Tokom osamdesetih i devedesetih godina u uslovima međunarodnih sankcija a radi očuvanja rezultata ratnog profiterstva i trenda daljeg bogaćenja poslušnih kadrova svoje političko-poslovne elite Milošević je uz pomoć državne bezbednosti u Srbiji instalirao spregu politike, kriminala, tajkuna, državne bezbednosti i pravosuđa.

Ta sprega je funkcionisala samo u svrhu ličnog bogaćenja njemu politički podobnih kadrova tako što im je legalizovano bavljenje raznim kriminalnim aktivnostima. Tako naprimer, nekima je omogućeno bogaćenje uz pomoć provizija za uvoz, skladištenje i razvejavanje nuklearnog otpada i otrovnih materija (afera u RTB-u Bor tokom 1989. godine), nekima su omogućene pljačke pomoću tzv. „piramidalnih banaka“ (Jezda – vidi ovde, Dafina – vidi ovde, itd. ), nekima je omogućena pljačka dinarske i devizne štednje iz banaka, nekima su omogućene pljačke dirigovanom visokom inflacijom zamenom bezvrednih dinara za devize (vidi ovde), nekima je legalizovan šverc cigareta, droge, goriva, kafe itd.

Zajedničko svim učesnicima u legalizovanim kriminalnim aktivnostima bila je bezpogovorna poslušnost i partijska podobnost. Neposlušnost, partijska nepodobnost i eventualno kompromitovanje funkcionisanja sprege politike, kriminala, tajkuna i pravosuđa kažnjavani su smrtnom kaznom, gubitkom položaja i oduzimanjem dobiti. Kao najdrastičniji primeri takvog postupanja su streljanja novinara Slavka Ćuruvije, Radomira Stojčić – Badže, Pavla Bulatovića, Željka Ražnatovića – Arkana , razni smrtni slučajevi pod misterioznim okolnostima, kao naprimer, smrt Zorana Sokolovića a od političkih ubistava otmica i likvidacija Ivana Stambolića, kao i dvostruki neuspeli pokušaji ubistva Vuka Draškovića – vidi ovde

Za delovanje protiv opozicionih stranaka i ličnosti doneto je i uz pomoć policije i državne bezbednosti primenjeno strogo poverljivo uputstvo br. 02-234 Centralnog izbornog štaba SPS-a od 04.03.1997. godine, po kome su poverljivi i podobni kadrovi SPS-a, policije i državne bezbednosti instalirani u sve opozicione stranke, nelojalne sindikalne organizacije i neposlušna građanska udruženja radi preuzimanja komandnih struktura (vidi ovde).

Pošto je ta aktivnost u preuzimanju komandnih struktura u opozicionim strankama dobrim delom bila sprovedena pre 5. oktobra 2000. godine izostali su potrebni efekti demontaže Miloševićevog režima. Kao potvrdu toga, nakon pada Miloševića, imali smo koalicionu vladu SPS-a (predsednik Milan Milutinović) i DOS-a (predsednik Zoran Đinđić) a najvažnije ministarske resore i komandne funkcije zadržali su kadrovi SPS-a (načelnik generalštaba Nebojša Pavković a komandne strukture organa državne bezbednosti su sve do današnjih dana takođe ostale pod kontrolom kadrova SPS-a – Radomir Marković, Jovica Stanišić, Vlajko Stojiljković, Milorad Ulemek-Legija, Milorad Bracanović, Ivica Dačić – moguće da je redosled bio malo drugačiji a sigurno je i da su neka imena nenamerno izostavljena ali to nije od uticaja na suštinu i način kako su te službe funkcionisale u proteklom periodu).

Zbog namere da rekonstruiše službe državne bezbednosti, policije, tužilaštva i sudstva uz primenu lustracije, došlo je prvo do pobune JSO pod komandom Milorada Ulemeka-Legije uz nametanje kadrovskih rešenja u službama državne bezbednosti , a nakon toga zbog insistiranja Zorana Đinđića na navedenim rekonstrukcijama on je streljan na svom radnom mestu. Kao članovi ekipe koja je izvršila streljanje predsednika vlade iz reda državne bezbednosti osuđeni su samo izvršioci a istraga o naručiocima iz tih struktura je zataškana – vidi ovde

Ubistvom predsednika vlade Zorana Đinđića i zataškavanjem istrage o naručiocima njegovog ubistva u Srbiji je zaustavljena demontaža Miloševićeve sprege politike, kriminala, tajkuna i pravosuđa – vidi ovde

Konstataciju da u Srbiji nije raskinuta sprega politike, kriminala, privrede (tajkuna) i pravosuđa izrekao je predsednik Srbije Boris Tadić 04. marta  2009. godine na Kopaoniku uz napomenu da će se na tome raditi i da je vladajuća koalicija opredeljena da na tome istraje – vidi ovde

Efikasna borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji i razvrgavanje njegove sprege sa politikom i ekonomijom nisu mogući bez kompletne reforme pravosuđa, ocenio je 07. marta 2009. godine državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen (Izvor: Blic, Tanjug).

U međuvremenu, zaista su vršeni pokušaji raskidanja sprege politike, kriminala, tajkuna i pravosuđa ali se efikasnim reformama u raskidanju navedene sprege isprečila činjenica da najveću prepreku predstavljaju kadrovi koji su članovi vladajuće koalicije, zato što svojim činjenjem i nečinjenjem na svojim državnim funkcijama sprečavaju, razvodnjavaju, i odlažu reforme uz zataškavanja i prikrivanja ranijih nedostojnih postupanja kadrova te koalicije, tako da u praksi imamo da su neki kadrovi vladajuće koalicije prošli reizbor i čak i unapređeni zahvaljujući tome što su iz njihovih biografija obrisani kompromitujući detalji (vidi ovde).

Iz ličnog iskustva znam da je takav propust načinjen u Osnovnom sudu u Boru, ali u uslovima funkcionisanja neraskinute sprege politike, kriminala, tajkuna i pravosuđa i bez ponuđenih zaštitnih garancija od strane države ne postoje uslovi da spominjem imena dotičnih, ali učesnici takvog postupanja su sigurno članovi i vršioci visokih državnih funkcija iz stranaka vladajuće koalicije.

Za utehu je da je veću hrabrost u imenovanju nosilaca pojave sabotiranja državnih reformi ispoljio „List protiv mafije – Tabloid (www.magazin-tabloid.com)“, koji u nekim svojim napisima govori o ovoj temi uz navođenje konkretnih imena i podataka.

Od mene toliko. Na potezu je država.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović