLONJENO VLASNIŠTVO

Tokom ranijeg perioda a verovatno i sada uobičajena praksa na području Elektrotimoka Zaječar bila je da grupe građana ili opštinske strukture zainteresovane za elektrifikaciju objekata na rubnim delovima ili u urbanim područjima, zajedničkim radom i sredstvima ili sredstvima iz gradskih budžeta, pod nadzorom Elektrotimoka Zaječar, izgrade niskonaponske mreže i poklone je Elektrotimoku kao uslov da bi korisnici dobili napajanje svojih objekata električnom energijom. Na taj način tako izgrađene i poklonjene niskonaponske mreže postajale su osnovna sredstva Elektrotimoka Zaječar, koji je u daljem periodu preuzeo obavezu da sa tim poklonjenim niskonaponskim mrežama upravlja kao dobar i savestan domaćin sa pravom da samostalno bez saglasnosti vlasnika poklona odobrava i u svoju korist naplaćuje priključenja novih korisnika, a za uzvrat uz naplatu namenske takse od korisnika, te niskonaponske mreže uredno održava i servisira i tako svim korisnicima obezbeđuje uredno i stabilno napajanje električnom energijom.

KAKO ELEKTROTIMOK ZAJEČAR PRIMENOM DVOSTRUKIH STANDARDA ODRŽAVA POKLONJENE NISKONAPONSKE MREŽE

Elektrotimok Zaječar je u praksi pokazao da nema isti odnos prema poklonjenim niskonaponskim mrežama izgrađenim sredstvima iz budžeta Opština i onim izgrađenim dobrovoljnim radom i sredstvima interesnih grupacija građana.

Tako, ako se desi havarija na distributivnoj mreži u centralnim delovima gradskog područja, Elektrotimok odmah, iz sredstava naplaćene namenske takse, pristupa otklanjanju havarije.

Ako se desi havarija na niskonaponskoj mreži u rubnim delovima urbanih celina, onda u zavisnosti gde je havarija nastala, Elektrotimok Zaječar za takve prilike primenjuje dvostruke standarde.

Naprimer, ako je havarija nastala na delu niskonaponske mreže sa koga se vrši napajanje većeg broja korisnika Elektrotimok Zaječar vrši intervencije po modelu za uže gradsko područje.

Ukoliko se havarija na niskonaponskoj mreži desi na delu sa koga se napaja mali broj korisnika onda Elektrotimok Zaječar to rešava po principu „imputacije“, tj. tako što niskonaponsku mrežu gde je nastala havarija odseca od dela koji koristi veći broj korisnika. To bi bilo logično i prihvatljivo kada bi Elektrotimok Zaječar to radio da tokom otklanjanja havarije veći deo potrošača ne bi ostao bez napajanja električnom energijom.

Međutim, u praksi Elektrotimoka Zaječar to nije tako. Naime, da bi manji broj korisnika na delu havarisane niskonaponske mreže dobio uredno napajanje svojih objekata Elektrotimok Zaječar ih ucenjuje tako što im, i pored toga što im je vršio naplatu namenske takse za održavanje niskonaponske mreže, izdaje nalog sa specifikacijom potrebnih radova i cenom tih radova koju korisnici treba dodatno da plate da bi ponovo dobili napajanje električnom energijom. To praktično znači da od takvih korisnika Elektrotimok Zaječar zahteva da, u zavisnosti od stepena havarije, ponovo izgrade novu ili izvrše rekonstrukciju stare niskonaponske mreže i onda je opet poklone Elektrotimoku, kao uslov da dobiju napajanje električnom energijom.

Na taj način Elektrotimok Zaječar vlasništvo nad poklonjenim niskonaponskim mrežama sa kojih se napaja mali broj korisnika tretira svojim vlasništvom kad ubira prihode od priključenja novih korisnika, ubira namensku taksu za održavanje nisko naponske mreže i ubira prihode za utrošenu električnu energiju, a kada se desi havarija onda tu niskonaponsku mrežu tretita kao vlasništvo onih koji su je izgradili i izdaje im nalog za popravku iste.

KAKO ELEKTROTIMOK ZAJEČAR PO PRINCIPU SAMOVLAŠĆA VRŠI PRINUDNU NAPLATU IZMIŠLJENIH DUGOVANJA KAO USLOV ZA DALJE NAPAJANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM

Koristeći monopolski položaj Elektrotimok Zaječar je razradio i model za ubiranje ekstra profita. Kako se to radi u praksi navodim konkretan primer iz ličnog iskustva citiranjem teksta Otvorene pritužbe Vladi Republike Srbije, Ministarstvu rudarstva i energetike (N/r ministru Petru Škundriću), Elektrosrbiji, Jugoistok, d.o.o. Niš, Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, Bureau Europeen des Unions de Consommateurs  (nacionalnoj potrošačkoj organizaciji Evropske unije), Sredstvima javnog informisanja:

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo rudarstva i energetike (N/r ministru Petru Škundriću – kabinet@mre.gov.rs)

Elektrosrbija (info@elektrosrbija.rs)

Jugoistok, d.o.o. Niš (olivera.manic@jugoistok.com)

Nacionalna organizacija potrošača Srbije

Bureau Europeen des Unions de Consommateurs (consumers@beuc.eu)

Sredstva javnog informisanja

Predmet:       Otvorena pritužba zbog monopolskog postupanja Elektrotimoka iz Zaječara

Poštovani,

Na osnovu člana 38. Zakona o zaštiti potrošača (Sl. Gl. RS br. 79/2005 „stav 1: Javna preduzeća, odnosno privredna društva i preduzetnici koji u skladu sa zakonom obavljaju delatnosti od opšteg interesa, dužni su da svoje proizvode i usluge pružaju kontinuirano na način kojim se obezbeđuje propisani kvalitet i da redovno obaveštavaju potrošače o svim uslovima isporuke i korišćenja proizvoda i usluga. stav 2: Pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog člana dužni su da proizvod, odnosno uslugu, obračunavaju potrošaču na osnovu stvarno izvršene isporuke proizvoda ili izvršene usluge i da upoznaju potrošača sa metodologijom obrazovanja cena.“) pritužujem se na postupanje Elektrotimoka iz Zaječara u vezi ignorisanja mog prigovora povodom ispostavljanja retroaktivnog računa putem dopisa br. 3658 od 25.11.2009. i ignorisanja mog prigovora u vezi ispostavljanja računa za decembar 2009. godine.

Naime, dopisom br. 3658 od 25.11.2009. od strane Elektrotimoka Zaječar (vidi Prilog 1 ) ispostavljen mi je zahtev da na ime navodnog „zaostalog duga“ za period od 18.01.1989. godine do  31.10.2009. godine uplatim sumu od 22.242 dinara.

Obzirom da se radi o nerealnom dugu (dug je jednostavno izmišljen po principu proizvoljnosti), kao neka vrsta osvete zbog pravosnažno izgubljenog sudskog spora u predmetu P XI 1374/08 pred Opštinskim sudom iz Zaječara od 10.12.1998. godine, zbog nezakonitog prekida isporuke električne energije, nakon čega su nadležni iz Elektrotimoka Zaječar (vidi priloge 2-1 i 2-2) 18.01.1989. godine morali prinudno da moj objekat ponovo priključe na niskonaponsku mrežu, koju su prethodno po istoj presudi o svom trošku morali da dovedu u upotrebnu funkciju uz sudsku zabranu da to ne ponavljaju ubuduće.

Nakon navedenog slučaja ja sam redovno plaćao svoje obaveze do jula 2006. godine kada je zbog neredovnog održavanja niskonaponske mreže od strane Elektrotimoka Zaječar (vidi priloge 3, 4, 5, 6, 7, 8, i 9) ponovo došlo do havarije, zbog čega je Tehnička služba Elektrotimoka Zaječar izvršila pregled mreže i dokumentom br. 1338/1 od 19.02.2006. korisnicima izdala nalog  da plate rekonstrukciju mreže u iznosu od 349.067,60 dinara (vidi prilog 10), iako su svojevremeno ti korisnici o svom trošku izgradili kompletnu mrežu i takvu novu niskonaponsku mrežu, bez dinara naknade ustupili Elektrotimoku Zaječar na korišćenje, a Elektrotimok Zaječar je novim korisnicima za priključivanje naplaćivao takse kao da je on o svom trošku izgradio tu niskonaponsku mrežu i tokom višedecenijske eksploatacije istu nije održavao u skladu sa propisima, zbog čega je više puta dolazilo do havarije i čestog višednevnog prekida u isporuci električne energije potrošačima na toj niskonaponskoj mreži.

Zbog ponovljenog postupka u neodržavanju navedene niskonaponske mreže tokom 2006. godine jedan od korisnika je protiv Elektrotimoka Zaječar poveo sudski spor koji se završio sudskim poravnanjem u predmetu P-790/06 Opštinskog suda iz Zaječara od  28.07.2006. godine (vidi prilog 11), kojim je Elektrotimok tužiocu Rajnović Zoranu iz Zaječara isplatio štetu u iznosu od 3.460,00 dinara i naknadu sudskih troškova, a po Rešenju P-790/2006 istog suda o privremenoj meri od 28.07.2006.  (vidi priloge 12-1 i 12-2) ponovo ga priključio na tu niskonaponsku mrežu.

Ja sam u tom postupku bio umešač na strani tužioca, zbog čega ova privremena mera prema Elektrotimoku Zaječar za mene nije važila u tom postupku ali je Elektrotimok Zaječar imao sudsku zabranu iz predmeta P XI 1374/08 Opštinskog suda iz Zaječara od 10.12.1998. godine da mi ne ometa mirno korišćenje električne energije, što očigledno nije poštovano jer me nikada nije obavestio, nakon saniranja havarije, da li je i kada je ponovo priključio moj objekat na tu niskonaponsku mrežu niti mi je pre  25.11.2009. dostavio obračun za naplatu, a ja nakon navedene havarije nisam ni koristio svoj objekat iz zdravstvenih razloga, tako da nisam ni znao da li je i kada je isti ponovo bio priključen na tu niskonaponsku mrežu nakon saniranja havarije, a što se vidi iz toga da od 2006. godine u mom objektu nije potrošen ni jedan kilovat električne energije.

Umesto obaveštenja o ponovnom priključenju mog objekta na nisko naponsku mrežu ili dostave obračuna po otklanjanju havarije Elektrotimok Zaječar mi je dopisom br. 3658 od 25.11.2009. (prilog 1) ispostavio retroaktivni iznos dugovanja od 22.242 dinara i to za period od 18.01.1989. godine do  31.10.2009. godine.

Na ovakav postupak Elektrotimoka Zaječar od 30.11.2009. godine reagovao sam dopisom direktoru putem maila: dragann@elektrotimok.rs (vidi prilog 13), tako što sam istakao prigovor zastarelosti, u smislu člana. 360. u vezi člana 378. stav 1. tačka 1. ZOO („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja – ČLAN 360: “(1) Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze. (2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. (3) Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.“ ČLAN 378. stav 1. tačka 1: “Zastarevaju za jednu godinu: 1) potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;” ) uz izjavu da zastarele obaveze prema EPS-u neću izmiriti, kao i da ću prigovor zastarelosti istaći u sudskom postupku ukoliko bude pokrenut protiv mene.

Takođe, tom prilikom sam tražio da mi Elektrotimok Zaječar pošalje obračun koji neće obuhvatiti duži retroaktivni period od godinu dana unazad od datuma izdavanja takvog obračuna ali je takav moj zahtev ignorisan i umesto toga dostavljen mi je obračun za mesec decembar u iznosu od 288, 19  dinara (uplatio sam 300 dinara) uz sporno zaduženje iz prethodnog perioda u iznosu od 23.286 dinara, što u odnosu na prethodni iznos od 22.242 dinara predstavlja uvećanje spornog duga za 1.044 dinara, bez ikakvog objašnjenja po kom osnovu je i prethodni sporni dug i naknadno uvećanje tog prethodnog spornog duga nastalo, obzirom da na objektu od nastanka havarije niskonaponske mreže jula meseca 2006. godine do danas nije potrošen ni jedan kilovat električne energije, što nije sporno jer se takvo stanje mog brojila provlači kroz sve račune i obračune (vidi priloge 14-1 i 14-2).

Zbog ovakvog postupanja nadležnih na navedeni obračun u zakonskom roku uložio sam pismeni prigovor poslat preporučenom poštanskom pošiljkom sa vraćenom povratnicom o prijemu iste pod br. 710769 od 21.01.2010.  godine u kojoj sam ponovio prigovor zastarelosti. U tom prigovoru ponovio sam zahtev da mi se dostavi obračun za retroaktivni period od godinu dana unazad od dana izdavanja obračuna (vidi priloge 15-1, 15-2 i 15-3).

Umesto ispravnog obračuna i preciziranja iznosa eventualnog duga za retroaktivni period od godinu dana unazad od nadležnih iz Elektrotimoka Zaječar dobio sam obračun za januar mesec 2010. godine (vidi priloge 16-1 i 16-2) u iznosu od 288,19 dinara (ponovo sam uplatio 300 dinara), u kome moja uplata za decembar 2009. nije namenski knjižena već je knjižena kao otplata dela nepriznavanog duga od 23.574,19,  za koji sam dao pismenu izjavu da ga ne priznajem, po osnovu zastarelosti, uz predlog da za taj sporni dug Elektrodistribucija, ukoliko ne odustaje od naplate, protiv mene povede sudski spor.

Umesto pokretanja eventualnog sudskog spora za naplatu spornog duga, Elektrotimok Zaječar, koristeći svoj monopolski položaj, uz primenu samovlašća, je u obračunu za januar 2010. godine stavio napomenu da je moj plaćeni obračun iz decemra 2009. godine u iznosu od 300 dinara knjžen kao otplata dela spornog duga, sa napomenom da mi je ostatak duga umesto spornog iznosa od 23.574,19 dinara sada 23.274,19 dinara, uz napomenu da će mi obustaviti dalju isporuku el. energije ukoliko ne izmirim dug od 22.986 dinara.

Prosto je neverovatno sa koliko proizvoljnosti, bahatosti, samovlašća i korišćenja monopolske pozicije nastupa Elektrotimok Zaječar, jer eto sada se bez ikakvog objašnjenja , uz pretnju prekida isporuke električne energije, pojavljuje treća verzija mog navodnog dugovanja u iznosu od 22.986 dinara.

U Boru, 25.02.2010. godine

Pritužbu podneo:

Slobodan Radulović

Ul. Njegoševa 5A/21, 19210 Bor

MB: 2007945751012

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović