ŠEMA KORUPCIJE U SRBIJI

DINKIĆ I LABUS PUSTOŠE SRBIJU

Intervju

Dušan Mihajlović, bivši šef srpske policije, odgovara na tvrdnje ministra finansija da je kriminalac, i optužuje:

Sa tajkunima iz senke uništavaju državu i jeftino je kupuju Nema nijednog posla bez njihove saglasnosti

Aferama ruše Koštunicu i Tadića

Dinkić zna gde su četiri milijarde DM sa Kipra

Budžetska inspekcija Ministarstva finansija podnela je tri krivične i tri prekršajne prijave protiv nekadašnjih odgovornih lica u MUP Srbije zbog kršenja Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama! Javnost je o ovome prošle nedelje obavestila Vesna Kovač, sekretar Ministarstva finansija, koja nije želela da precizira o kojim je službenicima MUP reč, ali je naglasila da je „jasno ko je tada vodio MUP Srbije“.
Kako je objasnila gospođa Kovač, naknadna kontrola Budžetske inspekcije utvrdila je da je MUP od 2001. do 2003. godine preuzeo finansijske obaveze za period od 2004. do 2010. koje su za 7,2 milijarde dinara veće od budžeta Srbije za ovu godinu! To, kako je istakla, može da napravi MUP-u, ali i budžetu, veliki problem.
Da se podnete prijave, u stvari, odnose na bivšeg ministra unutrašnjih poslova glasno je saopštio lično ministar finansija Mlađan Dinkić. On je Dušana Mihajlovića nazvao „kriminalcem“ zbog, navodne, zloupotrebe službenog položaja i zaključivanja štetnih ugovora prilikom nabavke opreme za MUP. U međuvremenu je i Odbor za ispitivanje korupcije i malverzacija u privredi stranke G17 plus počeo da traga za dokazima korupcije i pranja novca bivšeg šefa srpske policije.
Sa prvim čovekom Liberala Srbije sreli smo se prošlog vikenda, u njegovoj kući na Povlenu iznad Valjeva, gde najčešće boravi od kako je proletos napustio MUP Srbije. Kao bivši funkcioner, Mihajlović ima policijsko obezbeđenje, koje mu je, zbog nove procene o njegovoj ličnoj ugroženosti, produženo za narednih šest meseci. Ekskluzivno za NT Dušan Mihajlović otkriva do kakvih saznanja je došao o istrazi koja se vodi protiv njega:
– Ta Dinkićeva potraga za dokazima protiv mene poprimila je razmere paranoje, jer je ministar finansija naredio svojim saradnicima da po svaku cenu nađu dokaze moje korupcije. Inspektori Budžetske inspekcije i Devizne inspekcije Ministarstva finansija i ekonomije, ali i ljudi zaduženi u MUP Srbije za finansije, danonoćno proveravaju sve račune koje je policija isplatila i sve firme koje su primile novac od MUP Srbije. Proverava se čak i kako su te partnerske firme potrošile svoj novac, da bi se našao dokaz da su plaćale Dušana Mihajlovića.
– Kako inspektori nisu pronašli nijedan dokaz protiv mene, ministar Dinkić se izvikao na njih i rekao im da su nesposobni, jer „nije moguće da su poslovi vredni 150 miliona evra urađeni bez provizije za ministra policije“.

Da li ste dobili krivične prijave koje je podnelo Ministarstvo finansija i ekonomije?
– Ne, ništa nisam dobio i ne znam kakve dokaze ima Ministarstvo finansija. Čak i ne očekujem krivičnu prijavu protiv mene, kao ni protiv mojih saradnika, jer nijedan od tih poslova nisam radio ja kao ministar policije, niti bilo koji drugi pojedinac iz MUP Srbije. To su poslovi kojima se bavila Vlada Srbije, jer je ona 11. aprila 2002. donela odluku o finansiranju reformi policije.

U kakvom ste stanju zatekli MUP Srbije kad ste postali ministar, u januaru 2001. godine?
– Katastrofalno loše. Prvo zbog ozbiljno narušenog sistema bezbednosti od strane organizovanog kriminala u centralnom delu zemlje i od strane terorista na jugu Srbije. Drugo, zbog zastrašujuće činjenice da MUP Srbije tada nije imao nijedan ispravan tehnički i tehnološki sistem, nije imao čak ni svoje prostorije, a saobraćajci nisu posedovali nijedan ispravan radar za kontrolu kretanja vozila. NATO nam je u bombardovanju 1999. uništio 176.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i načinio štetu od ukupno dve milijarde maraka.

I šta ste preduzeli kako biste sredili situaciju u policiji?
– Imao sam dve mogućnosti: da katastrofalno stanje prevaziđem ili krpljenjem postojećih ili kupovinom novih i modernih sistema i policijske opreme. Odlučio sam se za drugu varijantu. Naši eksperti iz Uprave za veze i Uprave za informatiku sačinili su Program modernizacije MUP, koji je obuhvatio uvođenje nove tehnologije rada Kriminalističke policije, uvođenje Jedinstvenog integrisanog automatskog informativnog sistema za pretragu podataka i sistema za izradu personalnih dokumenata građana, kao i izradu Državnog digitalnog radio-telegrafskog sistema veze za prenos govora, podataka, ali i za zaštitu svih policijskih informacija po Tetra standardima. Ti sistemi su nam bili potrebni da bi policija radila efikasno i da bismo dostigli standarde Evropske unije, koje je ova zahtevala.

Kako ste mislili da nađete sredstva za ovaj program?
– Imali smo dve opcije: ili da novac nabavimo odmah, ili da ga nabavljamo godinama i program realizujemo u etapama. Odlučio sam da pare odmah nađemo. Uprava za pravne i finansijske poslove razradila je pravni aspekt Projekta modernizacije policije i predočili smo ga Vladi Srbije. Tada smo, na primer, rekli da imamo priliku da nabavimo jedan od najmodernijih sistema za pretragu podataka, koji nam je ponudila američka kompanija Motorola. Dali su nam pravo da prvi u svetu koristimo Motorolin integrisani sistem za pretragu podataka po osnovu otisaka prstiju i fotografija. Taj sistem može da obavi uporednu analizu 10 miliona podataka za samo jedan minut, što će kasnije pomoći Kriminalističkoj policiji MUP Srbije da reši mnoge stare, nerazjašnjene krivične slučajeve. Na sednici 11. aprila 2002. Vlada Srbije usvojila je naš predlog i naložila Ministarstvu finansija i ekonomije da nađe rešenja za finansiranje celokupnog programa rada MUP Srbije, a i ova dva sistema, o kojima je donet poseban zaključak.

Oba sistema vrede 150 miliona evra, za šta Vas sada ministar finansija tereti, jer ste tom sumom, navodno, opteretili i probili budžet Vlade Srbije, a i MUP Srbije doveli u nezgodnu situaciju da, opet, uslovno rečeno, ne može da otplati ta sredstva?
– Sve što je sekretar Ministarstva finansija navela nije krivično delo. Svaka država planira svoja sredstva u budžetu, pa i Srbija, i sposobna je da plaća svoje račune. Ne vidim zašto bi Srbija, odnosno MUP, došao u situaciju da ne plati svoje račune za kupovinu ova dva sistema. Prava istina je da je Vlada odobrila sredstva za reformu policije, da sam za to dobio i ličnu saglasnost premijera Zorana Đinđića, ali da je tadašnji ministar finansija Božidar Đelić kresao ta sredstva, odnosno uzimao ih za druge namene. Zbog toga u budžetu ponekad nije bilo dovoljno novca za MUP Srbije. Mlađan Dinkić prećutkuje činjenicu da je, na primer, uvođenje Jedinstvenog integrisanog automatskog informativnog sistema za pretragu podataka i sistema za izradu personalnih dokumenata građana samofinansirajući projekat.

Kako to mislite?
– Ako MUP Srbije građanima naplati izradu ličnih karata, pasoša i saobraćajnih dozvola po 15 evra, to znači da ćemo na 10 miliona stanovnika zaraditi 150 miliona evra i isplatiti finansiranje ovog sistema. I još jedna stvar: to što Dinkić ne spominje ili ne zna, jeste da su sve kompanije koje su s nama sklopile ugovor o isporuci ovih modernih sistema pristale da im robu platimo sa zadrškom. Kako je ugovor sklopljen na osam godina, to znači da će ove kompanije svoj profit da realizuju tek 2010.

Kada će Vlada Srbije odlučiti da građanima izdaje nova dokumenta i ostvari zaradu?
– To treba da kažu nadležni organi. Najgore je što je iznošenjem neistina ministar finansija Dinkić ovaj uspešan poslovni angažman Vlade Srbije pretvorio u kriminal. Ministar Dinkić je kriminalcima proglasio i naše poslovne partnere, najveće svetske firme iz oblasti informatike i veza u svetu, jer ih je optužio za sticanje nezakonite dobiti. Zašto bi, na primer, jedna Motorola pravila sebi sitnu nezakonitu korist ako njen kapital vredi više nego ceo budžet Vlade Srbije?

Koje su sve firme na spisku poslovnih partnera MUP?
– To su američke kompanije IBM, Motorola i Printak, japanske firme Kjoceri i Fudžicu, zatim francuski Tales i nemački Gizek i Milbauer. Kada budem tužio Mlađana Dinkića za klevetu i za lažno prijavljivanje, on će morati na sudu da dokaže da su sve ove ugledne kompanije preko mene sticale nezakonitu dobit! Ne znam kako će ministar finansija da poništi ugovor sa Motorolom kao štetan, u trenutku kad prvi čovek ove kompanije dolazi u zvaničnu posetu našoj zemlji!?

Da li to znači da je ministar Dinkić pokrenuo ovu aferu da bi naudio Motoroli i Srbiji, odnosno da bi pokvario dobre poslovne odnose između Majkla Zafirovskog, vlasnika ove kompanije, i predsednika Borisa Tadića?
– To pitajte predsednika Srbije, koji će gospodina Zafirovskog primiti 11. novembra u Beogradu. Tog dana vlasnik kompanije Motorola, kako je planirano, treba s novim ministrom policije Draganom Jočićem da promoviše ova dva nova sistema koja smo kupili. A kako sam saznao, gospodin Zafirovski će sa gospodinom Tadićem da se dogovori i oko novih ulaganja Motorole u fabriku Elektronske industrije u Nišu. Motorola je naš strateški partner, a, što je veoma čudno, aktuelni ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić smatra da je Motorola sklopila jedan štetan ugovor i ostvarila nezakonitu dobit u Srbiji.

Da li ste Vi, kao vlasnik firme Lutra i još 13 preduzeća, koliko ih je izbrojao ministar Dinkić, učestvovali kao biznismen u sklapanju ovih poslova?
– Ne. Moja firma Lutra i ja nismo imali nijedan posao vezan za MUP Srbije u vreme dok sam bio ministar unutrašnjih poslova. Nisam čak poslovao ni sa onom robom koju imam, a to je stoka, odnosno meso i mesne prerađevine.

Zašto Vas onda Dinkić optužuje da niste poslovali po Zakonu o javnim nabavkama?
– Zato što sam kao ministar policije imao pravo da, po tom istom zakonu, kada je reč o nabavci naoružanja i poverljive tehnike i opreme, koja treba da bude zaštićena, dam ličnu i posebnu saglasnost da ugovor sa Motorolom bude izuzet iz Zakona o javnim nabavkama. Opet ponavljam, sve poslove oko nabavke tih sistema vodila je Vlada Srbije preko Ministarstva finansija. Budžetska inspekcija tog ministarstva već je jednom proveravala sve ugovore MUP Srbije i nije našla nijednu nezakonitost u našem radu.

Dinkić Vas je napao i prošle godine u ovo vreme?
– Njegov napad je tada izveden tako bezočno da me je to zadivilo. Objavio je tada papir mađarske policije sa podacima o poslovnim transakcijama Janjuševića i Kolesara preko računa jedne banke u Budimpešti, čime je jednim udarcem postigao dva strateška i taktička efekta. Strateški, pokušao je da kompromituje MUP Srbije pred mađarskim partnerom i da nas diskredituje time što je razotkrio ono što je najvrednije u policijskom radu – diskretnu razmenu poverljivih informacija dve države, Srbije i Mađarske, bez međunarodnih posrednika. To je Dinkić svesno uradio da bi sprečio MUP Srbije da dođe do podataka o mutnim transakcijama G 17. Taktički je uspeo da kompromituje dva najbliža saradnika Zorana Đinđića, Janjuševića i Kolesara, s kojima se, inače, takmičio u preuzimanju kontrole finansija u Srbiji. Dinkić je tu bitku izgubio prilikom izbora direktora Poštanske štedionice, pa je u jednom trenutku javno za Đinđića rekao: „Laki je malo nervozan!“ Kasnije je obmanuo premijera i osnovao Nacionalnu štedionicu. Bez Dinkićevog odgovora ostale su i optužbe sindikata i radnika Poštanske štedionice da svesno uništava tu štedionicu za račun Nacionalne štedionice. Njegova bezočnost dostigla je vrhunac kada su demantovani budimpeštanski računi G 17, za koje je rečeno da su falsifikat Službe državne bezbednosti. Pouzdano znam da ti dokumenti nisu falsifikovani. I sada tvrdim da su to originalni dokumenti koji dokazuju da je G17 radio isto ono za šta su optužili Janjuševića i Kolesara.

Zašto tada MUP Srbije nije podneo krivičnu prijavu protiv G 17 zbog sumnjivih transakcija?
– Zato što mađarska policija nije htela da nam da zvaničnu potvrdu tih transakcija G 17, jer nije imala poverenja u MUP Srbije posle ovakve kompromitacije naše policije od strane Mlađana Dinkića.

Da li prozivanjem Dušana Mihajlovića, bivšeg ministra policije, Mlađan Dinkić danas možda gađa Nenada Milića, Vašeg nekadašnjeg zamenika, zaduženog za finansijska pitanja, ljude iz Demokratske stranke ili možda cilja na pokojnog premijera?
– Nemam taj utisak, mislim da je Dinkićev napad zapravo njegova poslednja odbrana od sopstvene propasti. Ja sam mu slamka spasa za koju se hvata da bi od javnosti sakrio svoju odgovornost za neuspeh G 17 plus na lokalnim izborima, za loše poslovanje sa budžetom i rebalansom budžeta, zataškavanje šećerne afere, novac Narodne banke koji je deponovao u Moskvi, za aferu sa Nacionalnom štedionicom, utrošena sredstva za izgradnju direkcije Narodne banke na Slaviji, privatizaciju poslovnog prostora, za njegovo lobiranje u korist Slovenaca. Mislim da stalnom proizvodnjom afera ministar finansija uništava samog sebe i stranku, čiji se portparol baš u vašem nedeljniku, kako sam ja shvatio, ogradio od Mlađana Dinkića, a i od Miroljuba Labusa. Mlađan Dinkić je sve usamljeniji na političkoj sceni Srbije. Ovaj njegov preventivni napad na mene samo je pokušaj zaštite od njegove brze propasti. To je, međutim, nemoguća misija u kojoj će polomiti vlastite zube!

Šta znači ta Vaša teza da proizvodnjom „afere Mihajlović“ ministar finansija zapravo otvara slučaj Dinkić i ruši samog sebe?
– Otvaranjem „slučaja Mihajlović“ ministar finansija otvara problem ekspertsko-demokratske pljačke Srbije, tačnije najveće pljačke državne imovine koja se ikada dogodila u našoj zemlji. Ta pljačka otpočela je odmah posle 5. oktobra, jer DOS nije bio jedinstven u želji da se demontira sistem vladavine Slobodana Miloševića i izgradi jedan moderan demokratski sistem vladavine. Dok su jedni u DOS krenuli u bitku sa kriminalnom vlašću Slobodana Miloševića i tom prilikom razotkrili spregu ratnih zločinaca i ratnih profitera, kao i spregu državnih struktura i mafije, drugi su se opredelili za kooperaciju sa „miloševićevcima“. Oni su jednostavno preuzeli kompletnu kriminalnu infrastrukturu i sve prljave poslove Slobodana Miloševića. Na taj način izveli su ekspertsko-demokratsku pljačku Srbije, koja je po svom obimu veća od svega što su učinili Jezda i Dafina i od svega što je sam Mlađan Dinkić opisao u svojoj knjizi „Ekonomija destrukcije“. A da bi se ta pljačka realizovala trebalo je prvo kompromitovati one koji su nadležni da to spreče, a to su pre svih bili ljudi iz MUP Srbije, jer su sve druge državne institucije bile pod kontrolom ovog krila DOS. Zato je primenjena prastara taktika da je napad najbolja odbrana, koja je ovog puta uspešno realizovana po onoj narodnoj: „Drž’te lopova!“

Vi, dakle, tvrdite da Dinkić vlada Srbijom sa tajkunima iz senke?
– Dinkić danas ima neograničenu moć. On vodi finansije i ekonomiju Srbije bez ikakve kontrole državnih institucija ili političkih stranaka. On drži pare i ima pravu moć u Srbiji. Tandem Dinkić-Labus na razne načine stavlja pod kontrolu sve poluge moći u ovoj zemlji – od inspekcija, poreske policije, carine, preko trezora, javnih nabavki i plaćanja, do Narodne banke i imovine Republike Srbije. Nema posla u Srbiji bez saglasnosti ovog tandema.

Mlađan Dinkić je, sećate se, prvi pričao o tajkunima i centrima moći koji upravljaju Srbijom iz senke.
– Imperija G 17 plus danas se tuče sa ostacima imperije Karić oko Astra banke i Mobtela, na primer. Dinkić je danas najveći centar moći koji iz senke i uz pomoć tajkuna iz Miloševićevog vremena upravlja državom i sistematski je uništava. Kasnije će sve uništeno jeftino kupiti, i to državnim parama, koje je na razne načine stavio u ruke svojih štićenika. Ti ljudi sada u ime nekih anonimnih fondova, sa vrlo egzotičnim imenima balkanskog porekla, kupuju najbolje firme u Srbiji, a nikom ne pada na pamet da su to, praktično, državne pare.

Da li ste podneli krivičnu prijavu protiv Dinkića, kako ste najavlili, zbog klevete?
– Dao sam advokatima nalog da podnesu krivičnu prijavu protiv ministra finansija Mlađana Dinkića zbog klevete i lažnog prijavljivanja krivičnog dela.

Kakav rasplet očekujete?
– Ova Dinkićeva afera može da izazove kraj kohabitacije DS i DSS, odnosno Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, a samim tim i da izazove pad Vlade Srbije. Naime, prema mojim saznanjima, uskoro treba da se otvore dva krupna pitanja koja se dirketno odnose na Mlađana Dinkića. Prvo je gde su takozvane Miloševićeve pare koje je Dinkić svojevremeno našao na Kipru? O tom novcu Norvežani su napravili detaljan izveštaj, a Dinkić je rekao da ga je našao i da treba da vrati u zemlju oko četiri milijarde maraka. Drugo pitanje je gde je taj Miloševićev, odnosno Dinkićev novac, i da li je ušao u Srbiju, da se njime kupuju najbolja srpska preduzeća? Voleo bih da mi neko kaže za neki tender koji je sproveo guverner ili ministar Dinkić u Narodnoj banci, u Kovnici novca ili u Ministarstvu finansija. Da mi objasni zašto su spaljene novčanice na kojima nije bilo Dinkićevog potpisa. Koliko košta reklamiranje Narodne banke i dinara, kad niko u svetu ne rekalnira banke i novac kao robu? Može se dogoditi da na videlo izađe istina da Mlađan Dinkić nije bio imun na ono za šta mene optužuje. I da ministar finansija i ekonomije podnese ostavku, a da sa sobom povuče i još neke ljude iz vlasti i time izazove krizu Vlade Srbije!

Dinkićevi krunski dokazi me štite

Da nisam sklapao štetne ugovore i ostvarivao nezakonitu dobit, najbolje dokazuje nalaz Buždetske inspekcije, urađen 8. jula ove godine i zaveden pod brojem 402-00-519/2004.09. u Ministarstvu finansija i ekonomije. Dakle, u tom Dinkićevom dokumentu piše da ne postoji nijedno krivično delo ili prekršaj koji se odnosi na Dušana Mihajlovića ili na MUP Srbije. Prilažem kopiju zaključaka Budžetske komisije, odnosno mera koje Ministarstvo finansija nalaže da se preduzmu u ovom periodu. Nijedna mera se ne odnosi na mene kao ministra policije. Takođe, prilažem i kopije zapisnika sednice Vlade Srbije i njene posebne komisije o realizaciji Programa modernizacije MUP Srbije.

Neuspeo bunt u policiji

Ministar finansija je u kampanji protiv mene iskonstruisao laž da radnici MUP Srbije, zbog prevelikog zaduženja ovog ministarstva, neće dobiti očekivano povećanje plate. Ta lagarija trebalo je da izazove nezadovoljstvo i bunt u policiji. Moram da je demantujem i kažem zaposlenima u MUP Srbije da su sredstva za policiju strogo namenski razdvojena za plate, za materijalne troškove i za investicije, i da se ne mogu koristiti u druge svrhe.

Ostaje pitanje zašto Dinkić ne poveća plate policajcima, odnosno zašto nastavlja politiku protiv koje sam ja bio, da policija zaostaje u primanjima za ostalim državnim činovnicima, iako postoji odredba koja zaposlenima u MUP Srbije garantuje primanja veća za 30 odsto?

Pitajte Jočića

Da li je u valjevskom kraju zaista bilo potrage za generalom Ratkom Mladićem?
– Ne znam. Nisam više ministar policije i nemam službene informacije, a kao građanin nisam ništa slično primetio.

Gospodin Milorad Mirčić, predsednik Odbora za bezbednost, rekao nam je da je svojevremeno od MUP Srbije, odnosno od tajne policije, dobio upozoravajuće podatke o tome da Hrvati i Mađari kupuju imanja po Vojvodini?
To morate da pitate gospodina Radeta Bulatovića, direktora BIA.

Vaš bivši kolega general Sreten Lukić primio je hašku optužnicu, da li znate da li će i kada da se preda?
– I to treba da pitate drugog čoveka, gospodina Dragana Jočića, ministra policije!

Izvor informacija: Transparentnost Srbija – http://www.transparentnost.org.yu/ts_mediji/stampa/2004/OKTOBAR_2004/0710-04.html

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović