Ko su najmoćniji stranci u Srbiji? Jesu li to biznismeni, diplomate, špijuni ili humanitarci? Rusi ili Amerikanci, Francuzi ili Britanci?

Kriterijumi za izbor:

– lakoća ostvarivanja ciljeva
– prepoznatljivost u javnosti
–  finansijski i politički uticaj
– lični autoritet i ugled institucije koju predstavljaju
– lična harizma

1. Kiril Kravčenko
Generalni direktor Naftne industrije Srbije. Ovaj mladi biznismen (rođen 1976. ) bio je jedan od najboljih studenata Univerz­iteta Lomonosov. Iskustvo sticao u Sibiru, Latinskoj Americi i Evropi. Zamenik je i generalnog direktora za upravljanje inostranim aktivima „Gazprom njefta“. Po dolasku u Srbiju kazao je da je NIS dijamant kome treba obrada. Za 2010. najavio investicije od 330 miliona dolara. Među glavne zadatke za 2010. svrstao i završetak reorganizacije i smanjenje broja zaposlenih.

2. Đovani de Filipis
Direktor preduzeća „Fijat automobili Srbija“. Italijanski gigant je krajem decembra uplatio 98 miliona evra i time postao većinski vlasnik Fabrike automobila u Kragujevcu. Tom uplatom „Fijat“ je sebi obezbedio poziciju većinskog vlasnika sa 67 odsto kapitala, dok je preostalih 33 odsto u vlasništvu Srbije. Ranije je najavljeno da će fabrika „Fijat automobili Srbija“ proizvoditi 200.000 vozila godišnje, a sa proizvodnih traka već od 2011. trebalo bi da silaze dva nova modela automobila B i C klase.

3. Ćel Morten Jonsen
Direktor „Telenora“. U Srbiju došao sa mesta direktora u Rusiji, a pre toga iskustvo isticao u brojnim međunarodnim kompanijama. Kompanija se pozicionirala kao drugi po veličini mobilni operator u Srbiji, sa mrežom vrhunskog kvaliteta i brojnim uslugama. Jonsen, koji je i predsednik Saveta stranih investitora, smatra da se u 2010. godini može očekivati blagi oporavak privrede u Srbiji, sa rastom bruto domaćeg proizvoda oko 1,5 odsto. „Telenor“ je sedmi po veličini mobilni operator na svetu.

4. Aleksander Šperl
Predsednik UO „Vip mobajl“, proglašen je za najboljeg mladog austrijskog menadžera u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Nagradu u iznosu od 5.000 evra poklonio je Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Sremčici. Pod njegovim vođstvom, kompanija je zabeležila veliki rast i postala jedan od vodećih operatora mobilne telefonije. Aktivno su radili na investiranju u nove tehnologije, doveli u Srbiju „Google phone“, otvarali nova radna mesta. Bili su sponzori brojnih sportskih događaja.

5. Sajmon Grej
Šef kancelarije Svetske banke koja je za pomoć budžetu Srbije u 2009. i 2010. predvidela 450 miliona dolara. Grej je proteklih meseci posebno ukazivao na našu neefikasnost. Tako, recimo, budžet Svetske banke za Srbiju iznosi blizu 900 miliona dolara, a trenutno se godišnje iskoristi tek 10 odsto sredstava. To znači da projekti koji se završavaju za četiri godine ovde traju dvostruko duže. Upozorava da je učešće penzija u bruto proizvodu previsoko i da ga do 2015. treba sniziti na nivo od 10 odsto.

6. Volfram Mas
Ambasador Nemačke, najvećeg bilateralnog donatora Srbije i najznačajnijeg privrednog partnera. Srbija je u ambasadoru Masu imala čvrstog saveznika, koji je podržavao politiku „korak po korak“. Do malog zahlađenja odnosa došlo je nakon sugestija Berlina da se sa podnošenjem kandidature sačeka nekoliko meseci, što Beograd nije poslušao. Analitičari smatraju da to neće značajnije uticati na odnose dve zemlje i da se može očekivati dalja podrška Nemačke prilikom procesa evropskih integracija.

7. Oliver Regl
Predsednik izvršnog odbora „Rajfajzen banke“. Kao i većini banaka ni „Rajfajzen banka“ proteklu godinu nije završila bez kriza. Međutim, zahvaljujući visokom stepenu likvidnosti, zanimljivim kreditnim programima, kao i poverenju građana (nakon jedne kratkotrajne krize kada su povlačili svoje uloge), Oliver Regl je na kraju prošle godine mogao da kaže da je 2009. pored svega, bila uspešna. Očekuje se da će poslovati s profitom, doduše daleko manjim nego 2008. kada je bio rekordan.

8. Skip Bornhiter
Generalni direktor kompanije DIN „Fabrika duvana“ u Nišu koja je u vlasništvu firme „Filip Moris“. Osim toga, postavljen je na čelo Američke privredne komore u Srbiji koja ima značajan uticaj u zemlji. Bila je ovo teška godina za duvandžije. Cena paklice porasla je za 10 dinara, što je dovelo do smanjenja kupovine cigareta, a i veći odnos kupovine jeftinih cigareta u odnosu na kvalitetne. I pored svega, DIN je sačuvao poziciju lidera na tržištu. Kompanija trenutno zapošljava preko 1.150 ljudi.

9. Hildegard Gacek
Direktorka Evropske banke za ob­novu i razvoj (EBRD), najavila je za 2010. nove kredite u iznosu od 400 do 500 miliona evra. Banka je ukupno od 2001. investirala 1,7 milijardi evra kroz kredite u oko sto projekata. Zahvaljujući povoljnim kreditima domaćim bankama, izbegnuti su teži efekti krize. EBRD je najavio da će uložiti 4,6 milijardi dinara za dokapitalizaciju „Komercijalne banke“. Gace­kova je tokom karijere duge 25 godina znanje i iskustvo sticala u Velikoj Britaniji, na Kavkazu i u Rumuniji.

10. Vladimir Koldin
Direktor mešovite rusko-srpske kompanije „Jugorosgasa“, u kojem većinsko vlasništvo ima „Gasprom“. Kompanija od 2007. posluje u plusu i tada su imali profit od 15 miliona dolara, sledeće 30 miliona, a ove očekuje se profit od 15-18 miliona. „Gasprom“ ima 50 odsto vlasništva, a njegova ćerka firma „Cen­treks“ i „Srbijagas“ po 25 odsto. Kompanija već tri godine planira gradnju gasovoda između Niša i Leskovca, ima 20 miliona dolara za projekat i veruje da će 2010. uspeti da ga realizuje.

Izvor: Blic

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović