TREBAJU NAM STVARAOCI NOVE VREDNOSTI, A NE PARAZITI KOJI SVE RASPRODAŠE

Ustanak! Bez buke, bez galame, bez prazne priče.Ustanak u tišini. Mimohod kraj umrlog režima. Poslednji pozdrav promašenom političkom sistemu.

Ustanite i odšetajte na ustanak.

Britanski istoričar Nail Ferguson odavno je govorio o neizbežnom – dobu ustanaka. Ali je, takođe, rekao da je teško predvideti nepredvidivo. Proučavajući ustanke u XX veku, on je zaključio da samo tri faktora omogućavaju manje ili više predvidljivo vreme i mesto izbijanja sukoba:

-etnička dezintegracija,

ekstremna ekonomska kriza i

-opadanje imperija.

Međutim, uprkos predvidljivosti izbijanja sukoba, ne može se nikada pouzdano reći kada će se to zaista i dogoditi. Recimo, Ferguson ukazuje da je samo nekoliko ljudi pre 1914. predvidelo tragediju koja je nailazila.

Dodaću, takvih primera ima dosta u savremenoj istoriji. Tako je istraživanje sociologa u Bukureštu mesec dana pre revolucije pokazivalo da će bračni par Čaušesku vladati još dosta dugo.

Ni ovu veliku ekonomsku krizu mnogi naši savremenici nisu predvideli. Mali broj svetskih stručnjaka je uspeo, uprkos naučno-tehničkim metodama i kompjuterskoj opremljenosti, da predvide dolazak jedne ovakve globalne krize. O našim kvazistručnjacima i ekspertima ne vredi trošiti reči. Na svojoj koži sam osetio svu njihovu zavist,primitivizam i isključivost.

Nakon petooktobarskog preokreta, kada su mladi, plaćeni opozicionari direktno sa ulica, sve uz pratnju naoružanih kriminalaca, upadali u institucije sistema i osvajali lično vlast samo za sebe, kada su pravili staljinističke krizne štabove i reketirali preplašene tajkune i visoke političke predstavnike bivšeg režima, ustao sam javno protiv takvog divljačkog otimanja vlasti. Time sam se opasno zamerio neoliberalnim skojevcima. A kada sam u februaru 2001. napustio taj nametnuti i štetan koncept reformi, došao sam pod medijski udar tržišnih talibana. Tada sam tvrdio, dobro poznavajući tu bratiju plaćenih opozicionih eksperata, jer je većina njih bila na mom platnom spisku, da su apsolutne neznalice, da nemaju radnog iskustva u privredi, da nisu sposobni da vode trafiku, a ne privredne sisteme jedne urušene države i da će se sve to završiti tragično po Srbiju,njene građane i našu privredu.

Nažalost, sva moja predviđanja su se ostvarila. Kao što su se ostvarila i predviđanja iz 1991. da će prevaranti sa Vol Strita da unište finansije sveta i da će SAD postati imperija u rastrojstvu. Danas je svakom građaninu jasno da smo upali u veliku nevolju. Danas je i ugledni profesor Mlađan Kovačević, jedan od retkih ekonomskih autoriteta u ovoj zemlji, zajedno sa profesorom Jovanom Rankovićem, javno izneo ono što ja već devetu godinu tvrdim da je ekipa eksperata Labus, Dinkić, Vlahović, Pitić, Đelić i Milosavljević opasna po privredu Srbije, jer donose važne ekonomske odluke o budućnosti privrede, ali oni o privredi ništa ne znaju, pošto nikada u privredi nisu ni radili. Ovoj bratiji malograđanskih neznalica i ostrašćenih tržišnih talibana treba dodati i sadašnjeg guvernera Jelašića, koji je eksponent finansijske oligarhije stranih banaka u Srbiji.

Nismo mogli od ovakvih eksperata, koji su kao poslušni činovnici MMF i SB ispunjavali preuzete zadatke, da očekujemo da će oni predvideti nastanak ekonomske krize. Kolika je njihova ograničenost i neznanje najbolje govori činjenica da su više od godinu dana tvrdili, od kada je u SAD došlo do sloma hipotekarnog tržišta,tako da se taj slom proširio na čitav svet, da nikakvog sloma nema, da je Srbija van tih dešavanja i da građani Srbije mogu – mirno da spavaju. A kada se kriza počela da zahuktava u svetu i kada je zahvatila i finansijski sistem sveta, komesari neoliberalizma su tvrdili da je kriza velika šansa za Srbiju.

I sada smo tu gde jesmo.

Srbija je bankrotirala, ali niko to ne sme da otvoreno kaže. Otvoreno sam prvi zatražio da se proglasi bankrot i da se uvedu vanredne ekonomske mere u privredu.Izneo sam i plan bankrota. Vidim da mnogi građani to podržavaju. Bankrot je neizbežan. Trebamo što pre da podvučemo crtu i napravimo istorijski popis stanja. Nakon toga, mora se napraviti strategija izlaska iz bankrotstva. Predložio sam kako to treba da izgleda. Imamo rešenja. Nije tačno da je sve bezizlazno i da nema rešenja. Nije tačno da nemamo domaće pameti koja zna šta treba da se radi. Ne trebaju nam kvazieksperti iz MMF da kažu šta treba da radimo, jer su nas oni uveli u ovu agoniju.

Pa, gde je onda problem?

Glavni problem je ponovo u – politici. Glavni problem su današnji političari koji su,kao na Koraksovoj karikaturi, nojevski zabili glave u ladice svojih fioka. Oni nemaju nikakve istorijske odgovornosti prema svojoj državi i svome narodu. Oni danas guše Srbiju i vraćaju je vekovima unazad. Zašto? Samo zbog toga što se plaše bilo kakvih političkih promena, jer su toliko zla naneli ovom narodu i toliko su se nakrali za ovih osam godina, da bi oni sada najrađe sve napustili samo da nekako sačuvaju opljačkani kapital. Napustili bi oni sve državne funkcije odmah samo da im neko garantuje da neće biti zatvarani i da im se neće konfiskovati opljačkana imovina. Ali, ko će im to garantovati? Narod je očajan i besan. Ovo je Srbija i bavljenje politikom u Srbiji je opasan posao. Ako pogledamo sve sudbine političara od početka višepartijskog sistema, onda je jasno da i ovi današnji mekušci na vlasti neće dobro proći. I zbog toga su opasni. Sebe su doveli u bezizlaznu poziciju. Upali su u Miloševićevu političku zamku. Očajni su jer nemaju izbora i na sve će biti spremni. Oni dobro znaju da ne mogu da opstanu van politike i zbog toga se panično i grozničavo drže zajedno.

Šta da se radi?

Ako sve ovo znamo, onda je jako opasno ovo što se sada dešava u jednom delu javnosti. Naime, oni koji su sve do nedavno podržavali tržišne talibane, koji su ih dizali u nebesa, učestvovali u njihovim ekspertskim pljačkama, koji su uzimali novac od tajkuna, koji su profitirali u tranziciji i koji su izbačeni iz finansijskih kombinacija, ti danas, naslađujući se što su na vreme izbačeni sa broda koji tone, pozivaju narod na ustanak. Pozivaju narod da govnjavim motkama reše sve nagomilane probleme u društvu.

To je opasna i podla igra. Istorijski je neodgovorno sada prizivati obračune motkama jer to može da dovede do haosa u zemlji. Koga napadate govnjavim motkama? Režim. Šta će oni da urade? Izvešće interventne policijske jedinice na ulice. Neće metiljavi i nesposobni pripadnici režima da dobiju govnjive motke po leđima, jer se zato motke i nose, nego će one pasti po leđima naših momaka u interventnoj brigadi koji imaju platu od 31.000 dinara, koji su podstanari, koji školuju decu ili treba da se ožene i koji ništa nemaju sa tim političkim skotovima na vlasti, jer i oni o njima misle isto ono što misle i oni koji nose usrane motke.

Taj sukob usranim motkama na ulici bi, zapravo, bio opasan sukob dve iste sirotinje koje su namerno gurnute jedna na drugu, kako bi se režim zaštitio da ne plati cenu svojih istorijskih promašaja.

Usrane motke – ne!

Isto sam ovako pisao u junu 2000. godine na protesnom mitingu na Trgu kada je Đinđić, očajan što se skupilo nas jedva tri hiljade, dok je on očekivao stotine hiljada demonstranata, zanet svojim zapaljivim govorom pozvao na obračun sa policijom. To je bila velika greška izgovorena iz političke nemoći i ostrašćenosti, ali to se, na svu sreću, nije ponovilo u petooktobarskoj kontrarevoluciji i zato je sve prošlo kako je prošlo.

Govnjive motke – ne!

Moramo izbeći svaki oblik sukoba, jer to je poslednje što nedobronamerni žele da se desi u Srbiji. Oni sanjaju da izbiju građanski nemiri u Srbiji i da se tako ova krvava balkanska tragedija završi. To se nikako ne sme desiti. Zato, građani Srbije, pamet u glavu. Teško istorijsko breme nas pritiska i mi ne smemo dozvoliti da napravimo istorijsku grešku koja će dovesti do prolivanja krvi. Usrane motke vode u krvave obračune sa nesagledivim krajem i sa dugoročnim posledicama po Srbiju.

Govnjive motke – nikako!

Šta onda treba da radimo?

Sve je, gospodo građani, kristalno jasno.

Neoliberalni režim je sam sebe urušio. On više ne može da opstane ne samo u Srbiji, nego u čitavom svetu. Treba razumeti istorijske tokove. Kapitalizam ne propada, on samo menja košuljicu. Kapitalizam traži neku novu formu. I to je novi istorijski proces koji nastaje. Neoliberalni režim u Srbiji je poslednji tržišno talibanski režim u svetu i on prirodno, sam od sebe, nestaje.Taj neoliberalni režim i svi njegove talibani nemaju istorijsku perspektivu. Oni su istorijska prošlost. Potrebno im je samo malo pomoći da sami shvate da moraju da siđu sa istorijske pozornice i da ih građani više neće.

Kako to izvesti ?

Ne usranim i govnjivim motkama. To je opasno izazivanje sukoba. A opasni sukobi nam više nisu potrebni.

Šta nam treba?

Pozivam na mirne, Gandijevske demonstracije. Pozivam građane Srbije, opljačkane, siromašne, prevarene, izmanipulisane, nezaposlene, bolesne i sve one koji loše žive u Srbiji da mirno izađu na ulice svojih gradova i da dostojanstveno jedan propali režim ispratimo u istoriju. To treba da urade građani Srbije. Bez obzira koje ste nacije, vere, pola, obrazovanja i struke, potrebno je na jedan dan da svi prekinemo svoje dnevne obaveze i da izađemo na ulice i prekinemo ovu agoniju. Nije potrebno da građani dođu u Beograd, jer će Beograđani izaći na ulice svoga grada jer i njima je, uprkos beogradizaciji, teško da prežive krizu. Svako će izaći u svom gradu i tražiće smenu režima.

Nema sukoba, nema usranih motki. Neka jedan usrani režim padne mirnim masovnim demonstracijama građana. Ne treba niko ništa da govori. Ne trebaju nam političari koji nas obmanjuju dve decenije. Ne treba nam Kurta da napada Murtu. Ne trebaju nam oni koji su već bili na vlasti. Oni koji su sve ostvarili kroz politiku. Oni koji sanjaju da preotmu vlast da bi isto radili.

Ne treba nam nova prevara.

Ne trebaju nam isti političari.

Treba nam nova politička ideja i novi ljudi. Treba nam nova nacionalna strategija. Treba nam moralni i ekonomski preporod nacije i države. Ponudio sam Program za spas Srbije, neka moje kolege iz zemlje i rasejanja ponude svoje programe. Neka se održi javna utakmica svih novih programa, novih ideja i novih ljudi. Neka građani Srbije slušaju sukobe mišljenja pametnih i iskusnih stručnjaka. Umesto sukoba na ulicama sirotinje između sebe, treba nam na RTS sukob ideja novih ljudi.

Imamo li te nove ljude?

Ima ljudi. Ima novih ideja. Ima pametnog sveta i u Srbiji i rasejanju. Nije sve propalo i umrlo u Srbiji. Ima čestitih i poštenih ljudi, samo im treba otvoriti medije da građani Srbije čuju i vide te nove ljude. Ima pametnog sveta u rasejanju.Oni hoće da se vrate i da učestvuju u preporodu Srbije. Ima čestitih ljudi i u Crkvi, Univerzitetu, SANU, političkim strankama, nevladinim organizacijama, udruženjima i pokretima. Ima čestitog i radnog sveta koji hoće nešto da uradi samo se još uvek nečega plaši.

Ne plašite se, gospodo građani! Uzmite sudbinu u svoje ruke!

Mirno i dostojanstveno izađite na ulice. Tražimo smenu režima i vladu nacionalnog spasa.Tražimo otvaranje medija za nove ideje i nove ljude. Tražimo slobodnu utakmicu, umesto govnjivih motki. Tražimo operativne programe izlaska iz krize,umesto praznih političkih govora.Tražimo nacionalnu strategiju, umesto vatrenih obećanja političara.Tražimo poštenje,rad,znaje,odgovornost i otvorenost,umesto partijskih kalkulacija i koalicija. Tražimo da se elita žrtvuje za svoje ideale, umesto da otimaju od sve siromašnijih građana. Tražimo da elita založi svoju imovinu, kao garanciju za uspeh programa, umesto da se političari kockaju našim sudbinama.

Znanje i poštenje nam treba, a ne usrane motke!

Rad i disciplina, a ne govnjive motke!

Stvaraoci nove vrednosti, a ne paraziti koji sve rasprodaše.

Treba nam elita koja će nas povući napred, a ne politički kalkulanti koji nas vraćaju u feudalizam.

Izlaz postoji. Rešenja postoje. Ljudi postoje.

Kapacitete Srbija ima.

Pa, gde je problem?

Samo u političkom sistemu. Pa, promenimo politički sistem napravimo novi politički sistem.

Pozivam građane Srbije na – ustanak! Miran, Gandijevski ustanak protiv sadašnjeg političkog sistema.

Takav ustanak nam treba. Svi uslovi su se stvorili za taj ustanak. Nemojte da se plašite. Nema razloga. Potrebno je samo nekoliko miliona siromašnih građana Srbije u isto vreme da izađu na ulicu i da oduvaju prevaziđeni neoliberalni režim. Dovoljno je samo da se u isto vreme svi okupimo i da jedan sat prošetamo ulicama naših gradova i tog režima neće biti. On je već ionako pukao, potrebno je samo da ga građani oduvaju sa političke scene.

Izađite na ulice i mirno protestujte. Ustanite na ustanak! Uranite! Povedite svoju decu jer njihovu budućnost rešavamo. Ako smo mi sve ovo ponižavanje preživeli, ne moraju naša pokolenja da prolazi kroz iste nevolje.

Ustanak! Bez buke, bez galame, bez prazne priče.Ustanak u tišini. Mimohod kraj umrlog režima. Poslednji pozdrav promašenom političkom sistemu.

Ustanite i odšetajte na ustanak.

A onda počinjemo.

ekonomista Branko Dragaš

izvor: Magazin tabloid – list protiv mafije

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović