Miroslav Misković -rođen 1945 u Kruševcu. Završio Ekonomski fakultet u Beogradu.

Tokom osamdesetih bio direktor hemijske industrije Župa iz Kruševca. Zatim ga preporučuju Slobodanu Miloševiću za mesto republičkog premijera. Jedno vreme bio potpredsednik vlade, ali uskoro osniva sopstvenu kompaniju Delta M koja je tokom devedesetih postala najveća firma u zemlji. Zbog nekadašnjih veza sa režimom Slobodana Miloševića našao se na listi osoba koje nisu mogle dobiti američku vizu niti vizu EU, ali je kasnije skinut sa te liste.
Danas Delta holding ima oko 16 000 zaposlenih i najveća je privatna kompanija sa sedištem u Srbiji. U sastavu Delte su i najveći maloprodajni lanci u zemlji: C market, Pekabeta i Maxi.
Na listi Vposta Miroslav Mišković plasiran je na 38. mesto.

Zoran Drakulić -rođen 1953 u Ljubljani gde mu je radio otac. Završio Pravni fakultet u Beogradu.
Tokom osamdesetih bio direktor Genexove kompanije „Jugo Arab“ koja je radila u Libanu, a potom premeštena na Kipar. Kompanija je pokrivala poslove na Bliskom i Srednjem Istoku. Krajem osamdesetih po povratku sa Kipra bio zamenik direktora Genex banke.
1990 osniva sopstvenu kompaniju „Ist point holding ltd“ sa sedištem na Kipru. Danas ima 12 kompanija širom sveta. Najveći kapital stekao je na tržištu zemalja bivšeg SSSR-a baveći se trgovinom obojenim i retkim metalima. Poslednjih godina Drakulićeva firma je pokupovala više državnih firmi u Srbiji. Zoran Drakulić je bio kandidat DSS-a za gradonačelnika Beograda na poslednjim lokalnim izborima.

Vuk Hamović -rođen 1949 u Beogradu. Magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Prošle godine nalazio se na 91. mestu na listi najvećih bogataša iz istočne Evrope koju sastavlja poljski magazin Vpost, dok ga ove godine nema na listi od 100 najbogatijih.
Do 1990 bio direktor Energodate, dela Energoprojekta. Potom je ušao u biznis zajedno sa Zoranom Drakulićem da bi se ubrzo njih dvojica razišli u mišljenju oko strategije poslovanja. Hamović je danas najveci trgovac strujom od Ukrajine do Grčke i vlasnik firme EFT iz Londona. Bio je jedan od osnivača prvog privatnog političkog nedeljnika u Srbiji „Vreme“.

Filip Cepter -rođen 1951 u Bosanskoj Dubici u zapadnoj Bosni. Završio Ekonomski fakultet u Beogradu.
Pravo ime Milan Janković, ali ga je zvanično promenio u Filip Cepter.
Ima švajcarsko državljanstvo i pasoš. Živi u Monte Karlu, ali povremeno on ili njegova supruga borave u Beogradu.
Nakon diplomiranja emigrirao u Austriju gde je radio kao prodavac AMC kuhinjskog posudja na principu multi level marketinga. Nakon što je postao jedan od najuspešnijih prodavaca te vrste, osnovao sopstvenu kompaniju koja se bavila proizvodnjom kuhinjskog posuđa. Danas je vlasnik kompanije Zepter International sa sedištem u Švajcarskoj. Kompanija proizvodi svetski poznato luksuzno posuđe Zepter u fabrikama u Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji i Poljskoj.Trenutna vrednost kompanije Zepter international se procenjuje na tri do četiri milijarde evra.
Na listi Vposta plasiran je na 16. mesto.
Bogoljub Karić -rođen 1954 u Peći. Završio Prirodno-matematički fakultet u Prištini.
1978 registrovao firmu Kosovouniversum koja se bavila proizvodnjom znački i privesaka, a 1986 potpisao ugovor sa Minelom o izgradnji zajedničke fabrike precizne opreme za prehrambenu industriju. Do početka devedesetih već je imao 4 fabrike. Iako je jedan od retkih koji je bio bogat još u Brozovo vreme basnoslovno bogatstvo stekao je tokom devedesetih.
Njegova firma je bila zajedno sa državom suvlasnik Mobtela, najvećeg operatera mobilne telefonije u Srbiji. Pri tom je Karić izvlačio novac iz Mobtela oštetivši državu za nekoliko stotina miliona dolara. Zbog ovih malverzacija trenutno je za njim raspisana poternica.
Na listi Vposta plasiran je na 71.mesto.

Stanko Subotić Cane -rođen 1961 u Ubu (okolina Beograda). Završio srednju ekonomsku školu.
Vlasnik više firmi u zemlji i inostranstvu koje se bave prometom alkoholnih pića i proizvodnjom suhomesnatih proizvoda. Izgleda da je najveći kapital stekao trgovinom cigaretama. Povezivan je i sa nelegalnim švercom cigareta, a te optužbe je negirao. Njegovo bogatstvo se procenjuje na oko 650 milona dolara pa se našao na 86-om mestu liste najvećih bogataša u istočnoj Evropi koji sastavlja poljski list Vpost.

Predrag Rankovic Peconi-rodjen 1962 u Beogradu. Obrazovanje nepoznato.
Pretpostavlja se da se obogatio švercom nafte i cigareta, a povezivao se i sa kriminalcima iz „surčinskog klana“. Bio je uhapšen u akciji Sablja, ali je pušten.
Iako se kompanija Invej zvanično ne vodi na njegovo ime već na ime njemu poverljivih ljudi, kapital koji stoje iza te firme pripada Peconiju. Invej je kompanija koja je pokupovala brojna državna preduzeća, između ostalih i kruševački Rubin, fabriku ulja Vital, a u sastavu Inveja posluje i fabrika cigareta koja proizvodi dosta reklamirane cigarete Fast.
Prema istraživanju magazina „Ekonomist“ Invej je po ostvarenoj dobiti najuspešnije privatno preduzeće u Srbiji. Peconi se nikada nije slikao za novine, a politika njegove kompanije je da zaposleni ne davaju nikakve izjave za medije. Kompanija nema čak ni sopstveni sajt gde se obično nalaze podaci o vlasničkoj strukturi i istorijatu firme.

Miodrag Kostić -rođen u Vrbasu.
Vlasnik kompanije MK komerc. Javnost ga je najviše upamtila po neverovatnoj transakciji koju je uspeo da izvede -da za po tri evra kupi tri šećerane. Doduše obavezao se da će isplatiti i dugove šećerana, a ti dugovi su bili razlog što se za srpske šećerane kupci baš i nisu otimali. Zbog takozvane „šećerne afere“ u koju je bio umešan jedno vreme je bio zabranjen izvoz srpskog šećera u EU.
U međuvremenu je šećerane prodao nemačkoj firmi Nordcuker, a biznis je prebacio na polje građevinarstva gradeći ekskluzivne stanove.
Prošle godine na listi Vposta sa bogatsvom od 300 miliona evra plasirao se na 100 mesto, dok ga ove godine nema na listi.

Milan Panić –rođen 1929 u Beogradu. Diplomirao hemiju na Beogradskom univerzitetu. Bio prvi predsednik vlade SR Jugoslavije, ali je zbog sukoba sa Miloševićem postao kandiadat opozicije na izborima. Predsednik kompanije i generalni direktor američke kompanije ICN Pharmaceuticals. Prošle godine na 63. mestu na listi Vposta dok ove godine poljski nedeljnik ne daje nikakve informacije o njemu.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović