Revizija budžeta otkrila nezakonito trošenje novca poreskih obveznika

Izveštaj otkriva nepravilnosti u korišćenju državnih para – nabavka benzina bez ugovora, „naduvane” prekovremene sate, milijarde nepovratnih pozajmica i milionske nabavke bez zaključenih ugovora…

vl.jpg
Radoslav Sretenović predaje izveštaj predsednici Skupštini Srbije Slavici Đukić-Dejanović.
ZLOUPOTREBE U REPUBLIČKOJ DIREKCIJI ZA IMOVINU

Gotovo svi zaposleni u Republičkoj direkciji za imovinu, njih oko 80, radili su prošle godine prekovremeno svakog meseca i uknjižili ukupno 22.352 sata mimo redovnog posla. To je poreske obveznike koštalo 7.972.000 dinara. Šta su radili, kada i po čijem nalogu, to ni državni revizori nisu mogli da ustanove.

Možda su danonoćno čuvali državnu imovinu, bio je prvi šaljivi komentar novinara nakon objavljivanja tih podataka.

Međutim, to zasigurno nije izvor tolikih prekovremenih sati. Jer, i revizori su potvrdili problem o kome se godinama govori u javnosti: da Republička direkcija za imovinu nema centralni registar, potpunu i ažurnu evidenciju o stanju državne imovine. Istina, ne samo svojom krivicom, već i zbog toga što oni koji tu imovinu koriste ne dostavljaju zakonom propisane podatke.

Ovo je samo jedan i za razumevanje običnom svetu jednostavan primer, od mnogo slučajeva nezakonitog trošenja budžetskih sredstava evidentiranih na 160 stranica prvog izveštaja o finansijskoj reviziji budžeta za 2008. godinu, koji je juče Radoslav Sretenović, predsednik Saveta državne revizorske institucije, predao predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović i predstavio javnosti Srbije. Iako nekompletan (18 budžetskih korisnika i tek 27 odsto budžetskih sredstva), zbog ograničenih kapaciteta Državne revizorske institucije, izveštaj je, već na prvi pogled, dovoljan dokaz da sumnje javnosti da se novac poreskih obveznika ne koristi zakonito nisu bile neosnovane. A revizijom prošlogodišnjeg budžeta otkriveni su mnogi nedostaci: počev od računovodstvenog sistema, posebno u vođenju glavne knjige trezora, pa sve do kratkoročnih budžetskih obaveza i potraživanja.

Jedan od razloga, kako je konstatovao generalni državni revizor, sasvim sigurno je nepostojanje i nefunkcionisanje interne kontrole i interne revizije u većini kontrolisanih ministarstava.

ZLOUPOTREBE U UPRAVI ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE REPUBLIČKIH ORGANA

Da je bilo kontrole, možda Uprava za zajedničke poslove republičkih organa ne bi, bez sprovedenog postupka javne nabavke i bez zaključenog ugovora kupila od „NIS-Jugopetrola” bonove za gorivo vredne čak 110.000.000 dinara. Istina, nije jedina.

ZLOUPOTREBE U MINISTARSTVU ZA RAD I SOCIJALNA PITANJA

O zakon o javnim nabavkama ogrešilo se i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja koje je sa preduzećem „Informatika”, suprotno zakonu, još 2004. sklopilo ugovor o održavanju računarske opreme vredan 2.784.000 dinara (58.000 puta 48 meseci) i po istom ugovoru prošle godine nabavljalo rezervne delove i potrošni materijal, tako da je sa računa tog ministarstva na račun pomenute firme u 2008. godini uplaćeno 1.905.000 dinara.

ZLOUPOTREBE U MINISTARSTVU ZDRAVLJA

Zakon o javnim nabavkama je kršilo i Ministarstvo zdravlja…

Revizori su kontrolom isplate po osnovu ugovora o delu zaključenim sa fizičkim licima utvrdili da su generalno ugovori zaključivani sa osobama sa kojima to nije bilo moguće i za obavljanje poslova za koje to nije bilo po zakonu (poslovi iz delokruga samog ministarstva). I, na kraju, nisu dostavljani izveštaji kao dokaz da su ti poslovi stvarno izvršeni.

ZLOUPOTREBE U MINISTARSTVU EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA

Kao primer navedeno jeMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, koje je tako prekršilo čak tri zakona: o radu, državnim službenicima i ministarstvima.

ZLOUPOTREBE U VEZI INFORMISANJA JAVNOSTI

A kako je država o svojim aktivnostima informisala javnost? Kršeći zakon, generalno bez kompletne dokumentacije na osnovu koje bi se pravdale isplate, tako da je i revizorima ostala nepoznanica da li je usluga koja je plaćena i stvarno izvršena.

NEZAKONITO VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA

Međutim, od pojedinačnih primera kršenja zakona, veći je problem to što računovodstveni sistem države, sudeći po navedenom izveštaju,ne funkcioniše kako valja. Glavna knjiga trezora se ne vodi u skladu sa zakonom, koji predviđa da se u njoj evidentira svaki promet na računima, i ne sadrži podatke o prihodima i rashodima iz ostalih izvora indirektnih korisnikabudžeta. Podaci u obrascima koji čine završni račun nisu sveobuhvatni i međusobno uporedivi jer ne sadrže sva stanja i promete na imovini, potraživanjima, obavezama, izvorimafinansiranja, rashodima, izdacima, prihodima i primanjima,  jedan je od revizorskih nalaza.

Uprkos manjkavostima računovodstvenog sistema, više je nego očigledno da je država pozajmljivala budžetski novac, koji nije vraćen niti je iko nešto preduzeo da se ta potraživanja naplate.

NEZAKONITE BUDŽETSKE POZAJMICE

Nijedna pozajmica isplaćena  iz budžeta i budžetske rezerve nije vraćena u rokovima predviđenim vladinim zaključkom, ali ni kasnije, ni do kraja 2008. godine. Neke su date i pre deset i više godina. A reč je o13.503.458.000 dinara.Ova potraživanja za isplaćene pozajmice nisu usaglašena sa dužnicima, niti supreduzete mere za njihovu naplatu. Isti slučaj je i sa pozajmicama iz sredstava privatizacije u 2005. i 2006.godini, u ukupnom iznosu od 14.969.185.000 dinara. Ono što je još gore, iako ranije date pozajmice nisu vraćane, istim dužnicima u međuvremenu su odobravane i isplaćivane i nove, konstatovali su revizori.

NEZAKONITE ISPLATE PO OSNOVU GARANCIJA

Država se nemarno odnosila i kad je reč o novcu po izdatim garancijama. U 2008. godini izdate su četiri garancije u ukupnom iznosu od 182.000.000 evra, odnosno 15.106.000.000 dinara. Iz budžeta je po osnovu izdatih garancija isplaćeno ukupno 4.591.116.000 dinara (2.797.831.000 dinara na ime otplate glavnice i 1.793.285.000dinara na ime kamate). Međutim, revizijom je utvrđeno da regresni zahtevi direktnim dužnicima po kreditima, čiji dug je izmirila Republika, nisu ispostavljeni, niti se preduzimaju zakonom predviđene mere za naplatu tih potraživanja. Regresni zahtevi nisu ispostavljeni ni za 2007. godinu.

NEZAKONITA ZADUŽIVANJA ZA POKRIĆE BUDŽETSKOG DEFICITA

Zakon je prošle godine kršen i prilikom zaduživanja radi pokrića budžetskog deficita.

Kratkoročne obaveze koje iznose 36.369.255.000 dinara, najvećem delom se odnose na obaveze po osnovu pozajmica sa konsolidovanog računa trezora Republike, radi obezbeđivanja sredstava za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta Republike za 2008. godinu.

Dozvoljeni iznos pozajmice sa konsolidovanog računa, koji po propisima iznosi 60 odsto dnevnog stanja salda prethodnog dana, prekoračen je u dva slučaja: 30. decembra 2008. godine za 12.165.215.000 dinara i narednog dana za 2.767.240.000 dinara.

Pozajmljena sredstva nepropisno su vraćana u rokovima dužim od 30 dana, a 35.000.000.000 dinara nije vraćeno do kraja budžetske 2008. godine, što je suprotno odredbama pravilnika i zakona o javnom dugu.Dug za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta na kraju godine premašio je dozvoljeni nivo po Zakonu o javnom dugu (pet odsto ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini) za 5.014.317.000 dinara, konstatovano je između ostalog u prvom izveštaju o reviziji budžeta.

Izvor informacija: Vesna Jeličić, Politika 28/11/2009

SAOPŠTENJE SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Radikali su pozvali državnog revizora da u narednom periodu izvrši temeljnu kontrolu svih budžetskih korisnika i da, „ne štedeći hartiju i mastilo“, podnese krivične prijave protiv svih državnih funkcionera-odgovornih za zloupotrebe budžetskog novca.

„Srbija je prvu reviziju, i to samo jednog budžeta, dobila tek posle devet godina organizovane i sistematske pljačke države i to na kontrolisanom uzorku od svega 27 odsto celokupne strukture budžeta“, ukazano je u saopštenju Srpske radikalne stranke.

SRS smatra da je „režim Borisa Tadića, namerno opstruisao rad Državne revizorske institucije, kako bi javnost punih devet godina bila uskraćena za obelodanjivanje istine o tome kako su nenamenski trošena novčana sredstva poreskih obveznika“.

I pored stalnog isticanja navodne transparentnosti u vršenju vlasti, evidentno je da postoje nelegalni tokovi odliva novca iz državne kase, što ima za posledicu izuzetno težak socijalno-ekonomski položaj ogromnog broja građana Srbije-potpuno osiromašenih i bez mogućnosti zapošljavanja, navedeno je u saopštenju Srpske radikalne stranke.

Izvor informacije: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/330381/SRS%3A+Na%C4%87i+krivce+za+zloupotrebu+bud%C5%BEeta.html

Revizija pokazala ozbiljne probleme

Revizija budžeta Srbije za 2008. je ukazala na veoma ozbiljne probleme, kaže programski direktor nevladine organizacije Transprantnost Srbija Nemanja Nenadić.

„Ako imate rečenicu koje počinju sa tim sa da se nešto ne radi u skladu sa zakonom, onda imate ogroman sistemski problem“, kazao je on povodom prestavljanja prvog izveštaja Državne revizorske institucije o reviziji budžeta Srbije za 2008. godinu.

Nenadić je naglasio da je predstavljen sažetak izveštaja i izrazio nadu da je ceo izveštaj sadržajniji u pogledu toga koje su to institucije kod kojih je uočen neki konkretan problem, kao i da sadrži mere koje bi trebalo preduzeti za rešenje tih problema.

„Mera bi mogle da budu popravljanje loše prakse ili izmena propisa, ali i pokretanjja prekršajnih ili krivičnih postupaka za kršenje zakona“, kazao je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je da uvodna rečenica izveštaja o reviziji budžeta koja govori da se glavna knjiga trezora, dokument presudan za predstavu o odgovornom ponašanju države, vodi suprotno zakonu, pokazuje da smo u situaciji koja je zabrinjavajća.

On je, ipak, naveo da je bitno što će revizorski izveštaj biti dostupan javnosti nakon objavljivanja na sajtu Skupštine Srbije. „Bitno je da je Državna revizorska institucija počela da radi i to je prvi korak na jednom dugom i bitnom putu koji je važno podržati“, kazao je Šabić.

Stevanović: Budžetski proces je loš

Aleksandar Stevanović iz Centra za tržišna istraživanja je za B92 rekao da je revizorski izveštaj samo potvrdio sumnju da se ne zna gde idu pare građana.

„Možemo sad malo manje da nagađamo, ali i dalje nemamo celovitu sliku. Ono što definitivno znamo je da nam je budžetski proces loš i da naši građani koji izdvajaju jako mnogo, jednostavno ne znaju gde ide deo njihovih para. To ne može da bude dobro i to je poruka koja nas ne svrstava u ozbiljne zemlje“, rekao je Stevanović.

Od ministarstava, reagovalo je jedino Ministartvo ekonomije, koje je primedbe državne revizorske institucije na svoj račun nazvalo neutemeljenim i površnim. To ministarstvo negoduje što je samo ono apostrofirano u izveštaju revizora, pa je toj instituciji utputilo prigovor.

Ekonomista Stevanović kaže da je to poznati manir da se nezavisna tela veličaju kada hvale vlast, a nazivaju nestručnim kada tu istu vlast kude. „U tom slučaju, možda smo malo bliže odgovoru zašto je bilo tako malo entuzijazma da uopšte institucija državne revizije zaživi i zašto se toliko dugo čekalo“, rekao je on.

„Zašto je samo jedno ministrarstvo prozvano, to valjda revizori znaju da nam kažu a ja ne mislim da nisu stručni jer su i oni birani kroz institucije ove države, pa ako su oni nestručni, krivi su oni koji su ih birali, ali mislim da se pre radi o tome da se ljudima ne dopada ogledalo“, smatra Stevanović.

Jovanović: Kakve će biti kazne

Direktor Republičke uprave za javne nabavke Predrag Jovanović kaže da ostaje da se vidi kako će biti kažnjeni odgovorni za propuste u trošenju novca iz državnog budžeta za prošlu godinu, koje je iznela Državna revizorska institucija.

„Objavljene su nepravilnosti i sada ćemo videti na koji način će se sankcionisati ta ozbiljnija kršenja propisa koja je utvrdio revizor“, rekao je Jovanović i dodao da kazna treba da zavisi od vrste prekršaja. On je rekao i da su oni čiji je rad kontrolisan bili upoznati sa nepravilnostima do kojih je u njihovom radu došao državni revizor.

Govoreći o izveštaju revizora o nepravilnostima u državnom budžetu za prošlu godinu, Jovanović je rekao da je realizacija javnih nabavki bila do sada najmanje kontrolisana oblast, jer nadležnost Republičke uprave za javne nabavke prestaje nakon izbora najbolje ponude. Jovanović je istakao da je u tome veliki značaj Državne revizorske institucije koja ima ovlašćenje da prati sve tri faze postupka javne nabavke – planiranje, davanje ponuda i realizacija ugovora.

U izveštaju Državne revizorske institucije, prvoj reviziji budžeta Srbije, utvrdjen je niz nepravilnosti i kršenja zakona u trošenju sredstava za 2008, a najveći deo odnosi se na realizaciju javnih nabavki.

Izvor informacija: http://www6.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=395218

1

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović