26. decembar 2009. | 13:42 | Izvor: Tanjug

Čitaj mi!

BEOGRAD -Novi Zakon o tajnosti podataka, koji će početi da se primenjuje 1. januara 2010, omogućiće otvaranje tajnih dosijea i dokumenata koji su decenijama skrivani od očiju javnosti, eliminisanje zloupotreba, posebno kada su u pitanju javne nabavke, ali i kontrolu stavljanja oznaka poverljivosti.

Zakon propisuje da svi državni organi „prođu“ kroz sve svoje dokumente i procene na kojima će oznaka poverljivosti ostati, a na kojima ne, kao i rokove u kojima poverljivi dokumenti prestaju da budu tajne, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

Za svaki dokument ponovo će biti doneta odluka o poverljivosti tako da tajni dosijei neće automatski biti zapečaćeni, naveo je on i napomenuo da će hiljade starih dokumenata uskoro biti moguće otvoriti.

Prema prvim procenama ministarstva, sa preko 80 odsto svih tajnih dokumenata u Srbiji biće skinuta oznaka poverljivosti, naveo je Homen.

Sve državne tajne sa datumima do 1. januara 1980. godine mogu da budu otvorene, osim onih dokumenata za koje država proceni da treba da ostanu zapečaćeni.

Rokovi u kojima poverljivi dokumenti prestaju da budu tajne određeni su prema stepenu tajnosti i kreću se od dve godine za niže stepene do 30 godina za „državnu tajnu“ kao najviši stepen tajnosti.

„Oznake poverljivosti bile su izvor velikog broja zloupotreba naročito kod javnih nabavki, gde su dokumenta proglašavana tajnom uvek kada nešto nije trebalo prikazati javnosti“, podsetio je državni sekretar.

Kontrola oznake poverljivosti

Prema njegovim rečima, zakon uvodi kontrolu na stavljanje oznake poverljivosti, koju će obavljati Ministarstvo pravde.

Prema zakonu, to ministarstvo je ovlašćeno da u svakom trenutku može da obavlja kontrolu svih organa i da kontroliše sva dokumenta, uključujući i službu bezbednosti, i to bez prethodne najave rukovodiocu organa.

Ukoliko utvrdi da oznaka poverljivosti nije stavljena u skladu sa zakonom, može da donese rešenje kojim se nalaže skidanje oznake poverljivosti, a može i da naloži stavljanje oznake nižeg stepena tajnosti, naglasio je državni sekretar.

Što se tiče Ministarstva pravde, ono je, takođe, dužno da jednom godišnje Skupštini Srbije podnosi izveštaje o svom radu.

„Ovaj novitet daće jedan novi kvalitet u radu svih državnih organa koji imaju pravo na stavljanje oznake poverljivosti“, ocenio je Homen i napomenuo da će prvi put biti uspostavlja efikasna kontrola tajnosti podataka.

Zakon o tajnosti podataka

Zakon o tajnosti podataka određuje precizne kriterijume na osnovu kojih će neki podatak biti označen kao tajna, pravila za određivanje stepena tajnosti i lica koja su ovlašćena da o tome odlučuju.

Taj zakon predviđa strogu proceduru za klasifikaciju dokumenata po stepenu poverljivosti, pa propisuje četiri stepena tajnosti podataka – „interno“, „poverljivo“, „strogo poverljivo“ i „državna tajna“.

O stavljanju oznake „državna tajna“ i „strogo poverljivo“ odlučuje Vlada Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a kriterijume za „poverljivo“ i „interno“ vlada određuje na predlog nadležnog ministra, odnosno „rukovodioca organa javne vlasti“.

Državni sekretar je rekao da je „cilj zakona da se uredi jedinstveni sistem određivanja tajnosti i zaštite poverljivosti tajnih podataka koji su „od interesa za javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Srbije“.

Zakon o tajnosti podataka propisuje da „kao tajni podatak može biti označena informacija koja je od interesa za Srbiju, čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo prouzrokovati štetu, kao i u slučaju u kome je zaštita interesa Republike pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja“.

Pristup informacijama

Pristup tajnim podacima se, shodno novom Zakonu, dozvoljava samo ovlašćenim licima, pa tako predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik vlade imaju pristup tajnim podacima bez odobrenja.

Oni mogu koristiti podatke bilo kog stepena tajnosti na osnovu svoje funkcije i u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti.

Pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere omogućen je i drugim državnim organima i njihovim rukovodiocima koje bira parlament, ali samo radi obaljanja poslova iz njihove nadležnosti. Oni su zakonom obavezani da čuvaju tajnost podataka.

Tako će pristup tajnim podacima ubuduće imati poslanici Skupštine Srbije, zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, republički javni tužilac, predsednik i sudije Ustavnog suda, potpredsednik vlade, generalni sekretar predsednika republike.

Pristup tim podacima imaće i generalni sekretar vlade, ministri, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, sudije, tužioci i njihovi zamenici, republički javni pravobranilac, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, direktor kancelarije tog Saveta, guverner Narodne banke, državni revizor i Agencija za borbu protiv korupcije.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović