Ti stvarno jesi,

Prijatelj verni,

U životnoj “presi”,

Moj drug “smerni”.

Jedino tebi,

Sve mogu reći,

Šta čuvam u sebi,

Kad se nadam  sreći.

Šta me boli,

Nikome ni reči,

Šta mi život “soli”,

Ni šta mi sreću preči.

Ni tugu silnu,

Ni patnju moju,

Ni ljubav milnu,

Ni drugu tajnu koju.

Druženje s’ tobom,

Sudbina traži,

Da vladam sobom,

Ti kaži: “važi”.

Autor: Slobodan Radul0vić